Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

[Bistrik]

Хтео бих само да додам да је зло лажан лик и представа добра у чину његове противприродне употребе која заправо представља грех. Дакле, зло и грех јесу могући начин постојања добра који не произилази из саме створености бића и његове наводне проникнутости ништавилом, већ, његовом отимачином и себичним присвајањем ради иживљавања њиме мимо Творца и осталих корисника. Они представљају покушај одбацивања бића и његових онтолошких димензија неспутаном субјективизацијом и релативизацијом његове употребе у циљу произвољног начина постојања.

[Bistrik]

То значи да је зло људи једно делимично и привремено стање добра човечанства које настаје услед незаконитог чинодејства појединог човека као назначеног повереника и настојатеља бића, који је позван да уприличи или теолошки речено ипостазира биће у Богу као његовом творцу и господару, служећи се бићем као тућим благом и богатством да би оправдао себе и своје призвање као субјекта и свештенослужитеља Божје воље у свом Његовом створењу које му је Он, у Христу Богочовеку подчинио.

[Bistrik]

То ће навелико да ти оспорава Бистрик. Он то не може поднети.

 

Зато не знам како да му приступимо и да му докажемо да је у заблуди. Он је убеђен да је православни мислилац-теолог.

 

Некога баш брига због тога, али мене изједа. Човек - Бистрик - који не може да разуме ништа другачије од сопствене слике.

 

Он каже да се бави продајом интелектуалних услуга. То је већ алармантно.

 

Хајде, молим те Милане! Није моје мишљење светиња па да се не одричем њега. Ако сам у заблуди, ја се извињавам и молим Бога да ми открије истину да не бих смућивао никога. Опростите сви који Вас моје писање ичим саблажњава.

[w.a.mozart]

drugim rečima veruješ u apokatastazu ili mi se čini?

 

[Bistrik]

Моцарте,

 

Заиста не видим из чега од мене реченог би могао да изведеш такав закључак.  сваком случају ја не верујем у свеопшто поновно успостављање - апокатастазис.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Моцарте,

 

Заиста не видим из чега од мене реченог би могао да изведеш такав закључак.  сваком случају ја не верујем у свеопшто поновно успостављање - апокатастазис.

Nešto drugo ti je rekao pogledaj još jednom spot dobar je.

[w.a.mozart]

То значи да је зло људи једно делимично и привремено стање добра човечанства

 

evo ovo me asociralo na apokatastazu

[Bistrik]

evo ovo me asociralo na apokatastazu

 

У праву си Моцарте. Одредница "привремено" може довести до таквог неспоразума и бити протумачена као оригенизам у смислу свеопћег спасења. Ја сам тај израз употребио у смислу свеопћег васкрсења људи и обнављање образа творевине, али не и у односу на душе људи који се нису потрудили да остваре подобије Божје и постану православни хришћани у доба ове наше привремености.

 

Хвала пуно на указивању.

[Milan Nikolic]

То се дешава због расплињања аргумената. Та нејаснића и вишесмисленост треба да буде прошлост - старо доба филозофије.

 

Сада живимо у добу информација. То не значи да се треба затрпавати информацијама. На против, треба бити вешт у одбацивању вишка информација и представљати чињенице што краћим и што јаснијим аргументима.

 

Данашње књиге треба да буду уметност поједностављења. Обимност се може односити само на синтезу мноштва тема.

[Slobodnjak]

Vidim da mnogi od vas zamišljaju da su život i postojanje nekakav dar i duboko sam uveren da grešite.

Život nije dar. Život je gomila okova kojima je samouzročni Despot izvukao slovesna bića iz blaženog nepostojanja da bi ih indirektnom prinudom naterao da ispunjavaju njegovu volju.

I zaista, kada se govori protiv gordosti, govori se da je sve što imamo dar i da je sve dato od Boga. Postoji nešto nesravnjeno dragocenije od svega onoga što nam je Bog dao, nešto što nam je morao oduzeti, da bi nam bilo šta uopšte mogao dati, a to nešto ni on sam nema za sebe, jer je sam svoj uzrok. Ta velika dragocenost je sloboda od postojanja i za nju se valja izboriti.

[Tumaralo.]

Vidim da mnogi od vas zamišljaju da su život i postojanje nekakav dar i duboko sam uveren da grešite.

Život nije dar. Život je gomila okova kojima je samouzročni Despot izvukao slovesna bića iz blaženog nepostojanja da bi ih indirektnom prinudom naterao da ispunjavaju njegovu volju.

I zaista, kada se govori protiv gordosti, govori se da je sve što imamo dar i da je sve dato od Boga. Postoji nešto nesravnjeno dragocenije od svega onoga što nam je Bog dao, nešto što nam je morao oduzeti, da bi nam bilo šta uopšte mogao dati, a to nešto ni on sam nema za sebe, jer je sam svoj uzrok. Ta velika dragocenost je sloboda od postojanja i za nju se valja izboriti.

Mozes vrlo lako da se oslobodis postojanja. Sta te sprecava?

[Slobodnjak]

Dobro pitanje. Šta me sprečava?
Ako bih izvršio samoubistvo, da li bi to zaista prekinulo moje postojanje? Iako sam uveren da vaš Bog nema načina da me na silu bestelesnog održi u postojanju, možda njegove priče o paklu i večnim mukama i nisu plašenje mečke rešetom.

[Milan Nikolic]

@@Slobodnjak,

 

Али ако нешто не постоји то нема слободу. Сама логика то говори.

[Slobodnjak]

Ako nešto ne postoji, to onda ima apsolutnu slobodu, jer nebiće je jedan ogroman potencijal svega onoga što može postojati.

[Milan Nikolic]

Ako nešto ne postoji, to onda ima apsolutnu slobodu, jer nebiće je jedan ogroman potencijal svega onoga što može postojati.

 

 

Небиће није то што мислиш. Оно нема потенцијал независно од вечног Бића - Ипостаси.