О Русији / Вести из Русије

[Милан Меденица :)]

slava3

[Милан Меденица :)]

Становници Севера сећају се жртава „Курска"

12.08.2010.

У Мурманску су се данас сећали морнара подморнице „Курск" који су трагично погинули пре десет година. У храму Спаса-на-водама постављен је део подморнице за вечно сећање на оне који су погинули испуњавајући свој војнички дуг. Десету годишњицу трагедије су обележили данас у свим гарнизонима флоте.

Извор: Глас Русије

у човече, већ има толико ...

Бог да им душе прости 

[мирођија]

Broj stanovnika u gradovima Rusije prema popisu iz 2002 godine.

Gradovi sa preko milion stanovnika

№ Grad Broj stanovnika Gustina naseljenosti

na km². Region

1 Moskva

10 342 151 9 684,5 Moskva

2 Sankt Peterburg

4 661 219 3 330 Sankt Peterburg

3 Novosibirsk

1 425 508 2 851 Novosibirska oblast

4 Nižnji Novgorod

1 311 252 1 948,4 Nižegorodska oblast

5 Jekaterinburg

1 293 537 n/a Sverdlovska oblast

6 Samara

1 157 880 n/a Samarska oblast

7 Omsk

1 134 016 1 979,1 Omska oblast

8 Kazanj

1 105 289 2 599,5 Tatarstan

9 Čeljabinsk

1 077 174 n/a Čeljabinska oblast

10 Rostov na Donu

1 068 267 n/a Rostovska oblast

11 Ufa

1 042 437 n/a Baškirija

12 Volgograd

1 011 417 1 790,1 Volgogradska oblast

13 Perm

1 001 653 1 252,6 Permski kraj

[мирођија]

Gradovi sa manje od milion stanovnika [

№ Grad Broj stanovnika

14 Krasnojarsk, Krasnojarski kraj

909 341

15 Saratov, Saratovska oblast

873 055

16 Voronjež, Voronješka oblast

848 752

17 Toljati, Samarska oblast

717 500

18 Krasnodar, Krasnodarski kraj

710 400

19 Barnaul, Altajski kraj

649 600

20 Iževsk, Udmurtija

623 400

21 Uljanovsk, Uljanovska oblast

623 100

22 Jaroslavlj, Jaroslavska oblast

603 700

23 Vladivostok, Primorski kraj

586 800

24 Irkutsk, Irkutska oblast

578 000

25 Habarovsk, Habarovski kraj

578 000

26 Novokuznjeck, Kemerovska oblast

562 000

27 Tjumenj, Tjumenjska oblast

543 000

28 Orenburg, Orenburška oblast

534 000

29 Kemerovo, Kemerovska oblast

520 000

30 Rjazanj, Rjazanska oblast

513 000

31 Penza, Penzenska oblast

510 000

32 Tula, Tulska oblast

509 000

33 Naberežnjie Čelni, Tatarstan

507 000

34 Lipetsk, Lipetska oblast

503 000

35 Astrahan, Astrahanska oblast

499 000

36 Tomsk, Tomska oblast

490 000

37 Mahačkala, Dagestan

466 000

38 Kirov, Kirovska oblast

459 000

39 Čeboksari, Čuvašija

442 000

40 Kalinjingrad, Kalinjingradska oblast

424 000

41 Brjansk, Brjanska oblast

420 000

42 Ivanovo, Ivanovska oblast

413 000

43 Magnitogorsk, Čeljabinska oblast

413 000

44 Tver, Tverska oblast

406 000

45 Kursk, Kurska oblast

406 000

46 Nižnji Tagil, Sverdlovska oblast

380 000

47 Stavropol, Stavropoljski kraj

358 000

48 Arhangelsk, Arhangelska oblast

350 000

49 Ulan Ude, Burjatija

348 000

50 Belgorod, Belgorodska oblast

344 000

51 Vladimir, Vladimirska oblast

341 000

52 Kurgan, Kurganska oblast

330 000

53 Soči, Krasnodarski kraj

330 000

54 Kaluga, Kaluška oblast

329 000

55 Orel, Orlovska oblast

326 000

56 Murmansk, Murmanska oblast

321 000

57 Smolensk, Smolenska oblast

318 000

58 Vladikavkaz, Severna Osetija

314 000

59 Volžski, Volgogradska oblast

309 000

60 Čerepovec, Vologdska oblast

308 000

61 Čita, Čitinska oblast

306 000

62 Saransk, Mordovija

297 000

63 Surgut, Tjumenjska oblast

291 000

64 Vologda, Vologdska oblast

287 000

65 Tambov, Tambovska oblast

285 000

66 Kostroma, Kostromska oblast

275 000

67 Komsomolsk na Amuru, Habarovski kraj

273 000

68 Naljčik, Kabardino-Balkarija

271 000

69 Taganrog, Rostovska oblast

269 000

70 Sterlitamak, Baškirija

266 000

71 Petrozavodsk, Karelija

265 000

72 Bratsk, Irkutska oblast

255 000

73 Dzeržinsk, Nižegorodska oblast

253 000

74 Joškar Ola, Mari El

251 000

75 Šahti, Rostovska oblast

248 000

76 Orsk, Orenburška oblast

247 000

77 Angarsk, Irkutska oblast

246 000

78 Nižnjevartovsk, Tjumenjska oblast

241 000

79 Jakutsk, jakutija

239 000

80 Novorosijsk, Krasnodarski kraj

231 000

81 Siktivkar, Komi

229 000

82 Nižnjekamsk, Tatarstan

227 000

83 Bijsk, Altajski kraj

225 000

84 Veliki Novgorod, Novgorodska oblast

218 000

85 Stari Oskol, Belgorodska oblast

218 000

86 Grozni, Čečenija

218 000

87 Prokopievsk, Kemerovska oblast

217 000

88 Ribinsk, Jaroslavska oblast

215 000

89 Norilsk, Krasnojarski kraj

213 000

90 Blagoveščensk, Amurska oblast

212 000

91 Balakovo, Saratovska oblast

199 000

92 Pskov, Pskovska oblast

197 000

93 Severodvinsk, Arhangelska oblast

195 000

94 Petropavlovsk Kamčatski, Kamčatski kraj

195 000

95 Engels, Saratovska oblast

195 000

96 Armavir, Krasnodarski kraj

191 000

97 Zlatoust, Čeljabinska oblast

190 000

98 Kamensk Uralski, Sverdlovska oblast

183 000

99 Balašiha, Moskovska oblast

183 000

100 Sizran, Samarska oblast

182 000

[Guest]

мирођија

Свака част за овако лепе податке. Мислио сам да су Грозни и Псков већи градови.

[Guest Оливера]

У Русији се обележава Дан државне заставе

22.08.2010

У Русији се обележава Дан државне заставе. Акције посвећене главном симболу земље почеле су у Владивостоку народним весељем и празничним концертима. У центру Санкт-Петербурга су колоне људи у плавој белој и црвеној одећи направиле живу тробојку поред зграде Адмиралитета. У Москви и другим градовима Русије одржавају се празнични концерти и спортска такмичења. Празник је установљен релативно недавно - 20. Августа 1994. Године али историја државне заставе броји неколико векова. 1667. Године тробојка је била подигнута на руском војном броду „Орао“ саграђеном за владавине цара Алексеја Михајловича. Статус државног симбола је застава добила за владавине Петра Првог који је одредио редослед боја и својеручно нацртао образац заставе. Крајем 19. Века застава је постала званичном заставом Русије и била је укинута 1918. године од стране бољшевика.

[Guest Оливера]

Споменик боју титана

Од свих мојих битака, најужаснија је она коју сам водио код Москве. Французи су у њој показали да су достојни победе,а Руси да се називају непобедивим. Тако је император Наполеон Бонапарта оценио резултат генералне битке против руске армије за време једне од најнеуспешнијих својих војних афера – рата против Русије 1812. године. Битка о којој је говорио Наполеон десила се 26. августа 1812. одине на западној периферији московских територија – на такозваном Бородинском пољу. У светску војну историју она је ушла као Бородинска битка, још и као „битка титана“. Трајала је скоро 15 сати и сматрала се једном од најкрвавијих од свих познатих једнодневним битака. Њен резултат био је нерешен. Ипак после ње армија Наполеона више се није опоравила и врло брзо ју је протерала из Русије армија под командом руског војсковође фелдмаршала Михаила Кутузова. Већ 1812. године Бородинско поље је постало за Русе свето место, куда се ишло на ходочашће. 25 година касније на њему су почели да се подижу споменици, а данас се овде налази војно-историјски музеј, најстарији од оних који су у свету отворени на пољима битака. 2007. године музеј Бородинско поље је добио награду УНЕСКА З аочување и управљање културним крајоликом. Крајолик је заиста највредније што поседујемо, чувајући у њему руске и француске заклоне од пре 200 година и све површине које су биле укључене у Бородинску битку, подвукао је за Глас Русије водећи сарадник музеја Александар Суханов. Површина битке износи 110 квадратних километара – наставља Александар Суханов. То је скуп река, брда, јаруга, мочвара, потока, који су војници врло успешно користили како би извели на том месту генералну битку. Руска армија је заузимала по фронту отприлике 8 километара. На читавом том простору у току санитарног чишћења Бородинског поља, које је трајало од јесени 1812. до пролећа 1813, било је сахрањено скоро 50 хиљада мртвих тела и око 34 хиљада коња. Укупно 350 гробница. Читав дан радимо, користећи разне технологије, да откријемо места братских гробница. Првобитно су оне биле обележене брежуљцима са крстовима, али временом су биле изгубљене. Тренутно се зна само за три браске гробнице ратника, погинулих на Бородинском пољу. Као и пре 200 година, пејзажна доминанта Бородинског поља су командни пунктови Наполеона Бонапарте и Михаила Кутузова, где су постављени специјални споменици. А укупно на Бородинском пољу има 36 споменика. И посебно место међу њима заузима Спасо-Бородински женски манастир, који је основала удовица генерала Тучкова, погинулог у Бородинској бици. Пти томе манастир је изграђен управо на оном месту где су се налазиле најважније руске утврде. Велики споменици на бородинском пољу, препознатљиви, то је као прво главни споменик који стоји на месту руске батерије генерала Рајевског, говори Александар Суханов. Ово је гигантска капела висока 28 метара, или како ми кажемо, игла са златном главом. Други по значају је наравно споменик Михаилу Кутузову: висока гранитна четвороугаона стрела, овенчана двоглавим орлом. Још један важан архитектонски објекат је споменик Звахална Русија својим браниоцима: он је доминанта на руској фаланзи поља, коју је бранила армија генерала Багратиона. Овај дан ће бити вечни спомен храбрости и личне одважности руских војника – овакву оцену дао је Михаил Кутузов руским ратницима на дан Бородинске битке! И музеј Бородинско поље заиста чини све како сећање на овај истакнути догађај у руској историји не би избледело.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

Питање о вери

30.08.2010.

Треба ли утврдити религиозну припадност руских грађана? Ово питање се поново разматра уочи још једног Савезног попуса становништва који ће бити одржан од 14. до 25. октобра 2010. године. Религиозни посленици немају ништа против укључивања питање о конфесионалној припадности у анкету. Кажу да ће им таква информација бити врло корисна. При томе они и не инсистирају на присуству ове тачке у у анкети.

Последњи пут руске грађане су питали за религију за време Општег пописа становништва 1937. године. Кажу да је ово питање у анкету ставио лично Стаљин. Тако је он хтео да провери како је протекла петољетка борбе против религиозних предрасуда. Тада се 53,3% становништва СССР изјаснило као верници,а у селима тај број је био још већи - око 70%. Резултати су били проглашени незадовљавајућим, а подаци поверљивим. Али више за веру за време пописа руске грађане нису питали.

У анектама Савезног пописа становништва 2010. питае односа према религији такође није предвиђено. Мада, несумњиво, данас би било занимљиво знати који број руских грађана се сматра верницима. Пре свега, то занима представнике различитих конфесија, које смарају да се социолошки подаци о броју верника у Русији предтављају умањним. Попис би могао да покаже праву слику, зато што се анкетира читаво становништво земље. Али питање вере може да изазове код руских грађана неке тешкоће, самтрају религиозни посленици.

Током последњих 70 година у земљи није било праксе идентификовања људи по религиозном признаку. Тек 90-их година започео је активан религиозни живот, истиче заменик председника Синодалног одељења за сарадњу Цркве и друштва Московске Патријаршије Георгиј Рошчин.

Можда пре него што се постави питање религиозне припадности, треба скренути пажњу на образовну сферу, припремити људе за то да они могу да одговоре на то питање. Јасно је да црквени људи и прави следбеници појединих религија несумњиво знају како да одговарају. Али већина наших грађана, мада се и убраја у православне, јудеје, муслимане и будисте, не може да се идентификује као црквени човек. То ће наравно створити одређене тешкоће у статистичком ордређењу припадности појединој конфесији, вери.

Са тачке гледишта етиологије и општег развоја земље, утврђивање питања вероисповести руских грађана такође је врло важно. Јер Русија је поликонфесионална земља. Попис би помогао да се открије реални процентни однос представника традиционалних религзија и других религиозних удружења.

Русија последњих година доживљава препород духовности. Може се рећи, овај процес је у јеку и још није завршен. Али ипак за експерте питање религије за сада није приритетно. Уз то имамо три извора добијања ових података - каже заменик директора Института за етнологију и антропологију РАН Владимир Зорин.

Први је генетички принцип преко пописа. Знамо који народи се придржавају каквих погледа традиционално. Други извор су социолошка анкетирања. Она говоре о томе да број верника у земљи стално расте, последњи подаци су на нивоу од 60%. Коначно, постоје подаци самих конфесија.

Треба ли очекивати укључивање питања о религији у анкету наредног пописа, који ће бити изведен за једно десет година, показаће време. За сада чак није јасно како формулисати ово питање. Треба истаћи да за сада ни једна традиционална конфесија у Русији није упутила обраћање Росстату са молбом да се питање вероисповести укључи у анкету за попис.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

Пут у цркву постаће краћи

31.08.2010.

Четрдесет четрдесетака - тако су раније звали Москву, имајући у виду број цркава у престоници. До почетка 20. века овде је било регистровано око 1600 парохија, тачније 40 пута 40. за време СССР многе цркве су биле разрушене или затворене. Савремена Москва се налази на последњем месту међу градовима РФ по односу броја православних цркава и становника. Ускоро ће се ситуација променити. Наредне године у престоници планирана је изградња најмање 200 православних цркава.

Према истраживању, у Москви седа на једну православну цркву долази 40 хиљада људи. При томе, према статистици, данас се православним сматра две трећине становника престонице, рекао је у интервјуу за Глас Русије представник Московске патријаршије, свештеник Владимир Вигиљански.

Москва, у поређењу са другим субјектима РФ, налази се у најтужнијем стању. Код нас број цркава по глави становника заостаје за многим градовима и областима. Огроман број квартова Москве није у стању да задовољи религиозне потребе становника града. Понекада на кварт од пола милиона постоји једна мала црква. И многи људи, међу којима су старији и инвалиди, приморани су да путују у центар, да губе неколико сати на пут само како би доспели у храм.

Иницијатор Програма-200 била је РПЦ. У понедељак на састанку Патријарха Кирила са градоначелником Москве Јуријем Лушковом био је означен почетак пројекта изградње 200 православних цркава.

Подизање цркава по свим канонима црквене уметности није јефтин и брз посао. Како би се у кратком року решио проблем, било је предложено да се граде такозвани модулски сабори. Они се праве за дан и могу да приме неопходан број верника, наставља православни свештеник.

То ће бити мудулска конструкција од армираног бетона, коај се затим облаже циглом. За основу ће бити узет црквени простор за 200 до 300 људи, уз њу може да се дода са леве и десне стране за још сто људи. Тако ако се појави потреба, уз постојећу цркву може да се догради модулска конструкција и да се прошири простор цркве. Такви пројекти су већ спремни.

Идеја изградње оваквих цркава није нова. Масовн аизградња цркава вођена је у Русији на рачун државе средином 19. века до прве деценије прошлог века. Пстојала је чак разрађена специјална серија упрошћених пројеката невеликих, претежно дрвених цркава. А око сто цркава било је изграђено тада по индивидуалним пројектима, чији су аутори истакнуте руске архитекте као што је Шусев, Шехтељ, Бондаренко.

Сада ће се изградња цркава вршити углавном на рачун добротворних средстава и узимајући у обзир жеље становника квартова. Власти града већ су одредиле 35 парцела у разним квартовима града и у Подмосковљу, где ће се ускоро подићи цркве. Углавном то су квартови новоградње, који се налазе иза Московског кружног аутомобилског пута, тачније најудаљенији од центра Москве. Овде цркве треба да се појаве до краја године. А осталих 165 цркава треба да буде изграђено у току 2011. године.

Истина, и то ће бити недовољно. Јер ако се оријентишемо на статистику крштења у Москви, у главном граду потребно је бар 600 нових цркава.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

У септембру "Дани руске духовне културе у Србији"

Београд, 26. август 2010. године – Министарство културе Владе Републике Србије саопштило је данас да ће у Београду и Лесковцу од 14. до 21. септембра бити одржани "Дани руске духовне културе у Србији".

Свечано отварање ове манифестације биће уприличено у Центру "Сава" 14. септембра пројекцијом играног филма "Адмирал" Андреја Кравчука.

Публика Београда и Лесковца моћи ће у оквиру "Недеље руског филма" да погледа најзначајнија остварења савремене руске кинематографије.

Поред "Адмирала", програм чине и "Самртни плес" Александра Смирнова, "Соба и по, или сентиментално путовање у домовину" Андреја Јурјевича Хржановског, "Један је рат" Вере Виталијевне Глагољеве, "Ускоро ће пролеће" Вере Сторожеве Михајловне, "Поп" Владимира Ивановича Хотиненка и "Цар" Павела Семјоновича Лунгина.

У оквиру музичког програма, 16. септембра у Центру "Сава" великим концертом представиће се Хор Московске патријаршије, док ће 21. септембра наступити трио "Реликт".

Дан пред затварање манифестације, 20. септембра, на великој сцени Центра "Сава" водећи солисти балета руских театара извешће заједничку представу.

Извор: Званични сајт Владе Србије

[Guest Оливера]

Часовник Спаске куле не касни

2.09.2010.

Фото: РИА Новости

Спаска кула Московског Кремља - парадна, свечана, на улазу у Кремљ са Црвеног трга, главног трга земље, овог лета се преобразила. Изнад свода откривена је рестаурирана надвратна фреска Спаситеља, за чије постојање 80 година нико није знао. А ускоро ће московљани чути обновљене откуцаје чувеног кремаљског сата, који се налази на тој кули. Рад рестауратора звоника могу да оцене и учесници Међународног војно-музичког фестивала Спаска кула, који се отвара 4. септембра.

Краћа излет у историју. Часовник на Московском Кремљу појавио се почетком 15. века, тада је он био смештен у двору и одзвањао је само на цео сат. Али већ у 16. веку он се преселио на кулу. Направљен углавном од дрвета и отворен за све ветрове, часовник је страдао од кише, снега, пожара. У 17 веку, када су куле Московског Кремља биле надограђене и Спаска кула, на пример, достигла је висину од 60 метара, на њој је био монитран нови сатни механизам. Према сведочењу савременика, то је био чудесан градски говздени сат, чувен у читавом свету по звуку свог великог звона, које се чуло на преко 10 врста. Сат са звоном за Москвоски Кремљ купио је у Холандији цар-реформатор Петар Први. Ипак, без обзира на то што је број звона на кули у разна времена достизао 60, часновник је могао квалитетно да изведе само једноставне мелодије. А захтевали су од њега сложене, примећује управник Московског Кремља, генерал-потпоручник Сергеј Хлебњиков.

На пример, први управник Московског Кремља у совјетском периоду Маљков направио је тако да часовник свира Интернационалу. 90-их година била је обновљена Химна РФ. Али она није била, по мени, у потпуном складу са нотним материјалом, говори актуални управник Кремља.

Управо из тог разлога била је донета одлука о прештимавању звона. А то није проста ствар. Особеност руских звона је у томе што је њихов спектар звучања врло широк. Звоно не издаје један звук одређене висине, већ мноштво звукова, па још са својеврсним призвуцима и дугим ефектом еха. У Европи је тај проблем решен једноставно, заменом звона за плоче кариљоне. За Русију са њеном традиционалном љубави према звонима то је неприхватљиво.

Звона кремљовског сата постављена су на последњем нивоу Спаске куле са разних њених страна. Зато звук који допире до људи који стоје на Црвеном тргу и звук иза зидина Кремља, на његовој територији, није исти. Прештимавањем механизма бавили су се стручњаци који сарађују са РПЦ, говори генерал-потпоручник Сергеј Хлебњиков.

Постоји Друштво црквених звонара, које је предложило да се обнови аутентични звук Химне РФ. Акустичари су снимили звук звона на Спаској кули. Схватили су који звуци, које ноте недостају, шта је потребно да се излије поново. Тиме се позабавило предузеће у Јарославској области у граду Тутави, које лије звона пре свега за цркву. Како би се постигао препознатљив звук, посао мора да буде изведен врло квалитетно. Треба радити све промишљено, достојно, за дуги низ година - с поштовањем не само за саму кулу, већ и људе који јој долазе.

Обновљена варијанта Химне Русије која се чује са Спаске куле четири пута дневно - у поноћ и даље на сваких 6 сати, већ је готова.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

http://kremlin-military-tattoo.ru/

[Guest Оливера]

Градоначелник Москве и патријарх Московски и све Русије отворили дворац цара Алексеја

4.09.2010

Градоначелник Москве Јуриј Лушков и патријарх Московски и све Русије Кирил су отворили у музеју-поседу Коломенскоје на југу Москве обновљени дворац цара Алексеја. Он је био саграђен 1667. године. Кирил је изразио московским властима захвалност за обнављање величанствене архитектонске грађевине. Отварање музеја је уприличено Дану града који се обележава данас.

[Guest Оливера]

Ватрене мелодије и ритмови марша Спаске куле

4.09.2010

Фото: РИА Новости

Централни културни догађај  данашњег викенда у Москви - која слави своју 863. годишњицу - је отварање Међународног војно-музичког фестивала Спаска кула (4. септембра у 20 сати)

На Црвеном тргу Москве, код зидина Кремља у част отварања фестивала се одржава грандиозни шоу, у којем учествује више од хиљаду војних музичара - колективи из 9 земаља и уједињени оркестар ЕУ. Главни војни диригент Русије генерал-поручник Валериј  Халилов је уверен да такав спектакл  може да поништи мишлење малограђана да  војни оркестар свира само приликом параде или сахране.

Као музички руководилац фестивала могу да кажем, - наставља Валериј  Халилов, - то је диван призор који није тако чест не само публику Москве, Русије, већ и сигурно  публику читавог света, зато што је сам Црвени трг потресно место за одржавање војно-музичког фестивала. Он се разликује од  тргова на коима се одржавају такви спектакли у другим градовима и земљама.  Ту је јединствени спој архитектуре, историје и саме културе.

Руски организатори су позвали за данашњи, трећи фестивал војне оркестре из земаља ЗНД - Казахстана, Таџикистана, Украјине.  То су колективи, створени на слику и прилику руских оркестара од стране питомаца руских војних музичких високих школа. Међутим, сваки колектив је непоновљив по свом националном колориту јер у сваком оркестру има и народних инструмената.  На Црвеном тргу  испољавају своје сјајне вештине војни музичари Немачке, Француске, САД, Израела, Бахрејна. У интервјуу Гласу Русије Валериј Халилов је изразио у вези са тиме посебну радост.

Не желимо да би колективи били слични. Нека буде више оркестара из различитих  места земаљске кугле, који заступају различите народе, нације. То ствара посебну атмосферу празника и служи као елемент  упознавања. Где можете да чујете живу музику оркестра Бахрејна? Или, рецимо, шкотских гајдаша којим традиционално учествују у овом фестивалу. То је дивно!

Као што су широки предели, где живе учесници фестивала, широка је и лепеза њихових наступа: од класичне музике и војних маршева све до популарних мелодија из времена Другог светског рата - у част 65. годишњице Победе, чак и хитова Мајкла Џексона. Маскота фестивала  Спаска кула је статуета од порцулана гренадира-бубњара у историјској униформи руског Преображенског пука. Аутор ексклузивне статуете је познати у свету уметник Михаил Шемјакин. Он прича:

То је смешна, весела и многима позната фигурица, - каже уметник. - То је Крцко Орашчић из истоименог балета који је демонстриран у читавом свету - у Вашингтону, Паризу, Баден-Бадену, Лондону. Била је донета одлука да се он претвори у бубњара и буде поклон за овај диван фестивал. Обожавам војне оркестре, - додаје Михаил Шемјакин. Ја сам син војног лица, и моја мама је ратовала на фронтовима Другог светског рата.  Дакле, сигурно ћу добити на фестивалу много утисака који ће се повезати са дечијим успоменама.

Шемјакинску статуету ће добити као поклон сви учесници и почасни гости фестивала Спаска кула, међу њима и чувена певачица Миреј Матје која ће наступити уз пратњу војних оркестара овде на Црвеном тргу приликом затварања фестивала (9. септембра).

[Guest Оливера]