Патолошки лажови

[mirjanap]

Лаж увек разграђује стварност.

[Oglo]

Лаж увек разграђује стварност.

definiši stvarnost

laž kao i svijet je u vremenu i prostoru,samim tim podložna promjenama,

tako da more bit ali ne mora da znači

[mirjanap]

definiši stvarnost

laž kao i svijet je u vremenu i prostoru,samim tim podložna promjenama,

tako da more bit ali ne mora da znači

Не умем да дефинишем стварност. Али да пробам да мало објасним: стварност у смислу да истина гради стварност (постојање) без илузија, фантазија и сл. Но реалност се може градити и на лажима али да ли тада има онтолошко утемељење? Ја бих рекла НЕ.

Нисам филозоф но, ово ја из искуства јер сам приметила код лагања да се око основне лажи увек дограђује још читав низ других да би се могла лаж одржати у реалности што дуже. Покушава се наметнути као да збиља и постоји. Да се истина замени. На тај начин се стварност разграђује јер се из ње избија постојање (ми бисмо рекли онако како је Бог поставио или по Божијој вољи) и замењује са илузијама, фантазијама, најчешће конструкцијама, перветовањима и слично ... Ето, надам се да си ме разумео а жао ми је што не поседујем филозофско знање па да будем јаснија и прецизнија.

[mirjanap]

А да, да додам још и то да сви ми учествујемо у креирању извитопереног света, јер у такав и улазимо. Као Хришћани знамо да ми не можемо овај свет обновити у Истини али не смемо апологирати лаж само зато што нисмо у стању да без ње у апсолутном смислу проведемо живот.

[DYNABLASTER]

nije bas neka rec "razgradjuje", izvitoperuje bi bila adekvatnija iako nije ni to... ne moze stvarnost da se razgradjuje, moze samo da se maskira lazima i stvori kvazistvarnost tj laz, prevaru, obmanu

[angst]

Шта ако узмемо неки дус-дибидус приземан и прост случај. Тривијалан. Дечији. Нпр. други светски рат бесни а ви кријете неке јевреје у подруму. Нацистичка патрола дође и пита да ли сте негде видели негде јевреје, а ви слажете да нисте...

[DYNABLASTER]

e to je prava realnost a ne laz

treba znati razlikovati, bar je to moje misljenje

mislim bas je trivijalan i glup primer

[Милан Меденица :)]

увек је боље искористити обману него лаж, у том случају

лаж је очигледна, обмана никад није.

ал то не престаје онда да буде лаж/обмана, никако не постаје истина.

[Oglo]

Шта ако узмемо неки дус-дибидус приземан и прост случај. Тривијалан. Дечији. Нпр. други светски рат бесни а ви кријете неке јевреје у подруму. Нацистичка патрола дође и пита да ли сте негде видели негде јевреје, а ви слажете да нисте...

a što bi morao slagat

[DYNABLASTER]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1325357126' post='551914]

увек је боље искористити обману него лаж, у том случају

лаж је очигледна, обмана никад није.

ал то не престаје онда да буде лаж/обмана, никако не постаје истина.

laz ili obmana dodje mu na isto, nije to bitno uopste nista, previse se fantazira i filozofira

[mirjanap]

nije bas neka rec "razgradjuje", izvitoperuje bi bila adekvatnija iako nije ni to... ne moze stvarnost da se razgradjuje, moze samo da se maskira lazima i stvori kvazistvarnost tj laz, prevaru, obmanu

Рецимо да сам имала на уму да са лажима може стварност и да се не само извитоперује него и збиља уништава. Оно, из Божије мисли и плана никада не можемо да је истерамо нити да је одведемо у ништавило, али нестају из нашег искуства, памћења, живота .. свести. Мислим да у заборав не одлази само, психолошки "тешко" него и стварна истина коју смо ми одбацили заменувши је лажима и у том смислу и "разградили" стварност. Ја верујем да ће у суд времену и историји бити, између осталог, и васпостављање оне стварности коју смо ми "разградили" и да ћемо бити страшно изненађени. Оно Осана што ћемо викнути односиће се и на то јер ће се пред нашим очима обелоданити и појавити истинити свет који смо унаказили и "разградили" лажима.

[Aristotel]

Istinoljubivost i laž …

Postoji li uopće danas u međuljudskim odnosima istinoljubivost kao moralna vrjednota?

Čovjek katkad ima dojam da je laž prevladala: laže se u predizbornim kampanjama samo da bi se došlo na vlast. Lažu bračni drugovi jedan drugomu. Čitamo članke u novinama kojima se blati ugled poznatih osoba. Pa čak i oni koji se bore za prava »obična« čovjeka budu prozivani da žele tako veći ugled ili možda dolazak na vlast.

Je li to možda nekakva prolazna moralna kriza ili smo doista zaboravili na istinoljubivost?

Pozdrav!

Mirna

Kratko pitanje, ali bremenito. Snažno zadire u međuljudske odnose. Odnose koji se moraju voditi jednim jedinim načelom, načelom ljubavi koja sadržava istinoljubivost i pravednost. Nema, naime, istinoljubivosti i pravednosti bez ljubavi. To je nova zapovijed. Zaista nova?

1. Isus kaže »Novu vam zapovijed dajem« (Iv 13,34). Koga ona obvezuje? Samo stroge Isusove sljedbenike? Ne obvezuje li sve krštene u Kristu? I dalje: ako je on utjelovljenjem, životom, smrću i uskrsnućem ostvario drugo novo »stvaranje« i na sebe preuzeo svu grješnu ljudsku povijest i još posebno svakoga Adamova i Evina potomka, nismo li svi mi pogođeni njegovom novom zapovijeđu? Ako smo svi u Kristu Otkupitelju, ne odnosi li se ona na sve ljude: bijele, crne, crvene i žute? Na pripadnike svih kultura, koliko ih ima na planetu? Na one u velikim i malim religijama, kao i na one koji ne priznaju Boga pa odbacuju svaku religiju? Tu novu zapovijed nije li Isus na svijet donio za sve i svakoga? Nijedan začetnik religije, nijedan mislilac, nijedan državnik ili političar, nijedan slavljeni lider – koji danas jest, a sutra ga više nema, pa ni uspomene mu nema, nije zahtijevao ljubav kao temelj svega. Isus zahtijeva jer on je Ljubav sama i kao Bog i kao čovjek. Zato: »Novu vam zapovijed dajem: ljubite jedni druge« (34). Znači da je moguća! Moguća, ne samo teoretski nego i u svagdanjoj praksi.

Čak poučava i o načinu »kako ljubiti«: »Ljubite jedni druge kao što sam ja ljubio vas« (34). Isus se poziva na svojosobni način. Prema tumačima Svetoga pisma, ne na način kao Bog, premda ni to ne izostavlja kada kaže: »Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski« (Mt 5,48). Isus ovdje uzima svoj način ljubavi kao Čovjek koji pruža uzor i primjer da i mi tako činimo. Ali ne samo zahtjev (= imperativ), nego on daje svakomu i mogućnost (= milost Duha Svetoga koji jest Ljubav!) da u potpunosti oživotvoruje bratsku ljubav. I dodaje: kao što sam ja ljubio vas, »tako i vi da ljubite jedni druge« (Iv 13,34). Ljubav je u odnosu prema drugome. Ona doživljava potpun rascvat u zajednici. Zašto u zajednici? Zato što u zajednici postoji razmjena, postoji razumijevanje, postoji darivanje, postoji prihvaćanje, postoji radost jednih s drugima, postoje, nažalost, i padovi, ali postoji i kajanje, postoje praštanje i popravak, postoji i obraćenje.

2. A nama krštenima u Kristu, koji se nazivamo njegovim učenicima, još posebno kaže: »Po ovom (tj. po ljubavi) će svi znati da ste moji učenici: ako budete imali ljubavi jedni prema drugima« (Iv 13,35). Isusu je stalo do toga da svi ljudi u nama kršćanima vide tu njegovu ljubav prelivenu i djelatnu u zajednici svojih. Nije li se u staro doba govorilo za kršćane: »Gle, kako se ljube?« Nije li onda ta međusobna vidljiva, opipljiva, dokazana bratska ljubav kršćana bila privlačna, »zarazna«? Nije li bila u doslovnu smislu znak nazočnosti Božje ljubavi u životu naših predaka, otaca i majki? Da »oni budu u ljubavijedno kao i mi« (Iv 17,11)…, »da svi budu jedno kao što ti, Oče, u meni i ja u tebi, neka oni u nama budu da svijet vjeruje da si me ti poslao…« (Iv 17,21). Ova je Kristova poruka silno vrijedna. Za nas kršćane presudna. Oči svih ljudi upravljene su prema našoj stvarnoj, konkretnoj ljubavi djelom i životom.

Kakvo je dakle naše jedinstvo u uzajamnoj iskrenoj, nepatvorenoj ljubavi? Dajemo li svjedočanstvo ili sablažnjavamo? Privlačimo li ili odbijamo? Zašto neki napuštaju našu vjersku zajednicu – Crkvu? Napuštaju vjeru, i našom krivnjom (?), predbacio nam je Drugi vatikanski sabor (GS 19). Uzajamnost naše ljubavi mora biti vidljiva i svjedočiti. Ona je posljedica zajedništva ljubavi koja sjedinjuje Oca i Sina »da budu jedno kao što smo mi jedno, ja u njima i ti u meni« (Iv 17,23).

3. Zato istinoljubivost u ljubavi! Istinoljubiv je čovjek onaj iz čijih usta, ponašanja i djela izlazi istina. Istina je iznad stranke, vlade i države, iznad interesa i ideologija. Ljudska riječ mora biti istinita. Ona zahtijeva vjerovanje ako onaj koji govori zna istinu i hoće reći istinu. A to je iskrenost i otvorenost u istinoljubivosti koja odbacuje svaki oblik pretvaranja, dvostrukosti, zlobne lukavosti i prepredenosti. Istinoljubivost je stoga diskretna i delikatna: ne razglašuje povjerene tajne, ne razglašuje ono što mora ostati skriveno. Istinoljubivost ne vara, ne laže, ne objavljuje subjektivne netočne kombinacije, nego pošteno, vjerno, čestito i skromno govori istinu – i onda kada ponižava. Laž, nepošteno izvrtanje, sasvim su na drugoj strani istine, iskrenosti i istinoljubivosti, redovito praćene hvastanjem, lažnom čednošću i himbenom poniznošću.

4. Teška povrjeda istine jest lažno svjedočanstvo, nepoštivanje dobra glasa drugoga, neosnovan sud o njegovim moralnim nedostatcima; ogovaranje ili iznošenje, doduše, istinite stvari, ali bez objektivno valjana razloga, osobama koje za to ne znaju; klevetanje ili lažnim tvrdnjama škoditi dobru glasu drugih i tako dati prigode za krive prosudbe o njima. Takvi i slični poroci bilo privatno, bilo javno (što je mnogo teže!) – na skupovima, na medijima, vrijeđaju pravednost, dobar glas i dužno poštovanje drugoga. Laž je po sebi zlo djelo (= intrinsece inhonestum) u svakoj prigodi: prije izbora, ocrnjivanjem nepoćudnih; u člancima, na radiju, na TV-u blaćenjem ugleda poznatih osoba. A najteža je laž među supružnicima koji imaju biti jedno tijelo i jedan duh pa, recimo, muž ne zna da treće dijete nije njegovo. Po Svetomu pismu, Sotona je otac laži. Smrtni je grijeh kada laž teško vrijeđa krjeposti pravde i ljubavi (KKC 2484). »Pogubna je za svako društvo; potkopava povjerenje među ljudima i razdire tkivo društvenih odnosa« (KKC 2485 i 2486).

Je li potrebno još nešto reći o laskanju, ulagivanju, podilaženju, umilnosti, pretvaranju, licemjerstvu, hvastanju, ironiji i sarkazmu na račun drugih? Sve su to načini nasuprot istinoljubivosti. Oni uništavaju pouzdanje i povjerenje. A bez tih vrijednosti nema uže zajednice, nema šire zajednice, nema države: nitko ni u koga ne vjeruje. Srušeni su temelji zajedničkoga života.

Preuzeto iz knjige p. Ivana Fučeka, Vjerovati – živjeti

[Гост]

Nema, naime, istinoljubivosti i pravednosti bez ljubavi.

ne mogu da citam ceo tekst, ali ovo potpisujem.

[Andre Williams]

Политичари ће крити истину од грађана увек када им то одговара, зато су потребни јако цивилно друштво и медији који ће истину разоткрити

Ј. Прокопљевић

Тек смо протекле недеље сазнали, и то од генералног директора „Фијата” Серђа Маркјонеа, да Србија треба да измири обавезе према пројекту „Фијат аутомобили Србије”. Држава ће ове године у инфраструктуру крагујевачке фабрике уложити 50 милиона евра, а следеће године и преосталих 40 милиона евра. Посао је стајао а ми смо мислили да затежу Италијани.

Протекле недеље смо сазнали и да је први случај грознице Западног Нила, коју преносе комарци, потврђен још 18. јула. До сада су преминуле три особе, а укупно је 37 оболелих. Званичници се премишљају да ли да прогласе епидемију, а једна лекарка је, уз осмех, на телевизији саопштила да су угрожени „само” старији.

Прикривања важних информација од грађана није ништа ново. То је стара пракса. Питање је зашто се то ради када се на крају ипак све дозна и како скривању информација стати на пут.

Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука, каже да политичари не скривају истину од грађана само у Србији. „То се, нажалост, не догађа само у Србији. Политичка елита скривањем истине жели да покаже своју моћ. То је део ритуала. У демократији народ би требало више да зна, али то не зависи од политичара, већ од цивилног друштва и медија. Ако су цивилно друштво и медији јаки ствари неће моћи да се крију. Скривање истине код нас нема везе с наслеђем комунизма. Тога има и у западним демократијама и то одувек.”

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, каже да политичари крију истину да би сачували популарност. „Политичари желе да буду преносиоци добрих вести, а до тога долазе или прећуткивањем или мењањем истине. Потреба да се одржи популарност је јача од истине, а оно што се не обелодањује и не постоји. Политичке теме дају већи простор за маглу док се друштвене теме не могу сакрити медијским манипулацијама.”

„Примери као што су заражени комарци или спорне вакцине скривани су да се избегне паника, али и да се избегне одговорност. Зато се то замагли или ’покрије’, а одговорни верују да ће се то решити само од себе.Јасно да је у оваквим ситуацијама потребан опрез. Када се открије истина то је фаул. У скривању постоји константа зато што се код нас схватање политике и понашања у њој веома споро мењају. Та промена је постепена еволуција а до циља се тешко стиже. Политичка елита треба да учи из протеклих искустава, а политичаре треба суочавати с њиховом одговорношћу”, каже Станковић.

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да је пракса да се спинују и прикривају информације. „У случају ’Фијата’ то се ради како се не би видело да то није тако повољан аранжман као што је својевремено представљан. То је само склапање а представљено је као национални пројекат. Сада се види и да је мало људи запослено. То је шрафцигер посао али и то је боље него ништа. С том причом је Г17 поентирао пред изборе, а истина је прикривана да би се то представило као посао века. Сетимо се вариоле вере(епидемија великих богиња) за коју је оправдање било спречавање панике. Можда су се плашили да са информацијом о зараженим комарцима не изазову масовну хистерију. Ако нема адекватног лека онда се информација крије јер може да буде бомба и да се изазивањем панике направи већа штета. Имали смо панику око свињског грипа а испало је да број преминулих није већи од преминулих од обичног грипа.”

Радун каже да се информације прикривају ако нема решења. „То је честа појава у политици. Од те болести нико се није излечио. То је остатак од комунистичке праксе када се ништа није знало. Генерално је лоша пракса да се од грађана крију информације.”

Ивана Анојчић

ПОЛИТИКА

[Grizzly Adams]

Политика је други назив за лагање. Зато им треба одузети сву власт и моћ, да буду само чиновници који ударају печате.