Поуке и беседе светих отаца

[Тавита]

Говоре да сновима не треба веровати, а уједно и да је сан од Господа?

Велика је истина то правило да не треба веровати никаквим сновиђењима. Јер снови најчешће не представљају ништа друго до демонска исмевања и забаве над нама. Ако се држимо овог правила ми понекад нећемо примати ни сновиђења која су нам послата од Бога, но због тога се љубвеобилни Господ Исус неће разгневити на нас, знајући да ми то чинимо из страха од демонских подвала. (Блажени Дијадох)

[Тавита]

Постоје веома благочестиве жене, које редовно долазе у храм, но пре свега да би ту сусреле неке с којима ће претрести новости.

Ко у храму Божијем непрекидно празнослови тај одлази не само без користи већ и са штетом. (Свети Василије Велики)

[Тавита]

Понекад ми маловерујући људи постављају питања у вези Светог Писма, но на нека од њих ја не знам да одговорим, а непријатно ми је да покажем свихе незнање јер могу рећи: "Како то, ти верујеш а не знаш?"

Могу ли ја нека места из Библије да тумачим по своме, расуђујући на основу свога црквеног опита?

Не би требали сами да тумачимо Свето Писмо јер то представља не малу опасност за неверујуће. Када не знаш, најбоље је да ништа не говориш, зато што говорити о Светом Писму по своме разуму јесте безумље. (Преподобни Варсануфије Велики)

[Тавита]

Одакле почети да би се задобило смирење?

Знај да смирење није ништа друго већ све људе сматрати бољим од себе. Научи свој језик да говори: опрости ми, и задобићеш смирење. Пре свега, не сматрај себе низашта и то ће породити у теби смирење...Бој се (чувај се) да постанеш познат по било ком свом делу. (Преподобни Антоније Велики)

[Тавита]

Може ли хришћанин било шта мрзети?

Мрзи све оно што штети души твојој. (Преподобни Антоније Велики)

[Тавита]

Зашто Господ шаље човеку искушења?

Искушења се шаљу на једне ради уклањања већ учињених грехова, на друге да би прекинули са гресима које управо чине, а на остале ради оних (греха) које би ускоро учинили; осим оних који се шаљу да би испитали човека - као код Јова. (Свети Максим Исповедник)

[Тавита]

Никако не могу да савладам себе - веома волим да једем.

Овладај својим цревима, како она не би овладала тобом. (Преподобни Јован Лествичник)

[Тавита]

Како одредити меру у спровођењу поста?

Мера узимања хране, по мишљењу светих отаца, подразумева ону количину хране дневно, после чијег узимања би се још увек осећала глад. Таква мера чува душу и тело у равнотежи не дозвољавајући човеку да падне у неумерени пост и тиме раслаби тело, ни у преједању и тиме угуши дух. (Преподобни Касијан Римљанин)

Опште правило умерености у уздржавању састоји се у томе, да сваки саобразно снази, телесној моћи и узрасту узима онолико хране колико је потребно за одржавање здравог тела а не колико изискује наша жеља за засићењем. (Преподобни Касијан Римљанин)

Свакоме је мера и лични учитељ - сопствена савест. (Преподобни Касијан Величковски)

[Зоран]

Не бојте се, браћо и сестре, никога и ничега. Бoјати се само греха,

само онога што нас удаљује од Бога и од Царства небескога.

Не бојати се никада никаквог понижења, никакве штете.

Балжнопочивши Патријарх Павле

Молитве и молбе, БИГЗ, Београд,

1996, стр. 166-169

[Зоран]

Један од најкраћих путева да се добије опроштај грехова јесте: не осуђивати.

Не судите, и неће вам се судити (Лк.6, 37).

Свети Јован Златоусти

Добротољубље том II

[marija]

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

[marija]

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)

[marija]

Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега. (Ава Мојсеј)

[Тавита]

Као што пећ без ватре не може бити топла, тако и човјек, који нема у себи Бога, не може имати љубави према ближњему.

Непријатељ Божији не може бити пријатељ људи.

У кругу, сви полупречници везују се у центру, и што су ближи овоме, тим су ближи један другоме; по мјери пак удаљења међу собом, удаљују се и од центра. Тако и људи, што су даљи од Бога, тиме су даљи и један од другога. (Ава Доротеј).

Воли Јединога Бога и завољећеш сву дјецу Божју.

Ко искрено љуби Бога, тај не може а да не воли и ближњега.
(Филарет, архиеп. Черниговски).

[Тавита]

Ако волимо Бога, неопходно је нужно љубити и слику Божију - човјека.

Уважавај слику Божју у свакоме човјеку.

Ако је ближњи твој и недостојан љубави твоје, по твоме мнијењу, достојан је Бог којега је човјек слуга и чију слику на себи носи; достојан је Христос, који је крв Своју за њега пролио. (Св. Тихон Задонски).

Ма ко био и ма какав био ближњи твој, за њега је Христос добровољно положио душу своју.

Због чега се отказујеш од љубави према ближњему, када је Христос за њега чак и живот свој положио?

Не вјерује у Христа ко Га не љуби; не љуби Њега, који не љуби ближњега свога.

Господ љуби све нас; и ми смо дужни љубити све.

И најништавнији човјек важнији је од свих осталих видљивих твари и створења.

Видећи грудву златоносне земље, незналица пролази покрај ње, док зналац обраћа пажњу, јер у њој види зрневље злата. Слично овоме, гледајући на човјека који је по спољашности својој никакав, рђава изгледа, необразован, груб, несређен, порочан, - непажљив човјек га презире, док пажљив човјек само га жали али не презире, стога што у овом човјеку рђава изгледа као у блату види и злато - суштину човјека, и особито његову душу. (Филарет, митр. Московски).

Не по спољашној судби, него по дјелима и животу ми смо дужни судити о достојанству човјековом. (Прота Ј. Толмачев).

Понеки живи у сиротињској колибици, но душа његова, може бити је станиште Тројединога Бога. (Филарет Черниговски).

Неће те понизити ако укажеш љубав и поштовање твоме ближњем, па макар се он налазио на много нижем степену ума, звања, стања и морала од тебе, али ће те понизити ако му љубав и поштовање не укажеш.

Ко не помаже другоме зато што је дотични Јеврејин или Турчин, или Лутеранин, тај није Хришћанин. (Прота Ј. Толмачев).

Представљајте свагда ближњега на своме мјесту, а себе на мјесту ближњега.

Учи се да у трпљењу подносиш туђе недостатке и слабости, ма какве оне биле, с тога што у самоме теби има много недостатака које други морају подносити. (Тома Кемпијски).

Не чини и не пожели другоме оно што самоме себи не желиш. Тешко ти је када ти се смију, не смиј се ни ти другоме. (Филарет Черниговски).

Браћа твоја трпе те онаквога какав си; трпи и ти њих ма какви они били.

Тешко ти је када нико неће да саучествује у недаћи и жалости твојој; потруди се да и ти сам узмеш саучешћа у туђој невољи. (Филарет Черниговски).