Господ, животиње и њихово спасење

[Sophrosyne]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1324339584' post='545887]

ја бих волео образложење за фотке, уколико није спрдање у питању ... аргументоване и утврђене у Предању или Светом Писму, не емотивне

ма не,слика се зове church wars јер видиш једна "нуди" вечно постојање кучића а друга не.Па ти види брале ђе ћеш gringrin

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1324341834' post='545893]

а ево и тумачења по светом Теофилакту Охридском:

http://www.svetosavl...incanima/15.htm

Иначе ово је одлично тумачење ко хоће нека код Аве Јустина погледа доста опширније тумачење овог стих из Коринћана.

[Иван]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1324341834' post='545893]

уосталом, могли бисмо боље да читамо него да умујемо:

https://www.pouke.org...book=46&chap=15

поготово од 35. стиха

а ево и тумачења по светом Теофилакту Охридском:

http://www.svetosavl...incanima/15.htm

Ево, да се надовежем.

Тумачење посланице Римљанима (8,19-23) од св.Теофилакта Охридског

19. Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији.

Желећи да покаже какву ћемо славу добити, каже да ће се и сама тво-ревина изменити на боље и да ћемо ми утолико пре доспети у боље стање. Оно што је речено има такав смисао. Пророци говоре овако: реке пљескају рукама, брежуљци поскакују, животиње и вештаствени предмети имају лица. Тако чини и апостол, када каже да творевина очекује тј. чека да се промени на боље и чека откровење наше славе, као славе синова Божијих. Тада, кад ми задобијемо бесмртност, и она ће се прославити непропадљивошћу. Зато, кад чујеш да се о творевини говори као о живој, претпостави да се тако говори у смислу оличења (= персонификације).

20. Јер се твар покори таштини не од своје воље, него због онога који је покори, са надом. 21. Да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије.

Твар се покорила таштини, тј. пропадљивости, и постала је пропадљива кроз тебе, човече. Пошто си ти добио тело смртно и подложно страдањима, и из земље је поникло трње и коров, и небо је остарило и потребна му је промена. На који је начин твар постала пропадљива кроз другога? Тако што је и она у целини била саздана за човека. Израз не од своје воље означава да је све то било промишљање (= старање) Божије и да није било заслуга твари, него је устројено ради твоје користи, како би је ти, видевши њену пропадљивост (пропадљивост твари) презрео, и поглед управио ка небесима. Речи с надом и остале, њима сличне, схвати у смислу оличења (= персонификације).

Дакле, и сама твар ће се ослободити, не само ти, него и они што су далеко нижи од тебе, и оно што је без душе и без чула, и све ће бити причасно добрима. Неће више бити пропадљиво, него ће следити тебе. Кад је тело постало пропадљиво, и твар је постала пропадљива. Исто тако, кад ти постанеш непропадљив, и она ће постати непропадљива. Ако је, дакле, твар због тебе била изложена страдању, онда и ти треба да, Бога ради, претрпиш страдање; ако се она (твар) нада да ће се прославити, онда ти утолико пре треба да се надаш прослављењу. Да би почаствовао синове, отац и слуге одева у бољу одећу. Тако је и Бог, нас ради, украсио творевину.

22. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада. 23. А не само она, него и ми који прве дарове Духа имамо (првине Духа) и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тела нашега.

Тим речима подстиче слушаоца да презре садашње и као да каже следеће: не буди гори од твари и не привезуј се за садашње. Напротив, требало би да уздишеш, јер још не поседујеш будућу славу. Ако, дакле, уздише сва твар, онда би утолико пре ти требало тако да поступаш. Додаје да и ми, имајући прведарове (првине) Духа, тј. окусивши будућа добра, уздишемо јер их још не поседујемо. На основу оних духовних дарова које смо већ добили (а то су првине, први дарови) имамо залог и оних будућих. Да јеретици не би имали повода да мисле да је свет зло и да ми тобоже због тога уздишемо, каже: чекајући усиновљење. Како то? Ми смо већ усиновљени. Какво ћемо још усиновљење добити? Ја, каже, не говорим о оном усиновљењу које се савршава кроз крштење (јер смо то усиновљење већ добили), него о савршеној слави, која се састоји у непропадљивости тела. Она и јесте савршено искупљење, слобода и ослобађање од смрти и страдања, када се из стања усиновљења више нећемо вратити у робовање греху.

http://www.svetosavl...mljanima/08.htm

[Милан Меденица :)]

Ja nemam raj. Ja imam vaskrsenje i život budućeg veka. Ti idi slobodno u raj, ja ostajem čovek i sin Božiji. Čovekom Bog me je stvorio, te i Bogočovek je Bog koji je došao na svet i ovaplotio se kao čovek, prema tome nemam težnju ili želju da postanem nešto drugo, jedino želim da postanem novi, bolji čovek, dakle da se kao čovek usavršim.

Sve će da bude stvoreno po Bogočoveku? Lepo. Bogočovek je bio hermafrodit, a..? Ili neki bespolni elijen? Nije mi jasno kako dolazite na ideju da jedinstvo sa Bogom znači da neće da bude muškog i ženskog. Neće da bude razlike jer ćemo svi da budemo jedno, jedna zajednica, jedna porodica, jedan narod, deca Božija, bićemo svi jednako blagosloveni i od Boga ljubljeni i neće da nam pada na um da se jedni uzdižemo nad drugima, i da mislimo, da se gradimo da smo viši, da smo bolji od drugih. Ovo znamo. Ostalo mislim da ne znamo.

Pitanje: Da li je Bogorodica još žena, još deva, ili je hermafrodit?

Nego ovako, Medo: Idi ti u raj, a nama koji mi volimo psiće i mace ostavi (novu) zemlju. Važi..))

то је већ друго, твоја слобода је твој живот.

али, да учиш да је Православље то што ти пишеш, то већ не иде

ево шта Православље учи, да би боље разумео и да нема контрадикторности или нетачности у оном што сам писао:

СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН - ТАЧНО ИЗЛОЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

0 пропадивости и трулежности

Реч пропадивост има двојако значење. Знаменује, наиме, ове човечанске страсти: глад, жеђ, напор, ране од клинова, смрт, односно раздвајање душе од тела, и томе слично. Сходно томе значењу, тело Господње називамо пропадивим: јер све TO je својевољно узео на себе. Пропадивост, међутим, значи и потпуно растављење тела на елементе из којих је састављено, као и његово ишчезавање; што се углавном од стране многих назива труљењем. Такве пропадивости тело Господње није искусило, као што вели пророк Давид: Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухлост (пропадивост).

http://www.svetosavl.../Damaskin72.htm

СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН - ТАЧНО ИЗЛОЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

0 ономе што је после васкрсења

По свом васкрсењу из мртвих, Христос је одагнао све страсти, као што су: пропадивост, глад и жеђ, сан и умор, и томе слично. Јер иако је и после васкрсења окусио јело, то ипак није било по закону природе - јер није био огладнео -него је начином божанске икономије потврђивао истинитост васкрсења, пошто је једно те исто тело и оно које је страдало и оно које је васкрсло. Наиме, ниједан од делова своје природе Он није оставио по страни, ни тело ни душу; већ је поседовао и тело и душу, како словесну тако и умствену, те вољну и делатну, и тако је узашао на небо и седи са десне стране Оца,[2] желећи и остварујући на божански и човечански начин наше спасење. На божански начин Он промишља ? свему, те одржава све и управља њиме, а на човечански начин памти своје пребивање на земљи, видећи и знајући да му се клања свака словесна твар.

http://www.svetosavl.../Damaskin74.htm

СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН - ТАЧНО ИЗЛОЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

0 васкрсењу

...

Јасно је, наиме, да је васкрсење Господње представљало сједињавање тела, неначетог пропадивошћу, и душе (јер то двоје је било разлучено); јер Господ је рекао: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи.[20] А свештено Јеванђеље је веродостојан сведок да је Он о сопственом телу говорио. Опипајте ме и видите, вели Господ својим ученицима који су мислили да виде утвару, да сам ја, и да се нисам изменио, јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја и пружи их Томи да их опипа. Није ли ово довољно да нас увери у васкрсење телеса?

Вели опет божански апостол Павле: Јер треба ово распадиво да се обуче у нераспадивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. Те затим: Сеје се у распадивости, устаје у нераспадивости; сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили; сеје се тело душевно, односно вештаствено и смртно, устаје тело духовно, као што је тело Господње после васкрсења, које је кроз затворена врата пролазило, и било неуморно, и није имало потребу за јелом, сном и пићем. Јер ће бити, вели Господ, као анђели Божији неће више бити брака, нити рађања деце. А божански апостол Павле вели: Међутим, наше живљење је на небесима, отуда очекујемо и Спаситеља Господа Христа, који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове; што не подразумева преображавање тела у друго обличје - далеко било - већ прелазак из пропадивости у непропадивост.

...

http://www.svetosavl...Damaskin100.htm

Свети Теофилакт Охридски

ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

ПЕТНАЕСТА ГЛАВА

50. А ово кажем, браћо, да тело (плот, месо) и крв не могу наследити Царства Божијега.

Пошто је рекао слику земљанога, као објашњење каже да су слика земљаног тело (месо, плот) и крв, тј. телесна дела и оно што је својствено масивности (претилости) тела, која не могу да наследе Царство Божије.

Нити распадљивост наслеђује нераспадљивост.

Тј. зло, које уништава племенитост душе, не може наследити ону славу и непропадљива добра. Можеш разумети да све то није речено о начину живота, него о васкрсењу. На пример, речи тело (месо, плот) и крв значе да се у будућем веку неће наслађивати садашње тело, које се састоји од меса и крви, јер тамо нема хране и пића којима се храни садашње тело. Распадљивост, тј. распадљиво тело не наслеђује нераспадљивост. Зато је нужно да наше тело постане духовно и нераспадљиво. Уосталом, знај да је св. Златоуст ове речи апостола схватио као савет за побољшавање живота.

51. Ево вам казујем тајну.

Опет се враћа на учење о васкрсењу и каже да намерава да им каже нешто страшно и скривено. Тиме их подстиче на веће уважавање онога што ће рећи, јер саопштава тајну.

Сви нећемо помрети, а сви ћемо се променити.

Иако каже, неће сви умрети, сви ће се изменити, тј. и они који не буду умрли обући ће се у нераспадљивост. Дакле, када будеш умирао, не плаши се да нећеш васкрснути. Кажем ти да неки неће умрети, али да им то није довољно за васкрсење, ако се не измене и на тај начин не пређу из смртних тела каква су имали у бесмртна. И као што за њих није корисно да не умру, тако ни за нас није штетно да умремо. И за њих ће промена послужити као смрт, јер ће у њима умирати распадљивост, изменивши се у нераспадљивост.

52. Уједанпут, у трен ока, при последњој труби.

За најкраће и најбрже време, у трен ока, савршиће се толика и таква дела. То је веома чудно. Морамо се дивити не само томе што ће васкрснути иструлела тела или томе што ће сваки добити своје сопствено тело, него и томе што ће се све савршити тако брзо да се то не може ни описати.

Речи при последњој труби неки су разумели у смислу оне, о којој се пише у Откровењу (гл. 7,8 и 9) еванђелисте Јована. Он каже да постоји седам труба, од којих ће прве погубити људе, али неће сви заједно умрети, него је то, каже, према устројству Божијем, да би они који остану видели да су први изгинули и да би се покајали. Последња труба ће огласити васкрсење и измену оних који су већ васкрсли, и то ће се догодити у трену ока.

Јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви.

Да неко не би посумњао да ће се та дела савршити у трену ока, веродостојност својих речи потврђује силом Бога, Који то дело савршава. Затрубиће и десиће се, слично као: Он рече, и постадоше (Пс. 32; 9). Труба не означава ништа друго до заповест и знак Божији, који свему претходи.

И ми ћемо се променити.

Не говори то о самоме себи, него о онима који ће тада бити живи.

53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

Да неко не би, када чује да тело (плот, месо) и крв неће наследити Царство Божије и да ће мртви васкрснути као нераспадљиви, помислио да тела неће васкрснути - јер се она сада састоје од меса (плоти) и крви - додаје да ће тела васкрснути, али не она која су месо (плот) и крв, него преображена и нераспадљива Ове су речи изговорене против оних што кажу да ће васкрснути тела, али не ова иста него нека друга. Апостол каже ово распадљиво и ово смртно; не дакле неко друго, него ово. Тело ће бити ово исто (јер се у њега облачимо). Међутим, уништиће се смрт и распадљивост, јер ће се оно обући у нераспадљивост и бесмртност. Између смрти и распадљивости постоји разлика, јер се реч "смрт" користи само за бића која имају душу, док се распадљивост користи за она бића која су без душе. Ми имамо нешто слично неживом (тј. оном без душе), као што нокти или коса, али ће се и то обући у нераспадљивост.

54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

Кад се то догоди, испуниће се оно што је написао пророк Осија. Пошто је рекао нешто запрепашћујуће, у истину својих речи уверава сведочењем Писма. Победа, тј. коначно, јер ће се побеђена уништити, и неће јој остати никаква нада да ће било кад вратити снагу.

http://www.svetosavl...incanima/15.htm

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

Глава двадесет и друга

29-33. А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају; него су као анђели Божији на небу. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих него живих. И народ чувши дивљаше се науци његовој.

Спаситељ показује да ће бити Васкрсења, али не у оном телесном смислу како су они мислили, већ у узвишенијем и духовнијем смислу. "Зашто се варате", говори им, "не знајући Писма ни силе Божје", јер да познајете Писма знали бисте да Бог није Бог мртвих него живих и разумели бисте да је Богу све могуће, па чак и да учини да људи живе као анђели. Видиш ли премудрости Господње! Позивајући се на Мојсеја они су хтели да одбаце учење о Васкрсењу, али Христос их Мојсејевим речима уверава говорећи: ,Ја сам Бог Авраама, Исака и Јакова." Овим речима Христос жели да каже да Бог није Бог онога што не постоји, већ онога што постоји и што јест. Није им рекао ,Ја сам био Бог...", већ Ја сам Бог". Иако су они умрли, и даље живе у нади Васкрсења. Али, ти ме питаш: "Како онда на другом месту каже да ће владати мртвима и живима?" Знај добро да Он тамо "мртвим" назива оне који су умрли, али који ће опет оживети. Устајући против јереси садукеја, који су учили да не постоји бесмртна душа, већ да она после смрти сасвим ишчезава, Господ говори да Он није Бог "мртвих", то јест оних који вам се чине да су потпуно ишчезли, већ Бог "живих", то јест, оних који имају бесмртну душу и који ће васкрснути, иако су сада мртви (телом).

http://www.svetosavl...poMateju/22.htm

прочитао си тумачење светих отаца и воља ти приклонити се и разумети, или не.

[Иван]

Врло занимљива опаска...

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1324471455' post='546439]

Међутим, уништиће се смрт и распадљивост, јер ће се оно обући у нераспадљивост и бесмртност. Између смрти и распадљивости постоји разлика, јер се реч "смрт" користи само за бића која имају душу, док се распадљивост користи за она бића која су без душе. Ми имамо нешто слично неживом (тј. оном без душе), као што нокти или коса, али ће се и то обући у нераспадљивост.

[Милан Меденица :)]

па да, разлика у словесној личности и бесловесном бићу ... разлика између метакогнитивности човека и одсуства метакогнитивности.

[Иван]

Ma, одушевила ме једноставност, јасност и смисленост изреченог...

[angst]

Nego da pitamo o. Ivana šta mu radi Tifani..

Отац Иван је само пренео текст са блога Бојана Теодосијевића, то није текст оца Ивана...

[Милан Меденица :)]

I opet nigde reč da neće da bude muško i žensko. Medo, možeš da kopiraš koliko hoćeš, ali nećeš nigde naći gde jasno stoji pisano da muško i žensko neće da postoji. Zašto ali Duh nije ovako govorio ljudima ako je taj slučaj? Zašto niko od oca (barem što znam) nije pisao o tome ako je jasno da u budućem veku ljudi neće da imaju muški i ženski princip? Jer i sami nisu bili sigurni kad su o tome razmišljali.. I novo telo znači da ćemo kao ljudi da imamo novu prirodu koja nije položena prirodnim zakonima ovoga sveta, i sa tom novom prirodom drugačije potrebe nego što ih danas imamo, ne ali da ćemo da budemo duhovi. Zašto Hristos jede ribu pečenu i med po vaskrsenju, da pokaže da nije duh. I šta govori apostolima: "Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom. Opipajte me i vidite, jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam." Ovo ne znači da je Hristos sada kao čovek negde na oblacima i tamo sedi na nekom prestolu i smeje nam se, nego se vazneo na nebesa i vratio se Ocu, dakle vratio se u svoju prirodu Sina. Barem tako mislim da je. A u vezi hrane i jela u budućem veku, kako da tumačimo Marka 14, 25: "Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božijem"..? Eto vidiš...)) Ja bih rekao da hrana kao što nam trebna na zemlji neće da nam bude potrebna, ali nezavisno od toga moći ćemo da jedemo i pijemo ako budemo hteli, ali potrebu za njom nećemo imati niti ćemo sa novom prirodom imati rizik da padnemo u nekakvu slast ili zavist hrane i pića. E sad ja nisam teolog da znam sve prave reči da objasnim, tu su se daleko mnogo naučeniji i pametniji od mene lomili.. Duhovno telo? Da! Ali to duhovno telo imaće materiju, ili će da vezuje materiju, na neki način koji ja sad ne znam. Jer iako je duhovno telo, sa obzirom da bi mogli da diskutujemo šta je to duh i premda tome šta je duhovno telo, to duhovno telo je "vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite, jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam".

Боже помози ...

па добро, ти си тврдоглав да ти будеш у праву а не да прихватиш да је тумачење такво какво јесте. светитељ ти је написао у неколико наврата шта и како, а не ја, и ти и даље негираш. као што рекох, воља ти пристати или не на тумачење по светим Оцима ...

а највећи је проблем што не знаш, још погрешно и преносиш.

искрено, мислим да ниси ни прочитао што сам ти ископирао, ниси ни на линкове кликнуо, а доводим и у питање да ли си икад и неку литературу окренуо ...

и шта има јасније да пишу од Светог Писма да НЕЋЕ БИТИ НИ МУШКОГ НИ ЖЕНСКОГ, још са напоменом да ће праведници бити као анђели, недодирнути људском сексуалношћу. шта ће ти онда репродуктивни органи који те чине мушкарцем или женом кад нема секса и рађања, шта ће ти уролошки канал, шта ће ти црева кад нема хране, шта ће ти бубрези кад нема пића? како си онда мушкарац кад ти све то не треба, кад ни страсти нема, шта те то чини полним? како ћеш бити бог, ако ниси васрксао у Богочовеку?

зашто имаш идеју да ће трансформација бити несавршена са закржљалим деловима тела који ландарају, кад си сад савршено направљен и све у теби и на теби има сврху?

још не можеш свој црно бели ум да савијеш око идеје бесполности тела, па одлазиш у другу крајност да ће човек завршити као духовно биће, буквално тумачећи и ревнујући не по разуму вртиш се у круг ...

друго, то твоје умовање доводи до тога да би први пали анђео био способан да падне због блуда или прељубе јер иако бестелесан могао би бити полан као умствена природа и пријемчив за телесност, а уствари је пао због своје гордости. имамо примере светитеља бестрасника који су постали НЕПРИЈЕМЧИВИ за грех блуда рецимо, али су свети Оци тумачили да су могли да падну због гордости, због СЛАБОСТИ ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ, не тела. анђео кад падне, он нема ни пол ни обличје ни слабости тела па се не може ни као ми покајати по слабости природе као човек и остаје везан до милости Божје да га ослободи ропства смрти. због тога анђео не може имати покајања иако има слободну вољу. то би све значило да по васкрсењу можемо упасти у горе, да неко посрне по слабости анђеоске природе која је због слободне воље пријемчива на грех и даље, на гордост конкретно, и да нам нема спаса онда, што је потпуно бесмислено и од Бога прави тиранина који се игра на вечни живот и вечну смрт са људима. поврх свега, анђели су такође бесмртни по благодати, тако да бисмо онда по паду првог васкрслог опет успели да успоставимо смрт ... и тако укруг, као што се ти вртиш у свом уму јер одбијаш очигледно.

напомена за одсуство брачности анђела је значајна и због тога што директно имплицира да је то одраз смрти, па је према томе и пол одраз смрти и лепо показује да су анђели ослобођени страсти, али не и бестрасни јер не би могли да буду живи. дакле, страсти ће да постоје али неће бити слабости.

а то о анђелима и њиховој природи није неко моје умовање, него је опет од светог Јована Дамаскина: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Tacno_izlozenje_vere/Damaskin17.htm

и погледај шта исти свети пише о уживањима у храни и сексу, да су природни, али по слабости тела: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Tacno_izlozenje_vere/Damaskin27.htm

и што би онда уопште јео, кад немаш глади и органа за варење и избацивање измета или био полан ако немаш жељу за сексом, који је смисао? јел треба и у Царству Небеском да правимо канализацију и рециклажу, које све последице твојег телесног умовања желиш да пренесеш и у надолазећи духовни свет?

друго, род виноградарски које си поменуо везе нема са вином које иначе пијемо него је вино Новога Завета, Крв Христова која се излила за спасење света, СМРТ коју је поднео Господ зарад Васкрса, и тиме каже да неће кушати смрт већ ће наставити да живи. ако будеш чупао тако цитате из контекста онда квариш Свето Писмо и смисао реченог, понашаш се као јеретици кад тумаче како им се ћефне да би свели Реч на свој его, сујету.

а да тек не улазим у проблематику бесловесних бића попут животиња и вечности, ако остану полна и телесна какав ће то џумбус неразмности бити, тек са вољом која је слепа за разум и подређује све својим страстима и нагонима ... мајко, хаос би настао ако им се природа не уздигне, пошто ти не би ни човеку природа да се уздигне ... васпитали бисмо их никад.

не дај Боже да ти саопштим да нећеш имати когнитивни процес у есхатону, јер размишљање неће бити потребно ... тек би то било напорно да ти објасним да нема потребе за размишљањем кад ћеш све знати, све ће ти бити кристално јасно, па да доведем и мозак у питање greengrin greengrin greengrin

а та твоја умовања везе немају са смислом, то што ти пишеш се зове блуд ума, и то од незнања.

а из незнања сав грех.

[Милан Меденица :)]

лепо ја реко да ти ко муслиман имаш сопствени рај, сопствену школу размишљања ...

оно што ти упорно игноришеш је да је Свето Писмо, сем тога што је метафирично, је да је и буквално.

пола не може бити јер је део смртне природе и није део васкрсле природе, па ти види како ћеш то да схватиш.

нисам укапирао како се ја то наводно гадим на људе, јел можеш да ми образложиш своју тврдњу?

[Благовесник]

Разликовање полова у природи, у биолошком свету (и у биолошком животу)

настало је временом, и то као подчињеност физичкој нужности размножавања.

Адам је настао ствaрањем или извођењем - од те настале природе. Постојећа разлика полова у природи благословом Божијим - призвањем у живот Свете Тројице, задобија у људима виши, духовни смисао, и то је изражено речима богонадахнутим: створи Бог човека (једнина)- мушко и женско.

Шта то значи? Разлика полова (та датост) треба да се подреди начину живота који успоставља јединство тј. Свето-Тројичном прототипу живота.

А о томе даље више видети у Апостолским Посланицама.

Међутим, питање је, да ли у есхатону има смисла остајање разлике на полове,

када ће остварење јединства којим живи Света Тројица бити остварено?

Мислим да има аргумената и за - да, и за - не.

Можда је вероватније - не, јер билошка ипостас неће имати никаквог значаја, већ само еклесиолошка.

[Благовесник]

Jer mnogi se samovoljno uzdižu u nebo a na svog bližnjeg, na čoveka, zaboravljaju.

Postaju duhovi, anđeli, samo nisu ljudi

Како си ово тачно рекао. У праву си.

[Милан Меденица :)]

Ja jesam Musliman, ali hrišćanski, pravoslavni Musliman..))

Musliman znači Bogoljub, onaj koji voli Boga, koga Bog voli. I ja sam Hrišćanin, nisam gnostičar, taj stari vuk koji dosađuje stadu Crkve.

Imam sopstveno razmišljanje? Pa Gospodu hvala da ga imam. Ne verujem jer me je neko indoktrinirao da verujem, ili ubedio, ili silom naterao, nego iz svoje duše i slobode verujem jer me Gospod zove, govori mi, priča mi. Svima nama priča i govori, samo što ne želimo uvek da ga čujemo. Da ne zastupam pravoslavni pogled na muško i žensko po vaskrsenju? Možda, ali ne bih rekao. Naime, ti nisi doneo nikakav dokaz osim što tvrdiš: "To je tako!" Ne. Ko kaže da mora da bude tako? Jedan Medenica? Ili jedan Dragi? I izvini, ali argumentovanje ti je: "U par rečenica kažem da je tako, i onda kopiram gomilu tekstova koji o tome uopšte ne govore, barem ne direktno (možda sam slep ili nisam dobro pročitao, ali ja nisam našao ništa što jasno govori o bespolnosti čoveka u budućem veku), da bi utvrdio moje stavove."

Neka bude da je tako, ne znam, po Jovanovom otkrivenju - mada Jovanovo otkrivenje u Pravoslavnoj Crkvi važi kao alegorija, kao pouka - biće onih u raju i onih na zemlji, u novom Jerusalimu.

A kad govorim o gadosti na čoveka govorim o ostavljenosti i usamljenosti čoveka u Crkvi. I da, ovo postoji. Jer mnogi se samovoljno uzdižu u nebo a na svog bližnjeg, na čoveka, zaboravljaju. Postaju duhovi, anđeli, samo nisu ljudi. I onda od svega imaju, od nauke, od duhovnosti, i na lićurgiju redovno idu neznajući da liturgija ne traje samo sat ili dva u nedelju nego svaki dan dvadeset i četir sati (ali dobro su se učili), samo im na ljudskosti fali. A kako govori apostol Pavle: "Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči. I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže." (1 Kor. 13, 1-3) Tako i mi, veliki smo, i kad pogledamo plodove naših dela, naše ljubavi, mi se čudimo, jer plod je mali - ali ne, krivi nismo mi, mi nikad nismo krivi! Zato i rekoh: Budimo ljudi, a duhove ostavimo duhovima i anđele ostavimo anđelima. Kad budem duh znaću, i kad budem anđeo znaću, ali sada znam da sam čovek.

немаш ти појма, а кад те неко стисне онда тражиш заштиту иза посланице ко дете иза сукње.

види овако брате мој напаћени и прогоњени на правди и Христа ради ... мош мисити, пао сам у несвес'.

нико ти не брани да размишљаш, али си красно кренуо да пишеш лозе бојицом како животиње нема потребе да се спасавају кад су безгрешне због основног неразумевања како су за човека везане, па си прешао на негирање оног што пише и у Светом Писму и у тумачењима, са све мојом напоменом да неке ствари не знамо јер нам нису откривене али и са дебелом напоменом да нам двојаку тајну Апостол открива, преко потпуног неразумевања шта значи бесполност тела па сам ти и то туђим речима објашњавао да ме не би тужио да те малтретирам сопственим умовањима до тога да не разумеш ни шта је смртност човечје природе ... основне ствари.

па сам ти написао пар пута, имајући искуства од пре са тобом, да имаш вољу и право читати, схватити, разумети, негирати или не. према томе, немој да ми изиграваш жртву и принцезу на зрну грашка а од мене да правиш крвника који те круто класификује и фиокира док индоктринира и изиграва цитатолога већ буди човек па барем немој да измишљаш ако већ не умеш да признаш да немаш појма и да ниси у праву или желиш да изиграваш неуког паметњаковића са напредним идејама какве свет није видео а да се измакнеш направивши ме будалом и гадљивим на људе.

није проблем што не знаш, воља ти научити или не, ал мене да правиш нечим што нисам - тај филм нећеш гледати.

[DYNABLASTER]

sto ne mozes da primas poruke na privates?

onda javno da pisem?

[Милан Меденица :)]

број порука 8531 greengrin greengrin greengrin

имаш ме на фејсу

[Милан Меденица :)]

а ево и мог одговора ...

опет ти са лозе бојицама крећеш, баш је романтично да себе ставиш на пиједестал а Бога као казнену експедицију, демагошком правдом порођајних мука ... колико и погрешно.

и замолио бих те да удариш ентер понекад, чисто да би било читљивије и лакше за обраћање ...

пре свега, ако сведеш реалност на добро и зло, а зло као супротност добру и дуалитет, никад нећеш успети да разумеш одсуство кривице коју Христос изговара за људе: "Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине." дакле, где је ту правда спроведена кад се човек (Адам, Ева, Каин, Авељ, Јуда, па сви наовамо укључујући и тебе и мене) назива незналицом а не злим, и како ти и ја можемо да кажемо да смо Синови Бога Оца, јер мора да постоји и потврда коју добијамо: "Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи."

они жути и златни нимбови око глава светитеља (светих од тела, не по телу) су та иста потврда да је жив Бог у њима, да нестворена светлост избија из умствене природе душе која никако не негира тело јер се осликавају њиме. због тога је и Христос јео пред ученицима као васкрсао да би могли да га сваре, лакше идентификују као човека, јер је то други увид, после Преображења, у васкрсло и есхатонско постојање човека. како је васкрсла природа човека сита и бестрасна, тако храна у том догађају ничему не служи до потврди идентификације човечности, као дете кад примети да мајци "фали" пиша а да је отац "има".

што се тиче наводне кривице прародитељског греха, православни га и не исповедају. оно што можеш да захвалиш Богу је да нам је оставио меру спасења а није нас оставио у смрти у коју су нас увукли ђаво и прародитељи. да си одсечен смрћу од Бога можеш само њима трома да захвалиш, а не Светој Тројици.

друго, Бог није изван простора и времена, већ је и "тамо" и "овде", за разлику од анђела и људи који су просторно ограничени и могу постојати само на једном месту у једном тренутку. рекох "место" и за анђеле и Бога, јер тамо где они обитавају нема простора него је стање у питању већ је лакше људском језику и уму да барата неким терминима.

треће, Бог не негира слободну вољу, тако да Бог није одговоран за оно што су ђаво и прародитељи учинили. али ни безочан већ је Спаситељски настројен да обележи историју човека и изгради мост и постави саобраћајни знак је јер је нашао екипу која ће објаснити људима најзад разлику између љубави и одсуства љубави, зашто треба да пређу мост, Сопственом Добровољном Жртвом која није ту да плати Самом Себи, већ да трансформише смртно у васкрсло. сличним речима је Адам покушао да оптужи Бога за своје чињење јер му је Он дао Еву за жену а негирао сопствену одговорност за почињено а Бог, будући скроман, ни не одговара му на оптужбу већ му предочава да је створен за добро али и са слободом и пријемчивошћу на одсуство добра и сад има одговорност да куса последицу својег дела. и то, не зато што је правда јер је Бог изнад ње, већ што су се Ева и Адам одрекли да буду саучесници у првобитном плану. Бог неће да присиљава никог да буде учесник Његовог дела, као што Себе није присилио да буде учесник дела прародитеља и није их прислио да живе у истом стану, већ им је направио стан који ће им одговарати али и оставити на слободу да се врате у родитељску кућу. дакле, прародитељи су сами себи "жртве" свог чињења, а не Божјег наводног стандарда "док живиш у мојој кући или ћеш поштовати правила или те неће бити". мислим да бих могао да проучиш поуку о блудном сину, да укапираш да је блудни син Адам и цео његов дом који је отишао да лута и изиграва распикућу, само немој да схватиш да је верни син уствари Син Божји, јер није, него су представа свих правених и верних од почетка времена да нагласе да је Христос, као Отац и нераздељив део Свете Тројице васкрсао љубављу између два сина, оба разбојника иако је један одабрао да остане веран а други лутао.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Pokajanje.htm

четврто, ти размишљаш о казни и награди а то је сасвим предалеко од реалности јер је то ниво најамништва а не усиновљења, којим си се похвалио. оно што ти замишљаш као казну је уствари последица (пра)родитељског чињења па и благонаклоног наследства деде (Бога) које ти у исто време омогућава да се покајеш за СВОЈА злодела, а није ти натоварена одговорност (пра)родитеља, већ ти је дат дар живота и могућност да ти сам за себе изабереш где ћеш и шта ћеш иако рођен у кући својих родитеља а не дединој, опет свако створен добро али са слободом. ако мислиш да су услови гори него што су Адам и Ева имали у Едемском врту, онда се вараш јер би исто прошао као они, због игнорисања услова, незнања и непослушања, и опет би завршио овде где јеси и твоја деца би опет имала шансу да се уздигну изнад околности у које си их ставио. имаш примера колико волиш усиновљења где се Бог или неки светитељ или анђео јављају људима који су безазлени јер то неће реметити њихову вољу а помоћи ће другима да се усинове, одржаће ватрицу васркса у хладном стану смрти. према томе, Бог није твоју (своје потомке) децу ставио у околности твог живота патње, већ ти и њихова мајка а Бог ти је дао могућност да изабереш који и какав ћеш живот водити, као и деци да сама изаберу за себе.

пето, ако желиш правду као људска околност задовољења и нивелисања онда је најбоље да постанеш безгрешан јер каквим судом судиш таквим ће ти се судити, узрок и последицу правиш тамо где може да се избегне. уколико желиш љубав и милост, боље ти је одбацити најамништво и постати син, на време. или лакше, само бити син.

шесто, титула божанства и очинства нису ту да ти укажу на функцију већ на славу и моћ колико и природу једне љубави и односа, и то не клањачког већ УЗАЈАМНО поштованог. ако никад ниси љубио руку са поштовањем и љубављу, боље ни да је не љубиш јер истину не љубиш него се претвараш и изиграваш.

седмо, Бог, не желећи да утиче на човека присилом Свог присуства, и наводном претњом смрти или наградом живота, оставио је на слободу да човек изабира и због тога не реагује онако како ми желимо, имајући и сопствену вољу али имајући већу одговорност према човеку него што желиш да Му даш, већ га сводиш на родитеља који иде около и скупља или исправља дела неуког, не злог, детета које само себе ставља у ситуације да гине од сопственог незнања, не зла. зло, као одсуство добра је крајње одбијање узајамне заједнице. или ниси приметио да деца умеју да буду подједнако горда, љута, очајна, хитра да ударе на другог па и физички, и/или плански да заваде и манипулишу?

осмо, да не причам само о одговорности већ и о олакшањима, чак и у тако незавидним ситуацијама страдања од сопствених избора, јер како је лакше спасити човека од околности у које су их ставили родитељи до у опиту одсуства добра? ми болест и смрт, нажалост, схватамо као крај, казну, васпитну меру, отежавајућу околност, зло ... а не видимо да је то зарез који нам омогућава и да проживимо прародитељску одлуку и да изаберемо своју, да не кукамо како смо ускраћени за лични доживљај и увид или да смо изманипулисани да изаберемо оно што нам Он нуди, да икусимо шта значи патња и шта значи љубав, да целим својим бићем изаберемо искрено и узвикнемо: "Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога."

девето, упорно ти пишем о телесности и слабостима тема која су настала смртношћу, способна и толико јака да на човека утичу да изабере да се не успротиви својој палој природи и да се одложи или одустане од припреме за васкрслу, а ти светитељско писање упорно уклапаш у гностицизам и платонизам негирања тела и буквалистичко тумачење пуког духа, не духовности тела. што је још горе, упорно покушавам да ти објасним да нема приземности и негирања у васкрслом телу, али и да ће бити трансформисано, али теби није довољно јер је слатко и лагодно башкарити се у душевном телу, приде нас сводећи да скупљамо, или се клизамо по измету животиња које ће бити вечне и служити да задовољавају око и имати роботску бесловесну функцију у васколикој и божанској словесности а никад неће бити уздигнуте јер ће остати робови прародитељског избора - смрти. што би рекло, како њима судиш, тако и себи пресуђујеш па те зато опоменух да ти је муслимански приступ тумачењу јер се неће пренети ова телесност јер нема сврху и потребу. обучени смо у коже да би нам било олакшано а не да бисмо били кажњени, или задовољен нечији осећан људске правде реципроцитета око за око. погледај пале анђеле како проживљавају стање пакла и шире га, боље речено усисавају све што је светло и добро, само зато што немају тело а приде бестелесни везани за телесни свет, постали пријемчиви на телесно, све што је смртно. и то сопственом вољом, опет, а не Божјом, па и њима неће бити ускраћено да се поврате из мучења иако покајања немају ...

десето, да не би остао у убеђењу да је антропоцентричан есхатон о коме светитељ прича, сведен на (Бого)човека као центар, мислим да би требао да размислиш да ако се човек уздиже до природе Бога, и заједно са нама и цела творевина јер смо уско везани и службу своју имаше, зашто би била осуђена, и то без питања јер разума нема, али не аутоматски уздигнута, до исте природе Бога? дакле, не негирана и враћена у небиће јер се Бог не каје ни за један дар и креацију, већ васкрснута до природе Бога. друго је што не знамо ни у ком облику или суштини, као што ни за себе не знамо ... ако ти већ није пријемчиво, не звучи ли ти логичније?

једанаесто, ово није свет мучења да бисмо се породили из мајчиних мука у сопствену муку, већ је свет патње што смо слаби и безвољни одбити палу природу да обучемо васкрслу. то није нешто што се буквално облачи или глумата, већ се спира и прихвата као оригинална природа безазлености и одсуства патње. и нема везе са некаквим психологизмом, свођење телесног на дух, већ има везе са добром природом и посталом природом. одатле потреба за опростом греха и обожењем кроз свето причешће, а свето причешће је Сам Бог који нам је направио мост између те вечне смрти у вечни живот. тако да не мораш да се мучиш, већ се ослобађаш мучења.

дванаесто, онда ни Црква није некаква болница већ је установа проповеди и опоравка, бања у којој се одмараш после болести, само почетак есхатона после смрти јер си већ умро за смрт кад си крштен. и то не само буквално, већ је потребно и да истрајеш у томе.