Господ, животиње и њихово спасење

[Иван]

Pogledajte ovo

http://www.verujem.org/sveti_oci/simnovi.html

[Иван]

" I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo,"

[Justin Waters]

Takvu Zemlju, u cinu Raja, Bog je prvobitno i stvorio. I to ne "smatraju ljudi". I svedocanstvo Otaca je takvo...

KOje je tvoje misljenje?

Моје је мишљење да је описа раја у Библији, као једног зеленог парка из кога теку ријеке и који је настањен животињама, само алегоријски приказ.

Што се тиче самог раја - живота будућег вијека, то не могу ни да замислим. Једино могу да замислим да од већег раја нема него бити у прусуству Бога живога. Када су апостоли свједочили Христовом преображењу на гори Тавор, толико им је било добро усљед доживљаја нестворене свјетолости која је исијавала из Христа показујући његово Божанство, да су они помислили да је добро да начине сјенице за Мојсија, Христа и Илију док су они разговарали.

[Иван]

Cega je to alegorijski prikaz?

[Justin Waters]

Cega je to alegorijski prikaz?

Еденског врта у коме су Адам и Ева пребивали. Четири ријеке кој напајају рај, послушне животиње, дрвеће са свакојаким плодовима за јести, дрво познања добра и зла...све су то алегоријски прикази у причи која је требала да има поучни карактер, а не историјски извјештај

[Justin Waters]

Pazi, ako sve zaboravljavamo, onda zabadava vaskrsenje, onda možemo i navek da umremo. Jer ako zaboravim sebe, onda ja više nisam ja, onda ću ja koji sam danas da budem mrtav. Ako mi umre majka ili ćerka, navek je otišla, jer sve ćemo zaboraviti i nećemo se setiti jedno drugog? Ne znam odakle dolazi ta nauka, ali ovo prvi put čujem. Zaboravićemo na bolove, na patnju, ali ovo možemo na razne načine da tumačimo, jer zaboraviti u ovom kontekstu znači preboleti. Ili čemu, po Jovanovom otkrivenju, Bog briše suze svakom čoveku po vaskrsenju ako ovaj sve zaboravi? Naime, ako se onaj ničega ne seća, nema ni razloga da plače. Ne bih ja rekao da ćemo da zaboravimo. Nego ćemo da se usavršimo, stećićemo viši stepen egzistencije, jednu novu, bolju, savršeniju prirodu. Time ćemo da razumemo, da shvatimo, time ćemo da se izlečimo, i imaćemo drugačije potrebe. Kad si žedan, popiješ vodu. Kad se napiješ vode, više nisi žedan pa i voda ti ne treba da je piješ. Tako je to sa potrebama. U budućem veku imaćemo novu prirodu i nove potrebe, i time ćemo da budemo u stanju da prebolimo i oprostimo svako zlo i svaku tugu koja nam se bila desila u ovome svetu. Ali zaboraviti, izgubiti pamćenje, ne, to ne mislim.

U vezi muškog i ženskog, rečeno nam je da ćemo da budemo kao anđeli, ali ne da ćemo da budemo anđeli. Rečeno je da neće da bude braka, a brak je zakon, jedan ugovor pred ljudima, i brak nije uvek razumeo da se ljudi uzimaju u slobodi i ljubavi. Sveti Vasilije govori da je kraj Božijih zapovesti život večni. Da li ovo znači da u budućem veku smemo da ubijamo, da lažemo, da varamo, da otimamo i da mrzimo na Boga? Ili se misli da je Božija zapovest jedan zakon prema kojim trebamo da se upravljamo, a u budućem veku neće nam biti potreban zakon pošto ćemo sami po svojoj prirodi da ispunjavamo zakon? Postoji li zakon da se hranimo? Ne. Nego kad smo gladni, uzmemo i jedemo. Ovo nam je priroda. Ne zaboravimo, i Adam i Eva stvoreni su kao muško i žensko, nisu stvoreni kao hermafroditi. Bezbračnost koju pominje Hristos u odgovoru sadukejima može da znači da više neće da bude seksualnosti, ali može isto da znači da ćemo se, oni koji budu hteli, usavršiti u seksualnosti i u ljubavi, i dvoje će da budu savršeni par, ali pošto je brak ljudski zakon oni neće da budu u braku iako će da žive u braku, ali po svojoj prirodi. Svakako, oni koji bi se odlučili, u takvom slučaju, odluka bi im bila definitvna, znači ne bi se rastajali.

Ма какво губљење памћења. Губљење памћења је поменула синергија. Нисам то рекао већ да ће се начин односа у есхатону изгубити какав смо имали овдје на земљи. То не подразумијева губитак памћења већ утврђивање у односу који не познаје синовство или очинство будући да смо ми сви дјеца Божија. У чему се ти од своје мајке или оца или дјетета док сте заједно на литургији разликујеш? Ни у чему. Кад се узме још и то да о васкрсењу нема старосних разлика, онда долазимо до тога да односи какве познајемо на земљи, а које произвиру из мајчинства, очинства или синовства нестаје у есхатону. Ми на земљи више наших осјећања и интиме поклањамо родитељима, браћи и сестрама, дјеци и тако даље него комшијама или тамо некога кога уопште нез намо. У есхатону нема разлика. По предању чак ми ћемо сви да васкрснемо са изгледом и стасом који одговара Христовим годинама, дакле старци, мала дјеца, средовечни људи сви ћеваскрснути тијелима налик Христовом. Кад станеш поред оца који изгледа слично теби, и кад станеш поред неког тамо православног јапанца, по чему ћеш то више љубави изражавати према земаљском оцу него према том јапанцу?

Ја тако стичем утисак да неки људи схватају рај, рај у коме ће људи бити раздељени на локалне заједнице онако како су живјели на земљи, и да ће о васкрсењу живјети у рајским кућицама са осталим члановима својих породица и својим драгим кућним љубимцима које ће изводити у шетњу рајским стазма.

Ово је погрешна концепција раја.

[Баба]

Да се мало нашалим :

Ако неће бити ни мушко ни женско , ни Јудејина ни Грка , него ће сви бити једно , како онда да буде кучета и мачета ?

И ако мислите да ће и кучићи и мачићи ући у рај , какво то једно ми можемо бити са њима ?

[grigorije22]

Ako pod gubljenjem pamcenja podrazumeva I u taj dan pogibose sve misli njegove.

[Милан Меденица :)]

to ne znaš

молим?

Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

Галатима посланица, глава 3, стих 28

3,28

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Galatima/Galatima03.htm

Обукавши се у Христа, ви сте се обукли у новог човека, вечног човека - Богочовека: Он људе благодаћу претвара у богољуде; Црква је Његова божанска радионица, у којој се људи светим тајнама и светим врлинама прерађују у благодатне богољуде: сви постају синови Божји, и међу собом света божанска браћа. "Нема више Јеврејина ни Грка; нема више роба ни слободњака; нема више мушкога рода ни женскога: јер сте сви ви једно у Христу Исусу". У Богочовеку Христу све земаљске разлике што су међу људима нестају; људи се онебесују, обожују, обогочовечују, охристовљују, и за хришћане Господ Христос постаје све и сва у свима њиховим видљивим и невидљивим световима. Што је Његово, то је њихово: Његов ум - постаје њихов ум (ср. 1. Кор. 2,16), Његова душа - њихова душа, Његова савест - њихова савест, Његова воља - њихова воља, Његова истина - њихова истина, Његова правда - њихова правда, Његова љубав - њихова љубав, Његов живот -њихов живот, Његова смрт - њихова смрт, Његово васкрсење - њихово васкрсење, Његово вазнесење - њихово вазнесење, Његово Царство - њихово Царство, Његов рај - њихов рај, Његова вечност - њихова вечност, Његово блаженство - њихово блаженство. А све то хришћане духовно и благодатно уједињује у једно тело, у један организам, у једну Цркву: у њој сваки живи у свакоме и са сваким, сваки живи за све и за свакога, сваки осећа себе собом у свакоме и у свима: једно срце, једна душа, једна савест (ср. Д. А. 4,32; 1. Кор. 10,17; 12,12-27; Рим. 12,5; Еф. 3,18); сви једно у Христу Исусу, и стога сви једно међу собом, и један у другоме, сваки у свакоме, и сви у свакоме. У Христу престаје све што је "по човеку", и настаје све "по Богочовеку": и вредности и мерила и стварности и мисли и осећања, све бива по Богочовеку, ништа по човеку. Отуда у Христу и небивало и невиђено јединство рода људског, јединство остварено без насиља и принуда, добровољно и благодатно: богочовечанско јединство, и богочовечански ред и поредак. Јер ту је увек и у свему: на првом месту Бог, па човек; никад обратно, и никад човек без Бога. Живећи у Богочовечанском организму, телу Христовом, Цркви, људи саборнизирају и своје душе и своје савести и своја срца и своје мисли, те живе и делају из те саборности, из тог богочовечанског свејединства, и расту један са другим и један кроз другога, сваки кроз све и сви кроз свакога, заједно "са свима светима" растући сваки у човека савршена, у меру раста висине Христове (Еф. 3,18; 4,12-13; 1,22-23; Кол. 1,24-28). Ми се сви крстимо у једно тело, били Јевреји или незнабошци, били робови или слободњаци, и сви постајемо једно тело, које је Црква; тако смо тело Христово, и уди међу собом (ср. 1. Кор. 12,13.20.27). У Цркви нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос - τὰ πάντα καὶ ἐν πᾶσι Χριστός (Кол. 3,11): Христос све у свачијој души, све у свачијем срцу, све у свачијој савести и животу и мислима и осећањима и хтењима, све у свима световима и бесмртностима и вечностима.

читај тумачење од 12. стиха

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Tumacenje_prve_poslanice_Korincanima/12.htm

[Милан Меденица :)]

Животиње немају удио у животу будућег вијека као ни биљке, ни камење нити вода нити ваздух, ни гравитација, нити електромагнетизам, нити свјетлост...... То да ће и животиње и биљке васкрснути настаје из помисли да ће будући живот имати налик садашњем, а све нас ће "одозго" посматрати Бог и смјешкати нам се и освјетљавати нас својом нестрвоеном таворском свјетлошћу. А ми ћемо се играти са својим псићем на ливади, води ти га у шетњу (неће бити потребно носити кесу за каку јер неће какити, нити поводац да се отме јер ће бити послушан, нити брњицу јер неће уједати) и након што обавимо шетњу, и оставимо пса кући, ићи ћемо на "вечерњу службу" гдје ће као и на свим другим службама, овај пут присутни Бладика бити Христос лично...

Живот будућег вијека не може ни да се замисли. Јер је речено да Бог дарује онима који Га љубе, оно што око не видје, нити ухо чу, нити до срце допре. Сав видљиви свијет чека свој преображај, па тако и сва материја ће добити нову форму постојања. Човјек као круна Божанског промисла израња из читаве материје и као миркокосмос у коме се преламају сви пријашњи и будући свјетови, микрокосмос кога је Христос вазнео на небо да пребива са десне стране Оца, једина је форма чији залог имамо да ће бити таква каква јесте...све остало можемо само да додајемо својој машити, али не видим која користи има од једног псића, акваријумских рибица или змије у терарујуму, у будућем вијеку гдје централно мјесто заузима созрецање и доживљавање истинитог Бога.

то што није словесно остало сем нас не значи да човек нема однос човека са Богом преко те бесловесне или несловесне творевине, јер та иста љубав може да се пројави и преко творевине до Бога, или обрнуто.

све је то под Богом, Божјим Духом створено и према томе неодвојиво од човека.

знамо да се Бог не каје за учињено и даровано, али не знамо да ли ће, и како, бити трансформисано, и да ли ће.

[Милан Меденица :)]

Zašto sozrecanje i doživljavanje istinitog Boga ne bi značilo da se igramo i sa našim psićima? Kako zamišljate zajednicu sa Bogom, da ćemo da budemo kao trava na livadi koja stoji samo upravo i, poput narkomana kad sebi dadne dozu herojina pa je u delirijumu, zeva u nekakvu svetlost? Pa nije nas Bog za ovo stvorio, nego da budemo savršena bića, u telu, u materiji, jer u telu ćemo da vaskrsnemo, nećemo da budemo duhovi ili neke energije..

Nismo mi potrebni Bogu. Bog je sam sebi dovoljan i niko ga nije video, ni sami anđeli nisu ga ikad videli, jedino sin jedinorodni, on vidi Boga. Ali nas je Bog opet stvorio. Koji bi to razlog bio što nas je Bog stvorio? Možda da živimo, da budemo, da egzistiramo..? Jer Bog je život, pa normalno je da život stvara život. I tako smo mi nastali, da živimo. Ali Bog hoće više od nas, ne samo da živimo nego da budemo i savršeni, da živimo u ljubavi i bez zla. Ali i da imamo slobodu. I ovo savršenstvo ja ne razumem da ćemo da budemo kao trava koja se uzdiže k suncu, ne.. Nego ćemo da budemo bogovi, a Bog naš stalni pratilac u našem savršenstvu i ljubavi. Bićemo svojstvena bića, individualna, ali opet neprekidno zajedno sa Bogom, imaćemo svoju prirodu, ali će i Božija priroda da bude deo naše prirode i mi istovremenom deo Božije prirode. Imaćemo svoje misli, svoju volju, svoj um, nećemo da se utopimo u neku zajedničku masu i da nestanemo kao ličnosti, i imaćemo svoje telo, individualno i po izgledu lepše od svakog tela koje je ikad postojalo na zemlji. Ono, što nas čeka, to ne može da se opiše rečima. Kad bi samo delić videli od onoga što nas čeka, mi ne bi mogli da izdržimo ni tren od života na ovome svetu od čežnje za ono što je za nas pripremljeno. Ili ko od vas nije jeo tri dana i onda mu se donese lepa hrana i stavi na sto, a on kaže: Ah, ne žuri mi se, mogu i sutra da jedem..? Ali još nam nije vreme da krenemo, jer moramo još da se učimo i da se pripremamo na ovome svetu, u ovoj našoj sadašnjoj prirodi; i zbog toga samo ponešto čujemo od budućeg veka. Niti nam je dozvoljeno da krenemo ranije nego kao što je određeno. Ne treba niko da sumnja u divotu i blaženstvo budućeg veka.. I da onda poželi svog psića ili svoju macu, ja ne sumnjam da neće da bude tako. Hristos je lepo rekao: "Vratite se i budite kao deca. Ako ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko!" Ovo ne znači da budemo detinjasti, naprotiv, nego da imamo tu iskrenu i milostivu dušu kao deca što znaju da je imaju, dopunjeno sa znanjem, zrelosti i odgovornosti odraslog.

како ниси потребан Богу, то би значило да је Бог индиферентан, да Га боли уво за творевину, словесну или не.

љубав не постоји без односа а Бог се не каје за творевину.

Стварањем је Бог разделио своју непотрошну љубав а ми нисмо играчке за играње јер имамо слободну вољу, али и одговорност.

зло је само одсуство љубави, не постоји дуалитет.

[Милан Меденица :)]

Ne razumem potrebu ove teme prica se o spaselju zivotinje koje nemaju dusu i nisu sveste od cega da se spasu?

зато што не разумеш да је остатак творевине повучен у смртну природу Адамовим падом, којем је дата одговорност и власт над њом.

кад се Адам, метафорички речено, човек преко васкрслог Богочовека, врати у првобитност плана шта мислиш шта ће се десити са остатком творевине?

антропоцентризам није део Цркве.

[Милан Меденица :)]

Ja ću pre poverovati da moja stolica ima dušu nego da životinje nemaju. Samo je njihova duša čistija od ljudske, valjda zato ti je to nepojmljivo

човек је тај који квари душу животиње, исто колико и своју.

ми смо створени са вишом и непоквареном душом, па својим утицајем и кваримо творевину тако да творевина и не може да буде боља од нас, може само равна по штроки да нам буде, али не и словесна.

[Милан Меденица :)]

Сад би ти неко поставио питање - а бактерије?

и камење.

[Милан Меденица :)]

Zivotinje nemaju dusu i one ne odlaze nigdje njih Gospod ozivljava.Zivotinje ne poznaju grijeh niti ga cine,osjecaju patnju ali i srecu,zivotinje svaki dan slave Gospoda na jeziku koji mi ne razumijemo evo primjera:Ako ste se ikada nocu nasli u prirodi mogli ste da cuje te sa svih strana razne zvukove zivotinja,to je vecernja sluzba Bogu stvoritelju! Kada je Gospod stvorio Adama i zivotinje nije ih bio stvorio da ih Adam tj,covjek jede vec da budu prijatelji Adamu i sve su ga zivotinje slusale i voljele.Ali kada je Adam zgrijesio i bi istjeran iz raja zemaljskog te iste zivotinje su htjele da ga rastrgnu jer su zivotinje osjecale grijeh Adamov i udaljavanje od Boga.Tada covjek tj,Adam pocinje da jede meso i da ih lovi a do tada Adam i Eva su bili vegetarijanci.

али то није словесна служба, према томе нема уздизања природе, нити утицаја на човека.

пријатељство означава недостатак непријатељства и љубав, а не однос који може бити словесан.

оног тренутка кад је Адам пао, творевина се окренула против свега што је човек и Бог, јер зависи од човека.

Адам и Ева су до Пада били вегетеријанци, после су потомци у Старом Завету добили одређене инструкције за јело и пиће, а од Новог Завета је све благословено јести. не може се парцијално гледати Божја Заповест, а Стварање још није завршено јер се и данас бебе рађају и звезде настају.