Православље и либертаријанизам

[Aquilius Cratus]

@,

Dobro ali bar moras priznati da razlicito citamo Janovicev tekst. I ako se meni cini da strawmenujes radi korektnoti rasprave moram dopustiti da se zestoko mimoilazimo oko toga sta Jankovic kaze za "liberalnu anariju" a sta za realno stanje Rima.

Ovaj tvoj pasus najbolje oslikava moju poentu da ti defintivno govoris o necemu sasvim drugom od liberalizma. Ti defintivno jesi u rpavu kad su fakti rima u pitanju ali nisu u pravu u vezi toga sta se podrazumeva liberalnim a sta neliberalnim.

1) Веома мало законодавство, посебно у области имовинских права - Тешка глупост. Рим је успоставио владавину права као ниједна држава до тада, посебно у области трговине, поморског права, имовинског права, извршног поступка, и сличних ствари које се управо тичу економије и којима је регулисао економске токове. Први су донели правила у области стандардизације производа, на пример. Поставили су темеље за имовинско право, због чега се Римско право и изучава на првој години права. Он је својом глупошћу поништио целу правну традицију која је остала у наслеђе свима, и када се после периода стагнације након пада Рима поново обновила робноновчана привреда на западу, коришћено је управо Римско право, и каснији закони су се развијали на основу рецепције Римског права.

Malo zakonodavstvo u liberalno kontekstu to jest da bi imali minarhiju/anarhiju nije mali broj zakona i regulativa. Nego mali broj ogranicenja koja ti zakoni donose. Cak sta vise ti da bi pojedincu obezbedio sto vece slobode i da garantuje pravo imovine mora imati sto veci broj regulativa jer ce onaj koji pretenduje da bude u rukama drzao institucije sile (ma kavke bila) uvek gledati da trazi prazan prostoru u "tumacenju" zakona. Narocito kad dolazi do tehnoloskog napretka i kad se pojavljuju nove stvari mora nuzno biti sve veci i veci broj zakona da bi odrzali makar isti stepen slobode i privatnosti pojedincu.

Zato ja kazem da ti pricas o necem sasvim drugom. Ovo sto ti pricas o rimui jeste tacno ali nije tacno sto pricas o liberalizmu kakvim ga klasicna skola prikazuje.

[horatio]

Интересантно је да се управо конзервативици (англо амерички), највише залажу за либерална начела, поготово у економији. Лесефер економија, минимална држава и сл. су одлике америчког па и британског конзервативизма.

Neće biti! U posljednjih nekoliko decenija da - ali to nije tradicionalni konzervativizam. U pitanju je nova desnica, a ona je svojevrstan bastard liberalizma i konzervativizma. No, to ne znači da ga roditelji ne vole, ali mislim da ima sudbinu mule.

[RYLAH]

@,

Dobro ali bar moras priznati da razlicito citamo Janovicev tekst. I ako se meni cini da strawmenujes radi korektnoti rasprave moram dopustiti da se zestoko mimoilazimo oko toga sta Jankovic kaze za "liberalnu anariju" a sta za realno stanje Rima.

Ovaj tvoj pasus najbolje oslikava moju poentu da ti defintivno govoris o necemu sasvim drugom od liberalizma. Ti defintivno jesi u rpavu kad su fakti rima u pitanju ali nisu u pravu u vezi toga sta se podrazumeva liberalnim a sta neliberalnim.Malo zakonodavstvo u liberalno kontekstu to jest da bi imali minarhiju/anarhiju nije mali broj zakona i regulativa. Nego mali broj ogranicenja koja ti zakoni donose. Cak sta vise ti da bi pojedincu obezbedio sto vece slobode i da garantuje pravo imovine mora imati sto veci broj regulativa jer ce onaj koji pretenduje da bude u rukama drzao institucije sile (ma kavke bila) uvek gledati da trazi prazan prostoru u "tumacenju" zakona. Narocito kad dolazi do tehnoloskog napretka i kad se pojavljuju nove stvari mora nuzno biti sve veci i veci broj zakona da bi odrzali makar isti stepen slobode i privatnosti pojedincu.

Zato ja kazem da ti pricas o necem sasvim drugom. Ovo sto ti pricas o rimui jeste tacno ali nije tacno sto pricas o liberalizmu kakvim ga klasicna skola prikazuje.

 

Разумемо се у томе, само сам можда био нејасан. Дакле, лик је причао како је у риму доношено врло мало закона, и то скоро ниједан који се тиче промета робе. Такође, Рим је у неким стварим и подстицао монополе, јер је то једноставно било лакше у толикој држави, са тако слабим средствима комуникације, као што је довлачење жита или прикупљање пореза. Ово што је он рекао једноставно није истина.

 

 

Ali, naša utopijska zajednica ima jedan vrlo čudan politički sistem. Najpre, ne postoji ništa što bi se moglo opisati kao šef države - nema kralja, ni cara, ni predsednika, poslove države obavlja nakolicina različitih izabranih funkcionera koji su zaduženi za različite stvari, a često njihove nadležnosti i nisu sasvim jasne. Predsednik Nikolić ne bi znao s kime da zakaže sastanak kad bi ga odveli u našu utopijsku zajednicu. Još gore, zakonodavno telo je potpuna sprdnja: imamo dve različite skupštine u kojima sede ljudi koji se biraju na različitim izborima i iz različitih delova populacije. I svaka od tih skupština ima apsolutnu zakonodavnu moć ne obazirući se na to šta druga skupština radi. Ako donesu direktno suprotne zakone nema nekog zajedničkog tela koje bi arbitriralo. Ali, stvar je još crnja. Naša mala utopija uopšte nema ni policiju! Sam koncept policije im je nepoznat. Pa kako sprovode ugovore? Individualno. Kada dobijete na sudu pravo da sprovedete ugovor, ili da kaznite počinioca krivičnog dela koji vas je oštetio, to radite sami, ili rotbardijanski, angažujući neku privatnu agenciju. Ali, ne samo da nema policije, nego je i pravni sistem poluprivatan. Postoji jedan državni funkcioner koji igra određenu ulogu u vođenju pravnih procesa, ali je ta uloga ograničena: on samo sastavlja listu potencijalnih sudija, koja je javna. Sudije nisu državni službenici nego privatne osobe. Strane u sporu onda biraju same konsenzusom sa te liste ko će suditi, i jedina dalja uloga tog funkcionera je da stavi pečat i formalizuje odluku koju sudija donese, bez prava preispitivanja. I onda privatna lica sprovode zakon. Još zabavnije, sami zakoni po kojima se sudi su nastali postupno, kao običajno pravo, a ne "zakonodavstvom". Država ne igra skoro nikakvu ulogu u regulisanju "zakonskih" prava i obaveza, a način primene i tumačenje zakona određuju opet privatna lica koja se zovu "pravni stručnjaci". Oni su osobe koje stiču autoritet najčešće kao dobri govornici na sudu i komentatori čije knjige i studije postaju zakon tako što ih ljudi prihvataju u praksi! Strukturno slično kao sudije Vrhovnog suda u Americi, samo što ove  ne postavlja i ne plaća država nego tržište, i što nemaju moć da nametnu svoja tumačenja silom nego zavise od svoje popularnosti i dobrovoljnog prihvatanja od strane drugih ljudi.

 

Ево га део на који сам мислио, погледај га поново, а после скролуј и на ово испод овог цититраног дела, све саме неистине и глупости. 

 

Ако сам нешто погрешно протумачио, можемо о томе да разговарамо, али сам само одговарао на ово што је оно написао у тексту, а није написао апсолутно ништа што је засновано на реалним историјским чињеницама или на стварним садржајима римског права.

 

Да се разумемо, не очекујем да сви знају право, које је људима углавном досадно. Али лик је расправљао о стварима које се тичу правног и политичког система Рима у доба Републике, и зато сам овако реаговао. Понављам: Није изрекао ни једну једину ствар која је стварно и била таква у доба о ком прича. Уствари, такво политичко уређење о ком он пише као пример за оно о чему смо прво причали, није постојало, макар не било када у историји Рима.

[horatio]

Bolest se ne toleriše, bolest se leči. Mi danas u Srbiji imamo liberalizam. Nije da moramo da uvedemo liberalizam, on je već tu i vlada, i po rezultatima možemo da vidimo koliko je dobar taj liberalizam. Sigurno, naš liberalizam nije ravan recimo evropskom liberalizmu gde (još) postoji uređena i stabilna država zahvalom pre svega socijalne demokratije i demohrišćanstva već više jednom treći-svet-liberalizmu, dakle uslovi su drugačiji, ali to je liberalizam. Ovo što danas imamo u Srbiji je liberalizam.

Ne bih rekao da je ovo liberalizam, čak je miljama daleko od toga. Kod nas bilo kakav teorijski obrazac ne pije vodu, sem kao etiketa, a situacija u kojoj je najveći broj ljudi zaposlen u državnom aparatu (koji imaju sreću da rade) se ne bi baš mogao nazvati liberalizmom. Ne znam ni kako bi se mogao nazvati, ali znam da je dugoročno neodrživo.

[Aquilius Cratus]

@,

Ja nazalostu tekstu i posle 5 citanja ne mogu da nadjem to sto ti tvrdis da on kaze. Osim ovo za feud ali kao sto sam rekao to jeste lupio i to sasvim nepotrebno. Jedino da ga pozovemo na forum, sto bi mozda i bilo dobro zbog kvaliteta diskusije, pa ako on kaze da je zapravo mislio na ovo sto ti kazes ja cu ti se licno izvniti i reci mu javno da prica gluposti(on vec ima par tekstova koji su na mojoj listi totalne budalastine). Ali sta da ti kazem ja po ovom jeziku koji govorim kad citam sta pise u ovom tekstu vidim da to nije to sto ti kazes da on tvrdi. Mozda ja kao "neofit" liberal ne razumem sta on kaze ali naprosto ne vidim da se poklapa njegovo sa tvojim.

[Aquilius Cratus]

Što, i Amerika ima veliku birokratiju.. Liberalizam i birokratija ne moraju da budu suprotni, najbolji primer je u mnogim stvarima neoliberalna EU. Liberalizam napada birokratiju jedino kad birokratija ne služi liberalizmu. Liberalizam vs. birokratija je klasična urbana legenda, nemojte da se palite na te fore.. I birokratija nije ništa negativno, treba samo da bude savremena i funkcionalna. Belgija na primer do skoro je dve godine bila bez vlade, time je stekla svetski rekord sa najdužom periodom jedne države bez vlade, i opet je sve funkcionisalo zahvalom birokratije. Birokratija je jedan temelj državnosti, jedino da bude savremena, funkcionalna i ljudska.

A kad i kako to birokratija sluzi liberalizmu?

[RYLAH]

Ali, naša utopijska zajednica ima jedan vrlo čudan politički sistem. Najpre, ne postoji ništa što bi se moglo opisati kao šef države - nema kralja, ni cara, ni predsednika, poslove države obavlja nakolicina različitih izabranih funkcionera koji su zaduženi za različite stvari, a često njihove nadležnosti i nisu sasvim jasne.

 

Неистина - Увек је управљало колективно тело, да ли су то били конзули, да ли се звало другачије, али је колективно тело управљало, које је подносило извештаје Скупштини. То је колективно тело имало извршну власт и представљало је државу пред другима. Знало се врло добро и било је апсолутно уређено код кога идеш ако ти треба било шта, свако је ту имао тачно одређену улогу.

 

Predsednik Nikolić ne bi znao s kime da zakaže sastanak kad bi ga odveli u našu utopijsku zajednicu. Još gore, zakonodavno telo je potpuna sprdnja: imamo dve različite skupštine u kojima sede ljudi koji se biraju na različitim izborima i iz različitih delova populacije. I svaka od tih skupština ima apsolutnu zakonodavnu moć ne obazirući se na to šta druga skupština radi. Ako donesu direktno suprotne zakone nema nekog zajedničkog tela koje bi arbitriralo.

 

Подела на патриције и плебејце (то је та њихова дводомна скупштина) - Затечено стање, претпоставља се да су плебејци наследници Етрураца, али су били потпуно развлашћени и потлачени. Када су направили неколико побуна, дата им је скупштина која није одлучивала ни о чему, за разлику од патрицијских скупштина, које су итекако одлучивале и доносиле законе, посебно у периоду Републике. Значи, ако би се ово прихватило као позитивно, испало би да је класна подела нешто тотално прихватљиво. Опет, ако је то либерализам за који се ви на форуму залажете, нека хвала.

 

Ali, stvar je još crnja. Naša mala utopija uopšte nema ni policiju! Sam koncept policije im je nepoznat. Pa kako sprovode ugovore? Individualno. Kada dobijete na sudu pravo da sprovedete ugovor, ili da kaznite počinioca krivičnog dela koji vas je oštetio, to radite sami, ili rotbardijanski, angažujući neku privatnu agenciju. Ali, ne samo da nema policije, nego je i pravni sistem poluprivatan. Postoji jedan državni funkcioner koji igra određenu ulogu u vođenju pravnih procesa, ali je ta uloga ograničena: on samo sastavlja listu potencijalnih sudija, koja je javna. Sudije nisu državni službenici nego privatne osobe. Strane u sporu onda biraju same konsenzusom sa te liste ko će suditi, i jedina dalja uloga tog funkcionera je da stavi pečat i formalizuje odluku koju sudija donese, bez prava preispitivanja. I onda privatna lica sprovode zakon. Još zabavnije, sami zakoni po kojima se sudi su nastali postupno, kao običajno pravo, a ne "zakonodavstvom". Država ne igra skoro nikakvu ulogu u regulisanju "zakonskih" prava i obaveza, a način primene i tumačenje zakona određuju opet privatna lica koja se zovu "pravni stručnjaci". Oni su osobe koje stiču autoritet najčešće kao dobri govornici na sudu i komentatori čije knjige i studije postaju zakon tako što ih ljudi prihvataju u praksi! Strukturno slično kao sudije Vrhovnog suda u Americi, samo što ove  ne postavlja i ne plaća država nego tržište, i što nemaju moć da nametnu svoja tumačenja silom nego zavise od svoje popularnosti i dobrovoljnog prihvatanja od strane drugih ljudi.

 

 

 Није постојао принудни апарат државе - Тотална глупост. Они су први увели сталне страже (претеча полицијских патрола), први су увели кажњавање од стране државног апарата. Имао си, рецимо, чиновника код кога би дугована ствар била донета на забележбу, и он би то касније прослеђивао ономе коме се та ствар дугује. Имао си јавног чиновника који би мерио на пијаци робу уколико би се појавила сумња у количину или квалитет те робе. Судије су биле постављане од стране државе и били су искључиво државни чиновници, какво црно самовлашће у Риму. За кривичне поступке и да не помињем. Оно што је њега збунило јесте то што се држава слабо мешала у област породичних односа, и то је углавном било законима остављено патерфамилијасима да решавају, али су и ту имали законодавство, и то врло развијено.

 

Tužioci za krivična dela su takođe privatni preduzetnici, osobe koje su se u ranijim sporovima pokazale kao uspešne i onda ih ljudi angažuju dalje i preporučuju drugima. Ne postoji "javni tužilac", osoba koja po "službenoj dužnosti" goni prekržioce zakona i kriminalce. Kažnjavanje zločina je isključivo privatna stvar, između oštećenog i optuženog i njihovog privatnog sudije i tužioca. Tako su i donošenje "zakona", i procedure suđenja i sprovođenje prava i ugovora  u našoj Utopiji u osnovi u privatnim rukama. 

 

 

Sad vidimo da one dve sumanute paralelne "skupštine" o kojima smo govorili na početku i nisu "zakonodavna tela" u modernom smislu reči, jer one i ne donose zakone, već više forumi koji donose političke odluke tipa ko će da bude ambasador u stranoj zemlji, ko je vojni komandant, da li se ide u rat, da li se povećava porez itd. Pravne regule, zaštita vlasništva, krivično pravo i sva ostala regulativa društvenog života je manje-više u nadležnosti privatnih osoba čiji je jedini legitimitet da su uspešni i cenjeni učitelji, govornici i advokati.

 

Скупштина објашњена горе

Веома мало законодавство, посебно у области имовинских права - Тешка глупост. Рим је успоставио владавину права као ниједна држава до тада, посебно у области трговине, поморског права, имовинског права, извршног поступка, и сличних ствари које се управо тичу економије и којима је регулисао економске токове. Први су донели правила у области стандардизације производа, на пример. Поставили су темеље за имовинско право, због чега се Римско право и изучава на првој години права. Он је својом глупошћу поништио целу правну традицију која је остала у наслеђе свима, и када се после периода стагнације након пада Рима поново обновила робноновчана привреда на западу, коришћено је управо Римско право, и каснији закони су се развијали на основу рецепције Римског права.

Ako se pitate zašto sam konstruisao celu ovu utopijsku zajednicu i kakvog to uopšte ima smisla, odgovor je: to nije nikakva utopija, nego stvarnost jednog od najstarijih, najcenjenijih, najviše komentarisanih, oponašanih i obožavanih političkih režima u ljudskoj istoriji - Rimske Republike. Ako je nešto kolevka zapadne civilizacije, onda je to Rimska republika. A ipak, ako primenimo mudre argumente savremenih ekonomista o "kolektiivnoj akciji" i "javnim dobrima", Rimska republika se uopšte ne kvalifikuje kao država, već više liči na neku smešnu rotbardijansku ili dejvidfridmanovsku fikciju.

 

Социјална држава - Можда ти није познато, али Рим је заправо прва држава са елементима социјализма на свету. Сваки грађанин Рима је добијао одређено следовање пшенице и других намирница. Наравно, бесплатно. Зато је и настала она огромна глад када су изгубили северну Африку, која им је била житница из које су делили пшеницу људима.

 

U njoj nema državnog monopola sile nego su funkcije zakonodavstva, pravosuđa i policije u rukama privatnih osoba ili asocijacija! Politička suština sistema je jedan amalgam privatnih agencija, anarhije, običajnog prava i političkih institucija, ali po standardima savremene ekonomske teorije, to je čista anarhija!  Hobs je bio toliko užasnut Rimskom republikom i njenom popularnošću da je to smatrao najvećom preprekom "miru i stabilnosti" u Evropi. To nije slučajno.

Бирократија - Разграната и корумпирана преко сваке мере, посебно у провинцијама.

 

Војна сила - Још једна веома уносна и коруптивна делатност, која је била под државном управом. Сенатор који има највише утицаја у скупштини, могао је да изгласа територијално ширење Рима на оне области где је видео неку корист за себе и тиме је директно утицао на повећање свог богатства, опет на рачун грађана, јер чак и када је сам финансирао ратове, обично је узимао војску која је већ учествовала у неким походима, а која је делом била у резерви, дакле државни ресурс.. Опет, ако је то тај ваш либерализам, нека хвала.

 

Stoga, "libertarijanska anarhija" nije nikakv utopijski model koji nigde nije isproban, nego stari i izvorni model uređenja ljudskog društva koji je u potpunosti napušten tek od 17 ili 18og veka naovamo. Sami koncepti policije i pravosuđa kao "javnih dobara" koje mora država da obezbedi su 20-vekovne izmišljotine etatističkih ekonomista: rimska republika je mogla 700 godina da opstoji bez istih (i prvih 200 godina imperije takođe, u značajnoj meri).

 

Srednji vek takođe ne zna za koncept "monopola sile": kada kralj prekrši ugovor sa feudalcem ovaj ima pravo na primenu sile, i štaviše to se smatra dužnošću.Ako gospodar uvredi slugu ovaj ima pravo da angažuje drugog gospodara da u njegovo ime vodi rat (feud) protiv ovog prvog.

 

Права у феудализму - Непостојећа. Владао је закон јачега у свему, апсолутно у свему. Све док Џон без земље није изгубио целе области у северној Француској, па је био приморан да донесе Магна Карту, која је важила само за феудалце, и која је зачетак модерних гаранција у истражном и кривичном поступку. Што се тиче обичне раје, обласни господар је могао да те убије или да ти ради шта год хоће, сматрао си се подређеним њему у сваком погледу. Обласни господар је често себи додељивао и право прве брачне ноћи, није то турски изум.

 

I ti feudi su bili regulisani opšteprihvaćenim zakonima, kao pravila ratovanja. Sam koncept teritorijalnog monopola sile je nepoznat u Srednjem veku. Svaki govor o "antičkoj državi" ili "srednjovekovnoj državi" je uvek nužno metaforički.

"Феуд" - Не значи "свађа", како је аутор мудро закључио, него "област". Тако "феудалац" не значи "свађалица", него "обласни господар".

Iz ove vizure, "država" u smislu u kome o njoj govori savremena politička filozofija, i savremena ekonomska teorija,  nije univerzalni standard ljudske civilizacije nego jedan u osnovi relativno skorašnji izum. Anarhija je standard, a država je skorašnja, pomodarska devijacija od tog standarda.

 

Из овог текста и ових примера то никако не следи. Можда ако се нађе неки срећнији пример од Рима у доба Републике, али из овог примера то не следи ни у лудилу, јер је управо Рим пример како свако друштво које постаје успешније постепено тежи централизацији, како би даље могло да се шири несметано.

 

Pa u Mletackoj republici ljudi su ziveli pod zestokom oligarhijom i nisu imali gotovo nikakva drustvena prava ali jesu imali ogromen ekonomske slobode i generalno gledano a u donosu na tadasnje okruzenje da i ne govorim.

 

Млетачка република је такође класно дубоко подељено друштво, где су права гарантована само појединима, који та права стичу самим рођењем. Економске слободе су биле веома ограничене и строго контролисане. То јест, имао си их једино ако си члан гилде или цеха. Ако ниси члан, немаш права да се бавиш било каквим занатом или трговинском делатношћу. Другим речима, директно су контролисали конкуренцију. Ако би ми објаснио по чему је Млетачка република била либерална, што ваљда значи да се права и економске слободе гарантују свима, био бих ти захвалан.

 

 

 

Ето, овако је ваљда јасније. Само немој опет да буде да сам одговарао на нешто што аутор није нигде рекао, јер сам ти тачно цитирао његову тврдњу и одговор на сваку његову тврдњу која му служи као аргумент за тезу.

[Aquilius Cratus]

Opet ista pesma.

 

. Pravne regule, zaštita vlasništva, krivično pravo i sva ostala regulativa društvenog života je manje-više u nadležnosti privatnih osoba čiji je jedini legitimitet da su uspešni i cenjeni učitelji, govornici i advokati.

 

 
Веома мало законодавство, посебно у области имовинских права - Тешка глупост. Рим је успоставио владавину права као ниједна држава до тада, посебно у области трговине, поморског права, имовинског права, извршног поступка, и сличних ствари које се управо тичу економије и којима је регулисао економске токове. Први су донели правила у области стандардизације производа, на пример. Поставили су темеље за имовинско право, због чега се Римско право и изучава на првој години права. Он је својом глупошћу поништио целу правну традицију која је остала у наслеђе свима, и када се после периода стагнације након пада Рима поново обновила робноновчана привреда на западу, коришћено је управо Римско право, и каснији закони су се развијали на основу рецепције Римског права.

 

 

Nije mi jasno kako ne vidis da se ne potire to sto on kaze sa onim sto ti naovids kao cinjenicu iz istorije?! Potire se sa ovim boldovanim sto ti navodis kao "interpretaciju" onoga sto on kaze.

[Aquilius Cratus]

Em prvo, svako preduzeće ima svoju birokratiju. Što veće preduzeće, to veća birokratija (jednolinijska jerarhija (klasična od gore na dole), višelinijska jerarhija (ova je malo zeznuta jer imaš više pretpostavnika i onda lako nadrljaš kada više njih u isto vreme traže svoje) itd.) Znam npr. da američki General Motors ima veoma strogu birokratiju i time jako strogu jerarhiju, prestrogu tako da sam odbio da radim za Opel (gde ne smeš da ideš da piškiš ako ne dođe zamena na tvoje radno mesto, a na pauzu se ne ide zajedno nego individualno, uvek kad dođe zamena koja ide u krug od radnika do radnika) koji pripada GM. Žao mi je, nisam mašina, i možda, ili sigurno, nemam najpametniji mozak, ali ga ipak imam, ne mogu da radim za takve workaholics-mutante gde ne smeš ni glavu da podigneš.. NA RADNOM MESTU NEMA DEMOKRATIJE I LIBERALIZMA! Koja je ironija da odgovorni za takvo stanje kod sebe onda traže liberalizam.. Za koga, za nas? Ili za njih?

 

Drugo, birokratija može da služi liberalizmu, u ovom slučaju neoliberalizmu, kao što vidimo po primeru Evropske Unije gde se razbijaju državni zakoni i odredi i time državne protekcije domaće privrede i domaćih resursa, od čega korist imaju jedino multinacionalni i globalni koncerni, dakle oni najbogatiji i oni koji najviše zahtevaju liberalizam. Time dobijamo vladavinu kapitala, ali vele-kapitala globalnih multinacionalnih koncerna, ne malih i domaćih privrednika, ovi zadnji su za sad veće žrtve takvog liberalizma nego radnici, pošto im je mogućnost minimalna da se konkurišu sa velikim koncernima. To je ono što sam naveo za američki liberalizam i da tamo postoji leva struja liberalizma koja je protiv kapitalizma i ne za kapitalizam kao što u Srbiji..

 

 

 Prvo ako te neko pita "kako povecanje birokratije sluzi liberalizmu" onda ti nemoj da mu navodis primer uklanjanja birokratije kao sto radis u boldovan delu i nemoj da za interese liberalizma navodis primer necega sto ne moze biti interes liberlizma to jestu u ovom slucaju multinacionalne koncerne.

 

 Dakle jos jednom. Gde povecanje birokratije pospesuje zastitu privatne svojine, produktivnsot, veci izbor i kvalitnetnijih proizvoda na trzistu sto jesu interesi liberalizma??? Dakle ne postojanje zakone nego. Nego donosenje procesa koji nikoga ne stitte niiti obezbeduju samo zahtevaju neke dozovole koje su potrebno jedino zbog postajanj istih intitucija koje iz izdaju.

[RYLAH]

Добро, ако хоћеш да себи докажеш да је лик у праву или да си ти у праву, твоја ствар. Али не можеш да кажеш да нисам био јасан, јер сам ишао једно по једно и не верујем да је било коме другом ишта нејасно. Да будем искрен, не верујем ни да је теби нејасно било шта што сам тамо рекао. Али, као што рекох, твоја ствар. 

 

Нема ни везе, свако је рекао шта је имао и тиме допринео теми како је и колико је умео. 

 

 

У сваком случају, увек занимљиво разменити по коју са тобом, само ако успемо да одржим оразговор на прихватљивом нивоу тензије

[Aquilius Cratus]

Добро, ако хоћеш да себи докажеш да је лик у праву или да си ти у праву, твоја ствар. Али не можеш да кажеш да нисам био јасан, јер сам ишао једно по једно и не верујем да је било коме другом ишта нејасно. Да будем искрен, не верујем ни да је теби нејасно било шта што сам тамо рекао. Али, као што рекох, твоја ствар. 

 

Нема ни везе, свако је рекао шта је имао и тиме допринео теми како је и колико је умео. 

 

 

У сваком случају, увек занимљиво разменити по коју са тобом, само ако успемо да одржим оразговор на прихватљивом нивоу тензије

 

 Nije stvaru u tome da ti nisi jasan, dobro bilo je malo zbrke oko toga o cemu pricamu ali to je opsta atmosfera, nego je u tome da ja ne vidim poklapanje sa njegovom pricom i tvojom interpretacijom njegove price. Opet ponavljam ovo sto si napisao o Rimo je 100% tacno, toliko i ja znam o Rimu i ako je ocito da o istoriji prava generalno ti i Avokado maorate znate vise od bilo kog forumasa. Ali se ne slazem da je tvoja intrepretacije njegovo kazivanja tacna. Ako bi se ispostavilo da je on zaista to mislio kako si ti interpretirao onda bih se sa tobom skroz slozio da je tekst cista glupost i lupetanje.

 

 Recimo ovaj njegov tekst je nakon 4. citanja cist bullshit. http://katalaksija.com/2004/09/15/svet-2036/

 

 Katalaksija ima mnogo dobrih stvari ali kad krenu o necemu sto nije ekonimija i politika onda su nekad kao Miroljub ako ne i gori jer on bar ima osecaj za humor.

[Aquilius Cratus]

Naveo sam primere.. Gde mu je u interesu, tu će da podržava, gde mu nije u interesu, neće da podržava. Ni privrednik neće da zaposli radnika ako mu radnik nije potreban, ali da bi mogao da obavi svoj posao, potreban mu je određeni broj radnika. Velika je zabluda da liberalizam želi liberalizam za svakog. Liberalizam želi liberalizam pre svega za sebe, i ako taj liberalizam podrazumeva da drugi budu potlačeni, onda se i takvo rešenje uzima za opciju kao što smo mogli da vidimo u mnogim diktaturama zadnjeg pola veka koje su ekonomski bile liberalne. Najbolji primeri: Španija Franka ili neoliberalni model Čile pod Pinoče, a u naše vreme imamo i Kinu, i ovde liberali nemaju nimalo problema da posluju sa kineskom diktaturom što inače ne bi smeli ako su verni svom programu koji nama propagiraju. Ako, ali, sami inicijatori nisu verni svom programu, kako onda da nazovemo njihov program ako ne prevarom?

 

 

 

A tebi je u interesu da kupis namirnicu, odecu ili uredjaj koji ti nije potreban?

 

Drugi bold je naprosto PRAJSLESSSSSSS! Pa kako to liberalizma moze da "zeli" bilo sta??????? Ti mislis da je liberalizam neki zli cika koji ima svoje jastvo pa da "zeli" nesto i to "za sebe"???? Jaooooooooo gde ti ode!

[Avocado]

@Александар Радовановић

 

О Риму не знам више него што пише у уџбенику за средње школе (и Астериксу), па не бих да улазим у расправу, али само да приметим да се Јанковићев текст не односи на читаву историју Рима, већ на републику. Не знам да ли то мења ствар.

 

Menja... i Janković i Radovanović cherrypick-uju iz istorije Rima šta im odgovara... mada Janković značajno više...

[RYLAH]

Menja... i Janković i Radovanović cherrypick-uju iz istorije Rima šta im odgovara... mada Janković značajno više...

 

Пример?

[Avocado]

Da li smatrate da je liberalizam ustvari izdaja nacionalnih i društvenih interesa zarad sebičnih i ličnih interesa? Dakle, klasična stara izdaja, koja se danas politički pravda pozivajući se na nekakve liberalne slobode i tako dalje.

 

Smatram da nema ništa gore po nacionalne i društvene interese kad neko neistomišljenike smatra izdajnicima...