Саопштење Светог Архијерејског Синода поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац

[Ćiriličar]

 

Just a moment...

WWW.PECAT.CO.RS

 

 

 

ОД СРБА НИКО НИКАДА НЕЋЕ ТРАЖИТИ ОПРОШТАЈ, ПОГОТОВО НЕ ХРВАТИ!

Невенка Стојчевић 18/08/2023 Интервју, БРОЈ 774 1. коментар

 

ПРОФ. ДР ГИДЕОН ГРАЈФ

 

 

Ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније од немачког зла, каже проф. др Гидеон Грајф, светски признати стручњак за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“

 

 

Проф. др Гидеон Грајф, светски признати експерт за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ ових је дана поново боравио у Београду. Говорио је на промоцији прве студије у светској историографији о страдању Рома проф. др Драгољуба Ацковића под називом „Самударипен (свеубијање) Рома у Независној држави Хрватској“, истине васкрсле баш у време најжешће кампање ревизиониста историје са циљем да умање број жртава у Јасеновцу. „Печат“ је добио прилику да разговара са проф. Грајфом, и ту смо прилику искористили да овог изванредног познаваоца и истраживача холокауста и геноцида над Јеврејима, Србима и Ромима питамо које се намере крију иза тако жестоке кампање у којој учествују и многи Срби по рођењу.

 

Професоре, шта стоји иза све очигледнијих напора да се битно смањи број жртава усташког геноцида у систему логора за истребљење Јасеновац, најозлоглашенијег и најмонструознијег стратишта НДХ и јединог у свету који је имао и логор за децу?
Најпре да кажем да сам изузетно поносан и срећан што сам могао да дођем на промоцију драгоцене књиге проф. Ацковића, јер је управо она једна од брана у односу на агресивну ревизију која је сада у току. Ја сам само због те промоције и дошао, јер сматрам да се о историјским чињеницама које садржи ова књига мора знати. „Самударипен Рома у Независној држави Хрватској“ је истовремено и прилог мојим напорима у оквиру трилогије под називом „Јасеновац Аушвиц Балкана“ да се борим за истиниту и аутентичну историју, а не искривљену и лажну. Сматрам да књига проф. Ацковића не оставља простор ревизионистима, искривљачима и другим неморалним људима који покушавају да напишу ревизију историје. Наша је морална обавеза да се увек боримо против тога, и проф. Ацковић и ја то радимо заједно. Тако је књига проф. Ацковића дошла у право време, када се води невероватан медијски рат. Књига елаборира и број пострадалих Рома који је поткрепљен архивским документима
Необично је да се Ви као Јеврејин, осим за страдање свога народа, борите за истину о геноциду над Србима и Ромима, а да Ваша научна истраживања покушавају да оспоре људи из српског корпуса. Како разумете те покушаје?
Заиста ме изненађује чињеница да су Срби део тог покушаја дисторзије, укључујући неке владике Српске православне цркве. Не знам чиме су они мотивисани и никада нећу моћи да разумем да Срби нападају сопствене интересе.
Сигурно Вам је познато да ни после 80 година од најстрашнијих усташких злочина посланици Народне скупштине Србије ни из три покушаја нису изгласали Резолуцију о усташком геноциду над Србима у 20. веку. Шта Ви о томе мислите?
Резолуција о Међународном дану холокауста усвојена је 2006. у Уједињеним нацијама. Од тада па до данас 95 земаља од 193 чланице то обележава. Као што видите, то је процес. А истраживачи попут мене, проф. Ацковића и Роберта Меккорника и других доприносе интернационализацији усташког геноцида и уношењу историјских чињеница о усташком геноциду у светску историографију.

Неспорно је да број жртава, поготово када су већ и многи њихови потомци преминули, није лако утврдити. Колико је важан сам број, а колико злочин и начин на који је почињен?
У принципу бројеви су, наравно, важни. Али нису најважнији! Најважнија ствар је рећи свету о свакодневним мучењима жртава у Јасеновцу и осталим логорима НДХ. Јер, пре убиства они су били мучени и унижавани. Исто као и јеврејске жртве у разним нацистичким камповима, где су годинама патили и за многе од њих смрт је била ослобођење од мука. Тако да морамо да говоримо о мукама које нису биле случајне, него намерне. Значи, заточеници нациста намерно су злостављани. Ови који су спроводили то мучење су желели да се њихове жртве муче, не само да умру. И то да се муче пре смрти, јер џелати су у томе уживали!

И само једна жртва оваквог злочина је страшна, и зато је важно да процена броја пострадалих буде у оквирима стварног. Шта мислите о напорима хрватске државе која сада финансира пројекте без икаквих стварних и научних доказа који треба да умање број страдалника?
То је исто као поништавање холокауста од стране Немаца који чине све да умање број јеврејских жртава . И то је једнако искривљавање историјских чињеница. Из истих разлога у међувремену су склоњени бројни документи који могу да буду сметња ревизионистима у остварењу циља, али као што видите увек се нађе „помоћ пријатеља“ који посвећено истражују чињенице и држе се њих. Хрватска евидентно води оркестрирану кампању ревизије, о чему сведочи и недавна Конференција о Степинцу у Европском парламенту.

 

Ревизионисти на сваки начин покушавају да докажу да је страдало само онолико Срба, Рома и Јевреја колико је пописано имена. Међутим, свет је после Другог светског рата признао 60 милиона жртава, од тога Руси више од 20 милиона, Јевреји шест. Јесу ли сва њихова имена пописана и да ли је то уопште могуће?
Желим да нагласим да број јасеновачких жртава није измислио Гидеон Грајф. Као ни процену од 60 милиона жртава у Другом светском рату или број од 20 милиона погинулих Руса и шест милиона Јевреја. Ја сад јавно питам – да ли УН имају имена и презимена тих 60 милиона жртава? Па, наравно да немају и никада их неће ни имати. Међутим, у светској историографији нико и никада неће смањивати процењени број пострадалих да би нацистички злочини које су са квислинзима спроводили широм планете изгледали мали и маргинални број жртава није тешко израчунати ни у Аушвицу ни у Јасеновцу, јер имамо довољно научних инструмената да то можемо да утврдимо. Јасно је да жртава има много више него што је утврђених именом и презименом. Важно је не заборавити да је суштина зла и зле политике и Немаца и хрватских усташа била да произведу мучење и патњу својих жртава. И ми морамо да се супротставимо тој монструозној идеји, не због оних који су већ пострадали него због потенцијалних жртава. Зато сам у својој књизи „Јасеновац Аушвиц Балкана“ описао чак 57 начина на који су људи мучени и убијани, као да није довољан и само један начин убијања. Ако се питате зашто су развили толико метода, мој одговор је – зато што су желели да на лицима жртава виде што више бола, што више мука и испаштања. То морамо да наглашавамо. Узгред, Немци уопште нису регистровали жртве које су директно слате у гасне коморе, него само оне које су оставили да живе како би над њима вршили разне експерименте и да би њима могли да манипулишу. Тако да бројне жртве и холокауста и геноцида уопште нису регистроване.

Проф. др Драгољуб Ацковић Самударипен или свеубијање Истребљивање Рома, Срба и Јевреја у Јасеновцу је извршење плана који је почео да се развија у Немачкој од 1899. године. Чувена Дилманова књига у којој је уписано 12.000 Рома је послужила Хитлеровим фашистима и нацистима да једног по једног хапсе или убијају у Немачкој. У продужетку приче је Француска, и после тога Хрватска. И Мађарска је имала лош однос према Ромима. Моја књига доказује да се према Ромима лоше односило од првог дана Другог светског рата, а и пре рата, у периоду од 1925/1926. до 1930. и 1941. јер су медији припремали терен и били су донети бројни законски и подзаконски акти о натеривању Рома да живе на једном месту, али тако је било и у Аустроугарској, и у предратној Хрватској и после у НДХ. И сада постоје неки планови да се Роми из целе Европе врате у Србију како би заједно живели у сиромаштву, али то се никада неће остварити, јер није лепо сиротовати. Радећи књигу дошао сам до спискова Рома који су страдали у НДХ и Босни. Само у Срему за једну ноћ је убијено 8.000 Рома што је највећи проценат страдања ромског народа у свету. Многи су преминули или убијени током транспорта према Јасеновцу у 82 вагона, а посебно иживљавање усташа забележено је над ромским девојкама и женама које су на крају увек убијане. Књига садржи и много података из БиХ где су Роми живели у најмање 230 места, и то чак по пет, шест хиљада искључиво Рома муслимана. Наводно нису убијали Роме муслимане, али то није тачно. Имам спискове Рома из Бањалуке и Рајловца, све са муслиманским именима. Имам податак да је у Краљевини СХС до 1941. године живело око 300.000 Рома, а у НДХ најмање 60.000 Рома. А када се рат завршио и 1948. извршен попис у Хрватској је било 405 Рома, а у БиХ 408 Рома. И то се односи само на Роме муслимане и католике, а шта је са православнима? И коначно, тврдња ревизиониста да је у Јасеновцу страдало укупно до 90.000 људи пада у воду пред чињеницом да сам у књизи објавио податке који говоре да је само Рома толико убијено! Где су онда поубијани Срби и Јевреји – пита проф. др Драгољуб Ацковић.

Да ли се у жртве броје и неименовани лешеви који су Савом стигли до Небојшине куле на Дунаву? Да ли су жртве и фетуси вађени из утроба мајки које су најпре силоване а онда убијане, зар жртве нису и деца избављена из логора па покатоличена, итд, итд…?
Свакако да су сви ти случајеви жртве усташког геноцида. И бебе које због овога злочина нису рођене такође треба да буду урачунате у жртве! Јер, замислите, чак ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније него немачко зло. У темељу таквога зла је намера да се уништи биолошки опстанак једнога народа: Срба зато што су били главни непријатељи НДХ, Јевреја зато што су били „поклон“ нацистичком режиму, а што се тиче Рома то најбоље може да каже проф. Ацковић. Процене броја жртава изведене су на бази озбиљних светских истраживања и не могу да буду предмет ревизионизма неонацистичких групација. Тако ни ревизија пострадалих у Аушвицу, као ни у Јасеновцу, не може да буде предмет ценкања и произвољног умањивања или увећавања. Канцелар Немачке Вили Брант је клечао испред споменика у варшавском гету у знак извињења Јеврејима, а председник Немачке Штајнмајер затражио опроштај за геноцид над Ромима и Синитима. У Србији имамо ситуацију да сами Срби оптужују своју државу за ревизионизам и увећавање броја жртава и то у јавним медијима и наступима. Верујте, потпуно сам затечен таквим изјавама и квалификацијама, али ја сам само историчар и више од 40 година свог живота посветио сам истраживању холокауста и до последњег часа своју животну мисију испунићу додатним истраживањима Јасеновца, јер то дугујем пре свега јеврејском многострадалном народу, а онда и свима другима.
Мислите ли да ће неко и бар некада затражити опроштај од Срба због покушаја биолошког истребљења који, нажалост, траје до данас?
Мислим да од Срба нико и никада неће тражити опроштај поготово не Хрвати! Немци су стали иза своје кривице, али Хрвати то не желе!
Има ли помирења међу Србима и Хрватима ако нема признања усташког геноцида и покајања?
Нема шансе!

[Ćiriličar]

 

Doći će dan kada će i Sinod SPC-a znati pisati saopštenja

Autor: Drago Pilsel / 17.09.2023.

Foto: Novica Mihajlovic (Delo)

Lijepo je kada te Sinod Srpske Pravoslavne Crkve navodi kao referentno mjesto, makar nehotice, makar u bunilu, makar ljutito, makar autor saopštenja ne znao pisati.

Sveti Arhijerejski Sinod ”sa žaljenjem i indignacijom prati medijsku kampanju koju je, reciklirajući jednu staru – inače potpuno netačnu i krajnje štetnu – izjavu o broju srpskih žrtava u genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima na teritoriji NDH, pokrenuo izvesni sarajevski portal, a oberučke prihvatilo na desetine glasilâ, pre svega u Hrvatskoj, u takozvanoj Federaciji Bosne i Hercegovine, u onim krugovima Crne Gore koji funkcionišu kao Antisrbija, kao i nezaobilazna beogradska CNN affiliate grupa sa trabantima, dakle tutti quanti. Svi ti mediji i njihovi sagovornici trijumfalno objavljuju naslove tipa ‘Mit o 700.000 Srba ubijenih u Jasenovcu ruši upravo Srpska Pravoslavna Crkva’…”.

Ovako počinje priopćenje/saopštenje posvećeno brojkama užasa u Jasenovcu u opticaju – krajnje loše napisan tekst, nedostojan naslova i uglednih imena koji ga službeno potpisuju (patrijarh Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Ionakije, episkop bački Irinej, episkop braničevski Ignatije i episkop gornjokarlovački Gerasim).

Pojasnit ću.

Ako se na Googleu ukuca ”Mit o 700.000 Srba ubijenih u Jasenovcu ruši upravo Srpska Pravoslavna Crkva” neće se naići na mnoge naslove, kako tvrdi autor saopštenja, već jedino na moju kolumnu, ovdje objavljenu u nedjelju 27. rujna 2021., time da sam ispred navedena naslova dodao riječ ”važno” i dvije točke tako da kompletni naslov moje kolumne glasi ovako: ”Važno: Mit o 700.000 Srba ubijenih u Jasenovcu ruši upravo Srpska Pravoslavna Crkva”.

Premda nije jasno kako samo jedna kolumna napisana prije ravno dvije godine može biti povod da se govori u množini (ja tu silu u sebi ne vidim niti prepoznajem, ali hvala Sinodu što mi takvu važnost daje!), tema o kojoj se referira Sinod je izuzetno važna i aktualna.

Riječ je o tomu da su i Beograd i Banja Luka odlučili dati riječ onima koji nešto znaju, da su rekli mitomanu Gideonu Greifu sretno vam bilo, ovdje kod nas posla više nema, da napori Muzeja žrtava genocida u Beogradu donose plodove i da se, ma koliko to teško padalo gospodinu Vasiliju Krestiću i drugima, pa i autoru promašenog i kontradiktornog teksta saopštenja Sinode, konačno shvaća da se treba napustiti mitologija i prijeći na historiografiju.

Cifra o 700.000 umorenih Srba u Jasenovcu je mitološka, ona je čista izmišljotina, rekao bih i da je nemoralna, upravo kakve su nemoralne cifre koje zastupa katolički tjednik iz Zagreba Glas Koncila ili likovi koji su, uz pomoć struktura Katoličke Crkve u RH, našli medijski prostor.

Navodim iz djela prof. Ive Goldsteina ”Jasenovac”, Fraktura & Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac, 11/2018, str. 772-797: ”Dobar poznavatelj povijesti jasenovačkog logorskog kompleksa, vladika pakračko-slavonske eparhije Jovan Ćulibrk u intervju 2016. (ovdje potpisanom autoru i za Jutarnji list, 27. veljače 2016., op D. P.) ocijenio je ‘vrlo važnim da beogradski Muzej žrtava genocida i Spomen-područje Jasenovac u ovom trenutku imaju približno isti broj imena žrtava Jasenovca. To je svakako najdragocjenije što imamo i dobra osnova za svaku buduću suradnju’” (str. 796).

Prvenstveno ovu izjavu, Sinod SPC-a Jovanu Ćulibrku uzima kao zlo i ”privatnu – po našem mišljenju proizvoljnu, istorijski neutemeljenu – procenu o broju jasenovačkih žrtava” i tu stižemo do ključne poruke i teme ove kolumne. A to je novo prozivanje vladike Jovana od strane Sinoda, što je apsurd odnosno velika kontradikcija i dokaz da autor saopštenja zaista ne zna suvislo pisati.

Dakle, ako je ”stav Svetog Arhijerejskog Sinoda da se utvrđivanjem istorijskih činjenica bavi istorijska nauka, zajedno sa drugim potrebnim naučnim disciplinama” zašto, kako objasniti to što prozivaju jedinog vladiku koji se naučno ovom problematikom bavi? To je zaista van pameti!

Jovan Ćulibrk je magistarske studije završio u Jeruzalemu na temu istoriografija holokausta u Jugoslaviji, dobitnik je nagrade Golda Meir (2004.), osam godina je proveo u Institutu za proučavanje holokausta u Jad Vašemu, s kojim i danas surađuje. Teško da bi Jad Vašem surađivao s revizionistom. Godine 2020. je odlikovan izraelskim ordenom ”Vitez od Ladina” za doprinos očuvanju uspomene na srpske, židovske i romske žrtve ustaškog logora Jasenovac i očuvanju židovske kulture. Vladika Jovan je i predsjednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida u Beogradu.

Ako je već taj neki sarajevski portal (gospodine autore saopštenja, riječ je o portalu Klix) iskopao izjavu episkopa Ćulibrka iz 2019. (kazanu na tribini Saše Kosanovića i Privrednika, ali tako što je vladika Jovan reagirao iz publike, o čemu iz prve ruke svjedočim jer sam tamo bio prisutan) o ”državnom projektu revizije”, što je prenijelo dosta medija, površni, kakva većina jest, kao da je to rekao sada, na što se javilo osamdesetak profesora, naučnih suradnika i javnih ličnosti, među kojima su akademici Vasilije Krestić, Danilo Basta i Radomir Saičić, zatim profesor Miloš Ković i drugi i to tako što su potpisali apel upućen SPC-u i Vladi Srbije da se episkop Jovan razriješi svih dužnosti vezanih za Jasenovac i genocid nad Srbima u NDH, zar se Sinod SPC-a mora blamirati nesuvislim obračunom s medijima, te s pozicije istorijskog arbitra tvrditi da zna koji je broj žrtava u Jasenovcu, a ne zna!!!, da bi koji redak kasnije ipak prepustio ”istorijskim naukama” da to procijene, kako je konstatirano u tjedniku Vreme?

Vladika Jovan se na toj tribini 2019. pobunio zbog toga što pojedinci javno iznose istorijski nepotvrđene informacije o broju žrtava u Jasenovcu (Gideon Greif, konkretno), ”a istoričari na to ćute”. Tvrdio je i da mi nemamo predstavu koliko je zaista žrtava bilo u Jasenovcu jer se u Srbiji skoro ništa nije uradilo da bi se se do tog broja došlo. Dapače, govorio je i da su srpski istoričari zanemarivali proučavenje stradanja u Drugom svjetskom ratu i da ne postoji niti jedna jedina monografija ili doktorat nekog srpskog istoričara na tu temu (SIC).

Ovdje valja donijeti izjavu direktora Muzeja žrtava genocida, Dejana Ristića, izrečenu lani u prigodi 30. godišnjice rada Muzeja o ”saznanju da na univerzitetima u Republici Srbiji, počev od 1945. godine do danas, nije odbranjen nijedan doktorat na temu Jasenovca, moglo bi biti poražavajuće po srpsku istorijsku nauku i kreatore naučne politike. Istovremeno, ne verujem da je država sprečavala ili otežavala ta istraživanja, makar u prethodne tri decenije”.

Pak što se pamćenja tiče: ”Osvrnimo se oko sebe na čas i razmislimo kakav je naš odnos prema stratištima i gubilištima iz perioda Drugog svetskog rata. U tom osvrtu, kao odraz u ogledalu, ugledaćemo sebe – nezainteresovane, lišene osnovnih istorijskih znanja i potrebe za saosećanjem u odnosu na nedužne žrtve našeg, kao i drugih naroda”.

Šutati vladiku Jovana i to upravo kada u Jasenovcu pokreće instituciju, jedinu, koja će se baviti poviješću Drugog svjetskog rata na našim područjima, pa makar to bilo javnom peticijom ili na način da netko gurne u ruke člana Sinode jedno papirče sumanuta je radnja. Elem, o saopštenju Sinode ne bih više trošio riječi. Najvažnije sam već kazao: da je nedostojno imena potpisnika.

Dragan Cvetković, suradnik Muzeja i na Autografu je objavio da ”Muzej žrtava genocida reviziju popisa obavlja samostalno, kao svoj trajni projekat. Da sada je poimenično utvrđen broj od oko 660.000 stradalih sa teritorije Jugoslavije, od kojih je oko 89.000 izgubilo život u Jasenovcu”.

Baveći se već dugo ovim poslom, mišljenja je, koje dijelim, da vjerojatno nikada nećemo doći do konačnog broja stradalih u Jugoslaviji, pa samim time ni do broja stradalih u Jasenovcu, ali možemo pouzdano utvrditi najniži broj stradalih, tako da će moći da se kaže ”ne manje od…”.

Je li to 80 i nešto hiljada, tamo sve do realnijih 120 ili 130 hiljada (ukupno umorenih u pet logorskih jedinica koje proučavamo pod krovnim nazivom Jasenovac: ”Tokom 44 meseca postojanja sistema logora Jasenovac ubijeno je, prema proceni, između 122.279 i 130.120 osoba, tako da je u njemu život izgubila četvrtina svih stradalih civila tadašnje Nezavisne Države Hrvatske”, Cvetković) nije još jasno, ali time ćemo barem djelimice spriječiti manipulacije brojem stradalih.

Izmišljotine postoje i u ekstremnoj hrvatskoj desnici, raščlanjene, među ostalim, od pokojnog Slavka Goldsteina (”Jasenovac – Tragika, mitomanija, istina”, Fraktura, 3/2016., uz suautorstvo Ive Goldsteina), da je logor nastavio djelovati nakon sloma NDH u režiji novih, partizanskih vlasti (dio nebulozne teorije ”Trostruki logor Jasenovac”).

Istina je, između ostalog, da će istraživački projekt koji episkop Jovan pokreće u samom mjestu Jasenovac onemogućiti odnosno razotkriti djelovanje mitomana. To, uostalom, radi i Muzej žrtava genocida u Beogradu. Zašto Sinod otvara frontu i prema Muzeju, ja zaista ne razumijem.

Svojim karakterom, brojem stradalih, monstruoznošću, Jasenovac svakako predstavlja paradigmu više genocida sprovedenih na teritoriji NDH, ali ne treba padati u zamku generalizacije koja vodi prema zanemarivanju stradanja na svim ostalim mjestima u NDH i van nje.

”Svjedoci smo činjenice da se danas u javnom mnjenju kod Srba stradanje u Jasenovcu poistovećuje odnosno izjednačava sa ukupnim stradanjem u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a da se ukupni gubici u logoru, ne rijetko, poistovećuju sa srpskim žrtvama” (Cvetković).

Ako je patrijarh Porfirije bio u pravu kada je u Jasenovcu na komemoraciji novomučenicima prije dvije godine rekao ”da se na mestu ustaškog zločina nismo (na liturgiji) sastali da bismo se bavili brojkama, da bismo se bavili dokazivanjem tko je kome više zla naneo”, a ja tvrdim da je Porfirije tada i uvijek nadahnuto i pravilno govorio, moramo se nadati da bi se konačno uskoro mogla zaključiti mučna diskusija o broju jasenovačkih žrtava.

Nisam onako, bez veze, odlučio za kraj kolumne citirati govor patrijarha u novom Beogradu 13. rujna/septembra, na posvećenju zemljišta za novi hram Svetih mučenika jasenovačkih kada je kazao da ”rastući u Hristu, postajući svetitelji Božji, Bog proslavlja takve ljude da bi prevazišli svoje vreme i svoj prostor, granice svog naroda, da bi postajući Božji ljudi, Hristovi ljudi, pripadali svakom čoveku, svakoj duši koja čezne za Bogom”.

Hoću kazati, kada se lažno govori o mučenicima jasenovačkim, bilo da se višestruko povećava njihov broj, bilo da ga se skoro pa negira, ja kao kršćanin bivam povrijeđen. Zašto? Jednostavno: svi koji su u Jasenovcu ubijeni su mi rodbina, braća i sestre. Takvih braće i sestara imam posvuda u Europi (i dalje) i ne mogu pojmiti sebe bez njih jer su oni temelj opće europske solidarnosti, suvremene demokracije i dokaz jednosti svih stvorenja u Bogu.

[Ćiriličar]

Раковић: Руководство Музеја жртава геноцида себе да растерети даљег управљања том установом

1 дан ago ИН4С

др Александар Раковић

 

Српски историчар др Александар Раковић казао је јуче у интервуу за ТВ Информер да је смањивањем броја жртава односно лицитирањем бројем жртава геноцида у Јасеновцу непотребно посејана јабука раздора у српском народу.

Раковић је нагласио да руководство Музеја жртава геноцида у Београду треба да има у виду своју одговорност за то и да стога „себе растерети даљег управљања том установом“.

 

Према Раковићу, последице тог умањивања и лицитирања су такве да је дошло до неповерења и међу виђенијим Србима који имају истоветно мишљење о томе да не треба неутемељено и произвољно умањивати процене од 700.000 жртава геноцида, међу којима је 500.000 убијених Срба.

Раковић је посебно нагласио да председнику Управног одбора Музеја жртава геноцида треба одати признање за херојско држање на Косову и Метохији.

[Ćiriličar]

 

О тачности података Музеја жртава геноцида о жртвама Јасеновца – Јадовно 1941. – КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

JADOVNO.COM

---

Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ...

 

 

О тачности података Музеја жртава геноцида о жртвама Јасеновца

 

Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора смрти које поседује тај музеј.

Доктор Србољуб Живановић

Он је уједно и члан комисије, постављен од стране Српске православне цркве за разговоре са римокатолицима о злочинима Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата.

Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику тадашње Југославије је 1964 године покушало да изврши попис свих жртава хрватског геноцида у Југославији, у току Другог светског рата. Одлука да се изврши попис жртава донета је на захтев борачких организација Југославије. У дневном листу ПОЛИТИКА је објављен формулар у који су сви они који су знали нешто о жртвама требали да унесу потребне податке.

Нажалост тај попис жртава није успео из више разлога.

У Јасеновачком систему хрватских логора геноцида убијено је од 1941. до 1945. године преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.

Прикупљено је свега око 40 % материјала, од кога је један део био сасвим непоуздан. Госпођа Смиља Тишма, јасеновачка жртва, је у име Удружења заточеника и потомака заточеника хрватских логора геноцида у НДХ од 1941. до 1945. године изјавила да је радила у том министарству на обради пописа жртва. Уверила се да у то министарство никада нису стигли подаци из њеног краја у коме је изгубило животе више десетина хиљада недужних људи.

Нису стигли ни подаци из нпр. Грубишног Поља, Бјеловара, Дарувара, Лике итд. Савезни завод за статистику је успео да обради само око 80.000 предмета, а тадашње Савезно извршно веће је прекинуло тај рад, одбацило тај попис и ставило ембарго на сав тај материал.

Музеј геноцида у Београду је скинуо ембарго са тог материјала, па сарадници тог Музеја сада обрађују тај материал као да је он веродостојан. Наравно, Музеј покушава да допуни податке које поседује новим накнадно утврђеним именима жртава. На жалост, Музеј никада неће да сазна имена жртава скуваних у казанима за прављење сапуна. Тај сапун је дељен у Србији пеко Црвеног крста, па када су људи сазнали од чега је направљен престали су да га узимају. Неће се никада сазнати имена жртава спаљених у Паћилијевој пећи или пак жртва чији су лешеви извађени из масовних гробница па спаљени да би се унуштили трагови злочина.. Никада се неће знати имена нерођене деце извађене из утроба мајки, као ни жртава чије су лешеве месецима и годинама воде Саве и Дунава носиле све до Црног мора.

Музеј жртва геноцида у Београду као ни епископ г. Ћулибрк никада се нису осврнули на налаз о броју жртава Међународне комисије за истину о Јасеновцу.

Музеј геноцида у Београду користи тај непоуздани материјал о жртвама хрватског геноцида, а тај исти материјал користи и епископ г.Ј ован Ћулибрк.

Резултати сарадника Музеја геноцида у Београду су сасвим непоуздани, јер су рађени на оскудном и неправилно прикупљеном материјалу, на који је и тадашњи организатор пописа ставио ембарго.

Међународна комисија за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома је утврдила на основу антрополошких и судско-медицинских налаза, на основу докумената, на основу писања хрватских медија из времена Другог светског рата и на основу података коју су дали немачки и други обавештајци да је у том Јасеновачком систему хрватских логора геноцида убијено од 1941. до 1945. године преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.

Музеј жртва геноцида у Београду ни епископ г. Ћулибрк се никада нису осврнули на овај налаз Међународне комисије за истину о Јсеновцу.

Професор Др. Србољуб Живановић

Председник Међунродне комисије за истину о Јасеновцу

Лондон, Велика Британија

[Ćiriličar]

 

[kopitar]

Već sam davno rekao na ovom forumu oko rasprava o broju žrtava logora Jasenovac, da je najbolje rješenje ponudio episkop Jovan da o tome treba govoriti samo struka.

Tako da u potpunosti vjerujem tom časnom čovjeku.

[Ćiriličar]

пре 3 часа, kopitar рече

da o tome treba govoriti samo struka.

Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу

 

Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу (енгл. The International Commision for the Truth on Jasenovac) је интернационална организација која окупља најистакнутије свјетске стручњаке из поља проучавања геноцида и холокауста, а бави се истраживањем истине о Систему усташких концентрационих логора смрти Јасеновац. Ова комисија је основана 2000. године под називом „Међународна комисија стручњака за истину о Јасеновцу“. Сједиште комисије је у Бањалуци.^[1]

Број жртва страдалих у Јасеновцу

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему усташких концентрационих логора смрти за истребљење Срба, Јевреја и Рома је закључила 27. априла 2009. године да су усташе успјеле да у Јасеновцу и Доњој Градини убију више од 700.000 Срба, преко 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома.^[2][3]

THE INTERNATIONAL COMMISSION FOR THE TRUTH ON JASENOVAC — STATEMENT: The International Commission for the Truth on Jasenovac System of Croatian Cocentration Camps can conclude that Croats managed to exterminate more than 700 000 Serbs, more than 23 000 Jews and apr.80 000 Roma.

 

 

• Прва међународна конференција о Јасеновцу, 29-31. октобар 1997. године, Њујорк, САД
• Друга међународна конференција о Јасеновцу, 8-10. мај 2000. године, Доња Градина, Бањалука, Република Српска
• Трећа међународна конференција о Јасеновцу, 29–30. децембар 2002. године, Јерусалим, Израел
• Четврта међународна конференција о Јасеновцу, 30-31. мај 2007. године, Доња Градина, Бањалука, Република Српска^[5]
• Пета међународна конференција о Јасеновцу, 24-25. мај 2011. године, Бањалука^[6][7][8]

Састав међународне комисије

Председник комисије је професор лондонског универзитета, антрополог др Србољуб Живановић, а његов замјеник је Џорџ Богданић. Први координатор комисије је био покојни др Милан Булајић, а нови је Саша Аћић.

Стални чланови ове комисије су:

• др Мајкл Беренбаум (Michael Berenbaum), (Музеј холокауста у Вашингтону), Лос Анђелес, САД
• проф. др Бернард Клајн (Bernard Klein of CUNY's Kingsborough College History Department), Њујорк, САД
• проф. Волтер Робертс (Walter R. Roberts), Вашингтон, САД
• др Јелена Гускова (Yelena Guskova), (Директор Центра за балканске кризе у Институту за словенске студије при Академији наука Русије), Москва, Русија
• проф. др Србољуб Живановић, (Ph.D. Prof. anthropologist Srboljub Zivanovic director of the European Institute for Ancient Slavic Studies and fellow of the Royal Anthropological Institute), Лондон, Уједињено Краљевство
• Џорџ Богданић (George Bogdanich), САД
• проф. Ијан Ханкок (Ph.D. Ian Hancock director of the Program of Romani Studies and the Romani Archives and Documentation Center at The University of Texas at Austin), Међународна организација Рома
• Ефраим Зуроф (Efraim Zuroff director of the Simon Wiesenthal Center office in Jerusalem), Јерусалим, Израел
• Марко Аурелио Ривели (Marco Aurelio Rivelli), Милано, Италија
• Ванита Синг (Vanita Singh), Индија
• проф. Алексис Труде (Alexis Troude professor of History/Geography in Paris, specialized for region of ex Yugoslavia), Париз, Француска
• проф. др Рајко Долочек, Чешка Република
• др Милан Булајић, (Director of the Genocide Museum), Фонд за истраживање геноцида, Београд, Република Србија
• др Ванда Шиндли (Wanda Schindley), Далас, САД
• Екатарина А. Самојлова (Ekatarina A. Samoylova), Руска Федерација
• Јевгениј Васиљевич Черносвитов (Eugenij Vasilevic Chernosvitov), Руска Федерација
• Тим Фентон (Tim Fenton), Лондон, Велика Британија
• Џон Питер Махер (John Peter Maher)
• Џаред Израел (Jared Israel)
• Драгољуб Ацковић, Република Србија
• Вилијам Дорић (William Dorich), САД
• Ана Филимонова, Руска Федерација
• Владимир Умељић, Њемачка
• Саша Аћић, Република Српска

 

------------------------------------

Поставља се питање ко је "струка"? Зар ови истакнути доктори наука и професори универзитета нису струка?

[Ćiriličar]

Треба да се оснује Државни институт за геноцид - да он купи најистакнутије историчаре са катедри за историју. А не да имамо професоре историје који су анти-Срби као ликове са Филозофског факултета.

Да се са тог Института одашиља, поред научних доказа, и стратегија државе Србије у међународној политици. Јер само држава може да спречи неки будући геноцид.

Ја поштује жртве у Сребрнеици, али то је неупоредиво са Јасеновцем и генералним страдањем Срба под НДХ. А људи у БиХ су направили од Сребренице то што су направили - док ми ћутимо, препуцаамо се, чак се може рећи да се НЕМА ХРАБРОСТИ говорити о том страдању Срба ни у политици ни у Цркви, за ради неких "добросуседских односа", или за рад тога што смо окупирани, или ради некиг геополитичких страхова.

Просто не ради се ни довљно, ни хармонизовано, нити се зна ко води главну реч - и дошли смо да госн' Драго Пилсел, покајани потомак усташа, соли памет Синоду СПЦ. Па не ваља нам посао. Све са пропагандом за Украјину...па каква је он "струка"? За шта? Што би ми били "почаствовани" ако неки Хрват имао иоле немрзитељски став прама Србима?

Наше је да се не светимо а да на сва звона објављујемо истину - како ће хрватски народ д аопстане на темељу геноцда и лажи, без покајања, то је њихова ствар. Наше је да чувамо свој народ од будућих геноцида, не да приводимо покајању непокајнике и да се миримо са нашим мрзитељима.

 

 

 

[kopitar]

пре 1 сат, Ćiriličar рече

Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу

 

Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу (енгл. The International Commision for the Truth on Jasenovac) је интернационална организација која окупља најистакнутије свјетске стручњаке из поља проучавања геноцида и холокауста, а бави се истраживањем истине о Систему усташких концентрационих логора смрти Јасеновац. Ова комисија је основана 2000. године под називом „Међународна комисија стручњака за истину о Јасеновцу“. Сједиште комисије је у Бањалуци.^[1]

Број жртва страдалих у Јасеновцу

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему усташких концентрационих логора смрти за истребљење Срба, Јевреја и Рома је закључила 27. априла 2009. године да су усташе успјеле да у Јасеновцу и Доњој Градини убију више од 700.000 Срба, преко 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома.^[2][3]

THE INTERNATIONAL COMMISSION FOR THE TRUTH ON JASENOVAC — STATEMENT: The International Commission for the Truth on Jasenovac System of Croatian Cocentration Camps can conclude that Croats managed to exterminate more than 700 000 Serbs, more than 23 000 Jews and apr.80 000 Roma.

 

 

• Прва међународна конференција о Јасеновцу, 29-31. октобар 1997. године, Њујорк, САД
• Друга међународна конференција о Јасеновцу, 8-10. мај 2000. године, Доња Градина, Бањалука, Република Српска
• Трећа међународна конференција о Јасеновцу, 29–30. децембар 2002. године, Јерусалим, Израел
• Четврта међународна конференција о Јасеновцу, 30-31. мај 2007. године, Доња Градина, Бањалука, Република Српска^[5]
• Пета међународна конференција о Јасеновцу, 24-25. мај 2011. године, Бањалука^[6][7][8]

Састав међународне комисије

Председник комисије је професор лондонског универзитета, антрополог др Србољуб Живановић, а његов замјеник је Џорџ Богданић. Први координатор комисије је био покојни др Милан Булајић, а нови је Саша Аћић.

Стални чланови ове комисије су:

• др Мајкл Беренбаум (Michael Berenbaum), (Музеј холокауста у Вашингтону), Лос Анђелес, САД
• проф. др Бернард Клајн (Bernard Klein of CUNY's Kingsborough College History Department), Њујорк, САД
• проф. Волтер Робертс (Walter R. Roberts), Вашингтон, САД
• др Јелена Гускова (Yelena Guskova), (Директор Центра за балканске кризе у Институту за словенске студије при Академији наука Русије), Москва, Русија
• проф. др Србољуб Живановић, (Ph.D. Prof. anthropologist Srboljub Zivanovic director of the European Institute for Ancient Slavic Studies and fellow of the Royal Anthropological Institute), Лондон, Уједињено Краљевство
• Џорџ Богданић (George Bogdanich), САД
• проф. Ијан Ханкок (Ph.D. Ian Hancock director of the Program of Romani Studies and the Romani Archives and Documentation Center at The University of Texas at Austin), Међународна организација Рома
• Ефраим Зуроф (Efraim Zuroff director of the Simon Wiesenthal Center office in Jerusalem), Јерусалим, Израел
• Марко Аурелио Ривели (Marco Aurelio Rivelli), Милано, Италија
• Ванита Синг (Vanita Singh), Индија
• проф. Алексис Труде (Alexis Troude professor of History/Geography in Paris, specialized for region of ex Yugoslavia), Париз, Француска
• проф. др Рајко Долочек, Чешка Република
• др Милан Булајић, (Director of the Genocide Museum), Фонд за истраживање геноцида, Београд, Република Србија
• др Ванда Шиндли (Wanda Schindley), Далас, САД
• Екатарина А. Самојлова (Ekatarina A. Samoylova), Руска Федерација
• Јевгениј Васиљевич Черносвитов (Eugenij Vasilevic Chernosvitov), Руска Федерација
• Тим Фентон (Tim Fenton), Лондон, Велика Британија
• Џон Питер Махер (John Peter Maher)
• Џаред Израел (Jared Israel)
• Драгољуб Ацковић, Република Србија
• Вилијам Дорић (William Dorich), САД
• Ана Филимонова, Руска Федерација
• Владимир Умељић, Њемачка
• Саша Аћић, Република Српска

 

------------------------------------

Поставља се питање ко је "струка"? Зар ови истакнути доктори наука и професори универзитета нису струка?

Ček malo to ti nazivaš međunarodnom komisijom, kako to da je to promaklo gosp.  Jovanu možda nije čuo a nije dobro da čovjek bude u neznanju.

Ajd nemoj kipati.

 

[Родољуб Лазић]

https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/4537745/drago-pilsel-patrijarz-porfirije-zagrab-cetinje-spc.html

...Pilsel je, komentarišući navode da je vođa "fan kluba" patrijarha u Zagrebu, istakao da on Porfirija poznaje od ranije.

"Mi smo već četiri i po godine u takozvanom kružoku na Svetom Duhu u Zagrebu, gde je sedište pravoslavne gimnazije, gdje Porfirije boravi kada je u Zagrebu. Tamo ima 120 ljudi otprilike, postoji jezgro od 65 ljudi koji su redovni. Ja sam moderator toga kružoka. Mi ne smjemo govoriti o našim temama javno, ne smjemo govoriti o tome ko je bio tamo i šta je ko rekao, ali možemo svjedočiti o Porfiriju u toj interakciji", objašnjava Pilsel.

Dodaje da je on došao kod Porfirija, tada mitropolita zagrebačko-ljubljanskog, sa idejom da se kružok napravi.

"Možda bi se tako nešto trebalo dogoditi u Beogradu, a ja sanjam trenutak kada će taj zagrebački kružok sresti sa Porfirijevim beogradskim i da konačno krene jedan ozbiljan, opušten, prijateljski razgovor zagrebačkih i beogradskih intelektualaca", kaže Pilsel.

... 

Pozvao je na strpljenje kada se radi o patrijarhu Porfiriju.

"Ako nemate strpljenja čekati da Porfirije pripitomi srpske nacionaliste i uveri ljude da snaga jevanđelja i ljubav koja je imanentna jevanđelju ne trpi nacionalizam ili bilo kakvu vrstu isključivosti, onda imate problem. Ovo je proces koji će trajati malo duže", zaključio je Pilsel.

Текст је објављен 4. октобра 2021. године

[Родољуб Лазић]

Када те (еп. Јоване) од Синода и србске интелектуалне јавности брани Пилсел, али и тврди римокатолици, јасно је да нешто није у реду са твојим ставовима.

[kopitar]

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Када те (еп. Јоване) од Синода и србске интелектуалне јавности брани Пилсел, али и тврди римокатолици, јасно је да нешто није у реду са твојим ставовима.

Kako si to zaključiotreba biti dosta inteligentan da bi došao do ovakva zaključka...pazi da te brani Pilsel..moš mislit koja veličina...kaje taj Pilsel vrsta piva.

Čuj Rodoljub jel to pravo ime, koja je to intelektualna veličina....jel ima još ovakvih bisera da se ismeejem

Pustite malo nas bagru i sirotinju da nešto rečemo ako možemo doći do riječi od vas pravovjernih....dok sam živ boriću se protiv takvih jer ste mi život uništili...sve ste dobili i spasit će te se po svojoj pravednosti a nama bagru i sirotinju ostaje samo milost.

[kopitar]

пре 7 минута, Владимир Владимирович Цар1 рече

каже нама ујкица . 

Koji vi...nauči se pisati za početak.

Nevjerojatno šta se podnosi ova interenetska žabokrečina...

[Родољуб Лазић]

@kopitar

Правопис ти није јача страна. А ни смисао оног што си написао није баш једноставно докучити. Једино што је јасно то је да си врло фрустриран, али ти ја ту не могу помоћи.  

[kopitar]

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

@kopitar

Правопис ти није јача страна. А ни смисао оног што си написао није баш једноставно докучити. Једино што је јасно то је да си врло фрустриран, али ти ја ту не могу помоћи.  

Pravopisijanije, pravovjerovanije, rodoljubnovanije misveznanije mi nismo ko ona nepismena bagra i sirotinja.

Akademici naši znaju oni su završili vakultete će da nam kažu a glupa povjesničarska bagra i sirotinja ko da njiha pita za zašto.