Православље и либертаријанизам

[florenntina]

Slazem se, ali ako ces potpuno subjektivno i iskreno, ne znam ni koliko jeste ili bi trebala da bude nauka. Znam da ce me kamenovati svi ekonomisti sveta za ovu izjavu, ali ne mogu a da se ne upitam sta nam je ta "naucnost" ekonomije donela a koliko nas je kostala primena tih "cisto" naucnih ekonomskih modela u praksi... Naravno, dobra su i korisna oba pristupa ali nikako odvojeno i nezavisno kao sto je do sada neretko bio slucaj...

Elem, da se iskupim za malopredjasnji s p a m ...

Za sve nas koji nismo najbolje upoznati sa filozofijom libertarijanizma, jedan, po meni, jako lepo napisan pregled iste...za pocetak...

http://sh.wikipedia....ibertarijanizam

Ivice, mora da te zovu "socijalistom" zbog ovoga: " Koliko znamo, termin koji se prevodi kao "libertarijanski", u političkom smislu, prvi put je koristio anarho-komunista Žozef Dežak, koji je upotrebio francusku reč -{"libertaire"}- u pismu Prudonu 1857." (salim se naravno !)

[Randy]

Сигуран сам да је Хајек као економиста и те како знао за то. Није то поента, то је ствар вас економиста да видите да ли је нешто конкретно изводљиво и одрживо или није. Мени је најзанимљивија једна ствар - Хајек као класични либерал и један од представника аустријске школе нема ништа против државне интервенције када тржиште нешто не може да регулише. Веома сличне изјаве сам нашао и код Адама Смита. Шта ово значи? Хајек не сматра да буквално свака државна интервенција а приори води у ропство и да је неморална; Хајек сматра да постоје ствари које слпободно тржиште не може да регулише. Ови што сматрају супротно од Хајека нису класични либерали, него модерна углавном америчка струја, врло често јако контроверзних моралних начела. Они људе који се усуде да кажи исто што и Хајек називају без пардона социјалистима. Они су екстремни до сржи и као такви у ствари највише компромитују идеје класичних либерала. Сигуран сам да би много више људи разумело предности смањења државе да их пропагирају људи попут Хајека уместо људи попут Ротбарда. И то не зато што мислим да их треба припремити Хајеком па им увалити Ротбарда и сличне луђаке, него зато што мислим да је једино решење заправо нека врста компромиса. Која тачно и у коликој мери, то мноого зависи од културних, економских и других специфичности дате средине. Опет кажем, конкретне рачунице су посао економиста. Ја то не знам и не мешам се, једино што лудацима и екстремистима одричем тапију над етиком.

Са овим показујеш да уопште не разумеш Хајека. У ствари, Хајек није заступао никакав "компромис" већ регулацију у сферама где постоји природни монопол, а то је 3 % тржишта, и за основне социјалне функције - опет 3 % гладних и жедних, и владавину закона, тј. заштиту слободе избора - опет 3 % државне интервенције тамо где постоје насилници и преваранти.

Оно што многи покушавају је да Хајека представе као неког умереног здравог либерала, а модерни либерални покрет (рецимо Ти парти мувмент) као неке екстремисте. Што је класично спиновање.

Оно за шта се ти залажеш је патернистичка социјална држава и нема везе са концептом који је заступао Хајек (и који је једини могућ, одржив, продуктиван, моралан, хуман, људски и православан).

[Randy]

Да допуним свој ранији пост - не само да Хајек није заступао никакав "компромис" либерализма и утопизма/ социјализма већ је своју славу између осталог и изградио на учењу да је било какав компомис слободе и тираније немогућ и да увођење тираније (социјализма) чак и у малим дозама води до неумитног пута у ропство на крају. Та књига се зове "Road to serfdom" и ударила је темеље раскринкавању свих врста социјализама - левог и десног.

Рећи да је Хајек био за "компромис" је тотално непознавање материје, као што је и рећи за Христа да се залагао за социјалну правду, што видим да неки упорно потежу. Христ који је створио концепте личне одговорности, праведног суда на крају, вечног пакла или раја и одрицања од света (утопије) итд.

Православље је једина вера на свету која је 100 % компактибилна са учењем слободе и либерализма (Хајека на пример) јер и једна и друга имају исти извор. Православље и либерализма су природно стање појединца и воде истом циљу - психо-физичком здрављу, личној одговорности и напредовању у карактеру.

[Juan Valdez]

Ма не знам, ја ти управо код либертаријанаца прочитах жестоко пљување по Хајеку. Ево шта каже Иван Јанковић:

I drugo, Hajek, Fridman, Henri Sajmons i jos neki jesu sebe nazivali "neoliberalima" 1930ih i 1940ih, ali su pod neoliberalizmom mislili tacno suprotno od onog sto se pod tim danas misli: socijalni liberalizam koji je voljan da dozvoli drzavi da vise intervenise u ekonomskim stvarima (regulacija monopola, neke socijalne funkcije itd) nego sto su klasicni liberali dozvoljavali. Sajmonsova knjiga "A Positive Program for Laissez Faire" je pravi manifest neoliberalizma. U toj knjizi Sajmons se zalaze, izmedju ostalog, za agresivnu antitrustnu politiku, progresivne poreze i vecu prerraspodelu dohotka, ogranicavanje reklamiranja kao i velicine korporacija i nacionalizaciju onih koje su "suvise velike". Tu knjigu je Hajek vise puta hvalio kao pravi manifest liberalizma.

"Neoliberalizam" je stoga bio zapravo kriticka kategorija kojom su komprpomiseri, levi liberali i kvazi-socijaldemokrati pokusavali da se distanciraju od laissez-faire klasicnog liberalizma 19og veka.

***

...imas u skoro svakoj Hajekovoj knjizi prave hvalospeve HEnri Sajmonsu; Law, Legislation, liberty zatim Constitution of Liberty. Imas direktan i ostar napad na laissez-faire kao "glupu i staticnu veru" u Putu u ropstvo na samom pocetku knjige, i opet ponovljeno u eseju o konzervativizmu u Constitution of Liberty, i na jos mnogo, mnogo mesta.

Hajek nikad nije bio protiv antitrusta. Naprotiv, zestoko ga je podrzavao. Polgedaj odeljak mislim u trecem tomu LLL. U Putu u ropstvo i CL imas direktno podrzavanje drzavnog penzionog i zdravstvenog osiguranja i mnoge slicne stvari. u CC direktno podrzava drzavu blagostanja i kaze kako je ona spojiva sa slobodom (na sta se Mizes konsternirao). Mislim da je u osnovi tacno opisati Hajeka kao socijalnog liberala ili desnog socijaldemokratu.

http://www.blogger.com/comment.g?blogID=29930015&postID=6684505971334508629

Ваљда Иван Јанковић зна више о либерализму од мене.

“Nor is there any reason why the state should not assist the individuals in providing for those common hazards of life against which, because of their uncertainty, few individuals can make adequate provision. Where, as in the case of sickness and accident, neither the desire to avoid such calamities nor the efforts to overcome their consequences are as a rule weakened by the provision of assistance – where, in short, we deal with genuinely insurable risks – the case for the state’s helping to organize a comprehensive system of social insurance is very strong… Wherever communal action can mitigate disasters against which the individual can neither attempt to guard himself nor make the provision for the consequences, such communal action should undoubtedly be taken,” – The Road To Serfdom (Chapter 9)

Узгред, ја никада нисам рекао да је мој компромис исто што и Хајеков. Рекао да је у питању био један нормалан човек, за разлику од већине либертаријанаца који су заслепљени идеологијом.

[Randy]

Ма не знам, ја ти управо код либертаријанаца прочитах жестоко пљување по Хајеку. Ево шта каже Иван Јанковић:

Ваљда Иван Јанковић зна више о либерализму од мене.

Узгред, ја никада нисам рекао да је мој компромис исто што и Хајеков. Рекао да је у питању био један нормалан човек, за разлику од већине либертаријанаца који су заслепљени идеологијом.

А ко је Иван Јанковић?

Ти, као и већина људи који тај феномен гледате са стране и коме приступате академски, не разумете суштину ствари. Либерализам није идеологија, већ природно стање, живот. Као што ни Православље није вера у људском смислу, већ природно, здраво стање човека.

Либерализам је начин организовања друштва овде на пролазној пропадљивој и оскудној земљи, где влада један основни прицип - проба и јачање карактера за небеско Царство, или пропадање, за друге људе. Једини и основни принцип либерализма је неприкосновено и апсолутно право појединца на избор, и заштита тог права, да би свако, својом вољом и неприсиљено могао да одабере меру врлине или меру пропасти, од најниих најприземнијих ствари, до највиших (или најнижих), у зависности од човека до човека.

Социјалисти веома тежко могу да разумеју ово, тј. ову централну и темељну тачку либерализма - да он нема циљ и друштво коме тежи, већ да је његова основна улога заштита права избора појединца. Социјалисти ово никако не могу да разумеју јер они имају потпуно другачији поглед на живот. По њима земља није пропадљива, пролазна и оскудна и друштво треба да има циљ - изградњу срећног и праведног друштва. Социјалисти зидају кућу на песку и желе на земљи која ће једног дана да прође да изграде праведно друштво. То је утопија и зато се социјализам и либерализам разликују као небо и земља.

Да не идемо даље у детаље.

[Juan Valdez]

.

[Juan Valdez]

Социјалисти веома тежко могу да разумеју ово, тј. ову централну и темељну тачку либерализма - да он нема циљ и друштво коме тежи, већ да је његова основна улога заштита права избора појединца.

Ма све је то супер и немам замерке. Само што се не слажу сви либерали да било каква државна интервенција обавезно води до нарушавања слободе. Нема никаког разлога да држава не помаже сиромашне, да игра неку улогу у стварима као што је образовање или социјално одигурање или да финансира "certain experimental development". Само тај један мали детаљ. Ево, прочитај још једном, мислим да не може јасније од овога. Да доле испод не стоји Хајеков потис, ти и теби слични бисте га ладно најстрашније испрозивали за социјализам.

All modern governments have made provision for the indigent, unfortunate, and disabled and have concerned themselves with questions of health and the dissemination of knowledge. There is no reason why the volume of these pure service activities should not increase with the general growth of wealth. There are common needs that can be satisfied only by collective action and which can be thus provided for without restricting individual liberty. It can hardly be denied that, as we grow richer, that minimum of sustenance which the community has always provided for those not able to look after themselves, and which can be provided outside the market, will gradually rise, or that government may, usefully and without doing any harm, assist or even lead in such endeavors. There is little reason why the government should not also play some role, or even take the initiative, in such areas as social insurance and education, or temporarily subsidize certain experimental developments. Our problem here is not so much the aims as the methods of government action.

References are often made to those modest and innocent aims of governmental activity to show how unreasonable is any opposition to the welfare state as such. But, once the rigid position that government should not concern itself at all with such matters is abandoned-a position which is defensible but has little to do with freedom-the defenders of liberty commonly discover that the program of the welfare state comprises a great deal more that is represented as equally legitimate and unobjectionable. If, for instance, they admit that they have no objection to pure-food laws, this is taken to imply that they should not object to any government activity directed toward a desirable end. Those who attempt to delimit the functions of government in terms of aims rather than methods thus regularly find themselves in the position of having to oppose state action which appears to have only desirable consequences or of having to admit that they have no general rule on which to base their objections to measures which, though effective for particular purposes, would in their aggregate effect destroy a free society. Though the position that the state should have nothing to do with matters not related to the maintenance of law and order may seem logical so long as we think of the state solely as a coercive apparatus, we must recognize that, as a service agency, it may assist without harm in the achievement of desirable aims which perhaps could not be achieved otherwise. The reason why many of the new welfare activities of government are a threat to freedom, then, is that, though they are presented as mere service activities, they really constitute an exercise of the coercive powers of government and rest on its claiming exclusive rights in certain fields.

Friedrich Hayek

[Аурор]

@socijalisti

Da li je Henry Ford revolucionizovao industriju automobila zato što mu je neki vladin birokrata rekao da to uradi?

@Avokado

Neil nije uzeo najbolji primer na svetu, pa i te potrage za Novim svetom su kao cilj imale profit od bogatstava koja bi taj svet eventualno imao. Jesu to finansirale vlade, ali mislim...

Vladama je bitna sila, one ulažu mnogo u vojsku, policiju, naoružanje, itd.

To je sve destruktivno. A evo delić doprinusa okrutnog, bezdušnog kapitalizma baziranog na surovom interesu: http://www.rockefeller.edu/about/awards/nobel/

I najbogatiji čovek u istoriji čovečanstva - John D. Rockefeller je osnovao univerzitet.

Upravo kada ljudi imaju novca, mogu i filantropski ulagati u nauku (pod tim podrazumevam da to nije nešto od čega će imati neki neposredan profit).

[florenntina]

...Либерализам је начин организовања друштва овде на пролазној пропадљивој и оскудној земљи, где влада један основни прицип - проба и јачање карактера за небеско Царство, или пропадање, за друге људе. Једини и основни принцип либерализма је неприкосновено и апсолутно право појединца на избор, и заштита тог права, да би свако, својом вољом и неприсиљено могао да одабере меру врлине или меру пропасти, од најниих најприземнијих ствари, до највиших (или најнижих), у зависности од човека до човека.

Социјалисти веома тежко могу да разумеју ово, тј. ову централну и темељну тачку либерализма - да он нема циљ и друштво коме тежи, већ да је његова основна улога заштита права избора појединца. Социјалисти ово никако не могу да разумеју јер они имају потпуно другачији поглед на живот. По њима земља није пропадљива, пролазна и оскудна и друштво треба да има циљ - изградњу срећног и праведног друштва. Социјалисти зидају кућу на песку и желе на земљи која ће једног дана да прође да изграде праведно друштво. То је утопија и зато се социјализам и либерализам разликују као небо и земља.

Да не идемо даље у детаље.

Mnogo mi se dopada tvoj post! Ne znam da li je ovakav nacin objasnjenja liberalizma "tvoj licni" ili je neko pre pravio slicnu komparaciju, ali je zaista vredno za razmisljanje... Svaka cast!

[Randy]

Ма све је то супер и немам замерке. Само што се не слажу сви либерали да било каква државна интервенција обавезно води до нарушавања слободе. Нема никаког разлога да држава не помаже сиромашне, да игра неку улогу у стварима као што је образовање или социјално одигурање или да финансира "certain experimental development". Само тај један мали детаљ. Ево, прочитај још једном, мислим да не може јасније од овога. Да доле испод не стоји Хајеков потис, ти и теби слични бисте га ладно најстрашније испрозивали за социјализам.

Да максимално поједноставимо ствари на примеру школства. Ту постоје две ствари: школски програм и похађање школе. Држава апсолутно и ни у једном проценту не сме да се меша у дужину трајања школе, број разреда, организовање предмета и шта ће се учити, школски програм, избор наставника, уџбеника, и уопште ни у било шта. То мора бити 100 % нерегулисано, осим ако се у школама не учи оно што је иначе забрањео законом (криминал, насиље, дрога, деструкција итд).

Држава може да помогне у другој ствари - оним људима који не могу да себи приуште школовање. Рецимо онако како је то Фридман предложио - да им да новац (ваучере) да плате школу. Значи не да држава отвори своје школе (јер се тако меша у програм) већ да плати школу онима који то не могу.

Са овим се постиже да имаш супер квалитетне школе (у којима би деца до десете године градила властите нуклеарне реакторе) по екстремно ниским ценама, с тим да би свако имао пара да их плати.

А данас имаш основно образовање које траје до 19, а високо до 25 и на крају добијеш гомилу фахидиота од којих је 80 % неупотребљива у стварном животу. Логично је да ти фахидиоти желе да се запосле у бирократији, универзитетитма и слично, јер за ништа друго нису способни и тако социјалистичка држава само расте. А цело друштво пропада.

[Juan Valdez]

Логично је да ти фахидиоти желе да се запосле у бирократији, универзитетитма и слично, јер за ништа друго нису способни и тако социјалистичка држава само расте. А цело друштво пропада.

[Juan Valdez]

Логично је да ти фахидиоти желе да се запосле у бирократији, универзитетитма и слично, јер за ништа друго нису способни и тако социјалистичка држава само расте. А цело друштво пропада.

"Drugovi, najveca otkrica se ne dogadjaju na fakultetima i institutima - ona se desavaju na poljima, na njivama, u kolhozima i sovhozima!" - Trofim D. Lisenko, vrhovni inkvizitor sovjetske biologije u obracanju sovjetskoj akademiji negde cca. 1935.

[uros]

Кад смо код образовања, случајно сам налетео на феноменалан интервју са Стив Џобсом из 95. год. где доста говори о образовању и предлаже неке конкретне ствари:

http://www.youtube.com/watch?v=121ofj_l6vM&feature=related

[Juan Valdez]

Кад смо код образовања, случајно сам налетео на феноменалан интервју са Стив Џобсом из 95. год. где доста говори о образовању и предлаже неке конкретне ствари:

Феноменално! Само примети један малени детаљ који је споменуо: I believe very strongly that if the country gave each parent a voucher for $4,400 dollars that they could only spend at any accredited school several things would happen... Ја лично немам апсолутно ништа против овакве идеје, напротив. Узгред, некст је био мастерпис оперативни систем, снага, лепота и елеганција.

[Juan Valdez]

Кад смо код образовања, случајно сам налетео на феноменалан интервју са Стив Џобсом из 95. год. где доста говори о образовању и предлаже неке конкретне ствари:

http://www.youtube.com/watch?v=121ofj_l6vM&feature=related

А пази ово:

”The third reason it's very exciting is that Microsoft doesn't own it and I don't think they can. It's the one thing in the industry that Microsoft can probably never own. I think one of the things that's essential is that the government continue to fund the Internet as a public trust, as a public facility and remove any of these ridiculous notions of privatizing it that have been brought up. I don't think they're going to fly, thankfully.

The Internet cost the U.S. Federal Government about fifty to seventy-five million a year. This is peanuts for what its doing right now and even if that cost someday escalated to half a billion a year, which of course you could build the whole Internet each year from scratch if you had to, you could replace all the equipment, etc. That would be an extrodinarily small price to pay for keeping it from getting into the hands of any one company and thereby starting to destroy and control the innovation that could take place around the Internet. It's the one last bright spot of hope in the computer industry for some serious innovation to happen at a rapid pace.”