Цвети - Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим

[Владан]

Многа чудеса која су везана за Господа нашег Исуса Христа, уверила су народ да је баш Он тај који је дошао да спасе свет. Приликом Његовог доласка у Јерусалим, дочекала Га је огромна већина народа која је клицала и махала са одушевљењем у знак поздрава. Пут пред Њим био је затрпан цвећем. Долазак Његов са нестрпљењем су очекивала деца и када Га угледаше почеше клицати: "Благословен који долази у име Господње. Осана Сину Давидовом".

Међутим, беше ту и оних који осетише завист и уплашише се овог Сина Божијег, и пожелеше да Га убију. Сковаше заверу свештеници јеврејски и чекаше погодан тренутак за то.

Ушавши у град, Јерусалим, излечи све хроме, болесне, убоге и слепе. Тај дан када Христос уђе у Јерусалим назива се Цвети и празнује се у недељу пре Васкрса. За њега је везан обичај да свештеник освећује врбове гранчице, које народ односи својим кућама и ставља их поред славске иконе.

[Оља]

Величанствени улазак Господа у Јерусалим

Кратко после васкрсења Лазара, шест дана пре јеврејске Пасхе, Исус Христос учинио је величанствени улазак у Јерусалим, да би показао, да Он јесте истинити Христос Цар и да иде на смрт добровољно.

Приближивши се Јерусалиму, дошавши до села Витаније, код горе Елеонске, Исус Христос послао је двојицу Својих ученика, рекавши: "идите у село што је према вама; и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом на којему нико од људи никада није седео; одрешите је и доведите Ми. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу".

Ученици су пошли и поступили тако, како им је рекао Исус Христос. Они су довели магарицу и младо магаре, покрили су магаре својим одећама, и Исус Христос је сео на њега.

У међувремену, у Јерусалиму су дознали, да Исус, васкрсавши четвородневног Лазара, долази у Јерусалим. Много народа, који се сабрао са свих страна на празник Пасхе, изишло је Њему у сусрет. Многи су скидали са себе горње одежде и постављали их пред Њим по путу; други су узели палмине гране, носили их у рукама и бацали их по путу. И сав народ, пратећи и дочекујући Њега, са радошћу је клицао: "осана (спасење) Сину Давидову! благословен који долази у име Господње (тј. достојан хвале, који иде у име Господа, од Бога послан) Цар израиљев! Осана на висини!"

Приближивши се Јерусалиму, Спаситељ је са жалошћу гледао на њега. Он је знао, да ће народ одбацити Њега - свог Спаситеља - и да ће Јерусалим бити разрушен. Исус Христос је заплакао за њим и рекао: "О, кад би и ти знао, бар у овај дан твој, шта служи за мир (тј. за спасење) твој! Али је сада сакривено од очију твојих (тј. ти упорно затвараш очи на сву Божију наклоност, послату к теби). Јер ћe доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима и опколиће те, и стегнуће те са свих страна; и срушиће тебе и побиће децу твоју, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао (ниси хтео да познаш) време у којему си похођен" (тј. време, када Господ посећуjе тебе).

Када је Исус Христос ушао у Јерусалим, цео град се усталасао, и питали су они који нису знали Њега: "Ко је то?"

Народ одговори: "то је - Исус, пророк из Назарета Галилејског", и причали су о томе, да је Он позвао из гроба Лазара и њега васкрсао из мртвих.

Ушавши у храм, Христос је поново, као и у првој години Свог учења, из њега истерао све продавце и купце, говорећи им: "написано је: - Дом Мој домом молитве назваће се за све народе - а ви начинисте од њега пећину разбојничку".

Слепи и хроми су окружили Њега у храму, и Он их је све исцелио. Народ, видевши чуда Исуса Христа, још је више почео Њега да прославља. Чак су и мала деца, која су била у храму, клицала: "осана Сину Давидову!"

Првосвештеници и књижници негодовали су на то и рекли су Њему: "чујеш ли, шта ови говоре?"

А Исус Христос им је одговорио: "да зар нисте никада читали: - из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу?" (Псал. 8, 3).

У следећим данима Исус Христос је учио у храму, а ноћи је проводио ван града. Првосвештеници, књижници и старешине народне тражили су прилику да Га погубе, али је нису налазили, јер Га је сав народ непрекидно слушао.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл. 21, 1-17; по Марку, гл. 11, 1-19; по Луки, гл. 19, 29-48; по Јовану, гл.12, 12-19.

Величанствени улазак Господа у Јерусалим празнује св. Православна Црква у последњу недељу пре светлог празника Пасхе. То је један од великих празника и назива се још и Цвети - Цветна Недеља, и на тај дан се за свеноћну службу Божију (или за јутрење) деле онима што се моле освештане гранчице врбе или другог растиња. У прошлости са зеленим гранама дочекивани су цареви, који су се враћали у слави после победе над непријатељима. И ми, држећи у рукама прве пролистале пролећне гранчице прослављамо Спаситеља, као Победитеља смрти; зато што је Он васкрсавао умрле и у тај дан Он је улазио у Јерусалим због тога, да умре за наше грехе и васкрсне, и тиме нас спасе од вечне смрти и вечних мука. Гранчица нам служи као знак победе Христа над смрћу и треба да нас подсећа на будуће васкрсење свих нас из мртвих.

Тропар празника

Обшчее воскресеније прежде Твоеја страсти уверјаја, из мертвих воздвигл јеси Лазарја, Христе Боже. Тем же и ми, јако отроци, победи знаменија носјашче, Тебје, Победителју смерти, вопием: осанна в вишних, благословен грјадии во имја Господне!

Да би нас уверио у опште васкрсење Ти си, Христе Боже пре Свога страдања, васкрсао Лазара из мртвих. Зато и ми, као деца, носећи знаке победе, кличемо Теби, победнику смрти: Осана са висине! Благословен Ти који долазиш у име Господње!

Обшче воскресеније уверјаја - уверио нас је да ће се десити опште васкрсење ; прежде Твојеја страсти - пре Својих страдања; воздвигл јеси - васкрсао Си; тем же - зато; јако отроци - слични деци. Деца, наравно са одраслима, дочекивала су Христа са гранчицама дрвета и прослављала су Њега; Победи знаменија носјашче - носећи знаке победе. Овде се под знамењима или знацима победе Исуса Христа над смрћу, подразумевају гранчице дрвета, које ми држимо у храму; Вопијем - кличемо, узвикујемо;благословен грјадии во имја Господне - достојан прослављења Који иде у славу Господа.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Оља]

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети

Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, узеше гране од палми и изиђоше Му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у Име Господње, цар Израиљев! А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано: Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету. Али ово не разумјеше испрва ученици Његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за Њега писано, и да Му ово учинише. А свједочае народ који јбеше с Њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих. Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је Он учинио ово знамење. А фарисеји рекоше међу собом: Видите како ништа не помаже. Ето, свијет оде за Њим. (Јн. 12,12-19)

Испуњују се пророштва о кротком Цару, о Цару мира и смерности: Исус, Господ васионе, јаше на магарету онда када свет прославља Њега као Цара и световног чудотворца: „осана! благослоден … цар Израиљев!“ и овим хоће да нам покаже да царство Његово „није од овога света“; да његова делатност нема ничег политичког (ср. Јн. 11,48): да је царство његово: Истина, Бесмртност, Живот вечни. Али ово нико не разумеваше, па ни ученици Његови, док Исус не васкрсе из мртвих. Само, народ је осећао у Лазаревом васкрсењу грациозност чуда: „зато га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо“.

Сведоче очевици: „народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих“. А сам Лазар? као живи споменик бесмртности и васкрсења ту је, међу њима. Убедљивијег сведочанства и свестранијег не може ни бити. Људска природа, људска скептична логика мора положити оружје? Да, она га и полаже. Али га не полаже људска злоба, људска пакост, људска завист.

Ево доказа: „а фарисеји говораху међу собом: видите да ништа не помаже? гле, свет иде за њим„, „свет, сав свет, не само народ, или људи. Али ипак, зато они остају при одлуци: да убију Исуса. То је још један доказ колика је сила богоборног зла у човеку. Заиста је душа људска у бунилу и лудилу од греха. Неисцељиво болесна: никакви људски лекови ту не помажу; само један лек: Богочовек и његов надумни подвиг спасења људи од греха, смрти и ђавола. Зато се Бог Логос и оваплотио, јер је само Бог могао спасти човека, и нико друти, нико ни од анђела ни од људи.

Архимандрит Јустин (Поповић)