Патолошки лажови

[hansbrough]

Како мислите да се састави "истинита прича" (готово сви нису сви) за коју би Ви знали да је реч о фикцији? Остало...поново прочитајте шта је написано.

 

Molim? Nigde ne piše da ja znam da li je nešto fikcija, već da je to fikcija. Možeš napisati roman "Doživljaji Tomasa Sojermana" za koji niko ne bi mogao da zna da li je fikcija jer pisac piše kao da je reč o istinitom događaju. Koliko je samo detalja u nekim romanima, mnogo više nego u nekim autentičnim svedočanstvima. 

[Sara"]

 

 

Imam druga koji je profesionalac po tom pitanju, cak i potpuno lici na Sawyer-a iz serije Lost

Šteta za tog tvog Sojera ,takav frajer,a toliki lažov. :vulpes:

 

ko laže sebe laže, ne pada mi na pamet da analiziram temperaturu nosa i ostale detalje.

(ustalom ja i tako ne slušam ljude šta mi pričaju  4chsmu1 šala mala)

[DYNABLASTER]

Ne vidim da ima neke stete, meni ne smeta, jer nisu te njegove lazi da bi nekog prevario, to ni slucajno, nego su to vise lazi da bi imao sta da prica i da bude faca, tacnije da dobije paznju, jer imao je tesko detinjstvo to znam jer sam ziveo u ulazu pored, tako da treba znati sve okolnosti pre no sto sudimo, a cak nam je receno i da ne sudimo :lol:

 

A da je frajer jeste, nikad ga nisam uspeo skrbati iako sam bio jaci od njega, a komsiju skojim sam dizo tegove, a tezi od mene 20 kila i jaci, skrbao sam tako da sam mu povredio rame, i posle njega odma i drugog komsiju takodje veceg od mene, a taj prvi sto sam mu iscasio rame je automehanicar i kod mene u garazi je sivonjski uspeo da slomi vanadium kljuc, znaci ne zna se tu ko je ludji, al eto Sawyera nikad nisam uspeo skrbati iako sam uvek kad dodjem kod njega u kafitj prvo sto je bilo na sank i krbanje 0102_laugh

 

A ako si gledala seriju onda si mogla videti da i tamo nema stete, meni je taj lik cak bio i omiljen

[Sara"]

a ti si mu odličan p.r. menadžer. 

victory78

[Тања1]

Molim? Nigde ne piše da ja znam da li je nešto fikcija, već da je to fikcija. Možeš napisati roman "Doživljaji Tomasa Sojermana" za koji niko ne bi mogao da zna da li je fikcija jer pisac piše kao da je reč o istinitom događaju. Koliko je samo detalja u nekim romanima, mnogo više nego u nekim autentičnim svedočanstvima. 

 

Онда вас ја не разумем. Реч фикција се готово искључиво користи за измишљен роман, кратку причу или песму, супротно је чињеничном, у том смислу и када се говори о нпр фикционим филмовима за разлику од нпр документарца. Аутофикција или аутофантастика је књижевни жанр који меша чињенице и фикцију, често се бави још увек живим људима- између аутобиографије и романа. А лаж је нетачна изјава, која се представља као истина, са намером да се онај коме је намењена придобије да верује, иако онај који лаже зна да је оно што изјављује неистинито. Лагати значи представити лаж. Лаж је етички концепт и нема везе са фикцијом. Свака изјава која има намеру да доведе у заблуду у односу на сопствену перцепцију истине се у етичком смислу карктерише као лаж. То може да значи да се каже и нешто што је заправо истина нпр данас је министар полиције Дачић трезан, а изјава укључује премису да је министар пијаница, нешто што не мора да буде случај. Тако се је казало нешто неистинито, али на начин који има за циљ да доведе у заблуду. Ово је у том случају лаж. Иначе лаж није супротно од истине, већ су против лажи искреност и поштење а супротно од истине је лаж. Може да се говори неистина без лагања. Може се бити у доброј вери, погрешно информисан, погрешно разумео, погрешно тумачио, може се бити преварен и тако даље. Користи се термин бела лаж која покрива мало "невино" лагање, не да би се био зао, већ да заштити нешто или некога. Може се бити митоман са патолошком потребом да се измишљају приче, такви имају везу са дијагнозим која је блиска психијатрији, девијантним или неким другим социопатолошким поремећајима, у истој групи је и нарцисоидни поремећај личности, нарцизам који се граничи са поремећајем. Иначе је "психопата" узак концепт, демонстрира незаинтересованост за осећаје других, недостатак осећаја одговорности и поштовања друштвених норми или обавеза, недостатак способности да одржи односе са другим људима, у стању је да осећа кривицу или да стиче искуства кроз казне, има тенденцију да криви друге за своје негативне стране, нема емпатију, па тиме и саосећање за своје ближње. А фикција нипошто није исто што и лаж. - Неки пут мораш да лажеш да би казао само праву истину. Могла би се назвати реална литература, али не знам да ли је име издржљиво. Прво треба да прође пар година да би видели да ли је само тренд, а који ових задњих година има високу тржишну вредност. Затим, фикција у филмовима не може да се тумачи као фикција у роману, па ни драма није исто што и лаж. Фикција понекад може да изгледа истинитија од стварности и обрнуто, али фикција не може бити лаж на исти начин као и изјаве о стварности које могу бити лаж.

[DYNABLASTER]

E ondak je to sto moj drug prica fikcija!

[Sara"]

još ako je sajens fikšn onda je dečko samo veoma talentovan :smile:

[Тања1]

 То може да значи да се каже и нешто што је заправо истина нпр данас је министар полиције Дачић трезан, а изјава укључује премису да је министар пијаница, нешто што не мора да буде случај. Тако се је казало нешто неистинито, али на начин који има за циљ да доведе у заблуду.

Исправка. Тако се је казало нешто истинито, али на начин који има за циљ да доведе у заблуду.

 

1303_womens добро јутро

[Mironosica]

i kako onda posle takvog nekog iskustva da veruješ ljudima koje upoznaš ?

[Mironosica]

Sve zavisi od situacije do situacije ,ali na kraju se uvek sazna ako neko laze

A meni onda bude zao ,mene i lazova ,mada lazova malo vise

[Биљана]

Како знам да ме неко лаже!!!?  .mislise. Искрено, у већини случајева и не знам! Тек након извјесног времена схватим да ми је неко нешто лагао! Али не љутим се, него ми жао те особе која лаже! Увијек се упитам; Боже у каквом ли она јаду живи па се тако понаша!!? 

Никад ми неће бити јасна та потреба људи да лажу! 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Samo sacekas da recenica udari u cilj.

[JESSY]

Архимандрит Рафаил Карелин

 

Ако би ме питали кога сматрам за највећег непријатеља Православља, то би ја, проживевши дуг живот, могао рећи: најстрашнијим непријатељем се јавља дух језуитизма, који, налик на болест, невидљиву на први поглед, рањава тело Цркве.

Наравно, говорим о људима који припадају Цркви и који иступају у Њено име. Сама Црква је, као носилац благодати и чиста идеја, Црква, као нека духовна стихија, где се сазидава вечни живот – Вечна, Света, Неизмењива. Али, ми говоримо о видљивој Цркви, о хришћанима.

Дух језуитизма – то је хуманизам, који се у пракси остварује, где је истина замењена илузорном користи, где се циљ, какав год он био: небеско царство или земно благостање задобија било каквим средствима. Боље рећи, циљ се не достиже, али се њим средства оправдавају. Језуитизам – то је скривено неверје. Неверје у то, да је Бог Свемоћан и не потребује помоћ од лажова; неверје да је Бог – Истина, и да свака лаж отуђује човека од Њега.

Губећи истину, човек губи благодат Духа Светога, навикава се на лаж, привикава се на њу и сматра, да је живети и дејствовати другачије немогуће.

Лаж – то је губитак љубави. Кога искрено воле, њега не лажу. Лажју не могу бти сједињена два срца. Лаж претпоставља, да је друга страна - некакво отуђено, непријатељско упориште. Онај ко лаже, у исто време је уништио љубав према човеку. У свакој лажи постоји насиље. Лажов жели да испуни свој план и да заповеда другим кроз обмане.

Једно од најтежих искушења за човека у нашој Цркви је – видети, како кроз отворе дух језуитизма све више продире унутра. Човек у Цркви тражи истину, ради истине је спреман да жртвује много; њему се згадила лаж, која царује у свету, он се дави у њој. У Цркви он хоће да удахне као чисти ваздух, незагађен смрадом лажи.

И ако он тамо сретне ту исту дипломатију у односима, ту исту беспринципијалност у средствима, ту исту обману и неправду, то ће он, не окрепивши се духовно, себи говорити: овде нема онога што сам тражио; овде нема љубави и истине.

Наравно то је преурањени, ужурбани закључак. Црква учи љубави и истини и даје силе човеку да их претвори у живот. Али човек, који тек што је дошао у Цркву, налик је на дете, које је кренуло у школу; њему су неопходне слике и видљива помоћ, иначе неће схватити о чему је реч.

Ако питате припаднике секти шта их је одвојило од Цркве, зашто су отишли од ње, значајни део ће одговорити: јер у Цркви нисмо нашли љубави, нисмо нашли истину, осећали смо се непотребним. Они губе Цркву на таласу протеста, али и у секти сусрећу „госпођу лаж“.

Сваки човек је грешан. „Сваки је човек лаж“ – рекао је Псалмопевац. Али овде је реч не о лажи, као моралној слабости, која се човеку мора чинити сваки пут као његов пад, већ је реч о самозадовољној лажи, када несрећни човек мисли, да кроз лаж он чини добро и чак угађа Богу; о тој лажи, са којим се помирила његова савест, другим речима, о бесавесној лажи, која већ не мучи његову душу.

Хришћански Мученици су они – који су претпоставили Истину самом животу, који су пошли на смрт, зато што нису хтели да лажу. Њима су предлагали да купе живот по цену претварања, па чак и спољашње мале обмане, например, да ћуте, када друга лица са њиховим именима, буду учествовала у паганским ритуалима, али они ни ћутањем нису хтели да издају Бога.

Наша Црква је – Црква Мученика. Девет јеванђелских блаженстава – то је призив ка мучеништву. Савремени хришћани су такође ишли и иду на мучеништво, али дух језуитства све више даје себе на познање чак и у обичном животу.

Кроз лаж, слабић хоће да се учини силним. Кроз лаж су револуционари хтели да остваре своје утопије. Кроз лаж неки хришћани мисле да да донесу успокојење и мир, како сада често говоре, „да утеше човека“.

Посебно је тешко, када духовни оци лажу своја духовна чеда. Несхватљиво је сматрају ли ти препредењаци да је могуће дуго скривати лаж, или, користећи се својим положајем знају, да ће их тешко у лице назвати лажљивцима и обмањивачима. Али духовно чедо осећа у лажним речима задах гноја.

Овде могу бити најтрагичније последице: човек губи поверење и затвара се сам у себе, душа му је разбијена, и лаж га доводи у стање некаквог беспућа, налик на психичку болест. Друго, он сам почне да лаже свог духовног оца. И треће, што је најгоре, почиње да сматра да је лаж – добро дело, и ставља је на себе као оружје, чини „стратегијом живота“.

Тако се посредством „добре“ лажи стварају језуите и оформљени ниткови, који при томе употребљавају насветије речи и обмањујући човека, гледају га у очи јасним погледом. Лаж – то је мочвара, која постепено усисава човека. Она почиње са малим. „Мало ћу попустити душом и тиме ћу постићи добар циљ“ – говори човек себи, а затим све дубље и дубље упада у ту мочвару. Зато духовни оци морају знати, да се од њих тражи не утеха, већ истина. Сама истина ће боље утешити човека, од ласкавих речи, које се завршавају разочарењем.

Човек који говори истину, биће гоњен и прогоњен. Али наша Црква је – Црква мучеништва, којој су потребне жртве. Господ је дао велико обећање: „Гладни правде – ће се наситити“, чиме? 

Благодаћу Божијем.

„Блажени чисти срцем – јер ће Бога видети“.

Лажов не види Бога, лик Христов се не светли у његовом срцу. Свака лаж је – раширење царства сатане, како на земљи, тако и у срцу човека.

Црква ће бити толико јака, колико ће њени служитељи да буду привржени истини. Ми говоримо о јереси, као догматској заблуди, али је језуитизам сам по себи морална јерес, која отуђује човека од Духа Светога, Духа истине, и та јерес ће се открити на Страшном Суду.

Много је разлога за лаж: кукавичлук, корист, жеља да се не увреди итд. Али какви год били разлози, овде долази до заборављања Бога, Који је рекао: „Ја сам Истина, Пут и Живот“. Сама Голготска Жртва Христова је сједињење љубави и истине.

Христос је могао сатану победити једном Својом Божанском Силом. Али Он је пошао на Крст не само ради истине, већ јер је Он Сам – Истина. Господ је за сатану рекао: „он је лажов и човекоубица од почетка“.

Сатана помоћу лажи убија човека, и они, који хоће да чине добро кроз лаж, морају да схвате, да сами себе чине савезницима сатане – древне лажи, која никада неће постати ново добро, да ће све, засновано на лажи, погинути.

 

 

преузето са:

http://karelin-r.ru/stories/58/1.html

[Aristotel]

Да ли лаж има смисла?

 

Nema.

 

Nijedan grijeh nema smisla, grijeh je uvijek protiv razuma. 

[misionar.com]

ОСАМ ЛАЖИ МОЈЕ МАЈКЕ

Моја мајка није увијек говорила истину. Слагала ми је осам пута у битним животним тренуцима. Прича почиње са мојим рођењем. Рођен сам као син јединац у веома сиромашној породици. Сиромашној до те мјере да нисмо имали довољно хране, а камоли нешто више. У ријетким приликама задесило би се да имамо мало кромпира у кући. Мајка би припремила скромни оброк и увијек би истресала свој дио на мој тањир говорећи: ”Једи, сине, ја нисам гладна.” - То је била њена 1. лаж.

Када сам мало одрастао, моја мајка би, по окончању кућних послова, отишла до ријеке која се налазила испод куће, надајући се да ће уловити рибу како бих ја јео здраву храну и развијао се као свако друго дијете. Једном приликом, успјела је уловити чак двије рибе. Пожурила је у кућу и спремила обе рибе и ставила их пред мене. Ја сам мало-помало јео рибу, а моја је мајка јела оно што је остајало иза мене на костима. Видјевши то, моје је срце затреперило и ону другу рибу ставио сам пред мајку, а она ју је вратила рекавши: “Сине, поједи и ову другу, јер знаш да ја не волим рибу.” - То је била њена 2. лаж.

Вријеме је пролазило и дошао је дан мог поласка у школу. Како нисмо имали довољно иметка да се школујем, мајка је отишла у једну трговину одјеће и договорила се са власником да продаје одјећу по кућама угледних и богатих људи. Једне хладне и кишовите ноћи, мајка се дуже задржала на послу. Чекајући је код куће, забринуо сам се и изашао да је потражим. Угледао сам је како носи торбу са одјећом и куца на врата туђих кућа. Зовнуо сам је: ”Мамааааа, хајде дођи. Идемо кући, касно је и хладно. Можеш наставити сутра ујутро!” Она се насмијала и рекла: ”Сине мој, ја нисам уморна.” - Ово је била њена 3. лаж.

Дошао је дан полагања школских испита. Иако је било веома вруће, мајка је жељела поћи са мном у школу. Сунце је пржило земљу, а површина пијеска титрала је од топлоте. Ушао сам у школу, а она је остала чекати у школском дворишту. Када су се испити завршили, изашао сам из школе, а она ме дочека у топли мајчински загрљај, испуњен љубављу и милошћу. У руци је држала хладан и свјеж сок који је купила ради мене. Када сам га почео пити, окренуо сам се и погледао у њу: низ њено чело сливале су се капљице зноја. Пружио сам јој чашу и рекао: ”Мајко, пиј”, а она рече: ”Сине, само ти пиј. Ја нисам жедна.” - Ово је била њена 4. лаж.

Након смрти мог оца, мајка је живјела тешким удовичким животом. Преузела је сву одговорност за вођење куће, једноставно – морала се бринути о свему. Живот је постао тежи, а ми смо често гладовали. Поред наше куће живио је мој ујак, иначе веома добар човјек. Он нам је често слао храну да утолимо глад. Када су комшије видјеле да је наше стање постало несношљиво, савјетовали су мајку, која је још увијек била млада, да се уда за човјека који би нам помагао. Међутим, моја је мајка одбила овај савјет ријечима: ”Ја немам потребе за љубављу.” Ово је била њена 5. лаж.

По завршетку факултета, добио сам добро плаћен посао у једној фирми и одлучио сам да преузмем бригу о кући. Како је мајчино здравље ослабило, није више могла продавати одјећу по кућама, тако да је почела продавати поврће на тржницама. Када је одбила да престане радити, издвојио сам дио своје плате и дао јој, а она је одбила примити рекавши: ”Чувај, сине, своје паре, ја имам довољно за себе.” Ово је била њена 6. лаж.

Без обзира што сам добио посао, наставио сам школовање и убрзо сам магистрирао. Постигао сам успјех и повећали су се моји приходи. Једна фирма понудила ми је добар посао у свом сједишту у Њемачкој. Збиља сам се обрадовао и тако почео и сањати о новом срећном животу. Након што сам отпутовао и средио своје стање, назвао сам мајку и позвао је да живи код мене. Она није хтјела да ме омета и рекла ми је: ”Сине, ја нисам научила да живим лагодно.” Ово је била њена 7. лаж.

Како је вријеме пролазило, мајка је све више старила и убрзо је обољела од злоћудног карцинома. У тим тешким тренуцима неко јој је морао помагати. Шта сам могао да урадим када су између мене и моје вољене мајке биле многе државе? Оставио сам све и вратио се кући. Мајку сам затекао у постељи. Када ме је угледала, покушала је насмијати се. Срце ми се цијепало јер је била исцрпљена и слаба. Није то више била она мајка коју сам познавао…. Сузе су се почеле слијевати низ моје образе, али она ме и тада покушала утјешити рекавши: ”Сине, не плачи, ја не осјећам бол.” Ово је била њена 8. и задња лаж.

Након што је то изустила, затворила је очи и више их није отворила. Свакоме ко ужива благодат живих родитеља, поручујем:

Чувај ову благодат прије него што будеш туговао за њеним губитком.
Свакоме ко је изгубио своју вољену мајку, поручујем:
Увијек се присјети…

http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?4715