О Русији / Вести из Русије

[Guest Оливера]

Уметност и религија: судско питање

12. јула у Москви ће бити изречена пресуда организаторима изложбе Забрањена уметност. Трогодишња судска расправа подигла је много буке.

Сама чињеница суђења људима који су себи дозволили можда превише слободно, али ипак уметничко изражавање, поделела је руско друштво. 58% анкетираних од стране социолога Левада-центра сматра да људи треба да имају слободу речи и право на јавну критику религије. 40% руских грађана је против објављивања дела која изазивају протесте, која дотичу религиозна осећања. Око чега су се разбуктале такве страсти?

Изложба Забрањено искуство била је организована 2007. у московском Музеју Андреј Сахаров. Она је објединила неколико радова савремених руских уметника, одбијених за учешће у јавним излагањима. Радови су били постављени иза специјално направљеног зида, како би се погледали, требало је стати на столицу и погледати кроз отвор на зиду. Оно што су видели шокирало је многе, али највише вернике, црквене људе. Јер многи уметници су манипулисали хришћанским симболима. Тако се друштвена организација Народни сабор обратила тужилаштву Москве, тражећи да се позову на кривичну одговорност за вређање осећања верника организатори изложбе. То и јесу садашњи оптужени: Јуриј Самодуров, бивши директор Музеја Сахарова, као и Андреј Јерофејев, који је до недавно био на челу Одељења за најновије токове московске Третјаковске галерије и био је отпуштен због кршења музејског реда.

Патријарх Московски и све Русије Кирил није има ништа против да се судско гоњење спроводи у име цркве. Ипак какво оно треба да буде, то је питање. Своје мишљење тим поводом у интервјуу за Глас Русиеј изрекао је руководилац прес-службе Московске патријаршије протојереј Владимир Вигиљански.

Према уметности која у суштини представља само могућност аутора да скрене на себе пажњу вређањем вере других људи, односим се, несумњиво негативно. Али и руски закони се такође негативно односе према томе. 282. члан Кривичног кодекса посвећен је управо вређању националних и религиозних осећања. Изложбе Опрезно, религија и Забрањена уметност садржале су такве предмете који су вређали религиозна осећања. Њихови приређивачи, који сада очекују пресуду, нарушили су закон. Али мој принципијалан став је такав: ако човек није извршио насиље над другим човеком, онда се не сме кажњавати ограничавањем слободе, потребни су други начини.

Андреј Јерофејев и Јуриј Самодуров виде ситуацију на различите начине. На конференцији за штампу уочи последњег заседања суда Самодуров је разматра на пример као конфликт Цркве и друштва. Он сматра да без обзира на то каква буде пресуда суда, тачку на тој причи суд неће поставити. Зато што ни ослобађајућа ни оптужујућа пресуда неће одговарати маси људи. Бивши директор музеја Сахаров је сигуран да је данас борба против агресивних забрана једини излаз. За кога?

...

За оне љде кји сматрају савремену уметност и њихов језик принципијално важним, појашњава Јуриј Самодуров. За оне који не желе да наша земаљ буде православна Саудијска Арабија, мада до тога је далеко, али клерикализација се дешава. За оне људи који сматрају да је клерикализација неспојива са Уставом РФ: ми смо вишечлано друштво, али ми смо световна држава. Никада нисам био борац против религије и нећу ни бити. Али сматрам да религиозна и нерелигиозна свест допуњавају једна другу, оне су увек постојале и увек ће постојати.

Андреј Јеровејев главни проблем види не у конфликту уметности и религије. Он скреће пажњу на идеолошку позадину акција иницијатора судске расправе - Народног сабора.

Овај покрет настао је пре непуних 10 година од остатака рафсормиране неофашистичке партије РНЕ и осталих националистичких покрета, каже Андреј Јерофејев. Народни саобр није оригинална појава, већ прилично традиционална и доследна у својој културној политици. Неонацисти у свим земљама традиционално су борци против савремене уметности. Тачно тако су поступали и немачки нацисти, када су приређивали погроме изложби „дегенеративне уметности".

Међутим, Андреј Јерофејев, коментаришући ситауцију тако оштро, у политичком ракурсу, у писму патријарху Кирилу извинио се што је нехотице дирнуо осећања верника. А Јуриј Самодуров није признао, и вероватно неће признати осећање своје кривице.

Став Министарства културе РФ нешто рпе изрицања пресуде изрекао је министар Александар Авдејев. Он је рекао да за организацију ове излобже уоште не треба судити: Самодуров и Јерофејев нису прешли црвену линију закона. То је било неминовно епатирање, по мени. Кривични кодекс се не сме примењивати. Такви покушаји код нас никада нису успевали, затим нам је због њих било непријатно, рекао је министар.

[Guest Оливера]

Судска пресуда уз топот ножица буба-шваба

12.07.2010

Две казне укупне суме од преко 10 хиљада долара - таквом пресудом се 12. јула у Москви завршило двогодишње суђење организаторима изложбе Забрањена уметност.

До недавно на опуженичкој клупи Јуриј Самодуров, бивши директор московског Музеја Андреја Сахарова и бивши руководилац Одељења за најновије токове московске Третјаковске галерије Андре Јерофејев ипак су били проглашени кривим по 282. члану Кривичног кодекса РФ: подпиривање мржње и нерпиајтељства, као и унижавање људског достојанства уз злоупотребу службеног положаја. Претила им је реална казна затвора. Сада они намеравају да уложе жалбу, инсистирајући на признању своје потпуне невиности.

Иницијатори коначно окончаног судског процеса били су чланови православно-патриотског покрета Народни сабор. По мишљењу његових лидера, изложба Забрањена уметност показала је недозвољено слободно обраћање са хришћанским симболима и увредила религиозна осећања многих верника. Народни сабор је нашао подршку у РПЦ, мада не толико ватрену како би желели његови представници. Ни један од званичних представника цркве није био за казну затвора. Друга је ствар што су неки свештеници нашли да је сума казне превише ниска, зато је само кажњавање симболично. Тако се одговорни секертар Патријаршјског савета за културу ахимандрит Тихон изјаснио о организаторима изложбе без и најмање симпатија: за њих је оптужујућа пресуда наредне етапа за исте такве скверне забаве. У целини, коментаришући став Цркве по датом питању, секретар за штампу Московске патријаршије Владимир Вигиљански подвукао је у интервјуу за Глас Русије да Црква нема за циљ прогањање световне уметности.

Црква је одвојена од државе и не жели да мења државно уређење, она жели да се мењају људске душе, и у том смислу активна је за оне људе који се одазивају на позив Божји, каже Владимир Вигиљански. Она понекада подсећа на вредности историјски традиционалне за нађу земљу. То су оне вредности које су бољшевици покушали да раоре и против којих се залажу наследници бошљевика, наследници атеиста и тоталитарног режима. Црква није агресивна. Она покушава да помири људе у свим ситуацијама - политичким културним, идеолошким моралним. Црква је толерантна, чак према посрнулима, према оним људима који се залажу против ње.

Од првих дана суђење организаторима изложбе Забрањена уметност већи део руског друштва прихватао је као опасни преседан - као знак да се у уметност враћа цензура. Зато су паралелно са суђењем одржавани митинзи у подршку осуђенима. И чак да нан читања пресуде није могло без протестне акције, истовремено смешне и дрске. Млада представница једног арт-удружења донела је у зграду суда велику кутију напуњену буба-швабама. Пуштени на слободу они су задали много бриге чистачици.

Познати представник арт-индустрије, директор Пермског музеја савремене уметности Марат Гелман чак је обећао да ће демонстративно поновити изложбу Забрањена уметност у случају да пресуда његовим колегама буде превише сурова. Сада је он одустао до своје намере и сматра да ће новчана казна помоћи да се смање даљи напади на савремену уметност од стране „мракобесја". Мракобесје постоји свуда, изјавио је Марат Гелман, не само у Русији, и врло је важно у тој ситуацији то што они осећају да држава није на њиховој страни.

Сличне тачке гледишта се придржава и руски писац Виктор Јерофејев - између осталог старији брат осуђеног Андреја Јерофејева.

Наша власт је либералнија од нашег народа, скреће пажњу Виктор Јерофејев. Сетите се, још је Пушкин говорио да је једини европљанин у Русији - влада. Имајући у виду режим Николаја Првог. Пушкин се, чиноло би се, шалио, али то је заиста тако. Данас влада, ако се под тиме подразумева институција власти, Москвоски Кремљ, не подилази људима из Народног сабора. И постоји осећање да живимо под окриљем адекватне организације власти. Али истовремено живимо у земљи неофита, који стално желе да заштите Бога. Он ће и без њих себе заштити. И нису потребне те „шапице" које птите Бога од некаквих појава живота на Земљи.

Сама чињеница покретања судског процеса била је неправилна реакција на догађај - о томе су говорили многи, између осталог руски министар културе Александар Авдејев, као и представник за људска права у РФ Владимир Лукин. Његова оцена догађаја је следећа: У датом случају упитању је спој лошег и доброг укуса. Али питања укуса се у цивилизованом друштву решавају на сваком другом месту, само не у суду.

[Guest Оливера]

Повратак Николе Чудотворца

12.07.2010.

Фото: РИА Новости

После Спаске куле Московског кремља, грађевинска мрежа је натегнута преко фасаде још једне куле - Никољске. Започело је отварање ниша изнад капија обе куле, где су недавно пронађене замалтерисане фреске. Древне, вома вредне фреске биће рестауриране и поново отворене за разгледање.

На Спаској кули рестауратори раде на обнови фреске Спаситеља. А на Никољској кули је пронађен лик Николе Чудотворца или, како га сада називају, Николе Можајског. У Русији је лик свемоћног Чудотворца чешће од других светаца представљан на иконама, њему су више него било коме другом посвећивали цркве. У једној од њих, у подмосковском граду Можајск, пре неколико видова нађен је необичан лик у облику скулптуре: у једној руци он је држао мач, спреман да се спусти на главе Татара и Монгола који су држали град у опсади, а у другој сам град у знак његове заштите. Овај лик свеца је тако и назван - Никола Можајски и у Русији је постао врло популаран.

Управо такав лик - са мачом у једној руци и градом у другој, пронађен је над капијом Никољске куле Московског кремља. Реликвија је много тога преживела. За време Отаџбинског рата 1812. против Наполеона, француске трупе, повлачећи се из заузете Москве, минирале су Никољску кулу. Пукотина се зауставила управо на нивоу фреске: у томе су верници видели божанствено провиђење и знак да ће армија Наполеона пропасти у Русији. А за време револуционарних борби 1917. године слика Николе Чудотворца је била изрешетана мецима, али сам лик  свеца није пострадао, што су православни верници опет схватили као чудо. Између осталог, тада је Никола Можајски изгубио десну руку, после чега се у народу појавила икона са ликом Николе рањеног...

Годину дана после Октобарског преврата 1917. године завршен је синодални период Православне цркве у Русији, препорођена је патријаршија, истовремено био је издат декрет о одвајању цркве од државе, подсећа Владимир Јакуњин, председник добротворног фонда Андреја првозваног, који је иницирао трагање и обнову надвратних фресака Московског Кремља.

После избора патријарха 1918. године народ је ишао да се поклнои тим ликовима, што је, разуме се, било неприхватљиво за нову власт, која је заузела Кремљ. И зато је била издата наредба да се ликови светаца прекрију црвеним платном. За сада, истина, немамо доказе да је уследила наредба да се коначно сакрију фреске Спаситеља у Спаској кули и Николе Можајског у Николској кули. Зна се само да су се 20-их година још обављали некакви радови на рестаурацији.

И ова околност и чињеница да су изнад капија Кремљовских кула све те деценије постојале нише, очувала је интригу до данашњих дана. Прво сондирање ниша које су извели стручњаци потврдило је претпоставку да фреске нису изгубљене, каже руководилац радова нарестаурацији Сергеј Филатов.

Под слојем малтера, који смо све ове године видели, налази се метална решетка и метална мрежа. Они одступају од слоја фреске са бојом на отприлике 10 центиметара. Тачније тамо постоји ваздушни слој. Фреска је изведена на малтеру. На Спаској кули уљаном техником из 19. века. Што сеи тиче Никољске куле, фреска је направљена вероватно у старијој техници темпере. Она датира вероватно с краја 15., почетка 16. века.

Ради откривања фресака рестауратори су примењивали максимално једноставу стару методу - уклањали су малтер и мрежу помоћу чекића и длета. Истина, у тој фази једноставност престаје и започиње дуг и тежак процес обнове. Сам лик се сада налази под слојем прљавштине и чађи и може да се види само искусним оком. Тако да пре него што приступе рестаурацији фреске, научници морају да обнове лик насликан на њој према сачуваним документима. Главни од њих је фотографија фреске Николе Можајског коју је патријарх Тихон после Октобарског преврата 1917. предао предводнику белог покрета адмиралу Александру Колчаку. Фотографија се нашла у емиграцији, а пре неколико година предао ју је Русији епископ Женевски и Западноевропски. Тиме је и започела прича повратка фресака на куле Московског Кремља.

[Guest Оливера]

Петровдан

12.07.2010

12. јула црква прославља дан Светог Петра и Павла. Код православних хришћана завршен је петровски пост, који је Црква утврдила у знак сећања на служење и страдање светих апостола.

По јеванђеоском предању сам Исус Христос је позвао Петра, тада још обичног рибара Симона, заједно са братом Андрејем да му буду ученици. Симон је постао најревноснији следбеник Исуса. Због своје јаке вере он је добио од Учитеља име Петар, што у преводу са грчког значи камен. Како говори Јеванђеље по Матеју, Сапситељ је обећао да ће засновати на том камену Своју Цркву. Петар је први почео да проповеда о Христовом ускрснућу и много је страдао за веру.

Павле је пре тога носио име Савл и био је жестоки прогонитељ хришћана. Ипак на чудесан начин се преобратио у веру, крстио се и постао ревносни проповедник хришћанства. Извршивши неколико путовања по Средоземном мору, он је основао цркве у Малој Азији, Грчкој и Риму.

Оба апостола завршила су свој земаљски живот у Риму. Због проповедање Христа по наредби цара Нерона апостол Павле, који је имао римско држављанство, био је погубљен мачем. Апостоја Петра су по римским законима предали срамнијој казни - био је распет на крсту. Сматрајући да је недостојан да умре истом смрћу као и Спаситељ, Петар је замолио џелате да га разапну главом надоле.

Свете апостоле Петра и Павла почели су да поштују у Русији пре више од хиљаду година, одмах после преузимања хришћанства, говори филолог Татјана Скрипник.

Данас је тешко наћи руски град без Петропавловског сабора или Петровске улице, област без Петровке или Павловске слободе. У знак сећања на апостоле названи су градови Санкт-Петербург, Петропавловск-Камчатски и Петрозаводск. Имена Петар и Павле увек су била посебно популарна у Русији. Она су постала основа најраспрострањенијих руских презимена.

У знак сећања на служење и страдања светих апостола Православна црква је утврдила пост, који претходи празнику. Петровски пост, за време којег се не једе месо, јаја ни млеко, а посебним данима ни риба, може трајати од 8 дана до 6 недеља, у зависности од датума прославе Ускрса. Ове године он је био дуг и трајао је 6 недеља.

По традицији на породичном ручку данас треба да буду јела од рибе, пошто црква поштује апостола Петра још и као покровитеља рибара - наставља Татјана Скрипник.

На Петровдан обично се иде у госте, посећују се рођаци. Некада је сеоска омладина тог дана одлазила у поље на читаву ноћ, чекала излазак сунца. А оно, по народном предању, на празник Петра и Павла искри посебним бојама, које се преливају као дуга.

Сваки празник Православне цркве има посебан смисао, помаже да свхатио шта човек треба да учини у свом животу. Дан апостола Петра и Павла је позив на мисионарство. Наравно, данас мало ко иде у мисионарске походе и није за све то могуће. Али постоји мисија доступна сваком човеку - бити за све „сунашце" и како је говорио преподобни Амворсиј Оптински: Да живе и да не жале. Никога да не осуђују, никоме да не досађују, и свима моје поштовање.

[Милан Меденица :)]

овде и није питање цензуре, већ клевете, колико сам схватио ...

[Guest Оливера]

ПОЖАР У СВЕРУСКОМ УМЈЕТНИЧКОМ НАУЧНО-РЕСТАУРАТОРСКОМ ЦЕНТРУ „ГРАБАРЈА“ У МОСКВИ

Објављено од стране Светигора на 17. јул 2010.

САНКТ-ПЕТЕРБУРГ, 16. јула – У умјетничком-научно рестаураторском центру „Грабарја“ у Москви у четвртак 15. јула дошло је до крупног пожара. Приликом гашења погинула су два ватрогасца.

На рестаурацији и чувању налазило се много експоната из Псковског и Новгородског музеја.

„Ради рестаурације у центру Грабарја налазе се уникатне древноруске иконе из 15-17. в, плаштаница из 16. вијека. Само једна икона Рождества процјењује се на 12 милиона евра“, саопштила је за Интерфакс Олга Васиљева из Псковског музеја.

„Веома смо забринути за судбину експоната чија је судбина неизвјесна, али се надамо да је са њима све у реду, јер ако они буду изгубљени, то ће бити озбиљан губитак не само за колекцију нашег музеја, него и за читаву земљу, изјавили су из Новогородског музеја.

Велики број икона и слика који се налазио на трећем спрату рестаураторског центра „Грабарја“ у Москви изгорио је, саопштили су Интерфаксу из Службе за спасавање.

Пожар је захватио површину од 1, 5 хиљада квадратних метара.

Извор: Blagovest-info.RU

[Guest Оливера]

Москва ће прославити Дан Кршења Русије

26.07.2010

Москва ће постати први регион на територији Рф, у којем ће се 28.јула такође први пут прославити Дан Крштења Русије – нови државни празник у част светог кнеза Владимира. На Пушкинском тргу ће тог дана бити народна весеља.  Увече у центру града ће наступити звезде домаће естраде, а такође црковни хорови.

[Guest Оливера]

Русија у ватри

30.07.2010.

У европском делу Русије бесне шумски пожари. Ватра је разлог смрти петоро људи, један од њих је ватрогасац. То су прве информације о жртвама пожара.

Природни пожари, посебно шумски и тресетни, у периодима суша постају права несрећа за Русију. Ове године ситуација је најопаснија у две области европског дела Русије - Вороњешкој и Нижегородској. Ватра муњевитом брзином прескаче на домове и уништава читава насеља. Већ је изгорело око хиљаду кућа, - говори начелник Управе за информације Министарства за ванредне ситуације Ирина Андријанова:

Ситуација је постала озбиљна због тога што се, како су и прогнозирали стручњаци, ветар нагло појачао. Сада у ове две области имамо ветар јачине 23-28 метара у секунди при температури од 38 степени Целзијусових. Такозвани ниски пожари су прерасли у високе- најопасније. Хтела бих да кажем да од зоре до мрака у свим проблематичним областима Централног федералног округа у раду учествује авијација. 16 авиона учествују у гашењу пожара. Становништво се евакуише. Људи се смештају у школама и код рођака. Сви су обезбеђени храном. Организована је медицинска помоћ становништву. И психолошка подршка, - рекла је представница МВС Русије.

О озбиљности ситуације са пожарима у Русији сведочи и то да је председник Дмитриј Медведев наложио влади да предузме хитне допунске мере за ликвидацију последица стихије а такође да помогне онима који су страдали и породицама погинулих. Шеф државе је дао налог члановима кабинета министара да отпутују у регионима који су највише страдали од пожара и да оцене сами ситуацију на лицу места. Премијер Владимир Путин је већ допутовао у Нижегородску област, где је на сусрету са становништвом обећао материјалну помоћ.

[Guest Оливера]

Сенатор Торшин предлаже да се оснује фонд за заштиту православних светиња на Косову и Метохији

Александар Торшин, председавајући Руског савета федерације, истакао је јуче да је неопходно да се оснује међународни фонд за очување православних светиња на Косову и Метохији. „У овој фондацији би требало да буде ангажован велики број људи из различитих земаља, како би сви заједно посматрали и пратили како косовске снаге чувају манастире, због чињенице да косовске привремене власти нису заинтересоване да очувају Православље и православне светиње у тој области, “ рекао је Торшин за Интерфакс.

Према његовим речима, међународна фондација би требало прво да привуче представнике Русије и Сједињених Америчких Држава. Поред предлога за оснивањем фондације, он је истакао да је неопходно да се православне светиње на Косову и Метохији заштите стављањем на листу споменика који су под заштитом УНЕСКО-а.

Извор: Interfax religion

Радио Светигора

[Милан Меденица :)]

заиста су велики пред Господом кад им кућа гори, а они брину о светињи која је хиљадама километара удаљена од њих  

[ZELJKO P.]

70zfof0qsamomolitva

[Guest Оливера]

РФ је забринута за ситуацију са културно-религиозним објектима Косова

12.08.2010

Русија дели забринутост власти Србије и Српске православне цркве у вези са почетком процеса предаје косовској полицији функције чувања најзначајнијих објеката српског религиозно-културног наслеђа, говори се у објављеној у четвртак изјави  званичног представника МИП-а РФ Андреја Нестеренка. „Пажљиво пратимо ситуацију. Делимо забринутост власти Србије и Српске православне цркве, да ове намере воде ка додатној напетости у сфери безбедности на Косову, провоцирају раст неповерења српског живља према спремности међународних миротворних снага да испуњавају своје обавезе. Одлука која је донесена без пристанка српске цркве ставља под знаком питања очување српских манастира на територији Косова и Метохије, а многи од њих су на Списку Светског наслеђа ЈУНЕСКО-а, отежава делатност СПЦ у покрајини" - говори се у изјави Нестеренка.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

Становници Севера сећају се жртава „Курска"

12.08.2010.

У Мурманску су се данас сећали морнара подморнице „Курск" који су трагично погинули пре десет година. У храму Спаса-на-водама постављен је део подморнице за вечно сећање на оне који су погинули испуњавајући свој војнички дуг. Десету годишњицу трагедије су обележили данас у свим гарнизонима флоте.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

Немачка враћа отете реликвије

13.08.2010

Немачка је вратила Русији 23 иконе, украдене 90-тих година и нађене у Немачкој. Две иконе су из 18.века, остале из 19-тог. Руски конзул у Франкфурту на Мајни Владимир Липајев, коме су иконе предате, назвао је тај догађај примером координираних напора светске заједнице против шверца културног наслеђа. Русија активно сарађује у тој области са органима реда других земаља.

[Guest]

4chsmu1