О Русији / Вести из Русије

[Guest Оливера]

[мирођија]

Овог лета премијер-министар Русије, Владимир Путин, потписао је одлуку о давању добровољног прилога за УНЕСКО у износу од 2 милиона америчких долара за финансирање радова на обнављању православних српских светиња на територији Косова (Република Србија). Овај корак представља наставак давнашње традиције покровитељства Русије према православном спрском народу. Сачували су се историјски подаци о томе да су српски монаси добијали различиту помоћ још у време Ивана Грозног. Многи српски манастири су се у најтежим годинама свог постојања уздали управо у заштиту Русије. Између осталих, и манастир Дечани. Ову обитељ је 1327. године основао свети краљ Стефан Дечански. Светом Стефану је посвећен посебан молебан, који се и данас чује међу манастирским зидинама.

                                            http://serbian.ruvr.ru/2010/09/04/18767390.html

[мирођија]

Петербург помиње жртве блокаде

8.09.2010, 19:41

У Петербургу се обележава 69. годишњица почетка фашистичке блокаде. Меморијалне акције се оджравају на Пискаревском, Смоленском, Серафимовском гробљу, где су сахрањене жртве блокаде, као и на Невском проспекту. Поред музеја Одбрана Лењинграда планирана је главна градска манифестација - акција сећања уз учешће политичара и ветерана Великог отаџбинског рата. Током читавог септембра за учеснике рата и блокаде администрација Петербурга организује заједничке посете местима ратне славе. Блокада Лењинграда трајала је од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године.

                          http://serbian.ruvr.ru/2010/09/08/19402161.html

[мирођија]

У РФ постоје специјална седства за откривање опасних бактериja

8.09.2010, 19:40

Русија има сва специјална средства и службе за откривање и пресецање ширења опасне бактерије, отпорне на све видове антибиотика. У то је уверио главни санитарни лекар РФ Генадиј Онишченко поводом саопштења из Јапана о првом случају обољења од бактерије са мутирајућим геном НДМ-1. По речима Онишченка, свим компетентним службама наложено је да појачају режим против епидемија. Према подацима медија, бактерије са геном НДМ-1 почеле су да се шире у европским земљама, као и у САД, Канади и Аустралији.

                                   http://serbian.ruvr.ru/2010/09/08/19402155.html

[Guest Оливера]

Ти батјушка, Јрослављ-град

Русија слави 1000. годишњицу. Није реч о јубилеју државе, већ о јубилеју  једног града. То је батјушка Јарослављ, саграђен на стрмој обали Волге. У свом називу он чува славу свог оснивача – руског кнеза Јарослава Мудрог.

Прослава 1000. годишњице је почела 10 септембра. У граду има много гостију, мада ионако тај град привлачи туристе из читавог света.

Јарослављ је кључни  део најпопуларније туристичке маршруте која се зове Златни прстен Русије и уједињује око Москве групу старих градова. Јарослављ није само најстарији од њих: он је један од ретких градова у Русији, где је сачуван велики број историјско-културних споменика. Само архитектонских споменика има 800.  Читав историјски центар Јарославља је објекат Светске баштине УНЕСКО-а као истакнути пример урбанистичке политике из 18. века. Све до дан-данас се генерални план градске изградње, а то је документ из 1778. године, сматра узорним: улице и квартови су окренути важним споменицима неимарства. Најчувенији је Спасо-Преображенски манастир:  с тим јединственим архитектонским спомеником из 16. века свако, ко је посетио Јарослављ, пре свега повезује своје успомене о граду.

Спасо-Преображенски манастир дочекује госте на улазу у историјски део града. Када гости долазе Московским путем, они уживају у лепом изгледу манастира, онда сазнају да је то најстарији очувани део града из 16. века. Све је друго саграђено, почев од 17. века, али је то  дивни са архитектонског гледишта 17. век! Спасо-Преображенски манастир је наш бисер: ту се може делимично наћи Јарослављ из 15., чак и из 13. века. Например,  ископине  на територији манастира су откриле храм из 13. века. Нажалост, проучавање његових фрагмената је тежак посао јер је та грађевина испод саграђеног касније храма.

Јарославска област крије још много загонетака, али она помаже да се одговори на питање када је кнез Јарослав Мудри основао на ушћу Которосли у Волгу град-тврђаву. Историчари су бирали од три варијанте: 1010., 1024. и 1071. године. Прва варијанта  је имала највише доказа. Најважнија образложења је пружио јарославски медијевиста Михаил Мејерович,  који је анализирао низ летописних, легендарних и других сведочанстава. Ту су највише од других помогли археолози, - прецизира Јелана Анкудинова.

…

Буквално пре неколико година приликом ископина у најстаријем делу града археолози су нашли артефакте који у потпуности потврђују претпоставку да је град основан почетком 11. века управо као град. Ту спадају и глинено посуђе, и војни предмети. Добијено је више од 7 хиљада јединствених предмета када су били откривени кнежев двор, златарска радионица. Ретке у руској археологији ствари су нађене на ушћу Которосли у Волгу – тамо, где је раније био кремљ. Кремљ се није сачувао: он је изгорео у 17. веку, те га нису обновили. Улогу кремља, односно главне тврђаве и бедема власти преузео је Спаски манастир. То је био богати градски манастир, који се сматрао духовним центром руских кнезова, где  су они добијали благослов за све своје акције и после смрти  били сахрањени овде. У манастиру је заседала и ондашња влада – Савет читаве земље. Почетком 17. века то је била прва руска демократска влада.  Управо на седницама тог Савета у Јарослављу је донета била одлука о кандидатури Михаила Романова, који је постао оснивач царске династије Романових. Тада је Јарослављ у току извесног времена, око 6 месеци, чак испуњавао функцију престонице Руске државе, а манастир играо улогу савременог Московског Кремља. И такву страну имамо у својој историји…

1000. годишњица Јарославља је не само  живот једног града, већ и дебела књига руске културне историје, коју ћемо увек читати.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

Руско обнављање у миленијумском Јарослављу

Фото: РИА Новости

Сјајни завршетак прославе 1000. годишњице руског града Јарославља постало је свечано освећивање Успенске саборне цркве - главног храма Јарославља (12. септембра). То је извео првојерарх РПЦ Кирил. У освећеној саборној цркви је патријарх, осим тога, открио изложбу Руска Ренесанса, која заступа  савремену православну уметност.

Управо у Успенској саборној цркви мора да се одржи ова изложба, - сматра њен куратор Јулија Белова, јер у обновљеном храму демонстрирамо обновљену уметност.

Идеја ове изложбе је настала пре годину и по дана. Тада смо разматрали могућности експонирања копија икона, насликаних у радионици Ковчег, - прича куратор. - Те су иконе потицале из срушене Успенске  саборне цркве, у совјетско доба оне су се чувале у  фондовима Јарославског уметничког музеја. Уочи прославе 1000. годишњице града Министарство културе је иницирало сликање копија тих икона ради предаје обновљеној Успенској цркви. То су две крупне иконе, свака од којих  има димензије 197 х 140 сантиметара и оивичена мањим иконицама. Једна је посвећена чудесима Толгске Богородице, друга Јарославској Богородици.

Међутим, на изложби Руска Ренесанса се експонирају не само иконе, - додаје Јулија Белова.

Хтели смо да демонстирамо различита дела савремене православне уметности. Мени се допадају радови јувелирске радионице Карат-плус, из-везене иконе и плаштанице које је извезла Марина Амирова из Москве. Свакако, било нам је драго што је своје радове - емајл са библијским темама пружио председник Руске академије уметности Зураб Церетели. Демонстрирамо савремену праволславну уметност различитих врста.

То су монументална платна Александра Корноухова, фрагменти фресака Евгенија Максимова, а чак и фотографски пано  академика РАХ Николаја Мухина... Жанр тог паноа је једино могућ за пројекат Мухина јер он демонстрира  црквене фреске које је насликао не само у Русији, већ и у Србији, Бугарској. Иначе је Николај Мухин признати зограф, он се бавио црквеном уметношћу још у доба совјетске власти, што није било безопасно. Међутим, тек после распада Совјетског Савеза, - сећа се Николај Мухин, - он је стекао могућност да званично отвори школу-радионицу Јарославска икона, прву у Русији.

Основали смо предузеће чији је задатак био да помогнемо Јарославској епархији у обнављању срушених храмова, сликању икона, учењу уметника, - каже Николај Мухин. - Примао сам у радионицу сликаре  који су завршили вишу или високу школу, учио сам их да сликају иконе, да живопишу храмове. Онда то нису нигде предавали. Први објекат је био Толгски манастир у Јарослављу где смо покушали да сликамо фреске поред живописа из 17. века, до би се то уклопило. Када смо завршили радове у Толгском манастиру и добили високе оцене стручњака, почели су да се нам обраћају из других епархија, из различитих земаља...

Вероватно ће уметници из радионице Јарославска икона учествовати у живописању Успенске саборне цркве. Додуше, до тога ће доћи за једно 5 година. Према свим законима, зграда мора да слегне. За сада ће се монтирати иконостас, градити звоник. Главна саборна црква Јарославља, обновљена за миленијумски јубилеј града, стиче нови, дуги живот.

Извор: Глас  Русије

[Guest Оливера]

630 ГОДИНА ОД КУЛИКОВСКЕ БИТКЕ

Објављено од стране Светигора на 20. септембар 2010.

ТУЛА, 18. септембра – Ових дана дана Куликово поље живи по законима средњег вијека. На обали Дона код Татинских плићака свој средњевјековни логор су подигли савремени ратоборци из Русије и ближег заграничја. 18. септембра на дан празновања 630 година од Куликовске битке око 300 коњаника и пјешака реконструисане војске Русије и Орде за десетине хиљада гостију одиграли су епизоду Куликовске битке са појединачним и масовним сукобима коњаника и пјешадије.

Мјесто за спровођење војно-историјског фестивала „Поље Куликово“ није изабрано случајно. Преко Татинских плићака Уједињена руска војска је прелазила Дон да би се срела са непријатељем на бојном пољу. Данас, док трају свечаности посвећене јубилеју Куликовске битке, ту опет царује дух средњег вијека. Костими и оружје, витешки оклопи и војничка опрема, радионице и традиционална кухиња двије културе – све је дио многобројне и вишенационалне армије иницијатора реконструкције ратничке историје која обнавља традицију руског војевања.

На Четрнаестом међународном војно-историјском фестивалу „Поље Куликово“ учествују војно-историјски клубови из разних градова Русије и Украјине.

Учеснике фестивала и ове године очекују разноврсни турнири – у мачевању, коњичким тркама, традиционалној кухињи, бирању најбољих костима…

Међународни војно-историјски фестивал „Поље Куликово“ је један од најважнијих догађаја Војно-историјског покрета за реконструкцију средњевјековне Русије.

Извор: Pravoslavie.RU

[Morgoth]

Руси знају шта је државе!

[Guest Оливера]

Фонд помоћи српским православним светињама може бити формиран у Русији

7.10.2010.

Први заменик председника Савета Федерације Александар Трошин 3. октобра је учествовао у церемонији интронизације Патријарха Српског Иринеја. И то је био празник, али празник са сузама у очима, сећа се тим поводом цитата из својетске песме, посвећене победи у Великом отаџбинском рату, високи руски политичар. У интервјуу за Глас Русије потпредседник горњег дома руског парламента изнео је утиске са пута на Косово, а такође говорио о пројекту формирања међународног фонда за очување светиња српске покрајине.

Церемонија је била организована на највишем нивоу, то је заиста свечани, значајан дан за све светско православље, каже Александар Торшин. Али зашто празник са сузама у очима? Ради се о томе што се спрски Патријарх узиже на трон на реално окупираној територији, чију независност не признаје читава Србија, не признаје Русија, која заузима доследнан став по свим питањима везаним за целовитост ове балканске земље. Пир томе господин Торшин истиче:

То је врло противречно питање: признање-непризнање. Већ 70 земаља признало је Косово, али Српску Патријаршију признаје много више земаља. И допутовали су представници и муслиманског света, и католичког, мноштво духовника из читавог света. Није ли то признање српске омофоре на територији Косова и Метохије?

Снаге безбедности за време свечаности радиле су на највишем нивоу, каже Александар Трошин, што се тиче инцидента са Албанцима, кои су каменовали аутобус са православним верницима који су се враћали са интронизације...

Косовски Албанци се куну да је то испад хулигана, који нико није режирао. Склон сам да им верујем из два разлога: као прво, косовске власти из све снаге труде се да се представе као интелегентни и верски толенартни људи, и не иду им у прилог инциденти за време таквих важних догађаја. И као друго: када би косовски Албанци заиста заиста хтели провокацију... највероватније би било жртава... Ту је прошло без њих. Тако да сматрам да је све то просто хулиганство. Али, наравно, изазива озбиљну забринутост даља судбина српских православних светиња на Косову.

Управо зато први потпредседник Савета Федерације залаже се за формирање међународног фонда за очување православних светиња.

Наш фонд ће бити наменски, и посвећен само Косову, каже господин Торшин.

Снаге КФОР-а ће се продржати на Косову још максимално две године, наставља руски политичар. Затим, у сваком случају, чување ових „објеката", како их они називају, предаће косовским властима. Шта ће бити? Сетимо се, пре 6 година на Косову су били жестоки прогроми, и светињама је нанета колосална штета. Буквално пре два месеца чување манастира Грачаница предато је у надлежност Косовске полицијске службе. Али Грачаница је један од најбезбеднијих манастира у покрајини: он се налази поред Приштине, тачније пред очима. За два месеца није било инцидената. Али шта ће бити када буду предати и остали? Како ће се понашати косовари? Да ли ће они пустити српске свештенике да долазе да служе у те манастире? Ето у чему је ствар. А чак и ако пусте, монаха ће ипак из природних разлога бити све мање. А пре него што их неко смени, албанске власти Ксоова могу већ да затворе врата цркава.

Ми желимо да позовемо на сарадњу оне земље које ће повући своје војнике са Косова. Можда оне макар новцем помогну, од тих средстава могу се узети представници приватних фирми за обезбеђење, које ће пратити безбедност светиња. Фонда који тежимо да направимо решаваће и ова питања, он ће бити својеврсни мост између друштва и православних светиња на Косову.

За сада, по речима Александра Торшина, преговарачког процеса између Београда и Приштине нема, а насушне проблеме покрајине треба решавати.

Русија је већ почела то да чини: ове године по наредби наше владе издвојено је 2 милиона долара за техничку и експертску помоћ очувању православних светиња на Косову. Али то је добровољни наменски улог у УНЕСКУ, и то је прилично дуготрајан процес. Фонд ће радити оперативније, његов смисао је да у оној трагичној причи која се десила са Косовом и читавом Србијом, неки удео одговорности, макар и материјални, у виду помоћи у очувању светиња, преузму на себе државе које су учествовале у тој трагедији.

Ако некакве усијане главе замисле да се разрачунају са косовским Србима, у датом случају оне ће имати посла са међународном структуром. У том случају много теже ће бити да се нашкоди. А то да такве деструктивне снаге на Косову постоје, не изазива сумњу.

Када ће бити формиран овај фонд?

Сада проучавамо неколико алгоритама, али већ средином месеца имаћу на столу неколико пројеката организације фонда. Јер ми можемо да направимо међународни фонд у оквиру руског законодавства. Позваћемо за почетак, рецимо, Белорусе и Украјинце. Он може да буде регистрован у министарству правде РФ, а даље ћемо тражити признања у УНЕСКУ, СЕ, било где. Треба прорадити све детаље. Али уопште немамо времена - питања међународне помоћи се решавају споро, ми морамо да делујемо оперативно.

Истичем да РПЦ коју представља шеф одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит Иларион подржава идеју формирања овакве организације.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

Ко је главни на Интернету?

7.10.2010

Русија и низ других земаља предлаже да се одузму функције регулатора Интернета од САД и да се предају Међународном савезу за електронске везе. Без обзира на то што се могућности Интернета данас чине неограниченим, овде има шта да се дели, истичу експерти.

Ни за кога није тајна да Интернет живи по америчким законима и да њиме управљају америчке компаније. Такво стање ствари је настало историјски, мада прво нико није помишљао да је могуће да Интернетом влада једна земаља, рекла је у интервјуу за Глас Русије експерт у области интернет-пројеката Јекатерина Аксјонова.

Интернет је замишљен као структура која нема јединствени центар. Зато што је Интернет израстао из војне компјутерске мреже, која је омогућавала да се остане у радном стању чак у случају нуклеарног бомбардовања. Он у принципу нмема јединствено језгро. И сервери који подржавају Интернет, распоређени су по свим великим земљама. Али постоји јафна организација, она се налази у САД и испуњава једну од кључних функција - делегирање домена, тачније имена на Интернету. Управо њихов регистар чува се у овој организацији. И она је у потпуности америчка.

Ипак Интернет је већ одавно престао да буде приватан пројекат једне компаније или земље. Зато овлашћења за управљање тако глобалним мегапројектом треба да буду предата Међународном савезу за електронске везе, сматрају експерти. Савез обједињава 192 земље, преко 700 компанија, регионалних и међународних организација. Говори Јекатерина Аксјонова.

Рад треба да се креће не само у страну административних дејстава, већ и у страну стварања важних међународних инфраструктура и сервиса, који повезују међу собом Интернет и чине га Мрежом, а не електронском библиотеком незамисливих размера.

Представници САД одмах су се изјаснили против сличних реформи. Они сматрају да ће међународна контрола доносити Интернету више зла, него користи, а Међународни савез за електронске везе треба дда се бави електронским везама и борбом против кибернетичког криминала.

Без обзира на оштар став САД, неопходност промена у светској мрежи спознају многе земље. И неке земље, међу којима Русија, спремне су да започну разраду конкретних програма у том правцу.

Нико не каже да преуређење Интернета треба да започне хитно. То је дуг и прилично сложен процес. Али време промена на Интернету је изгледа већ наступило.

Извор: Глас Русије

[Милан Меденица :)]

НАЈЗАД!  hvala

једва чекам и Кину, да буде како треба.

САД либерали, Кина тоталитаристи а Русија у средини.

[Guest Оливера]

Ходочасништво на Косову и Метохији важан корак за очување православних светиња на исконској српској земљи

22.10.2010,

И поново се враћамо проблему очувања православних светиња на територији Косова и Метохије.

Шеф Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије митрополит Волоколамски Иларион по повратку са церемоније интронизације српског патријарха Иринеја говорио је да је Руска Православна Црква спремна да заједно са Српском Православном Црквом промисли програм помоћи светињама Ксоова. Реч је о томе да монаси и монахиње из Русије долазе у косовске цркве и манастире. Управо са таквом моблом обратили су се представници СПЦ и она је наишла на живи одјек не само у црквеној средини, већ и у друштву у целини. Пред нашим микрофоном је председник међународног форума Златни Витез, народни глуцам Русије Николај Бурљајев.

Смтарам да су то врло важни кораци на очувању православља на исконској српској земљи, Косову и Метохији. Сигуран сам да ако наше руске православне баћушке буду долазиле и служиле тамо у црквама, то ће бити још један корај за очување православља на Косову и Метохији.

У новијој историји постоје примери како је православље постајало ганат мира и безбедности. Тако је краљ Јордана Абдала Дуги, како би ублажио напетост у конфликту са Израелом, предао у власнишво Русији део земље поред реке Јордан, тамо где се по предању крстио Исус Христос. Тамо је била подгнута црква Јована Претече, започела је изградња ходочасничког центра, где су кренули ходочасници из Русије. Између осталог, сада се разматра питање обнове ходочасничких путовања на Косово и Метохију која су пре проглашења независности Косова била редовна.

Ходочашће треба успостављати, то је несумњиво, пошто нема другог таквог места на планети где би на тако малом простору било сакупљено на хиљаде православних цркава и манастира. Руси обавезно треба да виде најлепше, најнеобичније древне српске иконе и фреске, које не заостају за Теофана Грека, Андреја Рубљова ни за другим најбољим руским мајсторима - сматра Николај Бурљајев. Сам он више пута је био у православним манастирима и црквама Косова и Метохије.

Глас Русије

[Guest Оливера]

Други пишу: Правда, Москва

Русија кроз 20 година, православна или муслиманска?

Тешко да ће Руси задржати Москву, пошто изумиру као мамути, само полако. Мамути су брзо изумрли, каже протојереј Димитриј Смирнов.

Москва – Према прогнозама патријарха Кирила, кроз 20 година ће у Русији број редовних парохијана у православним црквама достићи 40 милиона. У исто време, представници муслиманске заједнице предвиђају знатан пораст следбеника ислама у земљи.

Како ће изгледати руско друштво за неколико деценија, хоће ли се наћи идеја способна да уједини све?

„Према неким статистичким прогнозама, ако се ствари и даље буду овако развијале, за двадесет година би у нашој земљи требало да буде 40 милиона редовних парохијана, то јест људи који припадају цркви”, изјавио је патријарх Москве и целе Русије Кирил на конференцији за штампу одржаној у храму Христа Спаситеља у Москви, у оквиру међународног фестивала православних медија „Вера и реч”.

У протеклих 20 година се слика религиозног живота у Русији суштински изменила. Ако су крајем осамдесетих и почетком деведесетих година чињеница крштења и повремено учешће у обреду „паљења свеће” били довољан услов да се неко сматра православцем, данас све више људи схвата да је немогуће живети као прави хришћанин без парохијске заједнице и редовног учешћа у црквеним обредима.

Без обзира на то што постоје и православни телевизијски канали и радио-станице, најчешћи и најпоузданији канал којим људи долазе у цркву био је и остао лични контакт.

Готово сваки верник могао би да исприча да га је у цркву довела „познаница са посла”, „продавац мобилних телефона”, „сапутник из воза”, или „мама из нашег дворишта с којом смо се шетали гурајући колица”.

По мишљењу неких познатих духовника, у цркву би уопште требало долазити преко познанства или, како се говорило у совјетско доба, „преко везе”. Боље је прво се упознати са неким од верника – ако се покаже да вам је човек психолошки близак и симпатичан, онда ће вам се највероватније допасти и заједница којој припада и свештеник који је води.

Међутим, не радују се сви православци прогнози патријарха да ће расти број људи који припадају цркви. Неки су навикли да добијају бонусе за своје дисидентство и претрпљено прогањање, и не желе да се растану од тог романтичног ореола угњетаване мањине. Чак се могу чути овакве приче: „Ах, како би било добро кад би у Русији победио ислам! Тада би сви они неискрени који се само претварају да верују отишли из цркве и у њој би остали само истински верници.”

Снови остају снови, али има ли ислам реалне шансе да кроз неколико деценија постане религија руске већине? „У то нема никакве сумње”, рекао нам је Гејдар Џемал, лидер Исламског комитета Русије. Према мишљењу познатог политиколога, број муслимана у Русији ће расти „геометријском прогресијом”. „Пре свега, много Руса прелази у ислам. Друго, наталитет је код муслимана већи него код немуслимана. Треће, мислим да ће политичка ситуација, то јест притисак Запада на Русију, довести до повећања броја муслимана у Русији”, рекао је он.

Главни извор нових следбеника ислама, како каже Џемал, постаће, „пре свега, миграција”. Друго, на повећање броја муслимана утицаће „висок ниво наталитета на Кавказу, у Поволжју и на широком плану дијаспора у Русији”. „И тек на трећем месту је прелазак Руса у ислам”, додао је он.

На питање да ли ће се за руско друштво наћи идеја способна да уједини све грађане, независно од њихове религије и националности, Џемал је одговорио: „Наравно да ће се наћи.” „То је супротстављање светском либералном клубу и уцењивању Русије од стране западног друштва”, сматра политиколог.

Према мишљењу протојереја Димитрија Смирнова, председника одељења Синода за сарадњу са оружаним снагама и органима реда и закона, није потребно тражити неке посебне идеје за консолидацију вишенационалног и вишерелигијског руског друштва. „Имамо једну идеју, општу – држава, Устав, то је сасвим довољно”, сматра познати свештеник. „Ако не буде спољашњег утицаја на наше муслимане, са некаквих острва или преко океана, код нас ће све бити у реду, као што је и било 400 или 500 година. Ту нема проблема”, рекао је он.

Како каже отац Димитриј, повећање броја православаца који редовно посећују цркву, као и ревносних муслимана, „ни за кога, ни за исламску заједницу, ни за православце, не представља претњу”. „Опасност ће се појавити кад половина словенског становништва изумре, а муслиманско становништво порасте. Чим наши муслимани осете своју снагу више неће иступати са некаквим декларацијама. Просто ће узети и направити овде оно што желе”, мисли он.

„Зато ће кроз неколико деценија ситуација постати веома озбиљна и мораћемо да идемо изнад Москве у ’Северну Тебаиду’ – Вологду, Архангелск.

Постојаће мала држава у границама северне Русије, не ниже од Јарославља. Тешко да ће Руси задржати Москву, пошто изумиру као мамути, само полако. Мамути су брзо изумрли”, каже протојереј.

Олга Гуманова

објављено: 21.10.2010.

Извор: Политика

[Aquilius Cratus]

NKVDovska kao i u zadnjih 90 godina. A od religija sta naidje dobro je.

[Guest Оливера]

У Москви су почеле свечаности у част Дана народног јединства

4.11.2010

Фото: РИА Новости

Свечаности у част Дана народног јединства започеле су јутрос на Црвеном тргу у Москви. Патријарх Московски и целе Русије Кирил, служио је у Казанском храму Литургију у част Казанске иконе Богородице. Казанска икона Мајке Божије била је главна светиња народне војске, која је ослободила Москву од страних завојевача 1612. године. Ова победа, која је ујединила народ ударила је темељ руској државности. Зато је празник Казанске иконе, који је повезан с ослобођењем Москве, ушао у основу Дана народног јединства. После Литургије Патријарх Кирил је освештао икону на Никољској кули Московског Кремља. Икона Николаја Чудотворца је била зазидана у совјетско време, а ове године су је обновили рестауратори на иницијативу Фонда Андреја Првозваног. Управо кроз Никољску капију Кремља народна војска предвођена Мињином и Пожарским је ушла у Кремљ ослобађајући га од завојевача. На свечаности су допутовали потомци руских емиграната из различитих земаља.