Јасеновац без истине и покајања

[Благовесник]

 

Danas će se u Jasenovcu održati hodočašće pokore

kao zadovoljština za počinjene zločine u 20. stoljeću

 

 

 

Uz biskupe i vjernike Đakovačko-osječke nadbiskupije i Požeške biskupije, na molitveno-pokorničkom događaju kojim se daje zadovoljština za sve zločine počinjene u 20. stoljeću na ovim prostorima, sudjelovat će i pakračko-slavonski episkop Jovan Ćulibrk.

 

Na Dan obnove čišćenja pamćenja i spomena mučenika 12. travnja u 18 sati u župnoj crkvi u Jasenovcu održat će se središnje pokorničko-molitveno slavlje Požeške biskupije. Euharistijsko slavlje na „Žalosni petak“ predvodit će đakovačko-osječki nadbiskup Đuro Hranić u zajedništvu s požeškim biskupom Antunom Škvorčevićem, biskupima Đakovačko-osječke crkvene pokrajine te svećenicima i vjernicima Novljanskog dekanata.

Nazočit će pakračko-slavonski episkop Jovan Ćulibrk. Hodočašćem pokore i molitve vjernici daju duhovnu zadovoljštinu za zločine počinjene tijekom 20. stoljeća na ovim prostorima.

Ovaj spomen prvi put prenosit će HRT i to od 17.58 na 4. programu Hrvatske televizije i na Prvom programu Hrvatskoga radija te Hrvatski katolički radio.

 

Kako prenosi IKA, na prošlogodišnjem misnom slavlju u Jasenovcu, biskup Škvorčević istaknuo je kako je „u jasenovačkom logoru, na bleiburškom križnom putu, na brojnim drugim mjestima za vrijeme i nakon II. svjetskog rata te u Domovinskom ratu, rijeka zla probila sve moralne brane, i odnijela mnoge nedužne ljude u smrt, nanijela neizmjernu štetu, kako pripadnicima srpskog, tako hrvatskog, židovskog, slovenskog, romskog i drugih naroda“. Kazao je da je Gospodin Isus na križu ljubavlju pobijedio zlo i smrt te svojim uskrsnućem postao „našom nadom da zlo i zločin nemaju zadnju riječ“. Pozvao je vjernike da se na poticaj sv. Ivana Pavla II. sabranim vjerničkim srcem spomenu svake od tih žrtava, bez obzira na nacionalnu, vjersku ili neku drugu pripadnost, te ih povjere Božjoj pravdi i ljubavi, očituju kajanje za sve naneseno zlo, zamole oproštenje od onih kojima je zlo naneseno, oproste onima koji su im nanijeli zlo, te zahvale za one koji su iz vjernosti prema Bogu podnijeli mučeništvo.

Bitno.net

 

 

https://www.bitno.net/vijesti/hrvatska/danas-ce-se-u-jasenovcu-odrzati-hodocasce-pokore-kao-zadovoljstina-za-pocinjene-zlocine-u-20-stoljecu/

[ines]

Na komemoraciji u Jasenovcu, koja je danas, četvrti put održana odvojeno od Vladine, zakazane za nedelju, okupilo se prema proceni organizatora, Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske (SABA RH), Koordinacije jevrejskih opština u Republici Hrvatskoj, Srpskog narodnog veća (SNV) i Saveza Roma u Hrvatskoj Kali Sara, oko dve hiljade ljudi. Predsednica Kolinda Grabar Kitarović neće se pridružiti nijednoj komemoraciji i ona će, dok ne bude jedinstvenog obeležavanja, u Jasenovac doći sama, saopštila je njena kancelarija. Po jakoj kiši komemoraciju su otvorili glumci Vili Matula i Dado Ćosić čitanjem rasnog zakona NDH. Ognjen Kraus je u ime organizatora, zagrebačke Jevrejske opštine, naveo da je Jasenovac najmračnije i najsramotnije mesto hrvatske istorije. 'NDH je bila jedina država na tlu Evrope koja je imala sopstvene rasne zakone i 50 logora na svom tlu. S druge strane, na tlu Hrvatske postojao je i jedan od najjačih antifašističkih pokreta u Evropi, koji je prerastao u partizanski. Sad se on ponovno pokušava izjednačiti s ustaškim', kazao je Kraus. Istakao je da su na komemoraciji četvrti put sami te da jasenovačke žrtve nisu iste kao one u Blajburgu, Teznom i Macelju jer je tamo stradala poražena ustaška i četnička vojska koja se nije htela predati. 'O tome niko ne govori, svi govore o stradanju Hrvata', kazao je Kraus. Pojasnio je da dok se pozdrav 'za dom spremni' ne makne iz službene upotrebe - na komemoraciji će i dalje biti sami. 'Ništa se nije promenilo u poslednjih godinu dana. Pre dva dana održan je ustaški dernek u Splitu, uz prisutnost gradskih vlasti HDZ-a i policije. Skup je zaključen pozdravom 'za dom spremni'. Do kada, ministre policije? Da ste toliko truda upotrebili u pregovore oko Jasenovca, koliko ste za one oko komemoracije na Blajburškom polju, mi bismo danas ovde bili skupa', rekao je Kraus. Smatra da je vreme da državni vrh pređe s reči na dela i da se Hrvatska mora ugledati na Nemačku u tome kako se postaviti prema fašizmu i kako provoditi svoje zakone. Na komemoraciji je učestvovalo i desetak ambasadora evropskih zemalja koji su se pridružili porukama da se zločin u Jasenovcu ne sme zaboraviti. Ambasador Austrije Andreas Wiedenhoff na Twitteru je napisao: 'Znamo zašto smo ovde danas. Kažemo: nikad nećemo zaboraviti. Kažemo: ovo se nikad neće ponoviti. I ozbiljni smo po tom pitanju: mislimo to što govorimo.' Uoči komemoracije zaiskrilo je između Milorada Pupovca i SDP-a. Pupovac je u ime organizatora SNV-a zamerio SDP-u to što je u objavi o dolasku u Jasenovac istakao da dolaze i kandidati za EU izbore iz njihovih redova, smatrajući da se na taj način promovišu na neprimerenom mestu za to. Koncentracioni logor Jasenovac bio je najveći i najozloglašeniji logor u NDH, a ustaše su ga počele uspostavljati ubrzo nakon dolaska na vlast za neprijatelje države definisane rasnim zakonima, po uzoru na nacističku Nemačku. Komemoracija je održana povodom pokušaja proboja iz logora, koji su organizovali preostali zatvorenici 22. aprila 1945. godine. Oko 600 muškaraca iz logora Ciglana pokušalo je proboj, od kojih su preživela 92 logoraša. Isti dan počeo je proboj logoraša iz Kožare. Od njih 167 spasilo ih se samo 11, ističe se na mrežnim stranicama Javne ustanove Spomen-područja (JUSP) Jasenovac. Po podacima Spomen-područja Jasenovac, do sada je u logoru utvrđeno imenom i prezimenom 83.145 žrtava Srba, Jevreja, Roma Hrvata i osoba drugih nacionalnosti, a u muzeju procenjuju da je konačni broj žrtava verovatno oko 100.000. Službena statistika bivše SFRJ isticala je brojku od 700.000 žrtava.

 

 

[Благовесник]

(УЖИВО)

Доња Градина: Дан сећања на жртве усташког злочина у Јасеновцу

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=336027

[Аполоније]

"Покољ" је апсолутно неприхватљив терминд, који недовољно илуструје размере злочина почињеног над Србима, и Удружеље грађана "Јадовно 1941." је иницијативом да се тај термин употреби као неки српски еквивалент јеврејског Холокауста, направила поптун промашај и изазвала непотребне поделе.

[Благовесник]

Геноцид :/

[Благовесник]

 

[Благовесник]

 

 

 

 

[Благовесник]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

ISKORAK PREMA PRAVDI: Poricanje Holokausta se kažnjava, genocid u NDH se uporno relativizuje

WWW.NOVOSTI.RS

---

Kod nas o genocidu nad Srbima u NDH jedva da se ponekad šapuće. Pre će se u Beogradu proliti suza za...

 

[Božena]

Srđa Trifković - Skandal u „Politici“: Srpski omaž ustaškom pukovniku

STANDARD.RS

---

U tekstu „Maestralni maestro Lovro Matačić“ izvesni S. Kovačević uspeva da preko pola stranice posveti liku i delu...

 

[Božena]

/files/spc_social.png

Јасеновац – зборник радова Четврте међународне конференције о Јасеновцу | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]

WWW.SPC.RS

 

[Božena]

 

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Данас, 80 година од почетка Покоља, сећање на жртве се вулгаризује, а њихов број умањује

 

То је посебно видљиво на случају Јасеновца, где се прошлост фалсификује и уместо о истраживању свих појединости геноцида, данас се само говори о цифрама, које чак и десетоструко умањују број жртава геноцида у НДХ.

Проф. др Милош Ковић

У недељу 12. септембра у свечаној сали Саборног храма у Крагујевцу, у оквиру Великогоспојинских свечаности, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржано је предавање на тему “Подвиг и жртва у српској историји”. Гости ове трибине, били су проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду и др Немања Девић из Института за савремену историју. После уводног излагања о. Срећка Зечевића, историчари су ставили акценат на тужну годишњицу из 1941. и крагујевачки масакр.

Господин Девић је говорио о 1941. год. као прекретници у српској историји, истичући да је она по броју протераних и расељених Срба подсећала на велике сеобе из 17. века, а по броју убијених превазишла сва национална искуства и трагедије, можда могавши да се пореди само са 1915. и тадашњом голготом српског народа.

Надовезујући се на уводно излагање, професор Милош Ковић је истакао да је 1941. година српских раскола, посебно видљивих у централној Србији и Шумадији, али и да је то година геноцида над српским народом. Позивајући се на речи Жарка Видовића, проф. Ковић је закључио да су Срби “логорашка нација”, и да су највећи губици у Другом светском рату заправо надидеолошки, оличени кроз Свете мученике Јасеновачке, Свете мученике Пребиловачке и Свете мученике Крагујевачке. “И ту видимо један континуитет политике затирања, на истом простору и од истих починилаца, како 1914, тако и 1941. године”, закључио је.

Данас се, сагласни су историчари, сећање на жртве вулгаризује, а њихов број умањује. То је посебно видљиво на случају Јасеновца, где се прошлост фалсификује и уместо о истраживању свих појединости геноцида, данас се само говори о цифрама, које чак и десетоструко умањују број жртава геноцида у НДХ.

У наставку вечери, проф. др Ковић и др Девић говорили су о историјским сликама и симболима са којима се српски народ идентификује данас. Проф. Ковић закључује да тај појмовник треба да буде инклузиван и тако интегрише све вредности српског народа од Светосавског и Косовског завета, па до Вука и Доситеја. “Али морамо да препознамо шта је у томе срце. Дакле, Српска православна црква, ћирилица, Косово, Јасеновац, то су ствари око којих нема погађања”, закључује Ковић.

Обојица предавача сложили су се да су подвиг и жртва основни појмови без којих се не може разумети српска историја, поготово у савремено доба – од Видовдана 1914. до 27. марта 1941. Историчари су сложни у закључку да се, иако се понекад сматрају потиснутим и заборављеним, српски завети увек пројављују у судбоносним моментима савремене српске историје.

Срећко Зечевић, протојереј

Наслов и фотографиja: Редакција портала Јадовно 1941.

Извор: Епархија шумадијска WEB-TV

 

[Božena]

Епископ горњокарловачки Герасим: Предговор дјелу др Ђуре Затезала „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” | Јадовно 1941. – КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

JADOVNO.COM

---

Удружење објелодањује истину о страдању српског народа у Независној Држави Хрватској. Ми...

 

[Božena]

Када ћемо осудити усташки геноцид

WWW.POLITIKA.RS

---

„Гласајте по савести, нека то буде наш пробој за истину о Јасеновцу. Ко не гласа за овај предлог да осудимо...