О Русији / Вести из Русије

[Anette]

Super, ima li da se vidi i cuje negde?

Potrudicu se da pronadjem i stavljam ovde.

[GeniusAtWork]

Podeljen je ceo snimak u 47 klipova (snimak je iz 2008, inače).

[Anette]

Руски Арктик чека туристе

Најмлађи руски национални парк Руски Арктик планира да прими ове године два пута више гостију него прошле. 11 арктичких крстерења, 7 бродова из три земље и 865 туриста из разних крајева планете – такви су резултати прве туристичке сезоне најсеверније заштићене териотрије на евроазијском простору.

Данас у Русији има 40 националних паркова, али Руски Арктик је без сумње најнеобичнијих од њих. Он је формиран у јуну 2009. године и налази се 900 километара од Северног пола – на северној периферији архипелага Нова Земља и острвима Земља Франца Јосифа. Низ година ова места су била затворена за путовање и постала су доступна тек одласком војске.

Парк површине од скоро милион и по хектара, где никада није било стално насељеног становништва, јединствен је. Овде су се очувале ретке врсте животиња, унете у међународну Црвену књигу – гренландски кит, који је био скоро потпуно уништен у 18-19, веку, прстенасте фоке, северни морски галеб. Регион је познат по највећим птичјим јатима на Северу – има их око 60, и по леглима моржева. Ова места бирају господари Арктика, бели медведи, за рађање и васпитање својих младунаца.

Туристи долазе у национални парк од јуна до септембра, када су временски услови најповољнији за постећивање високих ширина Арктика. 90% гостију су странци: из Кине, Јапана, САД, Аустралије и европских земаља. Путовање овамо кошта много: најјефтиније крстарење од 12 дана најмање 10-12 хиљада долара. Путовање на Северни пол уз свраћање у парк кошта два пута скупље. До Руског Арктика може да се стигне само морем из северних руских градова Мурманска и Архангелска. Без обзира на комфор ледоломаца и бродова ове класе, то је ипак екстремни туризам, говори заменик директора националног парка Виктор Кузњецов.

Услови су сложени. На обалу људи морају да се искрцавају у гуменим чамцима. Тамо може бити различита ситуација са ледом. Понекада туристе оперативно одвозимо са обале када се у непосредној близини појављују бели медведи. Дешавало се и то.

Туристи који посете Руску Арктику добијају нешто више од простих утисака од лепоте поларних пејзажа и ретких животиња које виде, наставља Виктор Кузњецов. Они се осећају као пионири.

На једном од путовања била је забележена следећа епизода. Бели медвед се попео на стрму стену и покушао да дохвати птичја јаја из тамошњег гњезда. Овај призор фиксирала је америчка туристкиња фотограф. Касније је изложила ове фотографије на некаквом конкурсу и стекла прилично широко признање, чак и награду.

Пажњу туриста увек привлачи острво Чамп са чувеним сферолитима – апсолутно округлим камењем различите величине: од сућушних, до оних са неколико метара у пречнику. Јединствено је и културно наслеђе Руског Арктика: овде се налазе места и објекти везани за историју откривања и освајања ових територија од стране Холанђанина Баренца и руских морепловаца Седова и Брусилова. У блиској будућности за развој поморског туризма на територији националног парка планира се отварање база. У њихов састав ће улазити визит-центри, видиковци са грејањем, туристичке стазе и специјална транспортна средства.

Глас Русије

[Anette]

Нојев ковчег за биљке у вечитом леду

2013. године у Јакутији треба да започне изградња Федералног криоскладишта семена. Вечити лед обећава да сачува за будуће генерације савремени биљни генофонд. Биодиверзитет на Земљи смањује се забрињавајућим темпом, и таква складишта могу да се претворе у Нојев ковчег за многе видове којима прети нестанак.

Проблем очувања биолошких видова брине научнике у читавом свету. Један од начина да се очува актуални диверзитет је да се замрзне генетски материјал, самим тим да се сачува за касниеј размножавање годинама или чак деценијама унапред. Процедура није једноставна, мада као награду човечанство може да добије базу података за животиње и биљке, који ће можда до тада већ нестати у природи.

Семе биљака овој процедури подлеже прилично добро. Укупни број банака семена у разним земљама приближава се до хиљаду и по. У њиховој колекцији чува се до милион узорака. У Русији до данас главни чувар сличних колекција био је Савезни институт за узгајање биљака Вавилов. Тамо има око 270 000 узорака.

Могуће је да ће се наредних година у Русији појавити још једна слична банка. Одлука о изградњи у Јакутску прве линије Федералног криоскладишта семена култура, ретких врста биљака које нестају била је донета 2011. године. Тада је започела реконструкција шахта на територији Институа за проучавање вечитог леда Мељников Сибирског одељења РАН. Тамо треба да буде постављена прва линија криоскладишта, где ће на површини од око 1900 квадратних метара бити ускладиштено преко 100 000 узорака. Пројекат чија вредност се процењује на 180 милиона рубаља, по плану, биће реализован током 2013-15. године. На бази криоскладишта у Јакутији предлаже се да се убудуће направи Међународна криобанка семена.

Јакутско складиште прави се у природном фрижидеру – вечитом леду. Предности су очигледне – нема потребе за скупим уређајима за хлађење који зависе од сталног енергетског снабдевања, затим осетљиви су на природне катастрофе као што су земљотрес и цунами.

Слична банка сада се прави на Шпицбергену. То је Светски фонд семена који су медији назвали Фондом судњег дана. У њему су сакупљене резервне копије узорака који се чувају у банкама семена у свету. Осим ниске температуре, Шпицберген поседује још једну предност: налази се у сеизмички безбедном региону.

Основа за јакутску криобанку било је дугогодиши експеримент чувања семена у условима вечитог леда, започет у подземној лабораторији Института за проучавање вечитог леда крајем 70-их година прошлог века. Тада је у лабораторију било смештено више од 10 хиљада семена махунарки их колекције Института за узгајање биљака Вавилов. Касниеј им је додато око хиљаду узорака семена пољопривредних и дивљих култура Јакутије. 33 године после почетка експеримента били су резимирани његови прелиминарни резултати који су се испоставили врло охрабрујућим: семе се сачувало врло добро, способност клијања је сачувана на нивоу од 80-100%.

Између осталог, како подвлаче научници, од лабораторијских истраживања до праве банке са узорцима не само пољопривредних него и дивљих биљака предстоји да се пређе прилично дуг пут, како би се детаљно истражиле особине чувања семена различитих видова. Ради се између осталог о томе што је за дуготрајно чување семе потребно осушити, а затим чувати уз правилни баланс температуре и влажности.

Неопходност да се сачува семе диктирана је наглим смањењем биодиверзитета на Земљи. Темпо је такав да се већ говори о великом одумирању видова попут оног које је погодило планету на крају пермског или периода креде, када су изумрли диносауруси. Овај процес повезују са глобалним променама климе у току којих ће биљке неприлагођене нових условима једноставно нестати. Банке семена један су од покушаја да се за потомке сачува макар мали део биљног диверзитета данашње Земље. Могућности постојећих банака релативно су мале, ипак у неким случајевима помоћу њих већ полази за руком да се понове врате у природу нестали видови. Богатство сакупљено у банкама семена може да се чува и затим постепено користи за борбу против глади, коју су УН пригласиле једним од најважнијих проблема савремености. Разуме се, саме банек семена неће псотати свеопшта житница. Њихова функциај остаје иста: да чувају узорке који касније могу да се употребе у потрошачке сврхе.

Глас Русије

[Anette]

Религија и испољавање вере су угрожени. У различитим државама се огледа стабилна тенденција борбе не само против туђих вероисповести, већ и против сопствених историјских религија. Руски експерти размишљају о томе, чему води протеривање вере из друштвеног живота.

Већ у току неколико година хришћанство се систематски протерује из муслиманских земаља. У Блискоисточном региону је тај процес постао тужна стална реалност. Недавно виши духовни ауторитет Саудијске Арабије, велики муфтиј шејх Абдул Азиз бин-Абдула је позвао на рушење свих хришћанских храмова на Арабијском полуострву. Додуше, и хришћанске земље враћају мило за драго – не дозвољавају ношење на јавним местима религиозне симболике и одеће исламиста, ограничавају изградњу џамија, забрањују изградњу минарета.

Борба против религије је до те мере узела маха, да су државе и народи спремни да се боре иначе против вере, независно од конфесије. Ако су раније забрану ношења хиџаба и фереџе од стране жена-муслиманки иницирале владе европских земаља, данас се ситуација променила. Против исламизације друштва почели су да се боре и у самим муслиманским земљама. Покривати главу муслиманским марамама није дозвољено у низу средњоазијских држава, рецимо, у Киргизији, Казахстану и Таџикистану. У борби против религије власти Узбекистана су отишле још даље. У тој бившој совјетској републици не сме се не само носити, већ и купити муслиманска одећа, без обзира на то, што је 90 одсто становништва муслимани.

Не јењава религиозни скандал ни у другом региону планете. Недавно је влада Велике Британије подржала право послодавца да отпушта човека, који отворено носи крст на послу. Предмет је поднет Европском суду за људска права. Иначе, став власти Енглеске према хришћанима није једини у Европи, објаснио је у интервјуу радиокомпанији Глас Русије представник Московске патријаршије у Лондону свештеник Михаил Дудко.

Слични случаји су били у Француској и другим европским државама. Свакако, у свакој земљи је различита ситуација, али таква тенденција забрињава. На крају крајева може да дође до тога да ће религија бити потиснута из сфере јавног живота. Ношеће крстића, а чак и пасивно испољавање религиозних осећања могу бити забрањени. Све то збуњује и забрињава.

Према мишлењу православног свештеника, европске државе би могле да понове трагичну грешку Совјетског Савеза, кад су богоборачке власти на варварски начин уништавале историјску успомену, повезану с духовним и религиозним изворима земље. Познато је да је то све водило не само губитку многих православних светиња од непроцењиве вредности – храмова, црквених утвари, књига, већ и прогањању оних, ко је отворено иступао против агресивног атеизма.

Још једна опасност тоталне забране религије је почетак крвавих и бесмислених религиозних буна, - уверен је председник исламског комитета Русије Гејдар Џемал.

Ништа не учвршћује веру више од прогањања. Например, забрана ношења хиџаба само повећава оданост исламу. Такве акције воде опширним променама. Све почиње од мањих ствари. Данас они забрањују куповину одеће, сутра ће упадати у куће и отимати одећу. Све то води устанку. Забрана хиџаба у 15. и у 20. веку је била повод за масовну буну.

Управо масовне буне и консолидација друштва по питању вере стварају тај религиозни фундаментализам и екстремизам, против којег покушавају да се боре не смо европске, већ и муслиманске земље. Главни разлог је - зашто су у исконским муслиманским земљама почели да иступају против исламизације друштва – бојазан јачања не само духовне, већ и политичке власти религиозних лидера, који са своје стране могу да подстакну свети рат за чистоћу вере против свих.

Што се тиче борбе Европљана против својих духовних извора, главни узрок антирелигиозних протеста се крије у другом, - уверен је руски познавалац религије Алексеј Јудин.

Савремена политичка култура и друштво Европе не знају шта да раде с религијом. Данас се вера претворила не само у културни, већ и политички тренд. Шта да се с тиме ради није уписано у правила савремене политичке игре. Свакако, могуће је истиснути религију. Међутим, то је тактичко, а не стратешко решење. Забране и ограничења не могу да реше тај проблем.

Свакако, - уверен је руски експерт, - религија без обзира на све борбе и забране никада неће нестати их живота друштва. Међутим, она може да постане Дамоклов мач, који ће на крају крајева казнити оне, који га прогањају. Међутим, управо тога се боје и европске, и муслиманске земље, које се боре против религије.

Глас Русије

[Anette]

Подвиг руског официра

Мајор Руске војске Сергеј Солнечников трагично је погинуо бранећи војника редовне војске. Својим телом покрио је неправилно бачену гранату и примио је ударац на себе. У вези с погибијом мајора на полигону 35. армије у Приамурју покренут је кривични поступак. Поред темељне истраге, команда Источног војног округа ће помоћи породици војног лица.

Војник редовне војске који је неспретно бацио гранату и којег је од експлозије спасио Солнечников може бити осуђен по члану „Кршење правила употребе оружја, што је због неопрезности изазвало људску смрт“. Степен његове кривице треба да одреде истрага и суд. Засад се прикупљају информације, али се уопштена верзија догађаја већ појавила, саопштио је шеф службе за штампу Источног војног округа Александар Гордејев.

За време практичне наставе у припреми за борбена дејства дошло је до ванредне ситуације: граната је након што ју је бацио војник редовне војске доспела у грудобран шанца. Командир батаљона је у трен ока схватио ситуацију и одгурнувши војника од гранате покрио га је својим телом и на тај начин му је спасио живот. Рањени официр је оперативно допремљен у војну болницу у Белогорск. Преко сат и по времена војни лекари су се борили за живот мајора. Међутим, испоставило се да су ране изузетно озбиљне, официр није могао бити спасен.

Стручњаци истичу да је Солнечников за доношење одлуке имао највише секунд. Највероватније је да су деловали и инстикнт и васпитање. Управо то му је помогло да спаси човека, изјавио је члан патриотске организације „Руски царски покрет“ Александар Жучковски.

То је подвиг, истакнути поступак, али нажалост, он се данас доживљава као нешто необично. Данас нема јунака – људи који су спремни да положе свој живот за ближњег, зато сваки такав поступак доживљавамо као нешто изванредно. Иако се сличан случај десио пре неколико година, кад се официр бацио на експлозивну направу и тиме спасио све остале. Такви догађаји су показатељи тога да има на хиљаде обичних људи о којима нико ништа не зна, али који у одлучујућем тренутку могу да испоље силу духа.

Питање које је већ постављено у медијима о потреби за популаризовањем поступка Солнечникова команда Источног војног округа је решила да засад одложи. Главно је да се помогне родбини погинулог мајора. Посмртно ће бити награђен од стране министарства одбране, а породица ће добити материјалну помоћ. Други задатак по важности је темељна истрага инцидента.

Глас Русије

[Баба]

Sve o rusiji na jednom mestu na srpskom jeziku sajt rusija.rs:

http://www.rusija.rs/

[obi-wan]

Sve o rusiji na jednom mestu na srpskom jeziku sajt rusija.rs:

http://www.rusija.rs/

Meni otvara samo prazno polje...

[Guest]

Meni otvara samo prazno polje...

Meni OK ,

vidi sad možda moj bolje radi

http://www.rusija.rs/

[Баба]

ради нормаљно нако ко што сам и оставиЈо...

[Anette]

Русија у првих десет најпопуларнијих туристичких дестинација

Русија је међу десет најпопуларнијих туристичких земаља, изјавио је новинарима шеф Федералне туристичке агенције Александар Радков. Прошле године је Москву, Санкт Петербург и друге регионе посетило око 25 милиона странаца.

Пословни људи обично посећују велике градове - Москву, Санкт Петербург, Казањ, а људи са културно-когнитивним циљевима -главни град и "Златни прстен Русије", где се налазе јединствени споменици историје и културе. На популарности, све више добијају еколошке туре, рекреација - лов и риболов, крстарења Волгом, путовања возом, нарочито, Трансибирском железницом.

Глас Ру.

[Guest]

Лидер руске рок групе награђен једном од највиших награда Руске и Украјинске православне цркве

15 уторак мај 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Поглавар Украјинске православне цркве Московске патријаршије, Митрополит кијевски Владимир наградио је орденом светог Андреја Првозваног лидера руске рок групе „ДДТ“ Јурија Шевчука.

Награда је уручена у Кијеву, у Свето-Пантелејмоновом манастиру, саопштава РИА Новости Украјина. По предању, на том мјесту Андреј Првозвани, један од ученика Исуса Христа, предсказао је појаву Кијева и благословио мјесто стварања будуће престонице.

Јуриј Шевчук је изјавио да је задивљен наградом. „Ја је примам не као заслугу за рад, него као аванс за оно што ми предстоји да урадим“, казао је музичар.

Заједно са Шевчуком награђен је и Олег Карамазов, лидер украјинске рок групе Браћа Карамазови. Митрополит Владимир је изразио наду да ће музичар и у будућности ширити ријеч о Христу: „Надам се, да ће та ријеч, коју ви преносите људима са сцене, у првом реду, омладини, свједочити о Христовој истини, о Христу. И о нашим вриједностима. Ви имате свој језик општења са омладином, који у својој суштини, не противуречи учењу Цркве“.

[Anette]

“Бурановске бабушке” граде цркву парама од “Евросонга”

Бабушке које су на такмичењу “Евросонг” у Бакуу освојиле друго место изјавиле су да ће сав приход од тога уложити у градњу сеоске цркве у свом месту Буранову, у Удмуртској републици у Русији, пренела је Верска информативна агенција.

Реч је, како се наводи, о селу у коме живи 680 становника, а некадашњи храм Свете Тројице затвориле су совјетске власти 1939. године и он је потпуно руиниран.

Један од главних мисионара Московске патријаршије, игуман Сергије Рибко, изјавио је да је њихова победа показала “снагу православља расхристијанизованом свету”.

Председник Републике Удмуртије, на јужном Уралу, одакле потичу баке, Александар Волков означио их је “националним херојима”. У саопштењу он је истакао да је цела Удмуртија поносна на њих и поздравља успех.

Оне су на “Евросонгу” певале на удмуртском језику песму под називом “Здравља вам желим, драге”.

Пре наступа у Бакуу, председник Волков је бабушке својим указом од 24. маја прогласио “Народним артисткињама Удмуртске Републике”. Овај статус им омогућава и сигурну материјалну егзистенцију.

Удмуртска република основана је 1920. године и простире се на површини упола мањој од Србије. Укупно има 1,5 милиона становника.

Угрофински народ Удмурти, коме припадају и бабушке, сличан је Иранцима и више не чини већину становништва те републике. Удмурта укупно у Русији има 630.000, од којих 460.000 у Удмуртији.

Иако су током векова примили православље, задржали су бројне предхришћанске обичаје. Писмо им је ћирилично, има 38 слова, пет више него руска ћирилица.

Прва књига на удмуртском написана је 1847. године.

Главни ресурс републике је нафта.

“Бурановским баубшкама” пласман на друго место “Евросонга” честитао је председник Русије Владимир Владимировић Путин који је рекао да ће их посетити чим му се за то укаже прилика.

У Удмуртији је рођен Петар Иљич Чајковски (1840 – 1893).

Извор: Новости

[Anette]

Лето у Москви

У Москви је наступило лето: После дугог ишчекивања то напокон са сигурношћу можемо да изјавимо, чак без обзира на условност такве тврдње. Јер, лето у Москви је врло релативна појава. О томе се прича виц још из совјетских времена. Афрички студент пише породици: "Док је овде била зелена зима могло се издржати. А кад је наступила бела..."

По чему је занимљиво лето у Москви и да ли уопште треба писати о њему? Да ли ће некога заинтересовати ова тема? Желели бисмо да верујемо да ће наши читаоци осим о догађајима у Сирији, скандалима у вези с корупцијом у италијанском фудбалу и предстојећим изборима у САД хтети да сазнају и какво је лето у Москви.

А оно је пре свега, непредвидиво. Може да сипи кишица читава три месеца приморавајући пролазнике да иду по граду у јесењим јакнама и гуменим чизмама, а може се десити да буде невероватно врело и суво. А може бити – наизменично.

Свеједно, какво год било време, чињеница је очигледна: Московљани не воле да проводе лето у граду. Наступа сезона викендица. Сви они који имају одмор путују даље, од Подмосковља до иностранства. Они који немају среће с одмором свеједно теже ка томе да за викенд напусте град, да оду у викендицу – или сопствену ако је имају, или код родбине или познаника. Потпуни је промашај кренути из града у петак увече или се вратити после ручка у недељу. У сваком случају, не може се избећи дуго стајање у саобраћају, уз звиждукање "Подмосковских вечери" како би се савладала досада...

Московљани радо лете у друге земље. Посебно у летовалишта. У ретким, неприродно топлим годинама, кад темепратура скаче до 40 °С на чудесан начин с тезги нестају вентилатори и клима уређаји, а становници града воле да одлете у "хладнији" Египат и Израел. А у току обичних година – куда их ноге носе, само да је што даље.

Наставићемо о жарком лету. Из године у годину ова појава постаје све чешћа. Сува континентална врелина обично изазива шумске пожаре. Кад напори шумара и ватрогасаца нису довољни и кад се пожари прошире на велике пвршине град покривају густи облаци дима који штипа за очи и изазива гушење. Може бити и других непријатности – као претпрошле године кад је у таквој ситуацији градоначелник Јуриј Лушков неочекивано отпутовао на одмор, што га је коштало фотеље градоначелника. Једино што помаже у таквим приликама јесу кише које на природан начин помажу ватрогасцима да заврше свој посао.

Лето у Москви се испољава на више начина. Као прво, људи радије шетају до касно. Природно, и одећа се мења на кардиналан и одговарајући начин достижући притом максимални минимализам. Ваздух бива испуњен гамом нових мириса и арома. То је и мирис процветалог дрвећа и замамни мирис кавкаских ражњића и арапске шаурме, хот-догова и куваног кукуруза, који се спремају у киосцима и павиљонима на улицама и у парковима. То су и опојни (не у најбољем смислу речи) мириси људског тела намученог од градске врелине, појачани гурањем путника у метроу за време гужве. Без обзира на то чак и за време најтоплијег лета воде престонице остају прилично хладне и Московљани не занемарују купање. Одређена места на реци Москви и многобројна вештачка језера препуна су купача од ујутру до касно увече. Честу и занимљиву појаву последњих година представља летња љубав грађана према фонтанама. У борби против врућине људи често у њима поквасе руке, квасе ноге, а понекад и не само ноге. Дан припадника десантних јединица и Дан флоте Ратне морнарице су између осталог познати по купању до касних сати младића који су служили у овим јединицама и у флоти, у московским фонтанама са свим последицама које из тога проистичу.

Још једна карактеристична црта московског лета коју треба истаћи јесте: кад се топло време устали почиње да пада необичан снег. С процветалих топола почињу да падају маце и читаве улице бивају покривене лаким снежно белим покровом, по којем тресући главама, шетају голубови кљуцајући семенке.

И још је московско лето време ноћобдисања и шетњи. Ако свиће у 4 сата ујутру, а сунце залази око 23 сата па и касније, природно је да се скраћује време сна. А нико ни не жели да спава ако је таква лепота свуда унаоколо! У Москви има јако много места на која човек може да оде да прошета: од Арбата у самом центру до многобројних паркова. Царицино, Коломенско, Фиљовски парк, Измаиловски, Кузминки... право је задовољство чак и просто прошетати по кеју реке Москве. Наравно, такво расположење се никако не слаже с послом, али шта да се ради, то је свакодневна ствар... Треба радити, јер Москва сузама не верује.

У принципу, Московљани воле лето. То је време интензивног живота, изласка из кућне шкољке, ширење хоризоната. Али то је време, по дефиницији – кратко. Вероватно је то још један повод да би човек волео и очекивао да сезона дође. Чак и без обзира на каприце природе, на гужве на путевима, на краћи сан. Зато што ће за три месеца поново наступити дуго ишчекивање. Новог лета.

Извор: Глас Русије

[Anette]

Дани Србије у Нижњем Новгороду

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Милош Бугарин и амбасадор Србије у Руској Федерацији, Јелица Курјак, у оквиру ''Дана Србије у Нижњем Новгороду", представили су српске компаније, које имају могућности, али и лиценце, да учествују у припремама Русије за Светско првенство у фудбалу 2018. године, саопштила је данас ПКС.

Дани Србије у Нижњем Новгороду" одржани су 31. маја и 1. јуна, а представило се десет српских компанија из области грађевинарства, индустрије намештаја, прехране и робе широке потрошње - "ПСП-Фарман'', "Енергопројект'', "Гемакс'', "Унипромет'', "Симпо - Врање'', концерн "Фармаком М.Б.'', "Домис'' и "Фармедика''. Менаџери наших компанија имали су прилику да после презентације својих потенцијала и референци пред компетентним представницима администрације града и Њижегородске области, разговарају са пословним људима из државних и приватних грађевинских компанија и извођачима грађевинских радова на територији ове области. Током ове посете председника ПКС и амбасадорку Курјак, примио је губернатор Њижегородске области Валериј Павлович Шанцев, а том приликом је било речи о перспективама сарадње између овог региона и Србије. О развоју укупне будуће економске сарадње, посебно на нивоу двеју комора, било је речи и на састанку председника ПКС са генералним директором Трговинско индустријске коморе Њижегородске области Дмитријем Германовичем Красновим, наведено је у саопштењу.

Извор: Пинк ТВ