Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Милан Меденица :)]

постоје и неке ствари које можда нећу никад себи опростити ...

Hm... men` su rekli da to ne valja...

Ako si se iskreno pokajao, i ispovedio, i ne gresis vise tu istu stvar...

NE znam, tako su mi rekli...

џаба што не грешиш више, кад си малтене некоме променио живот ...

једно је кад ти Бог опрости, сасвим друго кад си и у миру са човеком, зато и имаш заповест да трчиш пре даровања да се помириш, да не носиш то у будућност.

неке ствари не могу да се исправе.

[Аљонка]

постоје и неке ствари које можда нећу никад себи опростити ...

Hm... men` su rekli da to ne valja...

Ako si se iskreno pokajao, i ispovedio, i ne gresis vise tu istu stvar...

NE znam, tako su mi rekli...

џаба што не грешиш више, кад си малтене некоме променио живот ...

једно је кад ти Бог опрости, сасвим друго кад си и у миру са човеком, зато и имаш заповест да трчиш пре даровања да се помириш, да не носиш то у будућност.

неке ствари не могу да се исправе.

Nije to pitanje `ispravljanja` stvari, nego pokajanja. Za moj pojam to je jedan oblik maloverja, kad ne mozes da oprostis nekome (pa i sebi!) nesto sto je ispovedjeno i sto je Bog oprostio. Koja je poenta onda pokajanja i sto si se onda uopste ispovedio?

A sto se tice toga sto si nekome promenio zivot... mozda ce i njemu bas to da bude na spasenje... mozda ce mu i tvoje molitve pomoci... Nisu stvari uvek onakve kakve se nama cine...

Definitivno mislim da treba i sam sebi da oprostis ono sto si ispovedio. Razmisli...

[Зорица екс Милева]

Skoro sam čitala knjigu oca Siluana, i  pročitah kako je on u mladosti svojoj čim bi se ispovjedio, ne bi se više kajao zbog ispovjeđenih grijehovam niti bi razmišljao o njima, tek kasnije sa uzrastanjem u vjeri počeo da je žali zbog svih grijehova ikad,i nije ih nikad zaboravljao niti prestajao da se kaje. E sad je li on sebi oprostio - to ne znam, ali ovo pročitah.

[Аљонка]

Skoro sam čitala knjigu oca Siluana, i  pročitah kako je on u mladosti svojoj čim bi se ispovjedio, ne bi se više kajao zbog ispovjeđenih grijehovam niti bi razmišljao o njima, tek kasnije sa uzrastanjem u vjeri počeo da je žali zbog svih grijehova ikad,i nije ih nikad zaboravljao niti prestajao da se kaje. E sad je li on sebi oprostio - to ne znam, ali ovo pročitah.

A jel se njegovo uzrastanje u veri na tome zavrsilo? Ili je ovo samo jedan deo...

[Зорица екс Милева]

Ja sam shvatila da je sa uzrastanjem shvatio koliko je važno pokajanje (dakle ovdje ne govorim o neopraštanju sebi), te da se više kajao nego što je to radio prije, on je plakao danima zbog toga što je muvu lišio života, e sad koji stepen u vjeri je on dostigao zaista ne znam, tj. ne znam sa sigurnošću da ti odgovorim na tvoje pitanje, što ne bih uzela knjigu da se podsjetim.

[Милан Меденица :)]

постоје и неке ствари које можда нећу никад себи опростити ...

Hm... men` su rekli da to ne valja...

Ako si se iskreno pokajao, i ispovedio, i ne gresis vise tu istu stvar...

NE znam, tako su mi rekli...

џаба што не грешиш више, кад си малтене некоме променио живот ...

једно је кад ти Бог опрости, сасвим друго кад си и у миру са човеком, зато и имаш заповест да трчиш пре даровања да се помириш, да не носиш то у будућност.

неке ствари не могу да се исправе.

Nije to pitanje `ispravljanja` stvari, nego pokajanja. Za moj pojam to je jedan oblik maloverja, kad ne mozes da oprostis nekome (pa i sebi!) nesto sto je ispovedjeno i sto je Bog oprostio. Koja je poenta onda pokajanja i sto si se onda uopste ispovedio?

A sto se tice toga sto si nekome promenio zivot... mozda ce i njemu bas to da bude na spasenje... mozda ce mu i tvoje molitve pomoci... Nisu stvari uvek onakve kakve se nama cine...

Definitivno mislim da treba i sam sebi da oprostis ono sto si ispovedio. Razmisli...

не схваташ, не ради се о исповеђености или озлојеђености.

ајде да ти екстремизујем ствар, можда ће ти тако бити лакше:

убијеш човека, исповедиш и покајеш се.

али хоћеш ли имати мира до краја живота?

можеш ли имати мира док и онај други нема, његова породица, твоји ближњи?

ту долазимо до питања: шта је то покајање и како знати да су ти греси опроштени?

мислим да свет не функционише на пуј-пике-не-важи, иако бисмо ми то тако хтели.

ми носимо одговорност за оно што смо учинили, на неки начин мењамо и дефинишемо свет и животе око себе, а као крштени и још већу због свесности коју смо примили о греху и светињи.

[Аљонка]

не схваташ, не ради се о исповеђености или озлојеђености.

ајде да ти екстремизујем ствар, можда ће ти тако бити лакше:

убијеш човека, исповедиш и покајеш се.

али хоћеш ли имати мира до краја живота?

можеш ли имати мира док и онај други нема, његова породица, твоји ближњи?

ту долазимо до питања: шта је то покајање и како знати да су ти греси опроштени?

мислим да свет не функционише на пуј-пике-не-важи, иако бисмо ми то тако хтели.

ми носимо одговорност за оно што смо учинили, на неки начин мењамо и дефинишемо свет и животе око себе, а као крштени и још већу због свесности коју смо примили о греху и светињи.

Malo si ga mnogo ekstremizovao... ili mi do sad nisi rekao da si nekog ubio kolo2

Sto se prastanja tice, ne moze se tu znati da je nesto oprosteno, nego se tome nadati i verovati... ako smo se iskreno pokajali i ako se bar trudimo da to vise ne ponavljamo.

Ovo "puj-pik-ne vazi" ti je malo preterano banalizovanje, ako se odnosi na ispovest. Ja i dalje govorim o iskrenom pokajanju.

Naravno da nosimo odgovornost, i naravno da menjamo i zivote oko sebe... ali ni to nije dovoljan razlog da nesto sebi ne oprostimo (da ne ponavljam opet, pokajano i ispovedjeno). Time sto bi sebi oprostio valjda ne znaci da bi potpuno zaboravio da si nesto uradio. Bar bi se secao da slicno ne ponovis opet, i da se molis za toga na ciji si zivot uticao...

[Цвеле1993]

Исповедам се на сваких месец дана.

Када се исповедам код свештеника, кажем грехе почињене делом, и речју.

Јер, нема свештеник времена да му исповедам и мисли.

Много људи треба да стигне се исповеди.

Кад се исповедам код монаха, у неком манастиру, онда му испричам и све помисли детаљно.

Велика разлика је исповедати се код свештеника и код монаха, јер већина свештеника одобрава блуд, док монаси никако.

Нажалост, после исповести, прошле недеље сам се насмејао, јер просто свештеник није ми дао да кажем све грехе које сам починио.

Ја кренуо при крају исповести да их набрајам, он ме прекине и каже: "Сви смо ми грешни."

Мало сам био тужан, ал' после ми било мало смешно.

Једноставно се треба кајати и исповедати до краја живота.

Моје скромно мишљење је да кад учинимо неки грех и више га не понаваљамо, не треба га опет помињати на исповест, ал' се треба кајати за тај грех до краја живота, никада очајавати.

Света Тајна исповести нам помаже да се покајемо, и у тој Светој Тајни Господ нам опрашта грехе.

Покајање, само име каже, је после кајања, значи покајање.

Света Тајна покајања и Света Тајна Причешћа су две одвојене Тајне.

И не мора верник да се увек исповеда пред Свету Тајну Причешћа.

Мада, ја се исповедам пред причешће кад починим неки тежи грех.

Исто тако, не мора да се пости недељу дана пред Свето Причешће.

Треба све испланирати са духовником, и наравно постити сваку среду и петак. (не, у случају трапавих седмица)

[Маша]

Јој, где постависте ово питање, ја га се бојим 

Нисам се исповедила, па неколико месеци, рецимо 8.

Мој духовник је само понедељком у храму, има милион обавеза, ја сам имала времена али како је време одмицало, све више сам се бојала да му се појавим на очи, знам ја да је он паметнији од мог страха и да би ме излечио од истог, али .. чак једном смо се договорили да зовем и дођем, ја га ваљда нисам нашла и време је опет пролазило.

У ствари, ја мислим да је он дубоко разочаран мноме и да сам му терет (као, опет ова, годинама сам је саветовао, исповедао, она још гора него пре него што је и кренула у Цркву - тежак, непоправљив случај једном речју 

[nedeljko]

Милане, да ти својим ставом о исповести не доводиш у питање и саму исповест ?

Ако се искрено покајеш, исповедиш свој грех, зар није гордост мислити да ти грех који си исповедио није опроштен. И шта ти значи..." џаба што не грешиш више " ?

И шта ти значи " лобања " на твом профилу ?

Јесу ли то  :group111:

[shalom777]

У ствари, ја мислим да је он дубоко разочаран мноме и да сам му терет (као, опет ова, годинама сам је саветовао, исповедао, она још гора него пре него што је и кренула у Цркву - тежак, непоправљив случај једном речју  :group111:

Шта би тек онда мој требао да мисли за мене... то није никакво оправдање /свештеницима/ да се немарно понашају према својим парохијанима... Мој ти је предлог, одмах нађи другог, и нека по могућности има коју обавезз мање од овог... :229229229:

[Аљонка]

Милане, да ти својим ставом о исповести не доводиш у питање и саму исповест ?

Ако се искрено покајеш, исповедиш свој грех, зар није гордост мислити да ти грех који си исповедио није опроштен. И шта ти значи..." џаба што не грешиш више " ?

И шта ти значи " лобања " на твом профилу ?

Јесу ли то  :group111:

Lobanja je simbol koji stoji i ispod krsta... pokazuje da je krstom pobedjena smrt...

[Цвеле1993]

Милане, да ти својим ставом о исповести не доводиш у питање и саму исповест ?

Ако се искрено покајеш, исповедиш свој грех, зар није гордост мислити да ти грех који си исповедио није опроштен. И шта ти значи..." џаба што не грешиш више " ?

И шта ти значи " лобања " на твом профилу ?

Јесу ли то  :group111:

Lobanja je simbol koji stoji i ispod krsta... pokazuje da je krstom pobedjena smrt...

Да, тако је.

Представља још и Адамову лобању, јер је према предању, Адам ту сахрањен.

Испод места где је Господ распет...

[Маша]

У ствари, ја мислим да је он дубоко разочаран мноме и да сам му терет (као, опет ова, годинама сам је саветовао, исповедао, она још гора него пре него што је и кренула у Цркву - тежак, непоправљив случај једном речју  :group111:

Шта би тек онда мој требао да мисли за мене... то није никакво оправдање /свештеницима/ да се немарно понашају према својим парохијанима... Мој ти је предлог, одмах нађи другог, и нека по могућности има коју обавезз мање од овог... :229229229:

Види, то што ја МИСЛИМ, не значи да је то истина.

Није у њему проблем.

Ја да сам хтела, не би ме нико спречио да га нађем.

Тражила бих га као и пре пар дана и нашла.

[shalom777]

ЈА мислим да је Меда ставио лобању, јер је он заправо масонски уљез овдје...