Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'дани'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Међународни фестивал „Панчевачки дани духовне музике“ одржаће се по 24. пут од 30. септембра до 2. октобра 2022. године, најавила је за Радио „Слово љубве“ мр Вера Царина, уметнички руководилац и диригент Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Учествоваће 7 ансамбала из Панчева, Београда, из Пољске и Молдавије. У панчевачким храмовима у недељу 2. октобра гостујући хорови ће појати на Светој Литургији, као и у манастиру Војловица. Осим концерата духовне музике, који ће се одржати у Светоуспенском храму у Панчеву, по први пут ове године ће сваки хор имати прилику да представи пун дијапазон свог извођачког умећа кроз слободан програм на концертима у Свечаној сали Народног музеја Панчево. Mр Вера Царина најављује XXIV Међународни фестивал „Панчевачки дани духовне музике“ Програм 24. Међународног фестивала „Панчевачки дани духовне музике“ Петак, 30. септембар 2022. – Отварање фестивала у 19 часова у свечаној сали Народног музеја Панчево (Панчевачко српско црквено певачко друштво, Дечји хор и Подмладак друштва, Хор Средње музичке школе „Јован Бандур“, Панчево). Субота, 1. октобар 2022. – Концерт световне музике у 17 часова у свечаној сали Народног музеја Панчево (Ансамбл „Open Sky” („Отворено небо“), Кишињов, Молдавија, Хор православног храма Рођења Пресвете Богородице, Бјелск Подласки, Пољска); Концерт духовне музике – Светоуспенски храм у Панчеву у 20 часова (Панчевачко српско црквено певачко друштво, Ансамбл „Open Sky”, Кишињов, Молдавија, Хор православног храма Рођења Пресвете Богородице, Бјелск Подласки, Пољска). Недеља, 2. октобар 2022. – Света Литургија у Преображенском храму у 9 часова и 30 минута(Хор православног храма Рођења Пресвете Богородице, Бјелск Подласки, Пољска), Света Литургија у манастиру Војловица у 8 часова (Ансамбл „Open Sky“, Кишињов, Молдавија), Света Литургија у Светоуспењском храму у 9 часова и 30 минута (Панчевачко српско црквено певачко друштво); Концерт духовне музике у Светоуспенском храму у Панчеву у 20 часова (Подмладак Панчевачког српског црквеног певачког друштва, Хор Средње музичке школе „Јован Бандур“ у Панчеву, Дечији хор „Растко” при Храму Светог Саве у Београду и Хор Храма Светог Саве у Београду). Организатор Фестивала је Панчевачко музичко друштво у сарадњи са Панчевачким српским црквеним певачким друштвом. Покровитељи овогодишњег фестивала су Град Панчево, СПЦО „Центар", Храм Преображења Господњег у Панчеву, манастир Војловица, а техничку подршку пружају Културни центар Панчева, Народни музеј Панчево и Дом омладине Панчево. Извор: Радио "Слово љубве"
  2. Епископија Пакрачко-славонска и ове године има част позвати вјерни народ на заједничко молитвено учешће у Централној прослави празника Светих Новомученика Јасеновачких која ће се одржати у суботу 10. септембра ове године у Манастиру Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Тим поводом, свету архијерејску Литургију с почетком у 9 часова, с вјерним народом, свештенством и монаштвом, служиће више Високопреосвештене и Преосвештене господе Архијереја наше Помјесне и сестринских Православних Цркава. Извор: Саборни храм у Пакрацу, фејсбук страница
  3. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, Српска православна Црквена општина и Управа парохије у Будисави, у оквиру прославе храмовне славе – Сабора српских светитеља – организују два предавања и ликовну колонију. Прво предавање биће одржано на платоу испред храма, у уторак, 6. септембра 2022. године, у 19 часова, после вечерњег богослужења. Предавање ће одржати протојереј Александар Брашанац, парох при Светониколајевском храму у Каћу, на тему „Парохијски и породични живот православног свештеника”. Друго предавање биће одржано у четвртак, 8. септембра 2022. године, у 19 часова, после вечерњег богослужења, на платоу испред храма. Предавање ће одржати архимандрит др Клеопа Стефановић, настојатељ Световаведењске обитељи у Сремским Карловцима, на тему „Хришћанин у савременом свету”. У суботу, 10. септембра 2022. године, од 10 до 16:30, у порти храма биће одржана ликовна колонија, на чијем затварању ће учествовати књижевници који ће говорити поезију. У 18 часова празнично бденије уочи храмовне славе. У недељу, 11. септембра 2022. године, на дан храмовне славе, света Литургија у 9 часова. После свете Литургије културно-уметнички програм. У 18 часова вечерње са благосиљањем славских дарова. Извор: Епархија бачка
  4. JESSY

    Дани донирани систему

    Од најранијег доба, систем који се шири у нама и око нас, ставља наше животе у своју службу. Учинио нас је фрагментом својих циљева. Зато је регрутовао наше душе, наше животе, у перспективи свог оснаживања и коришћења. Одојчад, деца и тинејџери се регрутују у разним државним и приватним школама које стварају лојална, покорна људска бића посвећена активностима система. Они који неће да се уклопе у планирање и корисно управљање људским бићима, биће бачени у продуктивну машину као јефтина радна снага, као најамни робови. Систему је потребна незапосленост као средство манипулације младима. Од малих ногу смо део програма „успеха“ који представља стил живота који задовољава чула, а душу оставља гладном, где је смисао живота профит и његове различите нијансе и форме испољавања. Испланирали су да наше радости и успеси буду добре оцене у школи, физичка лепота, добра и скупа одећа, мобилни телефони, рачунари, аутомобили и друго. Да нам буде важно шта људи говоре о нама и нашој породици, да будемо примљени на универзитет и будемо ангажовани за посао који нам се неће допасти, али који ће нам ипак обезбедити довољно новца да остваримо животни сан принца или принцезе. Да направимо свадбу у којој приоритет неће бити однос, већ новац, где ће бити присутна сва наша потрошачка манија, кич и пластична „срећа” која лечи животне празнине, али која протерује мистерију и светињу живота. Да се однос сведе на једноставну потрошачку коегзистенцију времена и простора. Нико нам није говорио о истини живота. Нису нам говорили о вредностима пријатељства, везе, заједнице, односа…Нису нам говорили о једноставним свакодневним стварима као што је доживљај буђења у зору, шетња, испијање кафе, једноставно ћаскање, природа, животиње, и толико других ствари које свакодневно пролазимо а не доживљавамо их. Нису нам рекли јер их ни они нису доживели. Прича се наставља. Рад се понавља. Сви смо ми жртве и извршиоци живота који нисмо изабрали. Који бар нисмо свесно изабрали. о. Пападопулос http://plibyos.blogspot.com
  5. Са благословом Епископа бачког г. др Иринеја, у Суботици, од 13. до 28. августа 2022. године, биће одржана 11. манифестација "Богородичини дани", са богатим духовним и културним садржајима", саопштила је Информативна служба Епархије бачке. Детаљан програм манифестације можете видети на плакату уз ову вест. Извор: Епархија бачка
  6. У Јекатеринбуршкој митрополији од 12. до 20. јула 2022. године, одржаће се Царски дани – низ свечаних догађаја посвећених сећању на Царске страстотерпце, преноси Патријаршија.ру. Централни догађаји ће бити Света литургија у ноћи 16-17. јула на тргу испред Спомен-храма на Крви, где је у јулу 1918. године трагично окончан живот цара Николаја Другог, његове породице и верних слугу, као и царска литија до манастира Светих царских мученика у Гањиној јами. На празник Св. апостола Петра и Павла,12. јула, биће отворен XХI Међународни фестивал православне културе „Царски дани“, у оквиру којег ће бити одржани музички концерти, креативни сусрети и предавања. Програмом Царских дана предвиђено је више изложби у Храму на Крви, Културно-образовном центру „Царски“, историјском парку „Русија – моја историја. Свердловска област“, Јекатеринбуршком музеју уметности и Палати спортова “Динамо”. Такође, у оквиру Царских дана биће одржана IV Дечја једриличарска регата у знак сећања на Светог царевића Алексија и фестивал звона „Благослови Урал!“. https://mitropolija.com/2022/07/08/carski-dani-u-jekaterinburskoj-mitropoliji/
  7. Манифестација Спасовдански дани у Призрену коју, са благословом Владике рашко-призренског г. Теодосија, организује Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена, уз подршку Канцеларије за Косово и Метохију, општине Призрен, Црквене општине Призрен и Дома културе Грачаница, одржаће се у атријуму Цркве Вазнесења Господњег - Светог Спаса у Призрену, 2. јуна 2022. године, у 10 часова, после свете Литургије. Програм обухвата Изложбу слика Срећка Симића из Врбовца код Витине, наступе: вокалне солисткиње Милице Досковић из Новог Сада и састава „Родионов“, песника Милана Гајића из Београда и песника Срећка Симића из Врбовца код Витине. Извор: Радио Слово љубве
  8. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у Сомбору ће, од 6. до 11. маја 2022. године, бити одржана манифестација „Светођурђевски дани 2022. годинеˮ. Програм Светођурђевских дана: У петак, 6. маја, у 9 часова, света Литургија у храму Светог великомученика Георгија – слава храма. У суботу, 7. маја, у 19 часова, у Градској кући, професор др Растко Јовић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одржаће предавање на тему „Значај Васкрсења у нашем животуˮ. У недељу, 8. маја, у 19 часова, у Градској кући, Александра Нинковић Ташић, публициста, председник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупинˮ, одржаће предавање на тему „Пупинова реформација духаˮ. У понедељак, 9. маја, у 19 часова, у Градској кући, Милан Степановић, завичајни историчар и публициста, одржаће предавање на тему „Двеста педесет година од рођења Сомборца Јована Савића (Ивана Југовића)ˮ. У уторак, 10. маја, у 19 часова, у Градској кући, биће представљен зборник радова Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве. Зборник ће представити др Светозар Бошков, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду, др Предраг М. Вајагић, наставник историје, протонамесник Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки, и др Саша Марковић, декан Педагошког факултета у Сомбору. У среду, 11. маја, у 19 часова, у Дечјем одељењу Градске библиотеке „Карло Бијелицкиˮ, биће одржана изложба дечјих ликовних радова поводом осамсто година од настанка фреске Бели анђео. Учествују студенти Педагошког факултета из Сомбора и Православни музички састав „Бедемˮ из Сомбора. Одржавање манифестације су помогли Град Сомбор и Министарство правде Републике Србије. http://www.spc.rs/sr/svetodjurdjevski_dani_2022_godine_u_somboru
  9. Дани Богословије Светога Саве у Београду почели су данас, 03. маја 2022. године, светом Литургијом коју су служили свештеник Бранислав Кеџић и ђакон Немања Калем, професори ове угледне школе СПЦ, уз молитвено учешће учешће бројних богословаца, сазнаје радио „Слово љубве“ благодарећи проф. др Јовану Лазаревићу. Прослава београдске Богословије почела је управо на дан прославе преноса моштију св. Владике Николаја охридског и жичког, који је, како подсећа проф. Лазаревић, био ученик и професор ове школе. Програм се наставља у среду 04. маја од 19 часова, када ће предавање одржати проф. др Ранко Рајовић на тему „Нови изазови у образовању – едукација ума са едукацијом срца“, а наставља 9. маја празничним бденијем уочи школске славе и свечаном академијом у крипти Светосавског храма на Врачару. На дан славе Богословије, 10. маја, дан спаљивања моштију Светога Саве на Врачару, биће служена света архијерејска Литургија од 9 часова. Од 11. до 18. маја биће постављена и изложба старих фотографија и таблоа ученика Богословије Светога Саве, од којих су неки из 19. века, а угледни психотерапеут проф. др Зоран Миливојевић ће у школи гостовати и одржати предавање 18. маја од 19 часова. Извор: Радио "Слово љубве"
  10. Задужбина Манастира Хиландара је објавила видео записе - Пасхални дани у Хиландару лета Господњег 2022. Снимке је сачинио монах Милутин Хиландарац, док је монтажу радио монах Партеније Хиландарац: ВЕЛИКИ ПЕТАК, СЛУЖБА ИЗНОШЕЊА ПЛАШТАНИЦЕ ВЕЛИКА СУБОТА, ВЕЧЕРЊЕ СА ЛИТУРГИЈОМ СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ ВАСКРШЊЕ ЈУТРЕЊЕ ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА СА ЛИТИЈОМ ДО ТРПЕЗАРИЈЕ Извор: Задужбина Хиландара
  11. Поводом прославе престоног празника храма Преноса моштију Светог Саве у Новом Саду, управa храма организује традиционалне Светосавске дане, са следећим програмом: У понедељак, 9. маја 2022. године у 21 час биће служено свеноћно бденије на коме ће појати хор Школе црквеног појања Црквене општине новосадске „Свети Јован Дамаскин“; У суботу, 14. маја 2022. године у 18 часова вечерње богослужење, а потом у 18:30 часова концерт-смотра хорова; У недељу, 15. маја 2022. године, у 18 часова вечерње богослужење, а потом у 18:30 часова биће одржано предавање презвитера др Милана Бандобранског на тему: „Богослужбени живот Цркве у светлу просветитељске делатности Светог Саве“; У среду, 18. маја 2022. године, у 18 часова празнично бденије; У четвртак, 19. маја 2022. године, на дан храмовне славе, празник Преноса моштију Светог Саве, у 9 часова света Литургија. Извор: Епархија бачка
  12. JESSY

    Дани Страсне седмице

    Страсна седмица (грчки: Μεγάλη Εβδομάδα - Велика седмица) - Последња седмица Васкршњег поста пре Пасхе - Васкрса, проводила се од најстаријих времена у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота су потпуно без хране. Од давнина се назива Великом седмицом. Будући да се Света четрдесетница завршава у петак, пред Суботу светог и праведног Лазара, Јерусалимска црква је ову суботу прибројавала Великој седмици. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана. Сваки дан има своју тему, а сви заједно се проводе у посту без уља, изузев Великог четвртка који се сматра празничним даном, јер је овога дана установљена Света тајна Евхаристије. Богослужење ових дана изложено је у Посном триоду. Посни триод ову седмицу назива Седмицом спасоносних страдања. Велики понедељак (грчки: Μεγάλη Δευτέρα) - Понедељак Страсне (Страдалне) седмице посвећен је последњим догађајима из земаљског живота Господа Исуса Христа који су предсказани у животу страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти бацила у јаму, а затим га продала да би он касније владао Египтом, и Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, распет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом. Поред успомене на Јосифа, старозаветног страдалника, служба овога дана посвећена је и проклетству смокве коју је Спаситељ због њене неплодности осудио да се осуши (Мт 21, 17-22; Мк 11, 19-26), а она је слика јеврејске синагоге која је Спаситеља предала на смрт. Три песме ο целомудреном Јосифу, праобразу Господа Исуса Христа, за службу овога дана написао је Роман Слаткопевац, а остале песме свети Андреј Критски, свети Јован Дамаскин и Косма Мајумски. Велики уторак (грчки: Μεγάλη Τρίτη) - Уторак Страсне (Страдалне) седмице својом службом посвећеном јеванђелском казивању ο десет девојака учи Хришћане да буду увек спремни, попут пет мудрих девојака да Христа, небеског Женика, дочекају и сретну, не само целомудреношћу, већ и добрим делима (јелејем, који се спомиње у одељку који се чита тог дана на Пређеосвећеној Литургији), јер за спасење није довољна само девственост већ и дела хришћанског милосрђа. Поред ове приче, читају се још и друге две: ο талантима и ο Страшном Суду. Песме за службу овога дана написали су Роман Слаткопевац, Косма Мајумски и свети Андреј Критски. Велика среда (грчки Μεγάλη Τετάρτη) - Богослужбене химне овога дана говоре ο жени грешници која је миром помазала Исуса Христа (Лк 7, 36-50). На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене Литургије као и са читањем молитве светог Јефрема Сирина коју прате велики поклони. Велики четвртак (грчки: Μεγάλη Πέμπτη) - Четвртак Страсне (Страдалне) седмице, у својој служби сећа се свештеног омивања ногу Aпостола од стране Спаситеља, Тајне вечере, односно установљења Свете тајне Евхаристије и натприродне молитве и предаје Господа Исуса Христа у руке грешника. Оплакујући почетак Господњих страдања, Црква се у исто време мистично радује поводом установљења Свете Евхаристије - тајне Христовог Тела и Крви, тајне Светог Причешћа. Од изречених речи: "Ово чините у мој спомен..." (Лк 22, 19; 1 Кор 11, 24), па до данас, Света Евхаристија служи се на свим Православним престолима докле Господ поново не дође. У току вечере, Господ је открио издајство једног од својих ученика, а потом је са својим ученицима отишао у Гетсимански врт, где је својом личном молитвом указао да је молитва за време невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и телесне смрти. На Литургији Великог четвртка освећује се, по потреби, Свето миро у саборним храмовима у седиштима аутокефалних цркава, чије је варење почело на Велики понедељак. На овој Литургији такође се освећују и припремају причасни дарови за болеснике, који се на часним трпезама чувају преко целе године. Уместо херувимске песме, причасне и песме "Да исполњатсја.." пева се део молитве пред Причешће: "Вечери твојеја тајнија.." Увече се држи велико бденије и чита се Дванаест страсних Јеванђеља, у којима су описана страдања Господња. За успомену на омивање ногу од стране Спаситеља, у саборним храмовима појединих цркава и данас се врши чин омивања ногу после одслужене архијерејске Литургије светог Василија Великог, нарочито у Јерусалиму. У Српској Православној цркви, овај чин се вршио већ у првој половини четрнаестог века, као што се види из Типика српског архиепископа Никодима. У Карловачкој Митрополији обновио га је Митрополит Павле Ненадовић. Велики петак (грчки: Μεγάλη Παρασκευή) - Петак Страсне (Страдалне) седмице је дан крсног страдања Господњег. На тај дан, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни Га!"; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде"; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде Тело Господње. Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву. У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из: јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице. После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, такозвани Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века. Овога дана предвиђен је најстрожи пост. Велика субота (грчки: Μεγάλο Σάββατο) - Овај дан посвећен је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад. Присуство Христово у гробу је Телом, а духом је био у Аду, а у исто време је на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. То је она субота у коју је Господ Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења, дан есхате, дан који сви Хришћани жељно очекују - Други Христов долазак. Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање целог 118/119 Псалма певају се статије - стихови у којима се слави умрли Спаситељ као Васкрсење и Живот и изражава бол, жалост и туга Пресвете Богородице. Све је ово подељено на три статије. У канону Велике суботе, чије су песме написали Марко Идрунтски (од прве до четврте) и Косма Мајумски (од шесте па до краја), док је ирмосе прве четири песме писала монахиња Касија (810), слави се победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је овај шабат, ова благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота. У њој је Спаситељ уснуо, уз Његово обећање да ће Васкрснути у трећи дан. При крају јутрења, плаштаница се носи три пута око храма, а после њеног поновног полагања у гроб, чита се пред њом Језекиљево пророштво ο васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље. Великосуботном Литургијом светог Василија Великог почиње Васкрсење. Све до читања Апостола, свештеник служи ову Литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове Литургије крштавали оглашени, који су се током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама. Једино на овој Литургији, Јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на Христовом гробу, јер је Анђео на гробу Господњем објавио мироносицама вест ο Христовом Васкрсењу. Велика субота је једина субота у години када се пост састоји у сухоједењу. Страсна Јеванђеља (грчки: Δώδεκα Ευαγγελίων - Дванаест Јеванђеља) - Ова јеванђеља излажу садржину страдања Христових - зато се и зову страсна; у питању су Христове страсти, то јест страдања. Има 12 страсних Јеванђеља према броју сати ноћи. Одломци ο Христовом страдању узети из сва четири Јеванђеља и распоређени за читање, а између одломака иду антифони - песме које за овај празник имају велику садржајну сличност с текстовима Јеванђеља. Читају се на јутрењу Великог петка, и она, заједно са антифонима који се певају, треба да верне мотивишу да целу ноћ проведу у молитви - како би се усличили Апостолима, који су са својим Учитељем провели ноћ у Гетсиманском врту. Припев који претходи и следи читању Јеванђеља, није редован, него посебан и садржајно је сагласан и дану и текстовима ο страдању Христовом; он гласи: "Слава дуготрпљењу Твоме, Господе". Њихов избор и употреба за овај дан потиче из раних векова. Свети Јован Златоусти говори ο њима као одређеном појму и пракси за Велики петак, односно Велики четвртак навече. Извор: Информативна служба СПЦ
  13. JESSY

    Дани туге

    Не можемо увек бити добро. Има тренутака када нас боле душа и тело. Осећамо да не можемо више да издржимо , осећамо се уморно и исцрпљено. Немојте бити строги према себи, животу и другима. Није увек могуће насмејати се, имати издржљивост за борбу. Такве тренутке су имали и светитељи, а како не би ми у свету, са свим притисцима и стресовима. За светог Јосифа Исихасту се каже да га је у једном периоду ухватила туга. Тражио да га одведу једном монаху пустињаку из скита да се мало насмеје. „Ако насмејеш другу особу, ђаво и зло пукну. Смех је нематеријално доброчинство...“. Дакле, сви ми, млади и стари, светитељи и грешници, пролазимо кроз тешке тренутке и периоде живота. Не дозволите да нам помисао очаја каже „само ви сте такви…“ Не, сви људи пролазе кроз ово. С једне стране, све ово је добро за нас. Подсећа да смо створени и пропадљиви, разбија илузије о нашој свемоћи. Отвара нас за Милост Божију. Јер ако поднесете Крст, доћи ће Васкрсење. Ако окусите горчину бола, онда ћете се засладити благодаћу Божијом. Само, у овим тешким и мрачним тренуцима пазимо да не паднемо у тешке грехе. Јер када душа боли, човек жели да побегне од бола, празнине и туге, и чини грехе. Шта је грех? Замена Бога. Губимо Бога, не можемо да понесемо празнину, беду и тугу и онда да не бисмо полудели чинимо грехе. Да попуне празнину која је спремна да нас прогута. Наравно, ово ништа не решава, само увећава зло, али за тренутак осећамо да смо се утешили. Не треба никога да критикујемо, јер ми видимо грех, страст и неуспех, али не видимо рану, бол који сваког човека наводи на грех. Волети људе, разумети их, то су патње постојања. Људи желе љубав, а не казне и осуде. Зато је свети Порфирије нагласио - не бавите се својим злом и гресима. Пао си у грех, добро, заборави, окрени се добру, светлости, Христу. Када дође светлост, тама нестаје сама од себе, не морате је јурити. Отац Хараламбос Ливиос Пападопулос facebook.com
  14. Игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије био је гост и предавач на свечаностима које је организовала Митрополија Дидимотиха, места које се налази на само триста метара од турске границе, на крајњем североистоку Грчке. Сваке године се у грчком граду Дидимотихо свечано прославља празник Светог Јована Ватаца, кога Православна Црква слави 4. новембра по новом календару. У празничним данима под називом „BATATZEIA“ (Дани Светог цара Јована Дуке Ватаца) ове године је учествовао и хиландарски игуман Методије. Његов домаћин био је Митрополит Дидимотиха, Орестијаде и Суфлија г. Дамаскин. Игуман Методије је учествовао у празничним богослужењима којима је началствовао митрополит Дамаскин. Хиландарски игуман је био и један од говорника на научном скупу посвећеном теми „Свети Јован Ватац и светогорски манастир Хиландар“. Архимандрит Методије је говорио о односу Светог Саве, првог Архиепископа српског, према Никејском царству и нарочито према Светом цару Јовану Ватацу. Посебно је важно нагласити да је Свети Јован даровао Светом Сави део Часног Крста, када је он по повратку са свог првог путовања у Свету Земљу посетио Никеју, вероватно 1231. године. Честица Часног Крста се до данас чува у Хиландару. Са тог путовања Свети Сава је у Хиландар донео и иконе Тројеручицу и Млекопитатељницу, као и игумански штап Патерицу. На симпосиону су, поред хиландарског игумана, говорили и политиколог и писац Константинос Холевас и историчар Јоанис Сарсакис. Холевас је говорио о односу Срба и Грка у периоду од Св. Јована Ватаца до грчког рата за независност 1821. године. А Сарсакис је у свом излагању поредио житија Светог Јована Ватаца и Јована Каподистрије. Извор: Хиландар
  15. Говорећи о Задушницама као данима усрдне молитве за упокојене, не бисмо смели да изгубимо из вида да су заупокојене службе најстарија црквена последовања. Упокојење и погреб хришћана били су од самог почетка у центру пажње заједнице којој је покојник припадао. Ова свештена истина није случајна, јер су заупокојена сведочанства проистекла из доживљаја Цркве као есхатолошке заједнице: „Јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу“ (Гал. 4,28). Емисија о богослужбеним особеностима заупокојених служби - Задушница Цркава Христова као брижна мајка молитвено прати сваку душу хришћанску од рођења до упокојења, али и након упокојења Црква као заједница у својим молитвама помиње све оне који су уснули са надом на Васкрсење и живот вечни. Црква је увек, још од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју упокојену истоверну браћу. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Христу, јер упокојена браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни живот. Према речима блаженопочившег Патријарха Павла: „Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божијег да би чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога, да примите Царство које вам је спремљено од постања света“ (Мт. 25, 34).ˮ Поред богослужења цркве у коме се молимо за све уснуле, особито на светој Литургији како на проскомидији, тако и у ходатајственој молитви, Црква је установила особите дане у којима се молитвено сећамо упокојених. Анализирајући текстове евхаристијских молитава, уверавамо се да се Црква на свакој Литургији сећа покојних хришћана, штавише да је Литургија остала централно место помена умрлих. То се најбоље очитује у структури саме Анафоре (Узношења) у којој покојни чланови Цркве заузимају конструктивно место. Поред сугубе јектеније на којој ђакон произноси молитве, за блажене и незаборавне патријархе православне, за благочестиве цареве и благоверне царице, за осниваче овога светога храма (ако је манастир: свете обитељи ове), и за све до сада преминуле православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда, у завршном делу Анафоре, у такозваној ходатајственој молитви, поименце се помињу сви због којих се приноси словесна служба (Евхаристија): за преминуле у вери праоце, оце, патријархе, пророке, апостоле, проповеднике, евангелисте, мученике, исповеднике, подвижнике и за сваку душу праведника почившег у вери. У седмичном богослужбеном кругу свака субота посвећена је спомену уснулих у Господу. Када је у питању годишњи богослужбени круг уснулих се усрдно сећамо на задушнице. 1. Месопусна субота; 2. Субота пред свету Педесетницу; 3. Михољске задушнице (субота пред празник Светог Киријака Отшелника); 4. Митровданске задушнице (субота пред празник Светог Великомученика Димитрија). У храм верни доносе кувано жито – кољиво, оно нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек када умре доноси род, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се исцељују ране греха. Свећа је символ светлости Христове, на коју нас подсећа Спаситељ речима: „Ја сам светлост свету.“ Поред тога свећа символизује и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу. Иако је, верујем, јасно у чему је сагледан значај молитвеног помињања упокојених припадника Цркве, наше браће и сестара, ипак није сувишно да се подсетимо на речи преподобног и богносоног оца нашег Јустина ћелијског: „Једини смисао људског постојања у овој воденици смрти јесте лична бесмртност сваког људског бића“. Говорећи о важности молитвеног помињања за упокојене не бисмо смели да изгубимо из вида да се и овај молитвени вапај утемељује и бива крунисан у светој Литургији, Тајни над тајнама у којој се открива, оприсутњује и опитно пројављује радост Царства небеског. Литургијско помињање упокојених је од вечноживотног значаја за сваког човека, јер се Црква као заједница моли да Човекољубиви Господ и Васкрситељ наш држи у свом памћењу све оне који се упокојише. Људско памћење је ограничено и нестално, док памћење Цркве као заједнице верних у Христу добија вечну и непролазну димензију потврђујући на тај свештени начин истину да у Господу нашем нема мртвих, већ су сви живи. А Бог није Бог мртвих, него живих; јер су Њему сви живи (Лк. 20, 38), – рекао је Христос Спаситељ садукејима који нису веровали у васкрсење мртвих. Катихета Бранислав Илић Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  16. На празник Преображења Господњег, 19. августа 2021. године, Дечји хор Црквене општине новосадске, предвођен протопрезвитером Миодрагом Шипком, архијерејским намесником новосадским првим, отпочео је поклоничко путовање светињама Епархије бачке. Повезана вест: Смотра дечјих хорова у Суботици Првог дана путовања посетили су манастир Светог Стефана у Сомбору, где су појали на светој Литургији, после чега су обишли храм Светог великомученика Георгија у Сомбору и били дочекани у просторијама Црквене општине сомборске. После гостољубивог пријема и трпезе љубави, деца су обишла знаменитости града Сомбора, међу којима и зграду Бачко-бодрошке жупаније и Српску читаоницу „Лаза Костић“, у којој је била отворена изложба слика Саве Стојкова. О сомборској културној баштини говорио је господин Владо Ђурковић. Другог дана путовања, деца су посетила храм Успења Пресвете Богородице на Водици крај Суботице, где су уживали у природи, дружењу и песми, а љубазношћу презвитера Илије Анђелића, пароха суботичког, и његове породице, приређена им је трпеза љубави. Ходочасно путовање настављено је обалом реке Тисе, дубоко у равници Панонске низије, ка самој граници наше земље са суседном Мађарском, до храма Преображења Господњег у Хоргошу, о којем је говорио протонамесник Бошко Симић. Градња православног храма у Хоргошу започела је 1934. године, а већ 1936. године, богомоља је саграђена и започела је свој богослужбени живот. Чланови Дечјег хора Црквене општине новосадске посетилили су и цркву Преноса моштију светог Николе у Мартоношу, која је уједно и најстарија светиња Епархије бачке, сазидана 1600. године. О овој велелепној светињи надахнуто је говорио наш домаћин протопрезвитер Јовица Мојсиловић. Због радова на реконструкцији храма и безбедности деце, није било прилике да се посети храм Светог архангела Михаила у Кањижи. У целој кањишкој општини данас има око сто двадесет српских домова. Према црквеним књигама, последње крштење српског детета које је живело у Мартоношу је било 1975. године. Млади одлазе за бољим животом, деце је све мање. Ова мала места деле судбину свих мањих места у нашој земљи. Статистика је неумољива, али нада живи са човеком, како сведочи и чврсто верује отац Јовица. Поклоници из Новог Сада су се затим упутили до Суботице, где су у храму Светог Вазнесења Господњег узели активног учешћа на манифестацији Богородичини дани, у оквиру Смотре дечјих црквених хорова. Смотру је отворио протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички, а Богородици у част певали су чланови новосадског, сомборског и суботичког Дечјег хора, предвођени својим диригентима Милицом Грубишић, Владом Ђурковићем и Исидором Аном Стамболић. Програм је завршен извођењем заједничке композиције свих учесника овогодишње смотре. Духовно оснажени, чланови Дечјег хора Црквене општине новосадске вратили су се својим домовима, радујући се новим путовањима и поклоњењима светињама. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  17. Епархија тимочка саопштила је да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у недељу 8. августа 2021. године, освештати новосаграђени парохијски дом при храму св. великомученика Георгија у Кладову и том приликом уручити добротворима, породици Болботиновић, Орден св. Краља Милутина, као и архијерејске захвалнице Општини Кладово и бројним појединцима. Протонамесник Радоје Мијовић: Посета патријарха Порфирија Епархији тимочкој историјски је догађај Најава: Патријарх српски Порфирије у посети Епархији тимочкој На дан св. Пантелејмона, 09. августа 2021. године, Свјатјејши Патријарх српски г. Порфирије ће богослужити у Доњем Милановцу уз саслужење Преосвећеног Епископа тимочког г. Илариона и више Архијереја СПЦ, најавила је Епархија тимочка. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  18. Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој Господе душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега. Задушнице: Наша љубав у Христу одржава их живим Презвитер Арсеније Арсенијевић: О задушницама Радио Беседа: Задушнице Катихета Бранислав Илић: Задушнице - дани усрдне молитве за упокојене Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  19. Православна црквена општина Бар и ове године организује традиционалну манифестацију „Дани Светог Јована Владимира“ од 31. маја до 4. јуна, која ће ове године због епидемилошке ситуације имати само молитвени катактер. У недјељу, 31. маја, служиће се Света литургија на остацима храма у Пречистој крајинској у Остросу, са почетком у 9 часова. На остацима храма из 6. вијека на Тополици, тзв. барском триконхосу у понедјељак, 1. јуна, Света литургија ће се служити у 8 часова. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће у сриједу, 3. јуна, Свету архијерејскау литургија на остацима манастира Пресвете Богородице на Ратцу, са почетком у 9 часова. На празник Светог Јована Владимира, 4. јуна у Саборном храму Светог Јована Владимира Света литургија ће се служити у 9 часова а у 18 часова Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће са свешетнством молебан. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. ”Најезда скакаваца, најгора у задњх 70 гина, уништила сву љетину у Кенији”, читамо новинске извјештаје. ”Ништа није остало за њима”, кукају јадни сељаци. Немоћни, гледали су како нестају плодови њихових трудова и зноја проливеног. На другој страни, због најезде скакаваца, у неким провинцијама пакистанским, било проглашено ванредно стање. Код сусједа њихових и заклетих непријатеља, Индуса, ништа боље. Пошто су ови летећи бојовници у Индију дошли с пакистанске стране, то им је била прилика да и за ову пошаст оптуже комшије своје. Са трахом смо пратили како Аустралија гори. Сви су чежњиво погледали у небо, одакле је једино помоћ могла доћи. Људска снага, и сва техника, била је немоћна да се бори са ватреном стихијом. Као со на рану, однекуда, дошли су пјешчани облаци, сунце заклонили и засули ширине намучене земље. Јужну Европу захватила страшна олуја, огромне разорне снаге. Назвали је ”Луцифер”. Таласи, висине до десет метара, разарали су обале морске. Људи гинули. Поплаве на све стране; земљотреси свуда по свијету. Сваки час нас застрашују вијестима о ураганима и торнадима. За утјеху, ваљда, или из сарказма, надјевају им свакаква имена. Заборавили смо их и у заборав потиснули њих и имена њихова. Ко зна колико их је у свијету било, а у Америци неколико. Средином децембра, ”усред зиме, кад му вријеме није”, торнадо у Кокто области. У Вест Мобајл, октобра 25 – торнадо. И у Кларк срезу, истога дана, и иста несрећа. Прије тога на неки дан, тропска олуја ”Нестор”. Ураган ”Бери” средином јула исте године. И све редом, несрећа за несрећом. Средином прошлог вијека забиљежен само један случа урагана. Звали су га ”Бејкер”. И сваке наредне године по један, два; све до деведесетих. А онда, наједном, несреће се удвостручавају и утростручавају. Ту скоро, 2017. године – девет катастрофалних непогода; 2018. године – тринаест. У јулу 2019. године, у Кини, преко милион људи морало је бити евакуисано јер су 60 њихових ријека помахнитале и јурнуле из својих корита. У Индији, након крајње сушног и врелог љета, наједном, стравичне кише и поплаве. Прошлог љета, према подацима Уједињених нација, преко 1200 људи је У Индији, Непалу и Бангладешу, изгубило животе у катаклизмичним поплавама. А августа мјесеца, у Сијера Леоне, преко хиљаду људи изгинуло у поплавама и одронима земље. Најгора суша, откако се памти, у Јужној Африци. Кишна сезона дошла и прошча; воде све мање. У Централној Америци, у државама Никарагви и Костарики, тропска олуја ”Нејт” убила двадесет и двоје људи. Некада смо метереолошке извјештаје доживљавали као топлу шољу чаја или млијека, пред спавање. Сад су на метереолошки извјештаји постали ударне вијести и од њих се грозимо и јежимо. На све те несреће, муке и невоље немоћног човјека дође и та несрећа крунска; круном ничијом до ђавољом означена. Најприје смо то доживљавали као да нас се не тиче, јер је талеко, тамо негдје, у Кини. Вјеровали смо да је то кинески проблем и да ће људи успјети ту несрећу да заокруже и сузбију и да неће досећи размјере САРС-а, који смо некако прегурали и скоро заборавили. На наш ужас, тај смртоносни вирус се муњевито шири и мрви људске животе широм свијета. Нико се не може заваравати да је он тај једини срећник којег ће несрећа мимоићи. Све несреће, знане и незнане, залуђеног данашњег човјека не могу да опамете и да га приведу немоћи његовој. Ускопитио се човјек, одавна, да Господа Бога, Створитеља и Сведржитеља, истисне из свога живота и да га убије у онима који би са Богом да живе. Увјеравају све около себе да је човјек мјерило свега и да се може без Бога живјети. Бог је презрен и одбачен између људи, од кога – како вели проирок Исаија – свак заклања лице. ”Презрен да га ни за што не узимасмо.” Људи се понашају попут оног рђавог слуге из 24. главе Матејевог јеванђеља, који се одао тучама, јелу и пићу с пијаницама, јер је обмануо себе да је Господар далеко и да неће скоро доћи. Ми, међутим, колико год да нас је мало, и свакога дана све мање, морамо да смо свјесни да је Господ близу (Флп. 4, 5) и да се свему крај приближио. (1. Пт. 4, 7) Његово недремиво око мотри на наша дјела, и у ухо његово сабирају се све ријечи наше. Он суди све намјере и помисли срца. ”И нема те ствари сакривене пред њим, него је све обнажено и откривено пред очима Онога коме ћемо одговарати.” (Јевр, 4, 12-13) Прихватали ми Господа или не, то се не дотиче његовог постојања. Он је исти јуче и данас и у вијекове”. (Јевр. 13, 8) Ако с Богом читамо слова живота, разумјећемо шта нам се збива и шта нас очекује. Они несрећници, који су гријесима својим прекрили свијет и замрачили очи своје, нека их, нека тумарају. А ми, отворимо Књигу Божију и подсјетимо се шта нам Господ вели. ”Ако узживите по мојим уредбама, и заповијести моје уздржите и ушчините, даваћу вам дажд на вријеме, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој; вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сијање, и јешћете хљеб свој до ситости, и живјећете без страха у земљи својој. Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звијери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље.” (3. Мојс. 26, 3-6) ”Али ако не узаслушаш гласа Господа Бога својега да држиш и твориш све заповијести његове и уредбе његове, које ти ја данас заповиједам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те. Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу. Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје. Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих. Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш. Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за што се прихватиш руком својом и што узрадиш, докле се не затреш и пропаднеш на пречац за зла дјела своја којима си ме одуставио.” (5. Мојс.28, 15-20) Удариће те Господ сухом болешћу и врућицом, и грозницом и жегом и мачем, и сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш. А небо над главом твојом биће од мједи а земља под тобом од гвожђа. Учиниће Господ да дажд земљи твојој буде прах и пепео, који ће падати с неба на те, докле се не истријебиш.” (5. Мојс. 28, 22-24) ”Удариће те Господ приштевима Мисирским и шуљевима и шугом и крастама, да се нећеш моћи исцијелити.” (5. Мојс. 28, 27) ”Удариће те Господ приштем злим у кољенима и на голијенима, да се нећеш моћи исцијелити, од стопала ноге твоје до тјемена.” (5. Мојс. 28, 36) ”Много ћеш сјемена изнијети у поље, а мало ћеш сабрати, јер ће га изјести скакавци. Винограде ћеш садити и радићеш их, а нећеш пити вина нити ћеш их брати, јер ће изјести црви.” (5. Мојс. 28, 39-40) ) ”Све воће твоје и род земље твоје изјешће бубе.” (5. Мојс. 28, 43 ”И доћи ће на те све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле се не истријебиш, јер нијеси слушао гласа Господа Бога својега и држао заповијести његове и уредбе његове, које ти је заповједио. (5. Мојс. 28, 46) Ово читамо у Старом завјету, а остварење ових клетви гледамо данас, свуда, и на сваком кораку; широм овог свијета несрећнога. Да ли нам је јасно шта нам се збива? ”Пазите добро како живите, не као немудри него као мудри, користећи вријеме, јер су дани зли.” (Еф. 5, 15-16) Протопрезвитер-ставрофор Василије Томић
  21. Беседа Високопреподобног архимандрита Методија игумана Свете царске српске лавре Хиландара у Недељу Православља, прве недеље Часног поста, одржана за манастирском трпезом. „Ови дани су најбоља школа побожности… у њима можемо у потпуности да разумемо тајну људског рода и тајну оваплоћења Сина Божијег, Господа Исуса Христа…“ Звучни запис беседе Извор: Манастир Хиландар
  22. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је вечерас Вечерњу службу праштања у Цетињском манастиру. Обраћајући се сабранима на Светом богослужењу ријечима архипастирске поуке на почетку Великог, Часног поста Митрополит Амфилохије је казао да опраштање дугова и гријехова наших од стране Бога зависи од нашег опраштања нашим дужницима, онима који су се од нас огријешили. Звучни запис беседе “На том узајамном опраштању, опраштању од Бога људима и опраштању ближњих једних другима заснива се сав наш хришћански живот. Зато су и ови свети дани поста, који је пред нама, дани призива на то и такво узајамно опраштање и помирење међу браћом и наше помирење са Господом, кроз покајање као промјену ума, срца и душе, преображење унутарњега човјека и богоусмјерење. То је основни призив сваког човјека а посебно Хришћанина“-казао је Митрополит Амфилохије. Високопреосвећени Митрополит је на крају бесједе затражио опроштај од сабраних ријечима: “Опростите браћо и сестре што сагријеших дјелом, словом, помишљу и свим својим осјећањима. Бог да прости и помилује све нас“-благословио је Митрополит Амфилохије сабране у Цетињском манастиру. Извор: Радио Светигора
  23. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, јеромонах Петар Драгојловић (игуман манастира Пиносава) одржао је предавање 22. фебруара 2020. године, у свечаној дворани Музичке школе у Кули, на тему „Користите време, јер су дани зли”. Звучни запис предавања Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  24. Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије је вечерас, молитвено је присуствовао вечерњој служби са петохљебницом у Цетињском манастиру. Службом је началствовао јеромонах Јустин Мреновић уз саслужење јерођакона Марка Марковића и вјерног народа, а за пјевницом су пјевали ђаци Цетињске богословије. Након службе, Митрополит је поздравио окупљене и отворио девету по реду манифестацију Његошеви дани. Владика је под утиском од пута у Словачку, са кога се управо вратио, испричао о полагању камена темељца за манастир Светог Василија Острошког на Карпатима. „То ће бити 18. по реду реплика ловћенске капеле, а ово није случајно, што се то догађа баш на Карпатима одакле су дошли наши преци, Његошеви преци. Увјерен сам да ће можда поводом 170 година од рукоположења Владике Рада да се обнови капела Светог Петра Цетињског на Ловћену“, изразио је жељу и надање Митрополит. Митрополит је такође изразио радост што се ова манифестација отвара баш крај ћивота Светог Петра Цетињског, који је Његошев стриц и учитељ, као и радост што су се окупили писци са свих страна. Изразио је наду да ће Његош све народе да обједини: „Народи чују за њега, преводе и читају његова дјела, надам се да ће он све да нас обједини, јер истински књижевници и људи никад не могу бити избрисани, а Владика Раде је један од најзначајнијих књижевних, моралних и духовних људи IX вијека.“ Пјесникињи Нађи Поповој из Бугарске је поклонио књигу и икону Светог Петра Ловћенског Тајновидца, напоменувши да су Бугари истински чувари језика Светих Ћирила и Методија, а самим тим и Његошевог језика, те да ми требамо да се угледамо на њих. „Осим Нађе, посебно поздрављам Лучијана Алексијуа из Румуније, а посебно издвајам и поздрављам онога који је дошао са крстоваскрсне гробнице, са Косова“, завршио је Митрополит поздравно слово, позвавши присутне на поклоњење Светом Петру Цетињском и упутивши их да пређу у Његошеву салу гдје се наставља вечерашњи догађај. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  25. Епископија пакрачко-славонска и ове године има част позвати верни народ на заједничко молитвено учешће у централној прослави Светих новомученика Јасеновачких која ће се одржати у суботу, 7. септембра 2019. године, у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Повезана вест: Епископ Јован (Ћулибрк) о прослави Јасеновачких новомученика: Сећање - хришћанско предање Тим поводом, с верним народом свету архијерејску Литургију са почетком у 9 часова уз саслужење Преосвећене господе Епископа маринског и јургинског Инокентија из Руске Православне Цркве, пакрачко-славонског Јована и викарног диоклијског Методија, свештеног и монашког клира наше и сестринских Епископија, служиће Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. После Литургије, у 12 часова на хумци код Каменог цвета обавиће се освештање славског колача и жита. Сутрадан, у недељу, 8. септембра 2019. године, са почетком у 9 часова свету архијерејску Литургију у манастиру Ораховици служиће Преосвећена госдпода Епископи марински и јургински Инокентије и пакрачко-славонски Јован. У оквиру празновања Светих новомученика, и ове године у петак, 6. септембра, по пети пут одржаће се научни скуп „Новомученици: Полиперспектива V“ у Српској православној општој гимназији у Загребу с почетком у 9 часова, током кога ће о овој теми говорити неколико еминентних домаћих и светских стручњака. После симпосиона, у Саборном храму Свете Тројице у Пакрацу биће служена празнична вечерња. Трећега дана, у среду, 11. септембра 2019. године, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, у обновљеном храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, где је крштен свете успомене Павле, Патријарх српски, биће служена света архијерејска Литургија. Позивамо Вас да и ове године заједно с нама узмете учешћа у наведеним догађајима који имају неизмерно значење како за све пострадале тако и за наставак грађења културе сећања на Јасеновац и његове жртве. Извор: Инфо служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...