Патолошки лажови

[Andre Williams]

Политика је други назив за лагање. Зато им треба одузети сву власт и моћ, да буду само чиновници који ударају печате.

чуо сам данас афоризам

"Код нас важе другачији закони физике. Муљ увек исплива на површину!"

[Драгана Милошевић]

Onaj Tijanic mi nesto mutan .mislise. .mislise. .mislise.

Mislim da mu je tur srastao sa direktorskom foteljom .smesko.

[Иван ♪♫]

[JESSY]

Svi mi lažemo. Svaki dan izgovorimo neku sitnu laž, takozvane „bele
laži“ su svakodnevna pojava. Radimo to da bismo izbegli neprijatnosti,
da ne bismo nekoga povredili, da bismo ostavili bolji utisak na druge i
iz još velikog broja razloga. Sve laži imaju specifičan cilj, a taj cilj
se svodi na postizanje neke dobiti ili izbegavanje kazne. Naravno, neki
ljudi lažu više nego drugi. Obično se veća količina laganja sa ciljem
smatra manipulacijom. Postoji, međutim, ilaganje bez određenog cilja,
bez ikakve očigledne koristi, a često je i štetno po samog izvršioca.

 

Nisu sve laži tako teške, mnoge su iz neznanja, mnoge zbog nedostatka
hrabrosti, neke su sa pozicije egoizma, neke iz kompleksa i strahova.
Ali, svaka laž ima svoju cenu koju plaćamo svojim samopouzdanjem i
drugim vrednostima koje nosimo u sebi.

 

Neki lekari smatraju da će se osoba koja neprekidno laže na kraju
suočiti sa anksioznošću, depresijom, fizičkim, pa čak i psihološkim
bolestima.

[JESSY]

Postoje neki znaci koji nam mogu reći da li neko laže, ali ih ne treba shvatati kao direktne dokaze.

1. Osoba koja laže najčešće će izbegavati kontak očima, bar u određenom delu razgovora. Uobičajeno, ljudi uspostavljaju kontakt očima najmanje pola vremena koliko traje razgovor. Ipak, treba znati i da postoje ljudi koji će, bez obzira na laž, uspostaviti kontakt očima, samo da bi dokazali da govore istinu.

2. Promena u visini tona glasa, puno zamuckivanja i podštapalica (umm, ah, ovaj itd.) ili nakašljavanje, može značiti da osoba laže.

3. Neobičan govor tela takođe otkriva laganje. Ako se osoba premešta s noge na nogu, naglašeno maše rukama, podiže ramena, okrene se od vas ili prinosi ruke licu, drugim rečima, ako djeluje nervozno ili joj je neprijatno, to bi moglo da znači da laže. Još jedan od znakova može biti bledilo ili crvenilo lica i ubrzano treptanje.

4. Nešto zvuči sumnjivo.
Kontradiktorne izjave koje nisu u skladu sa pričom ili ne zvuče sasvim dobro obično su deo laži. Stičete utisak da u priči nešto nedostaje i da nije kompletna.

5. Ponekad, preterano obrambeni stav osobe koja odbija da odgovori na sva pitanja, pa čak i vas optužuje za laganje, mogu da otkriju laž. Naravno važno je i na koji način postavljate pitanja i da li ste i vi sami agresivni u tome.

6. Ako neko laže i vi promenite temu, velike su šanse da će ta osoba samo nastaviti razgovor na novu temu. Osoba koja govori istinu, međutim, verovatno će se zapitati zašto ste promenili temu i želeće da se vrati na prethodnu temu.

7. Osoba koja laže često će pokušati da promeni temu koristeći se humorom ili sarkazmom.

 

Autorke su dipl. psiholozi i savetnici O.L.I. integrativnog psihodinamskog metoda savetovanja i terapije

[DYNABLASTER]

hahaha nije tacno, ima lazova koji te gledaju u oci i lazu da budu ubedljiviji

 

uglavnom nema nekih pravila, nista od navedenog ne mora da ispoljava lazov, znam jer imam druga koji je pro jos od malena a ja vise ne znam ni kad prica istinu ni kad laze jer se desilo i da sam prisustvovao nekim njegovim bizarnim lazima koju su ustvari bili istina hahaha :lol:

[JESSY]

U svakodnevnom životu se susrećemo sa lažljivcima. Motivi laganja su različite prirode, pa jedni lažu zbog postizanja lične koristi, dok drugi lažu da bi se izvukli iz neprilika. Postoje i one male dobronamerne laži koje izgovaramo kada nekoga ne želimo da povredimo. Međutim, ono što je manje poznato jeste da laž može biti povezana sa nekim psihijatrijskim poremećajem, a osobe koje tako kompulsivno lažu moraju se od svoje bolesti lečiti.

Munchausenov sindrom je psihijatrijski poremećaj u kojem neko izmišlja simptome bolesti ili psihološke traume sa namerom da privuče pažnju i izazove saosećanje. Tu spadaju i ljudi koji lažu o tome da su njihova deca bolesna i izmišljaju razne sindrome. U svakodnevnom životu takvi ljudi izmišljaju razne priče samo da bi skrenuli pažnju na sebe.

Razlika između hipohondrije i ovog sindroma ogleda se u činjenici da hipohondri zaista veruju da boluju od nečega, dok osobe koje boluju od
Munchausenovog poremećaja znaju da nisu bolesne i svesno lažu. Nešto slično često se može uočiti kod male dece koja lažu da ih nešto boli da bi privukle pažnju roditelja. Ovakve osobe koja boluje od ovog sindroma odlaze na forume i pričaju o svojoj borbi sa teškom bolešću ne bi li izazvale saosećanje. Razlika između običnog lažljivca i osobe obolele od takvog sindroma je u tome da kad čovek laže u svakodnevnom životu to je najobičnije manipulisanje činjenicama, dok osobe koje pate od
Munchausena “žive svoju laž”, pa se često i same sebe uvere u nju. Osim impresioniranja okoline, razlog takvog laganja može biti i strah od suočavanja sa stvarnošću.

[JESSY]

Postoji izreka koja kaže da «sto puta ponovljena laž postaje istina». Rekla bih da u ovoj izreci stoji odgovor na pitanje razloga iz kojih su laži štetne. Kada neko laže (bilo da bi očuvao samopoštovanje, zaštitio druge, zaštitio sebe), dakle kada neko laže povodom stvari koje lično smatra veoma bitnim, najverovatnije će istrajavati u tim lažima dugo. Ako je moguće, možda i zauvek. Međutim, vodeći se prethodnom izrekom, nakon nekog vremena bi takva osoba bila u opasnosti da i sama poveruje u sopstvenu laž. Ne prčam o gubljenju kontakta s relanošću, niti o stvaranju strašnih psihopatologiija, pričam o automatizovanju lažnih iskaza, koji kao uljezi postaju delovi ličnosti osobe koja laže. Nijedan uljez ne može biti dobrodošao. Međutim, neki uljezi se mogu tako dobro maskirati da ni sami više ne budemo u stanju da ih prepoznamo kao uljeze. U takvim slučajevima, nastavljamo da živimo u jednoj «ko-kreaciji». S jedne strane nosimo ono što je autentično u nama, a s druge strane ne prepoznajemo ono što nije autentično, a «sraslo» je s našom ličnošću. Mi postajemo i ono što jesmo i ono što nismo. Ne samo da lažemo druge, već veoma lukavo lažemo sami sebe. Ne samo da lažemo sami sebe, već nemamo nikakvu predstavu o tome da smo neiskreni. U sebe ugrađujemo narative, priče, verovanja i ideje, koje inicijalno nisu bile deo našeg pravog Ja, a kako vremenom počinjemo i sami da verujemo u njih, one «nagrizaju» ono što je u nama autentično.

[drvce]

Ja uvek lazem.

[RYLAH]

Ja uvek lazem.

 

Колко трип изјава

[Crveni Baron]

... a ja vise ne znam ni kad prica istinu ni kad laze jer se desilo i da sam prisustvovao nekim njegovim bizarnim lazima koju su ustvari bili istina hahaha 

 

 

.smeha.

[JESSY]

Ja uvek lazem.

значи и сада....

[Gordana .]

Да одговорим ја као женско, ми одмах знамо када нас муж или дете или комшиница или ученици лажу. (да не ширим тему на оно када желимо да нас лажу :wub: )

Потребан је скуп симптома, не може се одредити на основу само једне појаве. Лажов-аматер не гледа у очи, црвени, помера се сноге на ногу гледа да што пре збрише или скрене тему. Обично ситна деца а лепо васпитана.

Е сад, лажов-мајстор...он гледа у очи, право директно, труди се да не трепче, како би одао утисак особе која нема шта да крије. У питању је пренаглашеност.  Има превише приче, детаља који доказују истинитост. Хоче да се куну свим и свачим. Купују време додиривањем носа, ушију, копањем по ташни уколико их затекне неспремне неко подпитање. Брзо се враћају на причу која тече превише глатко, као научена на памет.

Ако је муж, хоче да направи свађу како би скренуо фокус галамом. Ако је дете оптужиче неког за нешто. Ако је комшиница брзо ће почети оговарање оне са трећег спрата, ако је ученик правиће се мртав када издекламује текст. Када се мушкарци међусобно лажу, много ласкају један другоме и грле преко рамена... тако...

[Denci]

Mislim da posmatranje politicara moze da pomogne mnogo u ovoj temi.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Vidi se u ocima.... trening