Поуке и беседе светих отаца

[JESSY]

[Number15648]

„Нико не може да буде спасен ко није у Цркви, као што нико није могао бити спасен
ко је био ван Нојевог ковчега."

Св. Димитрије Ростовски

[Number15648]

СКРОМНОСТ.

Христос је био рођен у стаји. Зашто се онда ми боримо за највише части и прва места? Седи на последње место... „Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понизи, подигнуће се" (Лука XIV, 11)

 

Св. Николај Велимировић

[JESSY]

[Number15648]

Многи тешки недузи који једног човека сналазе, имају свог узрока, знаног или незнаног, у прошлости његовој. Узроци пак тих тешких недуга, као рецимо лудила, нису друго него повреда моралног закона Божјег. Када св. Харалампије беше мучен, дозна цар мучитељ за његову чудотворну моћ па нареди те доведоше преда њ једног бесомучног човека, да се увери да ли га Харалампије може излечити. Тог човека мучаше ђаво 35 година, гонећи га по пустињама и брдима и бацајући га у блата или у провале. Када се тај лудак приближи Харалампију, осети демон благоухани мирис од светог човека па повика: "Молим ти се, слуго Божји, не мучи ме пре времена, но нареди ми и ја ћу изаћи; а ако желиш, ја ћу ти казати како сам ушао у овог човека." И нареди му светитељ да каже. Рече демон: "Овај човек захтедне да покраде свога суседа па помисли у себи: ако прво човека не убијем, нећу моћи заграбити његово благо. И оде и уби суседа свога. Затекавши га у таквом делу, ја уђох у њега, и ево већ 35 година станујем у њему". Чувши ово, светитељ Божји нареди демону да одмах изађе из човека и остави овога на миру. Демон изађе, а бесомучник поста здрав и миран.

 

Св. Николај Велимировић

[JESSY]

[JESSY]

[Number15648]

Трава и цвеће уопште символ су пролазности телесног живота и спољашње славе људске. О томе пише апостол Петар овако: „Јер је свако тијело као трава, и свака слава човјечија као цвијет травни: осуши се трава, и цвијет њезин отпадне“ (I Пет. 1, 24; Пс. 103, 15). Према Псалмисту судба траве символ је судбе безбожника. „Кад безбожници ничу као трава, и цвијетају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истријебили до вијека“ (Пс. 92, 7). Опет на другом месту говори: „Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидјети онима који чине безакоње. Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вене“ (Пс. 37, 1-2). Праведници су као трава само у погледу телесном, а безаконици су у сваком погледу као пролазна трава.

Св. Николај Велимировић

[Биљана]

"Седи, Теодуле. Ајд' да седнемо обојица, да се одморимо од прашине. Питаш, на шта да седнемо? Седнимо баш овде на друму, на прашину. Седнимо на оно што одавно седи на нама, на драгу нам прашину, која нас је и заморила. Седнимо сами за себе.

Не мршти се, Теодуле. Зар ти је немила ова друмска прашина? Гле од те исте прашине сачињено је и тело твоје, најмилија ти од свих прашина у свету. Од те исте прашине саздана су сва тела, све очи, све руке, све главе, сва срца; од ње су и све звезде.

Ниси ли чуо на опелу умрлих песму: "Споменух се пророка који вапијаше: ја сам земља и пепео?" Ниси ли и ти ходио по неком старом гробљу па газећи по уједначеним гробовима питао се: "ко ли је цар, а ко је воин; ко ли је богаташ а ко је сиромашак?" Гледао си у прашини уједначено све што је некад било из прашине уздигнуто разједначено.

Том уједначењу гредимо и ја и ти; хитно, незадрживо ходећи "куда све живо ходи" у прашину, у пепео, у покој без аваза, у подножје нових путника, двоногих, четвороногих, стоногих. Прашина нашег мозга неће мислити. Прашина нашег срца неће осећати. Нити ће прашина наших очију гледати, ни прашина ушију слушати, ни прашина језика говорити. Бићемо истоветни са овом друмском прашином, на којој сад седимо и на коју се ти тако мрштиш, Теодуле мој.

Зашто се мрштиш на ову друмску прашину, путниче из незнаног града у незнани град, зашто се на њу зловољно мрштиш, а не мрштиш се на прашину тела свога, лица свога, очију и уста и језика и руку и ногу својих? Није ли исто и једно и друго, баш све свеједно? Доследан би био кад би обе прашине подједнако или волео или мрзео, или пак према обојим равнодушан био.

Упрљаћеш се, велиш? Шта ћеш упрљати? Хаљину тела свога, хаљину хаљине своје? Најспољашњије може да упрља само оно што је најспољашњије. Оно што прља, оно и пере. Ако маст прља, сапун од масти пере. Зар и вода није прашина? Ако ти друмска прашина упрља хаљине, вода ће их опрати, Ако ли се пак унутра у теби нешто упрља, само нешто унутрашње може то да опере. Но сад засад нећемо говорити о унутарњем прљању и чишћењу. То је нешто високо и далеко. Него седимо спокојно, прашина на прашини, и разговарајмо о прашини."

 

Владика Николај 

[Bigica]

''Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика''. ` Св. Василије Велики

[JESSY]

[JESSY]

„Ма како искушење да се догоди човеку, човек треба да се преда вољи Божјој и да призна, да се искушење догодило због греха његових. Ако ли се што добро догоди, треба говорити да се догодило по промислу Божјем."

Преп. Сисоје Велики

[JESSY]

Не би требало да се устежемо да чинимо добро ближњима, уздајући се у Бога, а не у себе. Ономе ко овако
поступа Господ неће ускратити Своју заштиту и милост.

Свети Филарет Московски

[JESSY]

Треба најпре себе очистити, па онда друге учити чистоти,
треба најпре себе учинити мудрим, па онда друге учити мудрости,
треба најпре сам постати светлост, па онда друге просвећивати,
треба се најпре сам приближити Богу,
па онда друге приводити њему;
треба најпре сам постати светим, па онда друге освећивати.

Св. Григорије Богослов

[Ljubić Nenad Šone]

Блажен је човек који има у себи страх Божији. (Св. Јефрем Сирин)