Поуке и беседе светих отаца

[marija]

Сваки светац има прошлост, сваки грешник има будућност

[marija]

Није из хришћанске литературе али много тога можемо научити из ове поуке

ZASTO LJUDI VICU JEDNI NA DRUGE

Hinduistički svetac, posjetivši rijeku Gang kako bi se okupao, naišao je na jednu porodicu čiji su članovi ljutito vikali jedni na druge. Okrenuo se svojim učenicima nasmijan i upitao:

„Šta mislite, zašto ljudi viču jedni na druge kad su ljuti?“

Učenici su razmišljali neko vrijeme, te jedan od njih reče: „Vičemo zato što gubimo svoj mir.“

„Ali, zašto trebate vikati kad je druga osoba pored vas?! Mogli biste mu reći to što mu imate za reći na nježniji način.“, dodao je svetac.

Učenici su dali još nekoliko odgovora, ali nijednim svetac nije bio zadovoljan.

Napokon im je i objasnio:

„Kada su dvoje ljudi ljuti jedno na drugo, njihova srca se jako udalje. Kako bi pokrili tu udaljenost moraju vikati da bi čuli jedno drugo. Što su ljući, to će jače morati vikati da bi se čuli i pokrili tu veliku udaljenost.

Šta se događa kad se dvoje ljudi voli?! Ne viču jedno na drugo već govore nježno, zato jer su njihova srca jako blizu. Razlika između njih ne postoji ili je jako mala…“

Hinduistički svetac je nastavio:

„Kad se vole još više, šta se događa? Oni ne govore, već šapuću i još se više približe međusobno u svojoj ljubavi. Na kraju ne trebaju više niti šaptati, samo se gledaju i to je sve. Tako su blizu dvoje ljudi jedno drugome kad se vole.“

Za kraj im je još rekao i ovo:

„Dakle, kada se svađate, ne dopustite da se vaša srca udalje. Ne izgovarajte riječi koje vas međusobno sve više udaljavaju, jer će inače doći dan kad će udaljenost postati tako velika da nećete naći put kojim ćete se vratit

isus-sinai

[Зоран]

Преподобни Симеон Дајбабски: Из ризнице духовних поука – Стослов први

1. Чистоме срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига казује о Богу.

2. Часовник показује минуте и сате, а природа Бога Створитеља.

3. Бог се огледа у природи као човјек у чистој води. А нечисто срце као мутна вода не даје да се види милост Божја.

4. Погледај литице, шуме, мраве и пчеле како се труде, годишња доба како се смењују, како живот ври и тече, па ћеш упознати Божју милост и силу.

5. Апотека се ријетко затвара, а Божје милосрђе никада.

6. Бог укорава људе да их добру научи.

7. Бог чека грешника на покајање све до смрти.

8. Ковач може од гвожђа сковати срп или мач, а Творац васељене да уради што хоће.

9. Љекар болеснику прво језик прегледа, а Бог највише човеку намјеру цијени.

10.  На сваком крају мора вода је слана, а на сваком мјесту свијета Божије очи гледају.

11.  Да нема снијега не би саонице вриједеле и да нема вјечног живота не би човјек имао значаја.

12.  Рекло би се да вечером сунце у море тоне, а слава овога свијета да је то права слава. Међутим, сунце је на небу, а права слава у Бога.

13.  Човјек је тумач славе Божије и посредник између Бога и природе, ако је чист и праведан.

14.  На царском двору види се свјетска моћ, а на праведном човјеку Божија слава.

15.  Сваки човјек прима од Бога неки дар којим га управља ка путу спасења.

16.  Свако је од нас велики сиромах без Божијег дара. А Бог свакога дарива.

17.  Наш живот брзо пролази као кап росе што цвијет грли.

18.  Људски вијек је кратак као један дан а затим долази дубока смрт као дубока ноћ. Зато живи часно и чувај се од гријеха док траје дан твога живота, јер када дође ноћ твоје смрти све је касно.

19.  Овај свијет је као цвијет: има у себи и меда и горчине и брзо вене. Праведници га мудро користе, па се подвизима на вријеме спасавају.

20.  Има људи који непримјетно живе у овом свијету и своје врлине крију. Али доћи ће час да се виде њихова дјела и да се прославе у вечности.

21.  Као што сјеверни вјетар разгони маглу, тако и осјећање страха Божјег зле мисли.

22.  Човјек је као воћка. Један газда хтједе да посијече неродну воћку. А слуга га замоли да је остави, па ће је он окопавати и његовати. И збиља идуће године донесе плодове. Тако милост Божја и нама продужава године живота да донесемо плодове покајања.

23.  Истина је својствена човјеку, па и ономе који често поступа против истине, јер му није мило да буде преварен.

24.  Свакоме учини добро вазда и не разликуј људе ни по чему, осим гријеха.

25.  Треба на вријеме да упознаш своје моћи и да не заборављаш да си смртан и да ове ноћи можеш умријети. Зато се на време побрини о својој и туђој души.

26.  Кад бациш клинац у ватру, постаје усијан као и она. Тако и ти кад слушаш Божју науку и по њој живиш, постајеш сличан Богу.

27.  Не може изаћи пиле из јајета, ако кокош не лежи на њему. Тако ни човјек добро чинити ако га не загрије Божија благодат.

28.  За добру слику треба вјешт мајстор, здрава даска и постојане боје. У твоме дјетињству, даска твога срца може да прими разне боје. Чувај чистоту свога срца да би Господ у њему насликао Свој божански лик.

29.  Дух Свети освећује васељену. Он и тебе освећује и у теби борави ако си му послушан чистим срцем у коме огањ љубави спаљује сваки гријех.

30.  На пароброду траже карту од путника, а на небу од хришћана срце чисто.

31.  Возач треба да мијења гуму испод кола кад је у квару, а хришћанин да чисти своје срце.

32.  Прикупи средства, па гради кућу; а срце очисти па се Богу моли.

33.  Нека ти не лежи стока испод тавана нити препуњај стомак јелом: биће ваздух чистији у кући, а срце ведрије у њедрима.

34.  Около куће нека ти је двориште, а око срца страх Божји ради сигурности тијела и душе.

35.  Кад хоћеш коња да појашеш, изједначи реминике од узде у руци, а кад станеш Богу да се молиш исправи своје срце.

36.  Не држи сваки коњ једнако ков, нити сваки човјек љутину на ближњега. Код коња то зависи од копита, а код човјека од његовог срца

37.  У млину је ред, ко први дође, први меље. А у Рају правило: ко светије живи томе и првенство.

38.  Ко хоће да хвата младу пчелу нека има при себи љубичицу, а ко жели да има Духа Светог нека му је срце чисто.

39.  Пчеле не дају туђим пчелама у њихове кошнице, ни прави хришћани грешним мислима у своје срце.

40.  Могу бити и дрвени обручи на бачви па да држе скупо вино и сиромаси људи да имају право срце.

41.  Причувај барут од кише и влаге, а срце од уживања и страсти да не пострадаш.

42.  Чувај очи од прашине и дима, а срце од зависти и жена, да не будеш слијеп телом и душом.

43.  На Васкрс је прилично да имаш шарено јаје у џепу, а срце чисто у свако доба.

44.  Густа шума краси сваки манастир, а чисто срце радује Господа Бога.

45.  На царском двору види се барјак, а на праведном човјеку Божија слава.

46.  Може прстен носити и ко се није вјерио и свето живјети и ко није калућер.

47.  Из коњског репа ваде се струне за гусле, а из паћеног живота вјечна слава у царству Божијем.

48.  Не брини да видиш ноге у змије нити се надај да добијеш Рај без труда и напасти. Чувај се змије, особито мислене, и сноси биједе да заслужиш спасење.

49.  Најјачи је чамац храстови, а најпаметнији човијек трпељиви.

50.  Снијег на сјеверу бива у тежини лакши, а у нади свака се мука лакше трпи.

51.  Лисица када види да не може отети се из гвожђа, ногу прегризе, да живот спаси. И ти претрпи и пожртвуј се ради вјечног добра.

52.  Што ће лампа кад је Сунце. И слава земаљска при небеској. Презри мање ради вишега, што је мудро и корисно.

53.  Да се начини креч, треба кречану и имати, а да се стекне спасење треба се жртвовати.

54.  Уклони се другом у снијегу с пртине, и претрпи ријеч љутине, биће паметније.

55.  Војнички шатор брани војнике од кише и врућине, а ћутање хришћанина у животу од оуде и лажи.

56.  чисти прозори диче кућу, а мудре ријечи славе човјека.

57.  кад вино стане, љепше је, а ријеч смишљенија важнија је.

58.  Послије трке проходај коња, а послије љутине помири се са братом; што прије то боље.

59.  Ако ти је соба топла, не отварај врата често. А ако имаш у себи Духа Светог не говори много.

60.  Не дај тигли да пане са крова нити грешан дан да буде у твом животу да не останеш без крова и без спасења.

61.  Чувај огледало од прашине, а савјест од грјеха да ти право казују: огледало лице, а савјест твоје поступке.

62.  Узми паре прије него кренеш да возиш да не буде љутње, а промисли прије, па реци да не буде гријеха.

63.  Медовину је лако начинити гдје има доста меда, и душу спасити гдје је страх Божји.

64.  Кројач не шије одијело идући нити се тече душа лежећи. Кројачу треба да сједне, а хришћанину да се жртвује.

65.  Какше је телету поиграти од три мјесеца него волу од више година. И човијеку душу спасити на три рапа земље него богаташу на великој имовини.

66.  Маслини прија приморска клима, а души побожно друштво.

67.  За кишу је потребан кишобран, а за душу смирење. Кишобран се добија за новац, а смирење познавањем себе.

68.  Ко ти је кућа сламом покривена, чувај се пожара и ако ти је душа мила не дружи се са женама због двоструког огња.

69.  Имај пред кућом воду, а пред очима слово Божије, па ће бити чистији тијело и душа.

70.  Оба камена у млину кад су љута, не могу жито мљети како треба; ни онај који једнако воли свијет и Бога не може душу спасити.

71.  Пијани кројач штети одијело, а празни разговор квари душу.

72.  И без велике воде, може млин да меље, и без даривања блага, може се душа спасити.

73.  Заробљена јаребица тугује за шумом и слободом, а грешна душа за Богом и вјечним животом.

74.  Лака је пљева од пшенице, али се и од ње може товар накупити, као и од малих грехова душа опаклити.

75.  Немој сакривати прут од деце ни смртну успомену од душе, биће деца мирнија а душа побожнија.

76.  Неки се људи прекрсте кад гром удари, а неки се сјете смрти само кад мртвог виде. Прекрсти се и без грома и сјети се смрти и без мртваца, па ћеш мање гријешити.

77.  Увијек мисли о својој души и кад си срећан и кад си у биједи и патњи. Стално мисли о својој души макар живио у дворцу или пећини.

78.  Пази на своју душу док нијеси одоцнио. Што ћеш радити ако је изгубиш?

79.  Наша душа пролази кроз искушења у овом свијету као блудни син. Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.

80.  Твоје имање на земљи је ништавило као и оног неправедног богаташа. Право богатство је у чистоти твоје душе и њеном трпљењу.

81.  Као што се тијело храни и одијева да би живјело, тако и душа. А она гладни гола кад нема добрих дијела и чисте вјере. И тако немоћну лако је нападају зли дуси.

82.  Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату. Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на вријеме побринула.

83.  У рат се не иде без праха и олова нити се живи хришћански без вјере и добрих дјела.

84.  Треба јака студен па да се ријека заледи и много прегнућа па да се вјера одржи.

85.  Гдје су јаке пчеле, бјежи од њих паук и гдје је тврда вјера зли дуси теже нападају.

86.  Неки људи мећу изнад пчелињака коњску главу, а неки уз вјеру држе и сујеверје.

87.  Два камена чине млин за мељаву жита, а вјера и дјела спасење душе.

88.  Не лете муве на врућу супу нити очајање пада на јаку вјеру.

89.  Дијете плаче када га мајка умива, а маловјерни ропти на Бога кад је у биједи, која чисти душу као вода лице.

90.  Скакавац је мален и нејак, али у друштву оплијени поља и усијеве. А човјек је земља и прашина, али вјером свијет побјеђује.

91.  Кројачу треба конац и игла за шивење, а човјеку вјера и љубав за спасење.

92.  Сапун и вода перу одјећу, а вјера и дјела спасавају душу.

93.  Здраво весло чини се кривим у води, зато боље вјеруј разуму него очима.

94.  Треба да је хладно пиво за госте, а врућа вјера у души, па да је обоје на своме мјесту.

95.  Кажу да је болесно мјесто гдје су комарци, а слаба вјера гдје је раскош.

96.  Ласта при зиду гнијездо гради, а човјек се правом вјером спасава.

97.  Под високом јелом удобно је топлоту наћи, а са тврдом вјером чудеса чинити.

98.  Силна киша може и кречану угасити, а тјелесна задовољства вјеру изгубити.

99.  По својој вољи кречи кућу, а у свакој прилици чини добро, бићеш миран.

100. Ево и голуб се научи да писмо носи, а како да ти не навикнеш добра чинити.

[Зоран]

Преподобни Симеон Дајбабски: Из ризнице духовних поука – Стослов други

1. Овце траже поља и ливаде, а паметни мир и спасење.

2. По питању у Цариград, а по дјелима у Рај.

3. Орахово лишће мирише иако није ружа и побожан постаје постаје мудар иако није високоучен.

4. Паук је врло себичан, нити купи мед за људе као пчела нити прави свилу за жене као бубица, али има врлину ћутања. И међу људима са више мана нађе се нека врлина.

5. Мирно је море кад вјетрова нема и човјекова савјест кад ради што може.

6. Сунсокрет се окреће Сунцу, а праведан човјек Богу и светињи.

7. Неки имају обичај да орахе у ђердан вежу, а неки да добро дјело на јавност износе.

8. Да се скроји сукно, требају ножице, а за добра дјела добра воља. Ножице се од гвожђа праве, а добра воља се од Бога добија.

9. Кројач не прекида рад ако му се конац откине, а мудри не очајава у случају недаће.

10.  Са бистром водом не вади жабу, а за доброчинство не тражи славу.

11.  У огњу гвожђе као огањ бива, а човјек с Богом – слика му жива.

12.  Не смета коњу боја длаке да није добар, ни хришћанину положај да није честит.

13.  Ко добро не види нека узме наочаре, а ко жели знати Свето Писмо нека с вјером има и смирења.

14.  Кључем се отварају врата, а милосрђем стиче вјечни живот.

15.  У град се може ући са више срана, а у царство небеско са разним врлинама; ако не можеш богатством као Аврам, а ти сиромаштвом као Лазар.

16.  Кад видиш звијезду Даницу, брзо ће и зора, а кад себе осудиш близу си спасења.

17.  Трговац послије пазара преброји паре, а мудри по завршетку дана прегледа своју савјест.

18.  Вијек је наш као и дневни пазар: ко се заговори биће празан у вече своје смрти.

19.  Ко не зна преко ријеке гдје је газ нека пита газ нека пита, а ко хоће право да живи нека Божије слово чита; да га не понесе вода газећи и не занесе светска слава и сујета не читајући.

20.  Не може се одједном научити пливати нити одмах навикнути побожно живјети.

21.  Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро дјело.

22.  За рибе су мора и ријеке, а за душу правда ис светиња.

23.  Нема тога лимуна који не мирише ни доброчинства да се неће наградити. Треба лимун да зрене, а награди да дође вријеме.

24.  Орући земљу не извади рибу и чинећи пакост не доживје мира.риба је у води, а мир у доброчинству. За обоје треба доста труда.

25.  Ко носи ноћу зубљу свијетли себи и другима а ко чини добро спасава себе и другог.

26.  мирног вола чува газда од сјекира, а праведног човјека Бог од напасти.

27.  Родна воћка земљи гране савија, а кротки смирено главу држи.

28.  У затвору родбина посјећује затвореника, а у напастима милост Божја човјека.

29.  Кад лептир слети на цвијет не чује се, а побожни кад учини добро, не хвали се.

30.  И драча-трн избаци цвијет као вишња и лицемјер се прекрсти као и побожни, али у плодовима сазнаћеш разлику.

31.  Не смије кречана да буде без огња ни часа ни хришћанин један дан да проведе безбрижно, све до смрти.

32.  Треба да је гука око кола аутомобила, а милосрђе, око срца људског.

33.  Не остављај сјеме изван земље да га птице не истријебе и не објављуј доброчинства да их хвале не разнесу. Покриј сјеме земљом, а своја дјела смирењем.

34.  Ловци кад хоће да ухвате лисицу ставе мамац на гвожђе, а враг да човјека наведе на гријех обећава му срећу у животу.

35.  Острижене овце треба боље од града чувати, а немоћног грешника од строге осуде.

36.  За бритву је гладило, а за душу Божја наука; за гладило треба уље, а за спасење треба милостиња.

37.  Мило се лисици привући кокошкама, а лукавом духу до побожног човјека.

38.  На снијегу су љући вукови, а на побожног зли дуси.

39.  При пчелињаку паук често шири мрежу, а при доброчинству Сатана вазда ставља искушења.

40.  Може да потоне и ко је добро научио да плива и да пострада и мудри, зато су потребни опрезност и смирење.

41.  За гашење пожара постоји ватрогасна чета, а за смирење страсти строги постови.

42.  Треба зубљу тући и превијати па да гори, а тијело патити и сустезати, па да је свето.

43.  Бакалар треба тући и скувати, па онда јести, а тијело трудити и чистити, па да се спаси.

44.  Неки људи стављају мрежу на прозоре због комараца, а мудри хришћани стегу на уста због грехова.

45.  И моћни орао може пасти на љешину и витез човјек у ниско дјело, узрок је самољубље.

46.  Честе кише печурке рађају а нечисто срце мржњу и завађу.

47.  Ко шара јаја прсте ће обојити, а ко се дружи са грешницима срце ће покварити.

48.  Причувај со од воде и срце од женског друштва, премда си од жене као и со од воде, како неко мудри рече.

49.  Сукно треба да буде у ваљаоници, а хришћанин у искушењима; иначе сукно неће бити право, а хришћанин неће бити мудар него неук.

50.  Зимска студен корисна је плодној маслини а тешка искушења побожном човјеку. Зато маслина роди уљем, а хришћанин се украси врлинама.

51.  У млину треба ујам дати, а у животу искушења подносити.

52.  Не продаје се кожа од лисице вазда једнако, нити човјек увијек у истом расположењу. Зато сачекај са продајом, а претрпи искушења, па ћеш једног дана бити богатији и новцем и душом.

53.  Преко узбурканог мора бродови плове, а преко човјека разне напасти иду. Као што се брод отима валовима тако и човјек биједама у животу.

54.  Не може свако вино издржати дуго година нити свачији карактер претрпјети тешка искушења. Зато се моли Господу да не паднеш у тешка искушења.

55.  Може гром ударати и у црквени звоник и праведника напасти снаћи.

56.  Пред саму бербу град може убити виноград, а пред смрћу и праведник сагријешити. Зато не хитај никоме с похвалама.

57.  Не јаши коња гдје је стрмо и не хвали се у друштву да не паднеш с коња и с језика.

58.  У лијевој руци држи узду кад јашеш коња и лијепо збори о човјеку гдје га није да се види да си јахач и честит човјек.

59.  Гладан гавран у Августу и смокву поједе, а сиромах човјек у невољи и лаж рече. Гаврану је дато да месо једе, а човјеку да право збори.

60.  У љетно доба можеш кресивом цијелу планину запалити, а у животу једном ријечју велико племе завадити.

61.  Бољи су ораси са танком кором и мудри људи с мањим говором.

62.  Сјеверни вјетар не даје росу на ливади нити празан разговор користи души.

63.  Једна фабрика може радити и за више од сто живота, а један говор и триста душа саблазнити. Зато су скупе фабрике, а значајне ријечи.

64.  Господско псето радо напада невољника – просјака, а демони гордељивог човјека, који је сиромах разумом као просјак хлебом.

65.  Не сипај орахе вилама у врећу нити учи гордог мудрости да ти вријеме не пропадне и да ти се људи не чуде.

66.  Обућари шију ципеле на кољенима, а зли дуси варају човјека на богатство.

67.  Могу се и мирне пчелице поклати и праведник учинити нешто грешно, стога је опрезност потребна.

68.  Усамљени виноград често се хара, а праведник међу грешнима немилостиво страда.

69.  Гдје нема учитеља грају дјеца, а гдје нема страха Божјег владају пороци.

70.  У млину и вигњу (ковачници) највише новости, стога се не хвали љубопитством.

71.  Јако пиво превре низ чашу, а љути човјек претјера границу. Пиву је то знак вриједности, а човјеку доказ слабости.

72.  Комарци се купе на свијећу ноћу, а безумни на женску љепоту у свако доба.

73.  Нема јајета без жуманца ни човјека без мане, зато је потребно стално кајање.

74.  Тијесна ципеле у путу стварају болове, а нечисте мисли човјеку у глави грехове.

75.  Лисица бјежи од ловца, а грешна мисао од страха Божјега.

76.  Сестре се оцрне за братом а анђели Божји за грешником.

77.  И лијепа јабука може бити трула и краснорјечиви човјек варалица. Зато имај нож за јабуку и опрезност за човјека.

78.  Бог кара да помилује, а добар човјек да научи.

79.  Од пијаног љекара не вриједе рецепти нити наредбе од грјешне савести.

80.  Радују се звијери тамној ноћи и нечастиви духови узнемиреној души.

81.  Женама је мило радити око злата и свиле, а демонима око праведног и светог.

82.  Љуће су змије у гори него оне у води и тежи је злотвор домаћи него извањи.

83.  Циганин хвали коња да га прода, а ђаво човјека да га превари.

84.  мико не може потковати коња боље од поткивача нити ико човјека у зло гурнути тако као његова својта.

85.  Пузећи црв може истријебити кошнице крилатих пчела, а лакоми стомак изгубити углед и душу.

86.  Чим дијете лептира притисне крилом, више није што је био, а земаљска срећа пуна је разочарења.

87.  Кад вино одстане, љепше је, а ријеч смишљена кориснија је.

88.  Цвјетање воћке знак је прољећа, а умно ћутање знак је мудрости и смирења.

89.  снијег се топи од вјетра југа, а срце квари од рђавог разговора.

90.  Притегни колан коњу у трку и сујетни језик у љутини, што је мудро и корисно.

91.  Рекоше да није добро јести одвише меда ни говорити много, макар биле речи красне као што је мед сладак.

92.  Мува у млијеку и лаж у говору гаде се побожном човјеку.

93.  Неки од сиромаштине сипају воду у млијеко, а неки од интереса говоре лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај.

94.  Из дубоког бунара људи ваде воду ужетом, а из поводљивог човјека тајне ласкавим говором.

95.  Не ваља брава која је за сваки кључ нити је језик који сваког хвали.

96.  Ако ти је кућа висока стави громобран и ако си главар, имај смирење, да ти гром не запали кућу, а тебе гордост да не понизи.

97.  Не хватај оба вола у једну руку нити заузимај мјесто које ти није дато, да ти не буду криве бразде у животу.

98.  Једне исте наочаре нијесу за свачије очи нити једно признање за сваког.

99.  Пчеле у кошници слушају матицу и дају пример послушности.

100. Не бој се грома при громобрану ни судије кад чиниш право.

[Зоран]

Преподобни Симеон Дајбабски: Из ризнице духовних поука – Стослов трећи

1. Има рибе и без мора и радости и без богатства.

2. Тешко је наћи дјетелину са четири листа и богаташа сасвим и до краја побожна.

3. Не размећи туђе ђубре и не пази туђе послове да не изгубиш душу и дане.

4. Зец има грдну ману у бјежању – стане и прислушкује, што је ловцу добро дошло. Многи су од тога погинули душевно и тјелесно.

5. Треба да познаш радост што ти доноси страдање у добровољном ношењу крста. Ако патиш као јеванђелски Лазар и подносиш бол и јаде без роптања, знај да ћеш стећи велико благо души.

6. Човјек се диви снази и лету орла како савлађује висине, а у себи има јаче силе од њега да савлађује све демонске замке. Као што орао са висине пада на стрвине тко и човјек са свога достојанства пада у блато порока. И као што орао одатле опет високо узлијеће, тако и човјек може да господари над својим страстима, а то је веће од икакве земаљске власти и славе.

7. Не узимај за истину да су праве ријечи оних који те хвале и ласкају. То је искушавање твоје душе. Сваку ласкаву ријеч сматрај за лаж и маску. Ако уживаш у истим похвалама, остаћеш мален пред Богом.

8. Не падај у очајање када те невоље задесе. Уздај се у милост Божју и свагда ће ти помоћи. Зар не знаш како су праведници страдали?

9. Као што лептир обиграва око пламена свијеће и сваки час може да изгори крила тако и човјек кад лута за страстима лако може да изгуби душу.

10.  Преко залеђене ријеке пси вуку саонице, а преко развратног човјека демони шире саблазни.

11.  Кад чамац тоне и маховина ваља, а кад се гријеши и суза спасава.

12.  Оне људе који крену у ваздушним лађама да лете, прат погледима са љубопитством, а оне који се Богу обрате неки осуђују са завишћу.

13.  Да очисти оружје мајстор тражи новац, а за оправдати душу Бог хоће кајање.

14.  Кад дођеш у друштво назови добар дан, а кад уђеш у цркву, сјети се својих грехова.

15.  И велики брод може да потоне и праведник згријешити. Зато је Бог оставио грешнику покајање, а капетану лађе мудрост и знање.

16.  Пиво је горко неискусном, а побожност досадна развратном. Али пиво може да му се ослади, а развратник да се покаје, ако буде имао усрђа за кајање.

17.  Змија најбоље чува своју главу, а паметни своју душу. Змија се скрива у међу, а паметни се спасава у Цркви.

18.  Стражари кључем затварају тамницу, а добри хришћани смртном успоменом грешне жеље.

19.  Ако се не разбије коре на јајету, пиле неће изаћи. И хришћанин ако не савлада грешне жеље неће васкрснути у вјечни живот.

20.  Ако ти је кров на кућу нејак, мичи снијег, а ако ти је душа мила не таји гријех.

21.  Возач аутомобила треба да има разни алат да поправи кола у случају квара на путу, а хришћанин осјећање грешности да би спасао душу.

22.  Као што коси користи роса тако и души искрено кајање.

23.  Покајничке сузе чисте душу од гријеха боље од ичега другога.

24.  Молимо се Господу са Давидом да нам изведе душу из тамнице гријеха.

25.  Као што вода гаси огањ тако и искрене сузе сваки гријех.

26.  Плачи за гријехе своје и чезни за спасењем, па ће покајање да избрише све дугове твоје код Бога и људи.

27.  Као што се у огњу чисти злато, тако и у покајању душа.

28.  Не осуђуј никад другога макар да је и највећи грешник. Прије свега осуђуј себе. Можда си и ти у нечему крив за пад брата твојега.

29.  Трговац свакога дана рачуна о добити и штети. Кад он толико брине о пропадљивој имовини, како да ти не бринеш о вјечном спасењу.

30.  У славу Божју пчеле се труде, лептири шире шарена крила, а тихи и безазлени голубови се окупљају. И док скупљају зрна, један од њих на стражи будно их чува. Какав примјер људима да буду међу собом браћа и да стражаре над својом душом.

31.  Док имаш живота пробуди своју савјест и смјерно моли Бога за милост да ти опрости гријехе.

32.  У војсци је потребна труба, а у народу проповијед.

33.  Нека не иде с тобом пас у цркву ни мржња на ближњег у твоје срце, да ти не замјере и Бог и људи.

34.  Аутомобил оставља са собом дим и прашину, а развратно срце уздахе и очај.

35.  Рђави пут штети гуме на аутомобилу, а развратно друштво људску душу.

36.  Тешко мјесту куда војска прође, а души и тиелу где страсти бораве.

37.  Пијани кројач поцијепану капу носи, а нечиста савјест сјетно лице има.

38.  Коза воли стијене и висове, а себичност хвале и почасти.

39.  Плитка вода да се лако замутити, а славољубиви брзо наљутити.

40.  Јаки вјетрови ометају авионе, а времена блага праву побожност.

41.  Шећер мами муве и осе, а земаљска слава малодушне људе.

42.  И дебели лед опасан је и оправдана похвала може да штети.

43.  Може и лисица д оштети виноград у зријевању и хвалисање човјека у његовој старости.

44.  Чују се ораси кад међу њих руку метнеш, а славољубиви чим г споменеш.

45.  Јечам даје коњу снагу и брзину, а славољубивом човјеку говор и осуде.

46.  Дјеца радо иду по ливади за лептирима, а краткоуми за свјетском славом.

47.  Зецу је најмилије уз узвишицу бјежати, а славољубивом о себи зборити.

48.  Зецу су краће предње ноге него стражње стога воли узвишицу. А славољубивом пречи је овај свиет него вјечни живот, стога он себе обожава.

49.  Јутарња роса издаје зеца, а сласти земаљске хришћанина.

50.  Од медвједа се тешко сачувати и у врхунајвећег стабла, а од частољубља ни у најдубљој старости.

51.  Мрави су радни и дружевни, али су и лупежи. А неки људи љубазни и храбри, али у славољубљу краду туђе заслуге за себе.

52.  Кад мрав краде пшеницу с гумна за зиму ради као да је то његова жетва. А славољубиви о себи тако говори као да тиме даје поуке млађима.

53.  жедна су уста при морској води, а душа празна при свјетској слави.

54.  Неки људи од охолости и силе носе чизме и изнад кољена, а славољубиви и горди говоре о себи више него што пристоји.

55.  Кокош огласи да је снијела јаја и зато их изгуби, а славољубиви хвалећи се губи сваку врлину., ако је има.

56.  Зелени гај његује славује, а богата трпеза окупља ласкавце.

57.  Паук ћутећи удави муву, а овај свијет својим чарима заведе душу.

58.  Велики снијег може и царев ауто зауставити, а рђава ријеч и свету молитву оштетити.

59.  Стари ауто се често квари у путу, а брзореки у говору.

60.  Неки људи могу коња поиграти и без седла, а неки убити човјека и без оружја – злим ријечима.

61.  Орао високо подиже корњачу, а гордост безумног човјека. У оба случаја погибија је неизбјежна.

62.  За козу је град несносан, а за гордога савјет неподесан.

63.  Неки људи носе капу „на криво“ од гордости, а неки тумаче Јеванђеље по незнању. Први су засудили осуду а други сажаљење.

64.  Млијеко кад се вари, пјени се и диже, а горди кад се хвали узноси се. Млијеко може да прекипи, а горди да осиромаши.

65.  Празан клас пшенице високо стоји, а горди човјек се висине гледа. Онај није родио, а овај нема памети.

66.  Незналици се чини да море додирује крај неба, а гордоме ум до небеса. Међутим, доста је од мора до неб и од гордога до Бога и смирења.

67.  Највећи је у мору кит, а велика страст – среброљубље.

68.  Уз цара иде велика пратња, а уз богатство грешне насладе.

69.  Човјек уздом запрегне коња да не утече, а ђаво среброљубљемчовјека да се не спаси.

70.  Тврдица крије своје новце, а мудри своје тајне. Први да не учини коме добро, а други да му ко не учини зло.

71.  Подземни крт не занима се за звијезде, а среброљубиви богаташ не мари за Божја чуда.

72.  Слабо се чује пушка на снијегу и вапај сиромаха у уши среброљупца.

73.  Развратни син безчасти оца, а грешни човјек небеског Творца.

74.  Кобна птица ћук развалине тражи, а завидник несрећу другога.

75.  Орловске очи надалеко виде, а злоћа завидника још даље.

76.  Вијекје наш као дневни пазар: ко се заговори у животу, биће празан уочи своје смрти.

77.  Комарци воле да су при смрдљивом блату, а нечисте мисли при преситом стомаку.

78.  Од љетног града можеш утећи и под дрво, а од љутине не можеш ни у манастир.

79.  Преко залеђене ријеке и пси вуку саонице, а преко развратног човјека демони шире саблазни.

80.  Због великог снијега чобани носе крпе на ногама, а од тешког гријеха људи пате читавог живота.

81.  На киши је тежи снијег, а са знањем учињени гријех већи.

82.  Жестоки пас лаје и на познанике, а завидник осуђује и милог кума.

83.  Што се мастилом напише, тешко се брише; а што се у гријесима научи, тешко се одвикава.

84.  С новцем човјек може код људи д много успије, а молитвом код Бога. Његову помоћ да измоли. Пре треба да су неоштећене, а молита да је света.

85.  Прекрсти се прије него почнеш да радиш и промисли кад хоћеш нешто да кажеш. То је мудро и побожно.

86.  Кад возиш чамац, не примај мноштво људи, а кад се молиш Богу не мисли о свачему.

87.  Привежи чамац јаче кад је облачно и кишовито, а моли се усрдније кад си у биједи и напасти, да ти вода чамац не однесе, а тебе очајање не савлада.

88.  Навијај сат у одређено вријеме, а моли се Богу у свако доба. Биће ти сат тачан, а ти побожан.

89.  Не може сат радити, ако се неће навијати, нити душа чиста и права остати ако се неће Богу молити. Таква је машина сата и природа човјекова.

90.  Не вриједи љети кожа од лисице ни молитва Богу са мржњом на брата.

91.  У вријеме рата треба боље стражарити и у вријеме поста чешће и усрдније се молити.

92.  Стока се плаши аутомобила, а демони поста и молитве.

93.  На барутни магазин може гром ударити, а на правога биједа нападнути. Зато је магазину потребан громобран, а хришћанину чиста молитва , као што је речено да се молимо да не бисмо пали у напаст.

94.  Вјешти јахач и у највећој трци јабуку уграби, а прави хришћанин и у најтежој биједи Бога слави.

95.  Знај тачно адресу коме пишеш и у молитви о чему ћеш Бога молити, да ти се не врати писмо и да молитва усније.

96.  Пиши читко и чисто, а моли се предано и свето, па је успјех очигледан.

97.  У пошти треба марка на писму, а душу чисте молитве кријепе. Иначе се не прима писмо у пошти нити је молитва угодна Богу.

98.  Бачву стежу јаки обручи, а душу чисте молитве кријепе.

99.  Јутарња роса чини олакшицу косиоцу када коси, а милостиња радост души кад се моли.

100. Кад млин меље треба гласније говорити, а гдје су веће саблазни треба се чешће молити.

[slobodanmiric]

Ћутање је једино оружје против гнева. Св. Симеон Дајбабски

[slobodanmiric]

Брат питајући старца, рече: ша да чиним, јер читам списе отаца, а не творим их? Одговори старац: Ко чита поуке отаца и не испуњава их, смирује се и стиче милост Божију, а ко не чита, тај се не смирује и на њега не долази милост Божија''.- из Отачника

[slobodanmiric]

Ако бисте чак имали и рђаве и несносне учитеље, и тада би било опасно и штетно по вас да хулите на њих и да их оговарате. Свети Јован Златоусти

[slobodanmiric]

Из целога Светог Писма видим да Бог од човека не тражи ништа више него да се у свему смирава пред својим ближњим, да одсеца своју вољу и увек тражи помоћ Божију. Преподобни Исаија Египатски

[slobodanmiric]

Стварност, тј. праву истину у свему, може познати само онај који посматра очима Светог Писма.  отац Теоктист Балтић

[slobodanmiric]

Ићи за Исусом Христом-то значи слушати Његове речи. Св. Инокентије Московски

[slobodanmiric]

Понизи себе и видећеш у себи славу Божију. Св. Исак Сирин

[slobodanmiric]

Нерасејана молитва је дар Божији, који се даје упорним искатељима. Св. Теофан Затворник

[slobodanmiric]

Заповести су исте и за мирјане и за монахе, као што је и Рај исти. Старац Пајсије

[Guest]

" Оно што је ваздух за живот тела , то је Дух Свети за живот душе. Душа посредством молитве дише тај свети , тајанствени ваздух. " Свети Игњатије Брјанчанинов