О Русији / Вести из Русије

[Оља]

Оља није фер  него изволте  :291291291:

Није фер, Зоране!  :291291291:

[Владан]

Putin sredinom marta u Beogradu

Premijer Rusije Vladimir Putin posetiće Srbiju sredinom marta, saznaje Tanjug u izvorima bliskim Vladi Srbije

Informaciju da će predsednik ruske Vlade doći u Beograd "u dogledno vreme" potvrđena je Tanjugu i u Ambasadi Rusije u Beogradu.

Kako je rečeno, u toku su dogovori sa srpskom stranom i u narednih nekoliko nedelja biće poznato kada će ta poseta biti realizovana.

Putin je poslednji put posetio Beograd kao predsednik Rusije 2001. godine.

Sadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev boravio je u Srbiji oktobra 2009. godine.

[мирођија]

    Разрушен дворац Гадафија

Тагови: Вести

26.02.2011, 11:47

У Бенгазију је разрушен дворац лидера либијске револуције. Гадафи наступа пред својим присталицама на Зеленом Тргу у Триполију. Моамер Гадафи их је позвао да «бране Либију», јављају арапски сателитски тв-канали. «Будите спремни да браните Либију. Борићемо се и победићемо… Још увек смо јаки, наша снага су наши млади» - рекао је лидер Либије. Он је такође запретио да ће поделити оружје либанским племенима.

[мирођија]

15-годишњи дечак извукао човека из ватре

Тагови: Вести

26.02.2011, 13:13

15-годишњи дечак извукао човека из ватре, а Министарство за ванредне ситуације га наградило орденом за храброст. Догодило се све то у близини града Тјумена. Ученик Сергеј Бондаренко је приметио пожар у стражарској бараци викенд насеља. Утрчао, извукао онесвешћеног човека, и чак покушао да сам угаси пожар до доласка ватрогасаца. Сергеј је прилично скроман дечак и сматра да то што је учинио није никакво јунаштво. Иначе спашени стражар се по изласку из болнице није вратио на радно место, нити се захвалио Сергеју.

http://serbian.ruvr.ru/2011/02/26/46280554.html

[мирођија]

Русија издала еврооблигације у вредности од 40 милијарди рубаља

26.02.2011. -

У условима нестабилности на Блиском Истоку, западни инвеститори спремни су да улажу у руске активе. Мининстарство финансија Русије успешно је издало седмогодишње еврооблигације у вредности од 40 милијарди рубаља. При томе инвеститори су били спремни да купе дужничке хартије од вредности на дупло већу суму.

Западни инвеститори настављају да увећавају своја улагања у руске корпоративне и државне хартије од вредности. Прво овогодишње издавање рубаљских еврооблигација од стране Министарства финансија испоставило се врло успешно. За два дана организатори издавања – инвестиционе компаније ВТБ Капитал, Ренесанс Капитал, банке JP Morgan, Deutsche Bank и HSBC сакупиле су од инвеститора пријаве на преко 70 милијарди рубаља. Али сву суму истовремено Министарство финансија није узело, ограничивши се на 40 милијарди.

Најважније је повољни ниво прихода дужничких инструмената – укупно 7,85%, изјавио је у интервјуу за Глас Русије Дамир Шагиев, директор трезора Транскапиталбанке.

Ситуација са тачке гледишта Русије сада је повољна. Видимо шта се дешава на Блиском Истоку. Због проблема везаних за афричке и арапске земље, Русија као извозник нафте добија и изгледа као острвце стабилности. Издавање еврооблигација је то показало. Милим да ће се интересовање према руским активима подгревати ако се нестабилност настави.

Сада министарство финансија сакупља пријаве за ново издавање еврооблигација, његов обим ће бити одређен касније. Али експерти су уверени да проблема са привлачењем купаца сада неће бити. Русија се препоручила као поуздани корисник зајма. А повољни спољни фактори, од којих је најважнији растућа цена нафте, чини улагања у руске хартије од вредности привлачним за стране инвеститоре.

Укупно ове године Министарство финансија планирало је да узме до билион 700 милијарди рубаља за покривање дефицита буџета. Касније су суму смањили на 500 милијарди захваљујући додатним приливима у буџет на рачун високих цена црног злата, истиче Дмитриј Шагиев.

Ако ми говоримо о плановима буџета, почетком године потребно нам је било да покријемо око 1,8 билиона рубаља дефицита. Како цена нафте буде скакала, ова цифра ће се смањивати. Значи, планови ће се кориговати. Ако просечне годишње цене нафте буду изнад оних планираних у буџету, Русија ће смањивати узимање зајмова.

Још у децембру прошле године министарство финансија Русије морало је да одустане од издавања рубаљских еврооблигација због кризе у зони евра. Али енглески аналитичари истичу да су управо проблеми у Европи, Африци и на Блиском Истоку омогућили страним инвеститорима да оцене стабилност политичког и финансијског система Русије толико важних приликом избора земље за инвестирање.

Извор: Голос России, фото: ЕПА   

[Оља]

Робот-ђак помаже ученику

МОСКВА - Откако је оболео од леукемије, дванаестогодишњи Рус Степан Супин не иде у школу. Његов имунолошки систем је сувише слаб да би могао да седи са осталом децом у својој школи у Москви. Од септембра прошле године наставу уместо њега похађа пластични робот висок 130 центиметара и тежак око 35 килограма.

Са свог кућног рачунара Степан преко интернета управља својим помоћником, издајући му наређења куда да се креће и у ком правцу да усмери поглед. У глави робота смештена је вебкамера, осим тога има микрофоне и звучнике - Степанове очи, уши и уста.

Захваљујући њима, дечак може да прати наставу на часу, али и да учествује у њој. У случају недоумица, питања шаље преко екрана који се налази на роботовом стомаку и на коме наставница и ђаци могу да га виде - као да се стварно налази у учионици. Све што је дечаку потребно за управљање роботом, јесу рачунар, лаптоп или смартфон са инсталираним софтвером.

„Могу да мењам брзину којом се креће, да га убрзам или успорим. Могу да му померам главу у леву и у десну страну. Имам утисак да сам стварно у учионици“, каже Степан.

„Нашег робота зовемо Степан. Када час почне, он се ангажује подједнако као и други ђаци и активно учествује у настави“, каже његова наставница Ала Гевак. „У почетку нам је било мало необично, али сада смо се навикли на њега. За време паузе, Степфан веома живо комуницира са друговима. Понашамо се као да је међу нама“, додаје она.

Откако је у септембру „кренуо у школу“, робот помаже дечаку да прати наставу историје, географије, енглеског и француског језика.

Робота, који кошта 2.200 евра, конструктори из руске компаније „Р.Бот“ поклонили су школи у оквиру пилот пројекта. Њихов циљ је да робот у будућности нађе примену и у другим областима, на пример, како би болнички лекари могли да прегледају пацијенте из своје куће.

„Желимо да се робот пре свега користи у социјалном сектору - у образовању, здравству, као и за хендикепиране особе које могу да раде само из својих кућа“, кажу произвођачи.

Дечакова мајка Нина Супина каже да је веома срећна што њен син може да учествује у настави и да се дружи са својим вршњацима. Мада је захвалан што је добио помоћника, Степан се ипак нада да ће једнога дана моћи да иде у школу као и сва друга деца.

Блиц

[Оља]

[Оља]

На критичној црти

16.03.2011, 15:01

Руски стручњаци центра за посебно ризичне операције Лидер и експертска група Росатома стигли су у Јапан поводом ванредне ситуације на атомској централи Фукушима-1. Њихов циљ је: на лицу места пружити помоћ особљу централе и по могућству спречити развој догађаја по чернобиљском сценарију.

Саопштења која стижу из Јапана имају више него забрињавајући карактер. После серије пожара и експлозија на Фукушими-1 десило се испуштање радијације. У хаварисаном стању већ су свих 6 реактора централе. Евакуисан је персонал. Француска агенција за нуклеарну безбедност дала је ситуацији шести од седам могућих нивоа на међународној скали нуклеарних хаварија. Да подсетимо да је седми ниво био додељен само једном, приликом катастрофе на Чернобиљској атомској централи. Ипак МАГАТЕ не потврђује тачку гледишта Француза. Стручњаци се жале на недовољне информације – то отежава прогнозирање. Ево шта је рекао за Глас Русије директор програма о нуклеарној и радијационој безбедности руског Зеленог крста Владимир Кузњецов.

Овај процес за јапанску страну већ је постао неконтролисан. Тим пре што они повлаче одатле персонал, а ко ће то да ради? Само Руси могули су за време Чернобиља да раде при радијацији од преко 100-200 рендгена. А информације они не дају никакве: ни о радијационом извиђању, ни о изотопском саставу загађења. Говоре само о јоду и цезију . Али то не може да буде. Тамо читав састав таблице Мендељејева треба да лети у околну средину.

На петом и шестом реактору атомске централе Фукушима-1 припрема се њихово активно хлађење. Ово је саопштио генерални секретар министарског кабинета Јапана Јукио Едано. По његовим речима, то је неопходно како се не би допустило да се на њима деси ситуација попут оне на четвртом реактору. Тамо, како претпостављају неки стручњаци, може да дође до неконтролисане ланчане реакције. Планира се заливање хаварисаних реактора водом и борном киселином са хеликоптера. Али за сада се ове операције одлажу због наглог повећања нивоа радијације.

У међувремену Јапан и даље потресају подземни потреси. У среду у региону Токија десио се земљотрес јачине 6 степени, а дан раније у префектури Сидзуока јачине 6,4 степена. У пострадалим регионима раде спасиоци. Највећи одред је из Русије.

Јапанске власти потврђују погибију већ преко 3600 људи. Још преко 7500 сматра се несталим. Упоредо са трагичним вестима стижу информације о чудом преживелима. Спасена је четворомесечна девојчица која је под рушевинама провела неколико дана. Раније се саопштавало о срећној судбини 60-годишњег Хиромицу Шинкава, који је два дана плутао на отвореном мору на парчету крова сопствене куће коју је збрисао цунами, док га нису наши морнари ратне морнарице. Данас су експерти изјавили да се елементарна непогода која је погодила Јапан дешава отприлике једном у хиљаду година.

Глас Русије

[Оља]

У Јапану увећана је групација руског Министарства за ванредне ситуације. Првој групи придружило се 50 сарадника Центра за операције посебног ризика Лидер и 25 представника Далекоисточног одреда за трагање. У околини града Сендај, једног од највише пострадалих, руски спациоци прегледају и уклањају рушевине. Радови су отежани тиме што је цунами оставио за собом велике потопљене површине. Према последњим званичним подацима, број жртава земљотреса јачине 9 степени Рихгета и цунамија премашио је 5000 људи.

Спасииоци из Русије већ су прегледали рушевине на површини од 10 квадратних километара. Преживели у Сендаеу, нажалост, нису пронађени, рекао је за Глас Русије преставник руског Министарства за ванредне ситуације Андреј Пакулов.

У међувремену за полетање у Јапан припремају се још два авиона Министарства за ванредне ситуације Русије. Ил-76 ће се упутити из Благовештенска у Хабаровск, он носи ћебад, воду за пиће и гориво. Помоћ Јапанцима се пружа не само линијом „ванредног ресора“. Многи становници руског Далеког Истока спремни су да пруже стамбени простор за пострадале. У Хабаровској покрајини и Приморју отворени су рачуни у банкама на које се уплаћују новчана средства, а регионалне организације Црвеног Крста сакупљају ствари за пострадале.

[Оља]

Свет прославља 50 година лета Јурија Гагарина

12.04.2011.

Свет прославља 50 година лета Јурија Гагарина. Совјетски космонаут је постао први човек који је полетео у орбиту. 12.априла 1961 године са космодрома Бајконур успешно је лансиран космички брод „Восток“. За 108 мунута Гагарин је направио круг око планете Земља. За неколико сати цео свет је сазнао име совјетског космонаута. Овај историјски догађај је отворио пут развоју пилотиране космонаутике и истраживању космичког простора. Пре неколико дана Генерална скупштина ОУН је прогласила 12.април Међународним даном човековог освајања космоса. Председник Русије Дмитриј Медведев ће данас у директној вези са МКС честитати празник космонаутима. Вечерас ће у част Дана космонаутике у Москви бити ватромет.

[Оља]

ПОВОДОМ ПРВОГ ЛЕТА У СВЕМИР

МОСКВА, 12. априла - Из Руске православне цркве су позвали директора музеја Московског кремља и кћи првог космонаута на земљи Елену Гагарин да дозволи да се служи у храму светог Јована Лествичника, који се налази испод звоника Ивана Великог, јер се свети Јован Лествичник празнује управо 12. априла, на годишњицу првог човјековог лета у свемир.

Уочи педесет година лета првог човјека у космос предсједник Синодалног одсјека за сарадњу са оружаним снагама, протојереј Димитрије Смирнов указао је на низ разлога зашто треба обновити богослужења у том храму.

Свештеник сматра да није случајно што је Гагаринов лет био 12. априла на дан преподобног Јована Лествичника, аутора знамените „Лествице“ која говори о духовном уздизању човјека у небо. Божји знак је и у томе, што се по ријечима свештеника, овај храм налази испод звоника Ивана Великог – највише грађевине старе Москве, која подсјећа на космички брод који стреми ка небу.

Отац Димитрије је замолио кћи Јурија Алексејевича Гагарина, да се макар једном годишње служи у том храму – на дан светог Јована тј. на дан када се прославља први Гагаринов лет у свемир. Он сматра да би служење у том храму привукло пажњу многих људи и на тај начин ће се помоћи самоме Кремљу и његовим музејима. „Ниједна изложба неће окупити толико људи, колико би окупило богослужење“, увјерен је свештеник.

Извор: Pravoslavie.RU

Објављено од стране Светигора на 14. април 2011.

[Оља]

Радио аматери из целог света поново чују Гагарина из Космоса

 

12.04.2011,

        Радио аматери из целог света данас (12. априла) из Космоса примају глас Јурија Гагарина. Историјски аудио снимци, укључујући и познато Гагариново „идемо“, из Земљине орбите преноси мали космички апарат „Кедар“. Он је свој назив добио у част надимка првог космонаута.

        Кад је 12. априла 1961. године брод „Исток-1“ полетео у орбиту Гагарин је рекао: „Видим хоризонт, испливава хоризонт Земље. Али не виде се звезде на небу. Земљина површина, земљина површина се види као у илуминатору. Небо је црно и по ивицама Земље, по ивицама земље је тако леп плави ореол, који је даље од Земље све тамнији.“

Касније је први космонаут могао да види и звезде. Нарочито га је запањила једна звездица, која је промакла кроз прозор његовог илуминатора. „Виде се звезде... Врло леп призор. Земља лети у сенци, - пренео је космонаут. – Кроз десни илуминатор сад гледам звездицу, она пролази здесна налево. Отишла је звездица, одлази, одлази...“

У 10 сати и 23 минута Гагарин је саопштио да се лет одвија успешно, да се он осећа одлично, а сви системи добро раде. Ту се снимак прекида. 30 минута касније космонаут је успешно слетео.

Осим историјских аудио снимака сателит „Кедар“ преноси данас 25 поздравних порука на 15 језика, као и фотографије Земље и телеметричке информације, добијене уз помоћ научне апаратуре. Овај мали космички апарат, чија је маса свега 30 килограма, налази се данас у летелици МКС, каже аналитичар часописа „Новости космонаутике“ Игор Лисов.

    Радио аматерски сателити представљају начин међусобне сарадње космичког програма и народа. Радио аматерство је поштована делатност, којом се људи баве већ 100 година, откако се радио појавио. А космичко радио аматерство се, може се рећи, родило с првим сателитом, кад су у целом свету радио аматери слушали његове сигнале. Затим су се појавили специјализовани сателити ради комуникације радио аматера. Данас је његова најпопуларнија варијанта – кад ви нешто преносите сателиту, то се затим на њему снима, а онда се пребацује другом човеку. У суштини, он ради као поштанско сандуче.

        Сателит „Кедар“ је направљен у оквиру студентског програма УНЕСКО за космичко образовање омладине. Он је на Међународну космичку станицу допремљен у јануару. Првобитно је планирано да га космонаути пусте у погон за време фебруарског изласка у отворени космос. Међутим, имајући у виду да време рада акумулатора на сателиту износи око две недеље, одлучено је да се „Кедар“ остави на МКС како би на Дан космонаутике могао да честита свим радио аматерима космички јубилеј. А на самостални лет „Кедар“ ће кренути почетком јула за време још једног изласка космонаута у отворени космос.

        Садашње укључење „Кедра“ на летелици МКС представља експеримент студентског програма УНЕСКО. То је први корак на стварању и експлоатацији мини-сателита класе малих космичких апарата масе до 100 килограма. „Кедар“ ради на својој фреквенцији 145,950 мега херца. Његов званични позивни је RS–1 – S. Сигнали сателита се ретранслирају на фреквенцији од 437,55 мега херца преко радио аметерске станице летелице МКС.

Глас Русије

[Оља]

Виктор Горбатко: Гагарин је био најбољи међу једнакима

12.04.2011

Фото: РИА Новости

Било их је укупно 20 – чланова првог одреда космонаута. Сваки од њих је сањао о лету, али је пут у космос прокрчио Јуриј Гагарин. Он је био најбољи међу једнакима, сматра двоструки Херој Совјетског Савеза, генерал-мајор авијације, пилот-космонаут првог позива Виктор Горбатко.

„С Гагарином сам се упознао још 1959. године, кад је вршен одабир за први космички одред. Данас су из њега остала само четворица: Валерије Биковски, Борис Волинов, Алексеј Леонов и ја,“ рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ Виктор Горбатко.

Кад сам био на комисији у собу је ушао Јуриј. Упознали смо се, он је рекао да се презива Гагарин, ја – Горбатко. Он је био старији поручник, ја сам био старији поручник. И осмехнуо се. Свидео ми се овај осмех. Он је касније освојио не само нас, грађане Русије – совјетске људе, већ и цео свет, нарочито места која је он посетио. У комуникацији је био врло једноставан, врло весео, поседовао је знања из различитих области, све је схватао у лету. Ако би се он укратко окарактерисао – био је најбољи међу једнакима. Данас нас је остало честворица, сви смо рођени исте 1934. године. У марту, кад смо ушли у први одред било је укупно 12 људи, још 8 је одабрано у току априла, маја и јуна. Од 20 одабраних остало је само 12. Неки су искључени због здравља, јер смо тестирани и на центрифугу, и у барокамерама с 12-струким оптерећењем. Међутим, било је и оних који су искључени због дисциплине. Међу њима је и Гриша Нељубов. Он је био други парњак Гагарина, први је био Герман Титов, а други Нељубов. Био је помало уображен, али паметан, бистар момак.

«Наравно, сваки од нас је желео да буде први,» наставља Виктор Горбатко. – Још пре сусрета с Сергејем Павловичем Корољовом Јура је већ био један од оних који су препоручени за први лет. Кад смо се сусрели с Корољовом, он је прво подигао Јурија Гагарина и с њим је најдуже разговарао, а затим је кренуо по списку.»

Јуриј Гагарин је био нормалан човек и остао је такав кад је био прво полазник, затим космонаут који је обавио лет, касније командир одреда, затим заменик начелника Центра за припрему летова у Космос. Ето, такав једноставан пример наводи пилот-космонаут.                   

Давао се концерт код нас, у Звјоздном горотку. Ваља, његова жена, била је у болници, Јура је ишао да је обиђе, вратио се и дошао је на концерт. После концерта жена и ја излазимо, а он каже: «Седите, ја ћу да вас пребацим.» До зграде у којој смо живели било је свега 300-400 метара, он је живео испод нас. Моја жена му је рекла: «О, више не можеш пешке да пређеш ни неких 500 метара, идеш колима.» А он је врло искрено рекао: «Схвати, био сам у болници и дошао сам право оданде.» Без обзира на славу, која се обрушила на њега, он је остао добар друг и увек је говорио: «Мој задатак је да из првог одреда сви полете у космос, а онда ћу и ја.»

Био сам с њим на припремама, кад се спремао заједно с Владимиром Комаровом, - сећа се двоструки Херој Совјетског Савеза. – Без обзира на то што су му давали врло тешке послове, он се брижљиво спремао за лет и обављао је своје обавезе као заменик шефа центра за припрему за летове у космос. Није имао звездану болест.

Нажалост, сан Јурија Гагарина о томе да још једном оде у Космос није се остварио, каже Виктор Горбатко. Он је у орбиту летео три пута.

[Оља]

Посада космичког брода "Гагарин", доснеће на МКС Казанску икону Мајке Божије

Москва, 5. априла 2011.

Посада космичког брода "Сојуз ТМА-21", названог у част првог космонаута "Гагарин",  донеће на МКС Казанску икону Мајке Божије. Ово је изјавио игуман Јов, настојник храма Преображења Господњег у Звезданом граду (о коме смо доста писали у другим темама, пп), који је испратио нову експедицију са космодрама у Бајконуру. Отац Јов изјавио је да је икону космонаутима Александру Самокутјаеву и Андреју Борисенку уручио Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил.

Икона, која ће долетети са бродом "Гагарин" на МКС, чуваће се у руском делу станице.

Превод за Поуке.орг - Јустина

[Оља]

Свет прославио 50. годишњицу лета у космос Јурија Гагарина

17.04.2011, 21:56

Свет је ове недеље прославио 50. годишњицу првог лета човека у окоземаљски простор. 12. априла 1961. године совјетски  пилот Јуриј Гагарин је на броду Васток извршио лет око планете. Почела је космичка ера човенчанства. Од 2011. године на предлог Русије је Генерална Скупштина УН  објавила  тај дан Међународним даном лета човека у космос.

У совјетском одреду космонаута број 1  било је 20 људи. Свако од њих је сањао о првом лету, али је отворио пут у космос управо Јуриј Гагарин. Он је био  најбољи међу једнаким, - каже двоструки херој Совјетског Савеза, генерал-мајор авијације, пилот-космонаут  Виктор Горбатко, који је три пута летео у орбиту. Данас је од тог тима остало само четири човека.

Легендарни лет је трајао свега 108 минута, али је он омогућио да се савлада психолошка  препрека и докаже да је човек способан да лети ка звездама. Поред тога је тај догађај постао тријумф совјетске науке и индустрије и победа над САД-ама у  великој конкуренцији  у отварању врата у космос. Од тог је времена космонаутика постала локомотива напредних достигнућа и територија тесне сарадње различитих земаља.

Председник Русије Дмитриј Медведев је назвао лет Јурија Гагарина у космос револуционарним догађајем.

То је истакнуто достигнуће совјетске космонаутике. После тога се читав свет поделио на оно, што је било пре лета човека у космос, и оно,  што је постало космичка ера. Већ је много урађено за то време: било је много летова у космос, људи су били на Месецу, огромни број земаља је имао своје космонауте. Међутим, значај тог догађаја остаје фундаментална међа у развоју људске генијалности.

Русија намерава  да сачува статус велике космичке државе. Данас, например, она обезбеђује скоро половину свих лансирања ракета-носача у свету. Наша земља има  све неопходне ресурсе за нове продоре, - истакао је премијер Владимир Путиин на саветовању за развој ракетно-космичке гране.

Имамо напредне технологије, стручни кадар, јединствену производну базу,  одговарајућу инфраструктуру. Наша сателитска групација броји  више од 100 апарата. Само Русија – поред САД и Кине – има  све технологије и могућности за пилотиране летове, игра водећу улогу у обезбеђивању програма МКС.

У време прославе 50. годишњице лета Јурија Гагарина је објављено да је Русија заједно с партнерима одлучила да продужи експлоатацију МКС све до 2020. године. Идуће године ће у њен састав ући нови руски вишенаменски лабораторијски модул, а од 2016. године ће Русија лансирати још 3 блока и потпуно завршити формирање руског сегмента станице.

Током последњих 50 година у окоземаљској орбити се нашло више од 500 људи. Међу њима је било само 50 жена. Пилот-космонаут Јелена Кондакова је била прва  жена, која је летела и на руском, и на америчком бродовима. За експедицију на Атлантису Рускиња је добила медаљу НАСА. Старт и излазак у орбиту се на шатловима подноси много теже, него на руским бродовима, - каже Јелена Кондакова.

Данас руски и амерички стручњаци разматрају могућност заједничких међупланетарних космичких летова. У Роскосмосу су уверени да нема техничких проблема за лет на Марс. То значи да ће у блиској будућногсти такве мисије могу да буду обична ствар, као што су  летови авионима.

Глас Русије