О Русији / Вести из Русије

[Guest Оливера]

Медведеву је драго што празник Божића могу да прослављају сви руски грађани

7.01.2011,

Медведеву је драго што сада празник Божића за разлику од совјетских времена могу да прослављају сви руски грађани

Председнику Русије Дмитрију Медведеву је драго што сада празник Божића за разлику од совјетских времена могу да прослављају сви руски грађани. Веома ми је драго што сада сви могу да прослављају светли празник Божића, дан када је рођен Спаситељ, дан који поштују сви хришћани, рекао је шеф државе, честитајући васпитаницима ивановских дечијих домова празник. Шеф државе честитао је свој деци Нову Годину и Божић, пожелео у 2011. среће, добро учење, више радости и да се око њих налазе брижни људи. Светлост Витлајемске звезде ће вас осветљавати читаве године, и све ће бити добро, обећао је оn.

[Guest Оливера]

У Москви су започела божићна народна весеља.

7.01.2011

У парковима града праве снешка белића, грудвају се, играју коло. У једном од највећих паркова, Измајловском, организовано је такмичење снежних фигура. На Црвеном тргу испред Кремља направљено је клизалиште, на које је у петак дошло на хиљаде људи. Празничне манифестације се одржавају по читавој земљи. Оне ће трајати недељу. У петак РПЦ и низ других цркава дочекала је један од главних хришћанских празника, Божић, по Јулијанском календару.

[Guest Оливера]

Духовна богатства хришћанских конфесија на Божићном фестивалу у Москви

9.01.2011

Традиције духовне музика различитих хришћанских конфесија представља  Први међународни Божићни фестивал, који је почео у Москви 9. јануара. Он ће трајати до 23. јануара.

Програм фестивала, који се одржава на позорници Московског Међународног Дома музике, ексклузиван је. Међу учесницима  су 6 хорова из различитих земаља. Сваки је прави бисер у светској музичкој култури. Например, хор Свети Сефан Дечански из Србије, који изводи песме из 14. века. Или, рецимо, познати Хор Вестминстерске опатије из Велике Британије. 30 малих појаца и 12 одраслих професионалаца. Тај колектив је узор извођења духовне музике западноевропске традиције. А хор  Саборне цркве Светог Ечмиадзина  најбоље може да представи јерменску музику.  Међу учесницима Божићног фестивала је и Московски  Синодални хор, који је основан у 18. веку. У атеистичко совјетско доба он је, додуше, за 90 година престао да постоји. Међутим, препородивши се  тек пре годину дана, Синодални хор је већ одушевио својом уметношћу слушаоце Русије и других земаља, између осталих и Папу Римског Бенедикта 16.

Нови московски Божићни фестивал има два руководиоца: духовно лице је председник Оделења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит Волоколамски Иларион, и светска особа – славни виолиниста и диригент Владимир Спиваков. То је одлика данашњег времена, када нову ствар у Русији почињу заједно истакнути музичар и представник РПЦ. Према речима митрополита Илариона, фестивал ће обогатити смисао самог појма Духовна музика.

Обично  духовном музиком сматрају музику, намењену само за богослужење. Ако приђемо шире том појму, он обухвата огроман број дела, компонованих за духовне текстове, библијске и јеванђеоске сижеје. Заиста је неисцрпна нотна библиотека таквих дела. Духовна музика је благо, које је акумулирала црква. Она дели то благо с другима – и то не само унутар храмова, већ и на концертној естради. Мислим да у том смислу може да се каже да је Божићни фестивал важна мисионарска акција. Истогремено присуство хорова из земаља, које спадају у различите хришћанске конфесије, сведочи да је свака хришћанска традиција акумулирала своје духовног богатство.

Завршна акција Божићног фестивала духовне музике ће постати концерт, у којем ће бити изведена крупна певачко-симфонијска дела композитора 20. века. То је Симфонија псалама руског класика Игора Стравинског, Божићна ораторија митрополита Илариона, који је и професионални композитор, и Чичестерски псалми америчког класика Леонарда Бернстајна.

[Guest Оливера]

Легенда о Светом Алексију на филмском платну

11.01.2011

У години која је наступила у Русији се очекује премијера филма окренутог догађајима из дубоке историје, судбини митрополита Кијевског и све Русије Алексија, чудотворца и дипломате, који је пола свека после смрти био канонизован у свеца. Филм је ушао међу 13 социјално значајних филмских пројеката, који су добили подршку Државног фонда за помоћ кинематографији.

Познати руски сценариста Јуриј Арабов, стални коаутор истакнутог филмског мајстора Александра Сокурова, узео је за основу легенду из 14. века, у време када се Древна Русија налазила под ропством снажне татарско-монголске државе Златне Хорде. Десила се несрећа мајци владара кана Џанибека: она је ослепела. Кан је тражио да московски кнез упути њему, у престоницу, град Сарај-Бату, митрополита Алексија. Свештеник је требало да излечи ослепелу жену. По легенди, митрополит Алексије заиста стиже у Хорду и врши чудо. И у част овог догађаја 1365. годиен у Москви на територији Кремља био је изграђен Чудов манастир, који је нажалост разрушен у 20. веку.

Ипак и сценариста и режисер филма Андреј Прошкин померају акценат у легенди: њих не занима чињеница чуда, већ тежак избор који треба да направи човек како би спасао своје сународнике. Митрополит Алексије схвата да је за њега, обичног човека, немогуће да изврши чудо и да натера са слепа прогледа. Али прење кана да ће кренути на Москву, разорити је и спалити, приморавају га да дође у Хорду. Чуда излечења, као што је и мислио Алексије, не дешавају се. И Татари и Монголи му се свете због тога, не пуштају га кући. Митрополита, високо духовно лице, терају да раде као ложач у парним купатилима! Алексије се нађе на самом дну људске хијерархије. Али он је свет, он чува у себи главне квалитете које је завештао Исус Христос. На пример, љубав према ближњем – чак према недостојном слуги, који је три пута издао, окренуо се против матерњег језика и вере.

И управо захваљујући тој узвишености људског духа деси се чудо. Мајка кана Џанибека прогледа. Мада чудо, наравно, врши Бог, а не човек, и Алексије то схвата, тврди продуцент Сергеј Кравцов. Творцима филма је важно да и публика то схвати. А осим тога, да осети неку опасну сличност Златне Хорде са савременим потрошачким друштвом, каже Сергеј Кравцов.

Показујемо до чега може да дође друштво изграђено само на принципима успеха, истиче продуцент. Јер Хорда је крајње успешан пројекат: освојили су пола света, владали су без препрека, узимали ресурсе других народа. Али ова оријентација на материјални успех је на крају уништила Хорду изнутра.

Остаје да се  дода да је снимање филма протицало на југу Русије, на територији Астраханске области, где археолози изводе ископавања реалне престонице Златне Хорде, града Сарај-Батуа. Декор направљен за снимање филмски радници одлучили су да предају локалном историјско-архитектонском музеју.

Глас Русије

[Јаков.]

Video sam naslov, pa reko da nije onaj Aleksije čovek Božiji..to mi je baš super filmična priča...

Iz perioda prvih kršćana.

bogatun spoznaje Hrista, odlazi od kuće, postaje prosjak i prosi pred svojom kućom gde ga ne prepoznaju svog propalog i u ritama. Po smrti poznaju ga i prihvataju kršćanstvo..

To mi je baš super za film, sa tužnim krajem...napravio bih onako nešto u Bolivudsko-koreanskom stilu.

[Guest Оливера]

Bolivudsko-koreanskom stilu...??? facenew22222222

[Јаков.]

Malo igre i plesa, a kad se radi o religioznom delu, onda duhovna muzikica i kao neka transcendentacija na zemlji..

Bolje nego ruska smaračina sa neatraktivnim glumcima.

bila je ovde na televiziji neka ruska serija mislim da se zvala Moskovska saga...bila slatka neka plavušica, ali ono što sam uspeo da ispratim dok sam šaltovao kanale, nijednom nije bila nešto oskudnije obučena. Sve neki puloveri i džemperi do grla. Super je to, kostimografija, ali dajte malo razonode za mase. I ajde što se nije svlačila, nego je u centru pažnje bio neki brka lekar. Te ruje ne mogu da zaobrave Džugašvilija pa to ti je..   winter

[Guest Оливера]

winter

[мирођија]

Malo igre i plesa, a kad se radi o religioznom delu, onda duhovna muzikica i kao neka transcendentacija na zemlji..

Bolje nego ruska smaračina sa neatraktivnim glumcima.

bila je ovde na televiziji neka ruska serija mislim da se zvala Moskovska saga...bila slatka neka plavušica, ali ono što sam uspeo da ispratim dok sam šaltovao kanale, nijednom nije bila nešto oskudnije obučena. Sve neki puloveri i džemperi do grla. Super je to, kostimografija, ali dajte malo razonode za mase. I ajde što se nije svlačila, nego je u centru pažnje bio neki brka lekar. Te ruje ne mogu da zaobrave Džugašvilija pa to ti je..   confused

          Није  тачно  да  није  било  атрактивности  у  тој  серији. Мора да  си  ти нешто  прескочио  тамо.Мислим на  плавуше. winter

[Јаков.]

Doduše sejo moja gledao sam je samo dok šaltam kanale...valjda nisam ubo u pravom trenutku...

Ma šalim se ja malo za ruje.. nego mi ćeif da podbadam ovu Oliveru što neće da se zove Olivera (krasna srpska prinčipesa) nego ..Olja..

[Guest Оливера]

Drago mi je da si izmenio poruku pre minut  i povukao uvredu. Zahvaljujem.

[мирођија]

  Таки  ти  је он, мало ''наступљив'', не зна шта ће од себе, ја свикла на њега,

  па ми све  необично  кад  не  подбада...хахаха...

[мирођија]

Aerodrom Domodedovo, najprometniju moskovsku vazdušnu luku, potresla je snažna eksplozija.

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=sPTUp3XZCaI&feature=player_embedded                  

           

Najmanje 31 osoba je poginula, a više od 100 je povređeno u samoubilačkom bombaškom napadu na moskovskom aerodromu "Domodedovo", javili su ruski mediji.

Informacije o broju žrtava su za sada kontradiktorne, s obzirom da agencija Itar-Tas navodi da je poginulo 23 ljudi, a da je najmanje 130 povređeno.

Očevici kažu da je zgrada aerodroma ispunjena dimom, a neimenovani ruski zvaničnik izjavio je da je reč o terorističkom delu. Policija je saopštila da je istraga o nesreći u toku.

Eksplozija se dogodila u 16:32 po moskovskom vremenu (14:32 po  centralnoevropskom), na ulasku u terminal za međunarodne dolaske.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/231297/Eksplozija-na-moskovskom-aerodromu-Domodedovo-Poginulo-vise-od-30

[Зоран]

Посета председника Русије Ватикану

Председник Русије Дмитриј Медведев данас је био у званичној посети Ватикану, где се састао са папом римским Бенедиктом 16. Поглавар католичке цркве истакао је важност овог догађаја и изразио наду да ће такви сусрети постати традиционални.

Дмитриј Медведев и Бенедикт 16. око пола сата провели су у папској библиотеци. Затим је извршена размена поклона. Председник Русије поклонио је поглавару Католичке цркве последњи том православне енциклопедије који је издат. Осим тога, Медведев је поклонио понтифику издање поводом 80-годишњице од рођења Бориса Јељцина, преписку првог председника Русије са страним председницима премијерима и Светом столицом, као и панораму Московског Кремља у техници емајла. Са воје стране папа римски поклонио је руском председнику невелики пано у камну са сликом цркве Светог Петра.

Ово је прва званична посета Дмитрија Медведева Ватикану. Руски председник се већ састајао са Бенедиктом 16. у децембру 2009. године. Резултат овог сусрета било је успостављање пуноправних дипломатских односа између земаља и отварање пријатељских амбасада.

Препород односа међу земљама десио се у време перестројке, крајем 1989. године, када се генерални секретара ЦК КПСС Михаил Горбачов састао са Јованом Павлом Другим. Истина, политички дијалог који је добро стартовао није имао динамични наставак. Узроци тога, по мишљењу религиозних и политичких експерата, налазе се у заоштравању православно-католичких неслагања. Средином 90-их година Апостолска курија је изјавила претензије на канонске земље РПЦ у Украјини и Белорусији, Естонији, водила је агресивну мисионарску пропагандну делатност и пропагирала религиозни екуменизам. Све то је ометало сарадњу са Московском патријаршијом.

Данас, када су се међуконфесионалне страсти умириле, питање о наставку дипломатских односа између Русије и Ватикана је поново постало актуално. Истина, реч је пре не о политичкој сарадњи, сматра први секретара амбасаде Свете столице у Русији монсињор Висавалдас Кулбокас.

Свету столицу данас више брину проблеми који се тичу морала, уређења живота. И по многима од њих постоји међусобно разумевање и заједнички интереси како од стране Русије, тако и од стране Ватикана.

Експерти су уверни да ће актуална званична посета председника Русије Ватикану служити не само јачању међудржавних односа, већ и да ће подићи ниво међуконфесионалног дијалога цркава. Без обзира на то што се међурелигиозна сарадња сада налази на високом нивоу, ипак проблеми још постоје. А од тога како ће се и када они разрешити, зависи да ли ће доћи до сусрета два црквена поглавара који дуго очекује читав свет. Без обзира на т што је о састанку још рано говорити, сваке године он постаје све реалнији. Уврен сам да ће данас дијалог на државном нивоу ојачати и међуцрквено разумевање, закључио је монсињор Висвалдас Кулбокас.

Извор: Глас Русије

[Зоран]

Оља није фер  него изволте  0102_laugh