Докторат Владике Иринеја

[Milan Nikolic]

Јел схваташ да кад би искључио логосе Божије, наша природа не би ни постојала? Св.Максим каже да су логоси заложени у нашој природи, да од почетка стварања логоси држе нашу природу, да се на логосима заснива наша природа, а теби је то пантеизам. Не прихваташ да твар не може бивствовати сама по себи без логоса твари у њеној природи.

[Вукашин]

Логоси о тварима и саме твари не поистовећују се, по Св. Максиму.

Ту је квака пантеизма. Логоси су по Св. Максиму Божије, жеље-предодређрња о творевини (гледајући са краја историје) да буде у јединству у Христу. Логоси су од увек у Бога. 

Треба пажљиво читати и тумачити. Ти у претходном пасусу пишеш да су логоси од Бога, да држе нашу природу, али и да припадају нашој природи. Ово последње вуче на поистовећивање, тако да треба бити опрезан у терминологији. Зато Игњатије лепо наводи изворне старогрчке термине и значења.

То што имамо потенцијале и што смо крштени, не значи да ћемо примити благодат и бити у Царству, јер имамо "проклету" могућност избора.

 

 

 

 

[Milan Nikolic]

Да ли вам је саблазан када св.Максим каже да логоси могу бити уништени нашом непажњом? Јел има то смисла? Наравно да има, јер Максим говори о нашем промашају који узрокује смрт. Ови логоси се не могу уништити у смислу да не постоје, него да њихова делатност може бити разбијена, да можемо учинити супротност Божијем стварању.

[Вукашин]

@Milan Nikolic Сад сам ти написао да Бог не укида слободу избора. Ти си као човек створен по лику Богочовека Христа, имаш потенцијале и за подобије ( Сахаров) али по слободној вољи можеш да се уподобиш ђаволу.

[Milan Nikolic]

У реду је, само смо створени и по лику и подобију Друге Двојице.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Однос створеног и нествореног имамо на свакој икони - ореол и конкретан човјек уподобљен Христу, без тог уподобљења без Христове личности нема ореола - нестворене свјетлости.

На празнике, а празници су неки односи неки сусрети створеног и нествореног, неке пројаве нествореног у створеном.

Преображење на примјер је један начин, када се открива слава  Богочовјека, слава - енергија- логос човјека и све природе, однос створеног и нествореног у стварању је другачији, твар у Рају јесте прожета благодаћу, али није се још збило Зачеће и Божић, није Бог по суштини постао човјек, тек оваплоћење омогућује иконе, јер имамо двије суштине и енергије у Христу. Право и трајно уједињење природа по суштини у Личности.

И све друго што славимо, а славимо само оно што је већ славно- благодатно, логосно, је спој нествореног и створеног празник. Славу дакле само Богу по енергији дајемо - гдје год се пројави.

Нестворено + створено = Празник

А једини који је по суштини Празник је Христос, па је његова вечера, његова драма празник - литургија.

Чуда исто.

Створено и нестворено се не поистовјећују, али се Христос поистовјечује са сваким од нас, и по чину као онај који води литургију  и као свако од нас.

На даље ми се једни са другим поистовјећујемо у Христу јер је Христос подобије, и било ко од нас ко засија логосима Христос се благодатно јавља на његовом лицу.

Владику Данила Крстића ми смо гледали ко филм, шта се све на његовом лицу јављало...

На даље свако од нас када се приближава другој особи богодолично, Христос напредује - посреду нас.

У крајњој мјери поистовјећења ми једни друге познајемо као Христа, а и у малим поистовјећињима Христос је једино мјерило и суд.

Када би могли једни до других без Христа, Христос не би ни био потребан, када би могли до светости мимо њега, он ни био тек пророк, могли би и без њега. (Да се не помисли да искључујем пророке или било кога ко је у Христу)

На старцу Пајсију су видјели Христа, и на свакоме светом, Серафим Саровски када је показивао благодат је био преображен у Христа, поистовјећен са Христом, Без поистовјећења - мистагогије - глуме не у баналном смислу, него благодатог ношења других личности нема литургије нити  молитве. Нити учења, науке у максимовском византијском смислу. усвајање ипостаси!

Дакле ако се и не причешћујемо са Личношћу Исуса Христа ми се са њом благодатно поистовјећујемо, па каже Павле не живим ја , него Христос живи у мени благодаћу, односно благодаћу сам причешћен личности Христовој, а Тијелу сам причешћен по природи јер тијело је створено?

Опет Павле није могао рећи, не живим ја него Отац у мени, то је рекао само Христос. Јер Павле је створен и станује у Христу. Не у Духу Светоме којим говори и који му саслужује, као насљеднику Христовом.

Мојевићева слика коју је наручио свети Владика Данило није икона, она је теолошка перспекзива, схема, коју ријечима описује +Иринеј. нестворене енергије есенцијално приказане, створено се сасвим истањило, истопило, види се само благодат, душе кап лопте од којих неке сијају благодаћу а неке су се учауриле и затвориле у себе и у себи створиле сјене, мрак, пакао, иза своје воље се сакриле од Бога и учиниле га невидљивим.

[Milan Nikolic]

Сад, да ли је исправно рећи Друге Двојице за Оца и Светога Духа или Сина? Одговор зависи од тога да ли је реч о самом богословљу или полемичком богословљу. По полемичком је исправно јер се разуме контекст, али по самом богословљу је неадекватно, јер Отац увек има прво место у Божијем постојању, тј. у Тријадологији.

Међутим, чак и у самом богословљу можемо сагледати постојање твари, под условом да то рачунамо конкретно након Божанског чина стварања. У том случају, можемо сагледати активности јеванђељског сведочанства да Свети Дух и Бог Логос имају такође конкретне улоге у творевини у односу на Оца. И тако настаје Литургија.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Иначе оно што сте наводили од св. Јефрема Сирина је оргинално "Тимај" Платон.

[Milan Nikolic]

Господ Христос преузима нашу природу коју му приносимо, чинећи свету вољу Божију, тако да Црква у моменту предаје Христу вођење Литургије, започиње другу етапу приношења заједно са Христом и Пресветим Духом. У вођењу до Христа присуствују промисли Оца и Светога Духа, а након друге етапе приступамо Причешћу, када Христос узнесе благодарење богопослушне творевине самом сједињењу двеју природа у Христу, чиме Дарови постају Само Тело Христово. Највећа Светиња која постоји.

Тајна тог сједињења двеју природа бива одмерено јасна једино искусним подвижницима за чистоту и честитост живота, са јасном намером да сву своју вољу препустимо вољи Божијој. Вероватно би свако ко опитује био у прилици да се посвети образложењу начина сагледавања тајни Божијих, што треба применити врло пажљиво, али и пре свега зрело, тј. са извесним искуством. Нису џаба исихасти залазили најдубље у себе.

Мени је пријало када сам седам дана био без капи воде и хране, могу мислити колико има искуснијих и смиренијих, здравијих и издржљивијих. Јесте да је то био тек почетак и права незрелост, али ето пролазе године и учи се. Какву бих ја могао тајну открити, то је у суштини жалосно. Бог је толико чист, недостижан и величанствен, да многи не виде Божију једноставност, него сами компликују начин разумевања. Треба пре свега ћутати.

[Milan Nikolic]

Бог Отац је недостижан у Својој Божанској Ипостаси, једино у Слави Божијој у Исусу Христу имамо бладатно општење са Оцем као Његов род у Христу.

[Milan Nikolic]

Постоје чудеса која човек није ни видео, али неки од самих Светих имају знатно величанственије деловање у бестелесном постојању, да то наш интуитивни ум не може да појми. Имамо само прилику да се дивимо том величанственом домостроју који превазилази наше знање.

[Milan Nikolic]

Јел примећујете да је цела суштина Запада пародија на Христа?

[Milan Nikolic]

  On 20. 8. 2024. at 16:34, Hadzi Vladimir Petrovic рече

а неке су се учауриле и затвориле у себе и у себи створиле сјене, мрак, пакао, иза своје воље се сакриле од Бога и учиниле га невидљивим

Expand  

Мада стоји и да ће сви осетити енергије Божије, такође вечни отпадници али на муку. На жалост, то је њихово стање, њихов став и одговор према Богу.

[Milan Nikolic]

По мени, еп.Ињатије усиљено тумачи св.Максима о логосима, јер на крају све подводи под принципе фанарске филозофије, а то је да смрт сама по себи јесте творевина, да Адам и Ева само нису успели да превазиђу смрт, а не да су изазвали и проузроковали смрт творевине.

Али то је стара и превазиђена филозофија, попут геоцентризма. Нико озбиљан се више не осврће на ту погрешну претпоставку, осим неких заосталих у кулминацији прошлог века. Сада је срамота помислити да наука препознаје првобитни библијски почетак творевине.

[Bokisd]

  On 20. 8. 2024. at 6:57, Вукашин рече

@BokisdPa, nema energija jer i ne pricamo o energijama kada pricamo o logosima tvari,

 

Појасни ми ово о "безенергетским логосима" и разликовању нестворених логоса и енергија.

Expand  

Ajdmo ovako, ako pricas o bozanskim netvarnim energijama, onda odakle poticu koji je izvor tim energijama, to najbolje znamo od sv.Grigorija Palame da netvarne energije izviru iz Bozanske sustine i daju se nama ljudima za obozenje i  kako bi postali bogovi po blagodati.

Znaci te energije nisu deo logosa i postoji ocigledna razlika izmedju bozanskih netvarnih energija i netvarnih logosa tvari,  logosi su ideje (ne Platonove ideje), nacrti, misli Bozije po kojima On stvara u vremenu sve sto postoji, slicno recimo kao sto arhitekta prvo ima u svom umu misli i zamisli o konstruisanju i gradnji nekog mosta, koje ce zamisli da realizuje kroz arhitektonske nacrte i projekte, znaci prvo imamo zamisli o mostu i tek onda se realizuje i gradi most, tako slicno u Bogu pre vremena postoje zamisli logosi o svemu i koje se zamisli Bozijom voljom i silom i energijama dovode u postojanje u vremenu.

Recimo evo pronaso sam nesto zanimljivo od sv.Maksima :

" U svakoj se sustini, sto u prirodi svoga pocela sadrzi ogranicenja, zapaza mogucnost kretanja. Svaka je energija, po prirodi, sustini posledujuca, dok je energija predhodeca sredini : jer je ova, po prirodi, izmedju sustine, u kojoj je prisutna kao potencija, i sopstvenog ostvarenja. Svaki je kraj, sto je po prirodi ogranicen vlastitim logosom, ispunjenje mogucnosti koja potice od sustine i koja pojmovno predhodi kraju. "

Znaci, kako to ja vidim sta pise sv.Maksim, prvo i osnovno, postojanje svakog bica jeste u sustini, iz koje se sustine prvo opet moze zapaziti mogucnost kretanja. Ako imamo kretanje onda sledstveno za kretanje prvo treba i energija, koja energija izvire i posledujuca je sustini (ako je nesto posledujuce od necega onda to ima svoj uzrok u tome od cega je posledujuce ), i drugo, energija je prisutna u sustini kao potencija i mogucnost svog konacnog ostvarenja, energija treba da se iskaze realizuje kroz nesto, neku radnju i neki cilj te radnje.

I to konacno ostvarenje energije, svaki je kraj necega, ogranicen vlastitim logosom, sve sto je stvoreno ima vlastiti logos koji je ispunjenje mogucnosti realizacije onoga sto predstavlja konacno ostvarenje onih predvecnih logosa tvari koji postoje u Bogu i putem kojih je Bog naznacio jos pre vremena svrhu i cilj stvaranja svega i ljudi i prirode.

I ti vlastiti logosi postojanja takodje poticu od sustine bica, izviru iz sustine. 

Postojanje bica i sustina iz koje izviru energija i kretanje, i vlastiti logosi koji takodje poticu iz sustine i koji kroz energije i kretanje realizuju potenciju i ispunjenje mogucnosti krajnjeg naznacenja postojanja i sustine svakog bica i same tvorevine.

Jeste tesko i malo komplikovano, ali takva je odlika same teme, i nije bas tako lak sv.Maksim ima tu dosta kod njega teskih i visokih misli i razlicita teska objasnjenja za bas tacno razumevanji smisla napisanoga.