Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'Manastir'.
Found 77 results
-
SVETA GORA, MANASTIR VATOPED, povratak monaha-ribara.
тема је објавио/ла Slobodan Milošević у Остале Помесне Цркве
SVETA GORA, MANASTIR VATOPED, povratak monaha-ribara. -
-
Da li je neko posecivao ovaj manastir i moze li neko da mi nesto vise kaze o njemu(osim onoga sto ima na guglu). Ili da napise neki lep opis manastira?
-
Odlukom episkopa raško-prizrenskog Teodosija dosadašnja igumanija manastira Gračanica Stefanida će sa 15 monahinja nastaviti monaški život u gračaničkom metohu u obnovljenom manastiru u Brnjaku u opštini Zubin Potok. “Tamo je za sada napravljena crkva posvećena Sv. Georgiju, a pored hrama već je poodmakla gradnja novog monaškog konaka za sestre. U obnovi manastira posebno učestvuje dobrotvor Rade Dobrić sa svojom porodicom iz Zubin Potoka. Velika želja naroda ovog kraja naše eparhije jeste da taj manastir iznad jezera Gazivode, koji je trenutno gračanički metoh, potpuno oživi kao samostalan manastir i da pored dva muška manastira ovoga kraja, Crne Reke i Dubokog Potoka, bude na dodatno duhovno ohrabrenje našeg vernog naroda”, navodi se u saopštenju Eparhije raško-prizrenske. Manastir u BrnjakuEparhija raško-prizrenska Naglašava se da je u Brnjaku u Nemanjićko vreme delovala poznata škola koju je za devojke osnovala u 13. veku Sveta Jelena Anžujska, majka svetih kraljeva Dragutina i Milutina i da će gračaničke monahinje uskoro nastaviti ovu drevnu tradiciju iz srednjeg veka. Dodaje se da je igumanija Stefanida sa svojim sestrama pre dve godine kanonski je primljena u Eparhiju raško-prizrensku nakon otpusta iz Eparhije vranjske, gde je služila u manastiru Prohor Pčinjski. Od tada upravljala manastirom Gračanica i sa sestrama je dala veliki doprinos u obnovi manastirskog konaka i duhovnog života. “Stefanida je oslobođena dužnosti i radi nadzora nad obnovom novog manastira već imenovana za igumaniju manastira Brnjak. Dok traje obnova konaka u Brnjaku, mati Stefanida sa sestrama nastaviće da privremeno boravi u manastiru Gračanica, odakle će postepeno preći u novi manastir kada se za to steknu uslovi” navodi se u saopštenju. Uprava nad manastirom Gračanicom predata je staroj shi-monahinja Teodori, koja je u Gračanici provela ceo svoj monaški život. “Šest monahinja, koje su i ranije živele u Gračanici, ostaće u ovom manastiru i dalje zajedno sa mati Teodorom u ovoj drevnoj svetinji koja je, pored Prizrena, u poslednjih 20 godina sedište episkopa raško-prizrenskog i eparhijske administracije”, saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske. Manastir u Brnjaku oživljava, postaje dom monahinjama iz Gračanice - Kosovo Online WWW.KOSOVO-ONLINE.COM Odlukom episkopa raško-prizrenskog Teodosija dosadašnja igumanija manastira Gračanica Stefanida će sa 15 monahinja nastaviti monaški život u gračaničkom metohu u obnovljenom...
-
Otac Isaija Jokić već 12 godina u mantiji spasava pse i mačke, pomazuje ih, a mnogi vernici njegovim službama u manastiru Ilinje prisustvuju zajedno sa svojim ljubimcima U prepunoj maloj crkvi je toplo, više od stotinu vernika iz različitih krajeva Srbije, ali i Republike Srpske, došlo je na službu Svetog tajnog jeleosvećenja. U manastiru Ilinje kod Bogatića otac Isaija čita jevanđelja, a potom sa svojim pomoćnicima pomazuje vernike osvećenim uljem. Među prvima je pomazao slepo mače, dok mu je kod nogu kuca Asija, koju je čovek udario tako jako da je postala invalid. Dobro ste pročitali, pas i mačka su u crkvi i otac Isaija ih pomazuje. Na isti način kao i vernike u ljudskom obliku. Jer i naši ljubimci su božja bića. Ako mene pitate - mnogo čistija od ljudi. Nešto kasnije ću se vratiti na samu službu. Želela sam samo da pokušam da vam dočaram tu divotu - životinje i ljudi zajedno na službi u crkvi. Baš onako kako bi i trebalo da bude. Tu je bilo još nekoliko pasa koje su vernici doveli sa sobom i tokom dva sata, koliko je trajalo jeleosvećenje, niko od njih se nije čuo, a kamoli neku štetu napravio. Mirno su sedeli, ležali tik do svojih ljudskih prijatelja. Jedino je slepa maca Stefan, kojoj su i prednje šapice deformisane, bila u rukama. Savršeno mirna i vesela... ŠUMA SMRTI - Punih 12 godina spasavamo životinje i udomljavamo ih. Mnogi vernici dođu autobusima, oduševe se ovim divnim psima i usvoje ih. Neki dođu i po drugog, trećeg... Nažalost, mnogi ljudi iz ovog kraja pse i dalje nazivaju džukelama i ophode se prema njima sa nepoštovanjem. Ili još gore, tuku ih, muče... Misle da je pas za lanac i koru hleba. Kad im više ne trebaju ili kada su na izdisaju, samo ih puste i onda ti isti ljudi dođu u crkvu. To nisu pravi vernici. Pravi vernik neće povrediti drugo biće - mirnim glasom govori otac Isaija, koji je u mantiji mnogo puta išao do "šume smrti", mesta nadomak manastira gde ljudi prosto bace životinje. Kao kesu đubreta. Samo istovare i produže... Užasna jeza me je prošla telom dok sam ovo slušala. Ali i od goreg ima gore... TOLIKO LJUBAVI - Našli smo mrtvu majku koja je, kako bi zaštitila štence od lovaca, primila metak. Lovcima je u Prnjavoru normalno da ubijaju napuštene pse. Sreća je ipak ta što nas posećuje dosta dece i što je dosta dece koja su ovde dolazila i koja i dalje dolaze u međuvremenu odraslo i sa ljubavlju se ophode prema životinjama. Znaju kako se koji pas zove, koji je bio bolestan, stalo im je. Oni će izrasti u prave ljude - mirnim glasom govori otac. Na pitanje koliko njih brine o četvoronošcima ovde, odgovara: - Troje. Nas troje im čistimo, kuvamo hranu, ponekad dodamo granule... Imali smo ranije i mačke, ali smo ih izmestili u kuću van manastira. Bile su uznemirene zbog pasa. Sada im je mnogo bolje. Toliko ljubavi i blagosti na jednom mestu ne pamtim kada sam osetila. I ne preterujem kada kažem da se u svakom kutku manastirskog imanja zna za red. Svaka pas ima svoje mesto, svi se slažu. Pomoć otac ne traži, ali ako žele, vernici i putnici-namernici mogu doneti hranu za životinje, poigrati se sa njima... Bar toliko im svi mi dugujemo. Radost uprkos bolu Otac Isaija kaže da mnogo pasa udome, ali i da ima onih koji će zauvek ostati u manastiru Ilinje. - To su invalidi. To je ovaj pekinezer, kome je izbijeno oko. To je Asija, kojoj je prednja noga unakažena. Većina ljudi posmatra životinju kao celinu i nije spremna na dodatnu "žrtvu" i posvećenost koju iziskuju invalidne životinje - naglašava otac. Na pitanje zbog čega je Asija uvek na predavanjima i među vernicima tokom i posle jeleosvećenja, nastojatelj manastira odgovara: - Ljudi treba da vide šta su joj učinili! I nikada da ne zaborave. Ali uprkos svom zlu koje su joj naneli, ona i dalje maše repom kada vidi čoveka. Raduje mu se. Od nje mnogi treba da uče... Samo kukavice tuku slabije - Niki je pas koji je tako jako udaren u kičmu da više nije mogao hodati. Operisan je tri puta i, na sreću, oporavio se. Ponovo hoda. Ti koji tuku životinje udariće i ženu, dete... To su agresivni, prazni ljudi koji ne znaju kako nešto da dobiju na jedan normalan način, pa primenjuju silu. Žele da pokažu koliko su moćni, a zapravo su najnemoćniji. Slabije od sebe maltretiraju samo kukavice - priča otac Isaija dok mazi pekinezera koji je od udarca nogom ostao bez oka. Šta je jeleosvećenje U Svetoj tajni jeleosvećenja Bog Duh sveti silazi u pomoć kada se život čovečji nađe u velikoj nevolji i opasnosti od bolesti i nemoći. Cilj ove Svete tajne je opraštanje grehova i povratak zdravlja obolelog Sastoji se iz molitvi sveštenika i pomazivanja bolesnika osvećenim uljem Kroz ulje deluje božja blagodat za ozdravljenje bolesnika, a bolest ovde podrazumeva oboljenje duše ili tela Sveta tajna jeleosvećenja se može ponavljati više puta Na njoj mogu učestvovati (po potrebi i više puta godišnje) svi verni, a osveštano ulje i brašno može koristiti svaki pravoslavno kršten i miropomazan vernik O manastiru Ilinje Manastir je posvećen Svetom proroku Iliji Sagrađen je 1983. godine na imanju bračnog para Lacković Po blagoslovu episkopa šabačkog gospodina Lavrentija, 2006. za nastrojatelja postavljen je otac Isaija, a 2010. proizveden u čin Igumana Njegovim dolaskom pokrenut je duhovni život u manastiru, a počeli su i značajni radovi na dovršenju manastirske crkve i uređenju čitavog kompleksa Adaptiran je i osposobljen stari konak za smeštaj monaštva, bolesnih i gostiju Zbog velikog broja poseta podignut je novi konak i sala za prijem Manastir Ilinje je mesto gde vernici sve češće dolaze da traže duhovni mir i utočište, ozdravljenje, spas za bolesne i oproštaj grehova Ovaj manastir postao je i mesto gde se ljudi leče od bolesti zavisnosti SVETO MESTO KOD BOGATIĆA: Manastir u kome životinje pronalaze spas od ljudi WWW.REPUBLIKA.RS Otac Isaija Jokić već 12 godina u mantiji spasava pse i mačke, pomazuje ih, a mnogi vernici njegovim službama u manastiru Ilinje prisustvuju zajedno sa svojim ljubimcima
-
-
Manastir Stuplje Ovaj manastir Srpske pravoslavne crkve se nalazi u Republici Srpskoj, 60-tak kilometara udaljen od Banja Luke u mjestu Gornji Vijačani na tromeđi opština Čelinac, Prnjavor i Teslić. Ovaj manastir posvećen Sv. Arhanđelu Mihailu po nekim izvorima je podignut 1557. godine i osnivač manastira je krelj Dragutin i u njemu se odvijao monaški život od 15. do kraja 17. vijeka, kada se za vrijeme Velike seobe Srba manastir seli preko rijeke Save u tadašnju Habzburšku monarhiju, u manastir Orahovica u Slavoniji gdje su sačuvani svi rukopisi i knjige ove svetinje od propasti i uništenja od strane Otomanskog okupatora. Obnova i rekonstrukcija ovog manastira je započela 1994. godine i Zavod za zaštitu kulturno istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske je manastir Stuplje registrovao kao spomenik kulture Republike Srpske druge kategorije. Manastir se nalazi na lokalitetu Crkvište, na rječici Manastirici u selu Gornji Vijačani. Od manastira Liplje udaljen je 12 kilometara vazdušnom linijom. Put do manastira Liplje dug je 20 kilometara i vodi tokom rijeke Ukrine. Ko bude prolazio ovim krajevima neka obavezno svrati u ovu svetinju koja se nalazi u srcu prirode između dvije rijeke, na kome vlada mir i spokoj, daleko od buke i užurbanog života u gradu. Poslije liturgije i molitve obavezno sjednite da se odmorite u trpezariju koja se nalazi u manastirskom konaku gdje će vas ljubazni domaćini ponuditi kafom, domaćom rakijom i vrućim čajem zaslađenim domaćim manastirskim medom, uz obaveznu dobrodošlicu i dug i prijatan razgovor. Iguman ovog manastira je mlad i ljubazan čovjek, sa kojim možete da razgovarate prijateljski o svemu što vas muči i zanima od vjere preko ekonomske politike Trenutno koliko sam uspio da vidim u toku je izgradnja narodne trpezarije u sklopu manastirskog konaka tako da je svaki prilog i dar dobrodošao ovom svetom mjestu. Otišao sam sa kolegom prvi put na ovo mjesto prije nepunih mjesec dana i evo prekjuče sam bio opet kad god sam u prilici vrlo rado ću da posjetim ovaj raj na zemlji, oazu mira i spokoja koju bi po meni trebao da posjeti svaki pravoslavac koji se nađe u ovim krajevima. https://goo.gl/maps/6NmFSBpPjk22 This post has been promoted to an article
-
NOVI SAD 17.08.2017. | 10:44 Foto: Pixabay Budisti su prisutni u Srbiji još od dvadesetih godina XX veka. Istorija budizma u Srbiji počinje sa dolaskom zajednice Kalmika, zapadnomongolskog naroda budističke vere, koji je u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca prebegao iz Rusije, nakon Oktobarske revolucije. Kalmici su svoj hram sagradili 1929. na Zvezdari, na granici sa Malim Mokrim Lugom, a odobrenje im je dao kralj Aleksandar Karađorđević. Tadašnji budistički hram u Beogradu je bio prvi budistički hram u Evropi. Drugi svetski rat i pobeda komunizma naveli su Kalmike da 1944. spas potraže dalje u Zapadnoj Evropi i SAD. Pre dvadesetak godina grupa pojedinaca iz Srbije zainteresovala se za izvorno Budino učenje (Dhamma) i od tada do danas rade na promovisanju proverenih budističkih tehnika i metoda razvijanja unutrašnjeg mira i harmonije, sa posebnim naglaskom na vrlini, meditaciji, mudrosti i saosećanju. Marta 2009. godine registrovani su kao udruženje građana i krenuli sa izdavačkom delatnošću. Kako navode iz Theravada budističkog društva "Srednji put" koje otvara manastir, sa budističkim centrom u Čortanovcima, budistički monasi neće biti u Srbiji samo povremeno, već će tu stalno boraviti. Oni pozivaju sve zainteresovane da prisustvuju ceremoniji otvaranja koja će se održati u nedelju od 10 časova. Lokacija manastira možete videti na mapi. Autor: 021.rs http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/169567/Prvi-budisticki-manastir-otvara-se-kod-Novog-Sada.html -
Egipatski mediji javljaju da je u napadu na Manastir Svete Katarine, jedan od najstarijih hrišćanskih manastira na svetu, odjeknula jaka eksplozija i da je ubijena najmanje jedna osoba. Malo pre nego što se pojavilo saopštenje o eksploziji, teritoriju Manastira su napale nepoznate osobe naoružane lakim oružjem i ranile četiri policajca. Tokom posete Sinaju 1234. godine u Manastiru Svete Katarine boravio je arhiepiskop Sava, prvi srpski arhiepiskop. Manastir su darivali srpski kraljevi Dragutin i Milutin brojnim poklonima, koji se danas čuvaju u muzeju i biblioteci tog manastira. U Manastiru se nalazi prvi srpski psaltir. Krajem 14. veka iguman Manastira bio je Srbin Joanikije. ID PREUZELA ODGOVORNOST ZA NAPAD NA SINAJU Islamska država preuzela je večeras odgovornost za napad na egipatske snage bezbednosti nedaleko od crkve Svete Katarine na Sinaju. Napad u kome je ubijen jedan, a ranjeno četiri pripadnika snaga bezbednosti desio se svega nedelju dana nakon dva bombaška napada na crkve egipatskih Kopta u kojima je ubijeno 45 osoba. I za te napade odgovornost je preuzela ID. https://twitter.com/MsJulieLenarz/status/854426162520616960/photo/1?ref_src=twsrc^tfw&ref_url=http%3A%2F%2Fwww.novosti.rs%2Fvesti%2Fplaneta.299.html%3A661110-Dzihadisti-napali-manastir-Svete-Katarine-ima-zrtava http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:661110-Dzihadisti-napali-manastir-Svete-Katarine-ima-zrtava
- 3 нових одговора
-
- 2
-
-
- džihadisti
- napali
- (и још 3 )
-
ОДГОВОР: Када човек о нечему говори или пише никада није сигуран да ли је довољно рекао, а увек може бити сигуран да није све рекао о ономе о чему говори. Отуда се о неким питањима и стварима пише и говори стотинама и хиљадама година, и увек се има нешто ново додати или казати. Такав је случај и са нашим одговором у вези св. Водице, што сведочи и Ваше горње питање, које је постављено са жељом да се већ раније дати одговор допуни и употпуни, што ево радо чиним. Ми у Цркви (Епископи и свештеници) када говоримо о предметима наше свете вере, често нисмо у стању да замислимо и претпоставимо колико наш народ мало зна о својој вери, па у много чему претпостављамо извесну количину тог знања и верског образовања код наших верника, те нам се стога деси да наши разговори о вери или беседе буду неразумљиве и тешко схватљиве за наше слушаоце, управо због тога што многи немају основна неопходна предзнања. Отуда је заиста добро да верници имају могућности и услова да слободно постављају питања о ономе што им није јасно или не разумеју у својој вери или о ономе што се у цркви ради. (Ту могућност је пружала наша рубрика у "Православљу"- "Практична веронаука", која, Богу хвала, сада излази као целовита књига). Но, ред је да пређемо на Ваше питање. Света Водица, нарочито она Богојављенска (коју народ углавном и узима и носи својим домовима), може се чувати неограничено време. Ма колико дуго је чували, она не губи своју освећујућу благодат нити постаје подложна кварењу. Има у народу породица које Богојављенску Водицу чувају по тридесет и више година, с тим што сваке године, од нове Водице, када је донесу од цркве, помало додају у флашу у којој држе стару водицу. Но, главно питање је: "након једне године, када стигне нова Водица, шта да се ради са старом"? Одговор на то директно питање у црквеним књигама не пише, нити има било какво писано наређење у вези тога. Али зато постоји народно предање и обичај који је Црква прећутно усвојила, те је исти стекао предањску вредност, као и многе друге ствари које се путем предања у Цркви чувају (а о чему је било говора у првом одговору на прво питање из Практичне веронауке). Дакле, по том народном обичају, а сада и црквеном предању, уколико се сва количина Богојављенске Водице не утроши побожно у току године, онда се тај остатак, када стигне нова Водица, саспе у бунар, у реку или у цвеће. У сваком случају тамо где се неће изложити гажењу и обесвећењу. Што се пак тиче Водице која се по домовима свети за Васкрс (никада: на Васкрс), она се у току поста може, и треба, узимати свако јутро по мало пре сваког јела, и тако утрошити. Она се управо и освећује са тим циљем, да би свети велики празник Васкрсења Христовог дочекали у освећеним домовима, али и са освећеним душама својим (као храмовима Духа Светога), чему побожно коришћење свете Водице итекако доприноси. Уз ово допунско објашњење, треба ипак прочитати поново и ранији одговор о светој Водици, где је на крају оног одговора јасно речено шта све православни хришћанин треба да чини и практикује у овоме своме животу, а ради постизања свога спасења и задобијања вечнога живота у Царству Небескоме. Мир ти и радост од Господа. Из књиге: Практична веронаука Извор: Манастир Глоговац -
Света Архијерејска Литургија и монашење у манастиру Клисина
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
Сутрадан, на сам дан празника, 30. децембра 2012. Љета Господњег, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, а саслуживали су му: игуман Сергије, сабрат манастира Рмањ, протосинђел Варнава, намјесник манастира Трескавац, јеромонах Теофил, намјесник манастира Глоговац, јерођакон Дионисије, сабрат манастира Ковиљ, и ђакон Никола Перковић из Босанског Петровца. Манастирски храм Свете Великомученице Марине био је испуњен до посљедњег мјеста, а сви окупљени присуствовали су несвакидашњем чину монашења. У току Свете Литургије, на малом входу, настојатељ манастира Клисина, игуман Василије, привео је манастирског искушеника Дарка Иваниша пред олтар Господњи, гдје је искушеника Дарка епископ Хризостом постригао у чин мале схиме, давши му монашко име Данило, по Светом Пророку Данилу, чији се молитвени спомен данас празнује. На овај свети и историјски дан, и за ову прилику, у манастир Клисину пристигли су монаси из манастира Рмња, Ковиља, Трескавца, Глоговца, монахиње из манастира Гомионице, игуманија са сестрама из манастира Дуљево, у Митрополији црногорско-приморској, те многи други, како би заједно са новопостриженим монахом Данилом, и његовим братством, подијелили ову велику духовну радост. У бесједи, након прочитаног Јеванђеља, Епископ Г. Хризостом, поучио је новопостриженог монаха Данила и све окупљене, истичући важност врлинског живота и неопходност узрастања свих нас у Љубави Христовој, за коју и ради које монаси носе своје бреме са захвалношћу, ишчекујући блаженство Небеског Јерусалима. Истичући поједине моменте из живота старозавјетног Пророка Данила, Преосвећени Владика указао је на пут којим млади монах Данило мора поћи и на њему устрајати, све до часа сопствене смрти, у коју се монаштвом и погрузио, ради вјечног живота у Христу Исусу. С обзиром да се Материце празнују двије недјеље пред празник Рођења Христовог, велики број окупљених вјерника причестио се Пречистима Тајнама Христовим, а већ по традицији манастирско братство припремило је за сву окупљену дјечицу пригодне пакетиће. На овај велики празник мајки и жена, а у поводу монашења монаха Данила, манастир Клисина постао је богатији за реплику чувене светогорске иконе „Достојно Јест“, чији се оригинал чува у Протатској цркви у Кареји, а коју су нашем манастиру даривали пријатељи наше Свештене Обитељи, господа Зоран и Владица Лемић, из Бањалуке. Након Свете Литургије у трпезарији манастирског конака приређен је празнични ручак. Желећи новопостриженом монаху Данилу ревностан и подвигом испуњен живот, манастирско братство захваљује свима онима који су овом приликом били са нама, али и онима који су били спријечени да својим присуством увеличају нашу радост, а који су се радовали свим својим срцем. Игуман Василије (Рожић) Извор: Манастир Клисина Беседа Епископа Хризостома на монашењу Беседа Епископа Хризостома на Литургији Остатак фотогалерије -
Епископи канонске Цркве у Р. Македонији, Православне Охридске Архиепископије, упознали су г. Милету Радојевића са тортуром и незаконитим притвором, које трпи Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, и уопште са прогоном спровођеним кроз монтиране судске процесе против Архиепископа охридског Јована и осталих Епископа, монаштва и верника Архиепископије. Саговорници су изразили наду, да ће политички прогон на верској основи, који се спроводи над Архиепископом охридским Јованом и Православном Охридском Архиепископијом убрзо престати, а да ће се на његовом месту пројавити цивилизацијска тековина, поштовања верских слобода свих грађана, без обзира на њихову верску или националну припадност. Извор: ПОА -
Саслуживали су свештенослужитељи архијерејског намјесништва бјелопољског: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, старјешина храма Светог Николе и протојереј Дарко Пејић, те архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман манастира Мајсторовина. Вјерницима, сабраним у древној светињи, који су се у великом броју причестили Светим тајнама Тијела и Крви Христове, бесједио је Преосвећени Епископ Господин Јоаникије. Он се осврнуо на ријечи Господа Исуса Христа, упућене Његовим Светим ученицима и апостолима прије страдања на Часном крсту - „Видите ли ова чудеса која Ја чиним, и ви ћете таква чудеса чинити и још више него што их Ја чиним, јер Ја идем Оцу својему“. Владика је, тумачећи ове ријечи Господње, казао да и обични људи од крви и меса, могу да чине чудеса као што их чини Сам Господ и Спаситељ наш, а којих ће, вјероватно, бити и много више кроз сва будућа времена. “Чуда могу чинити, прије свега, они који вјерују у Бога, који се са Њим сједињују, јер Бог својим слугама даје да могу чудотворити, али опет су чудеса дјело Божије. Господ је ово рекао прије свог Крста, прије свог страдања, мислећи на више ствари, јер се вријеме Његовог дјеловања, Његовог служења на земљи, јавног проповиједања Јеванђеља скраћивало. Завршавао је своје дјело на земљи и ријечима “Ја идем Оцу својему“, мислио је на то да ће, када заврши дјело спасења и искупљења рода људског, када се узнесе на Небо и сједне са десне стране Бога и Оца, ниспослати Свог Светог Духа на Свете ученике и апостоле и тако, коначно, завршити дјело спасења и устројавања Цркве Божије, грађевине којој је Он Сам темељ и глава, Цркве која је тијело Христово. И тек у том контексту, драга браћо и сестре, можемо разумјети правилно ове ријечи Божије. Господ је ниспослао Свог Светог Духа ученицима, а преко њих, све до дана данашњег, онима који служе Богу и који се држе скута хаљине Господње, који се сједињују са Господом у Цркви Његовој“, рекао је Његово Преосвештенство. Свети отац наш Николај Чудотворац најбољи је примјер да су се ове ријечи Господње испуниле на дјелу, а са њим, према ријечима Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, то потврђују и многи други светитељи све до нашег времена – Свети Василије Острошки, Свети Нектарије Егински и многи други којима је Бог дао да чине чудеса. “Има појединих светих, као што је Свети Јован Крститељ, за којег се говори да није учинио ниједно чудо, није васкрсавао мртве, није слијепцима враћао вид, као што су многи други то чинили, али, Свети Јован Крститељ је учинио, можда, највише чудеса тиме што је многа људска срца препородио. Постоје чудеса која су видљива, а има и чудеса која нијесу тако видљива, али су, исто тако, значајна. Сваки човјек који је примио вјеру православну, који је у своје срце примио огањ вјере он је, заправо, свједок чудеса Божијих, јер наша вјера, колико је год човјеку урођена, толико је и дар од Бога, дар милости Божије. Свети Николај је познат као један од највећих чудотвораца, а тиме и највећих светитеља Цркве Божије кроз сва времена, од 4. вијека до дана данашњег. Био је много ревностан за Цркву Божију и када је видио да безбожни јеретик Арије, који је био интелигентан и образован као ђаво, разара Цркву Божију, он је као веома једноставан човјек пришао и ударио му шамар, јер није могао да поднесе да неко разара дом Божији“. “Знате, вјероватно, из његовог житија да је то представљало проблем, јер слуга Божији не смије да бије никога, али Пресвета Богородица се јавила са омофором Светог Николаја и тиме потврдила да он није грешан пред Богом, него је то урадио из ревности за дом Божији, као што је Господ потегао бич па истјерао трговце из храма у тренутку када је то засметало проповиједи Јеванђеља. Свети Николај је познат као велики помоћник, велики заштитник Цркве Божије, а тиме и свих хришћана. Кад човјек хоће да се помоли Богу, али се осјећамо грешним и недостојним да станемо пред лице Божије, па призовемо свог анђела чувара и друге светитеље, своју крсну славу, најчешће од свих светих призивамо Светог Николаја Чудотворца, јер он даје топлину молитве, он наше молитве узноси Господу, он се сам моли Богу пред престолом Божијим за нас“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије. Током Свете Литургије освештан је и преломљен славски колач. Обављено је и мало освећење кивота у који је похрањен дио моштију Светог свештеномученика Харалампија, које су и раније биле реликвија древне никољачке светиње. Честитајући храмовну славу и празник вјерном народу Владика је поручио да човјек када год је у невољи призива Светог Николаја, брзог помоћника, нарочито морепловци на мору. “Сви смо ми, драга браћо и сестре, изложени бурама овог живота, па можемо рећи да смо, у неком смислу, и ми морепловци, јер је много искушења у свакодневном животу које нас могу поклопити. Зато призивамо Светог Николаја, а он је брзи помоћник и утјешитељ, онај који нас кријепи, који нас оснажује, који нам показује пут Божији, који нас њим води, јер је он, ваистину, био слуга Христов смирени, смиреномудрени, ревносни, пун благодати Духа Светог и ријечи Божанске мудрости, иако се служио простим, једноставним ријечима, али је, заиста, био сасуд благодати Светог Духа. Зато га прослављамо, зато га у нашем народу славе многи домови, породице, па и данас овдје у Бијелом Пољу, у овој светињи сабрали смо се да прославимо Светог Николаја, да прославимо славу овог светог храма, да свима који данас славе честитамо славу. Бог нека свима буде на помоћи, јер молитве Светог Николаја стижу свуда и кријепе све који га призивају без обзира да ли је то њихова крсна слава или није“, закључио је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Домаћин храмовне славе био је г. Драган Раховић са породицом, чијим трудом и љубављу је принесен славски колач, а затим уприличено и скромно послужење за све вјернике. Обавезу храмовне славе за идућу годину преузео је г. Саша Ђуровић. Извор: Епархија будимљанско-никшићка -
Празничну радост је употпунио долазак Његовог Преосвештенства Епископа Западноамеричког господина Максима. На сам дан празника Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Вл. Максим, уз саслуживање архијереја домаћина Вл. Григорија и Вл. Атанасија, двојице игумана: Василија (Завалског) и Михајла (Св. Архангела код Призрена), као и више свештеника и ђакона наше епархије. Након читања Светог Јевађеља бесједио је Владика Максим. У Светој Тајни Евхаристије су учествовали и бројни вјерници који су се овом приликом сабрали у Манастиру Тврдошу, да саборно прославе великог угодника Божијег Светог Николаја и да причешћујући се Животворним Тајнама Тијела и Крви Господње постану заједничари светих и пријатељи Божији. Послије освећења славског колача и жита, Епископ ЗХиП Г. Григорије је поздравио све присутне и честитао славу Еп. Атанасију и свима свечарима. Празновање Светитеља Божијег Николаја, и славе Владике Атанасија, настављено је у монашкој трпезарији славским ручком. Итвор: Епархија ЗХиП -
Временске непогоде спријечиле су многе да данас на дан славе ове светиње буду у њој. Они најупорнији успјели су савладати све сњежне непогоде и доћи на крсну славу манастира и славску радост подјелити са оцима Серафимом и Сергијем. Свету литургију служио је преосвећени владика Хризостом уз саслужење игумана оца Сергија Карановића и ђакона Николе Перковића. На крају свете литургије преосвећени владика Хризостом осветио је славско кољиво и славски колач. Након отпуста преосвећени владика је честитао крсну славу манастира настојатељу ове свете обитељи архимандриту Серафиму и пожелио да је прослави са гостима ове свети обитељи на најбољи и најсвечанији начин. Такође је честитао крсну славу и свим свечарима и додао: free movies. watch movies. last movies .......'' свети отац Николај својом чврстом вјером и светим живљењем постао је, како црквена пјесма каже, правило вјере и образ кротости. Правило вјере јер је на једноставан и разумљив начин изложио учење Цркве о Господу Исусу Христу; јер је живио као што је и вјеровао. Образац кротости јер се и у тренуцима искушења која су га због ревности његове снашла показао кротак као јање божије и није роптао на одлуке Цркве............... Наши свети преци за своје крсне славе узимали су светитеље и свете по њиховим карактерима, односно оне светитеље и свете који су највише одговарали карактеру нашег народа. Као што знате Срби највише славе светог оца Николаја, светог Јована крститеља и св. великомуч. Георгија. Ако добро анализирамо карактере ових светих божијих угодника видјећемо да њихове људске, али и духовне особине и карактери највише одговарају или се у потпуности подударају са духовним особинама и карактерима већине Српског народа............'' Богољуб-Р. Извор: Епархија бихаћко-петровачка -
Свечано прослављен празник Св. Јоаникија Девичког, ктиторска слава манастира Девич
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
Након Св. Литургије Владика је благословио и пресекао славски колач и обратио се беседом присутним верницима који су се окупили у светињи Св. Јоаникија и поред тешких временских услова. На данашњој свечаности Епископ Теодосије је у чин протођакона произвео ђакона Зорана Гођевца из парохије грачаничке. У својој беседи на Литургији Епископ Теодосије је говорио о лику Св. Јоаникија и његовом подвигу љубави и сведочења Христа који се наставља нарочито кроз страдање и васкрсење овог манастира који је основао. Поред игуманије Анастасије и сестринства манастира овогодишњи свечари који су помогли сестрама у припреми славе су били Слободан Крстовић и Ацо Томашевић. За све присутне игуманија Анастасија са сестрама припремила је на крају славља славски ручак у манастирској трпезарији. http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/svecano-proslavljen-praznik-sv-joanikija-devickog-ktitorska-slava-manastira-devic-0 -
Посета Архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
Оца Методија са пратњом дочекао је у Врању Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије. Истог дана, у послеподневним часовима, у сали Црквене општине Врање, отац Методије одржао је пригодну беседу о животу манастира Хиландара кроз векове и животу монаштва на Светој Гори и светогорских стараца. Сутрадан, Епископа Пахомија, архимандрита Методија и монахињу Јефремију, игуманију манастира Светог првомученика Стефана у Горњем Жапском, у свом кабинету у Врању, примио је градоначелник Врања господин Зоран Антић. Епархија врањска кроз протекле векове увек је била у духовној свези са манастиром Хландаром, што сведочи и хиландарски метох у Врању, манастир Светог Николе, а у току је и рад на издавању књиге о византијском појању, коју уређују манастири Хиландар и Свети Стефан. Изразивши своју захвалност Епископу Пахомију на указаном гостољубљу, отац Методије истакао је да ће се сарадња манастира Хиландара и Епархије врањске наставити и у будућности, на духовну корист Наше Свете Цркве и њених верника. Извор: Епархија врањска -
Вандалски напад на православни манастир у Јерусалиму
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Православних помесних Цркава
Натписи „Смрт хришћанству“ као и други уперени против Господа Исуса Христа осванули су у сриједу 12. децембра на Манастиру часног крста, који се налази под јурисдикцијом Јерусалимске патријаршије. Исписана су и три аутомобила која су била паркирана пред манастиром, а чије су гуме биле пробушене. Графити су написани јеврејским језиком, те полиција претпоставља да су починиоци из редова милитантних јеврејских група. Мета сличног напада од прије само недељу дана био је Францискански манастир. Градоначелник Јерусалима Ник Баркат осудио је овај чин, рекавши да је то покушај да се поремети суживот припадника различитих вјероисповијести у граду. Настојатељ Манастира часног крста, архимандрит Клавдије, изразио је спремност да опрости починиоцима. „Људи који су ово урадили немају мира у својим срцима“, казао је он. Отац Клавдије је подсјетио да се сличан напад на његов манастир догодио прије десет мјесеци. Радио Светигора -
На данашњој Светој Литургији прочитана је јеванђељлска прича о исцелењу погрбљене жене и то исцелење се десило у суботу. Фарисеји и књижевници видећи ово дивно чудо не радују се томе, већ оптужују Господа Исуса Христа као преступника закона, јер наводно тако нешто се није смело чинити у суботу. Због тога њиховога лицемерја Господ их изобличава показујући да само формално извршавају старозаветни закон Божији, а да су се његове суштине одрекли, а то је љубав и добро према ближњем. Наравно да ова прича има свој значај и данас у Новом Завету, јер и данашњи свештенослужитељи могу своју службу свести на формализам и ритуале, а да притом забораве на суштину вере и закона Божијег, а то је љубав према Богу и љубав према ближњем. После Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све госте у манастирској трпезарији. Извор: Епархија далматинска -
Света Литургија у скиту Свете Петке крај Трстеника
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
При повратку владика Давид је посетио цркву Свете Тројице у Трстенику. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу 9:08 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије 4:34 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла -
Уз учешће Русије наставља се обнова светиња на Косову
a Странице је објавио/ла Guest у Остале вести из Цркве
„Влада Руске Федерације 2010-2011 године је дала добровољни циљни износ УНЕСК-у у вриједности од два милиона долара за финансирање радова обнове и рестаруације православних светиња Косова“, каже се у специјалном саопштењу. „Та одлука је била примљена у складу са резолуцијом Савјета безбједности Уједињених нација № 1244 за Косово и у оквиру међународне акције УНЕСКО за указивање хуманитарне помоћи Републици Србији, у виду обнове и очувања њених споменика културе који су оштећени приликом ратних дејстава“. „На основу уговора српске стране и УНЕСКА радови су почели 2012. године на четири споменика православне архитектуре, који су укључени у Списак свјетске баштине УНЕСКО: манастири Дечани, Пећка патријаршија и Грачаница и такође црква Богородице Љевишке у Призрену. Према стању од 15. новембра, од укупног износа исплаћено је у сврху пројетка 1 милион и 770 хиљада долара“, каже се у саопштењу. „У потпуности су реализовани радови на санацији и консолидацији фресака, рестауриран је „Трон Богомајке“ у манастиру Пећка патријаршија. Очишћене су, рестауриране и конзервиране камене структуре манастирског храма у Дечанима. На куполи храма треба да буде завршено ојачавање зидног слоја до краја ове године“, казали су из Министарства. Завршена је рестаурација фресака манастирског храма Грачанице. На реду је обнова зидних избочина и крова храма Благовијести, чији се завршетак радова очекује на прољеће 2013. године“. Такође се наставља и чишћење и рестаурација фресака цркве Богородице Љевишке у Призрену, чији радови оријентационо треба да се заврше у марту 2013. године. Сви радови се спроводе по плану и морају бити завршени у првој половини 2013. године. „Обнова православних светиња на Косову је допринос Русије спровођењу конвенције УНЕСКО о очувању свјетске баштине, уникатних споменика православне културе, који имају историјски значај за читаво човјечанство“, казали су из Министарства иностраних послова Руске Федерације. Радио Светигора -
Архимандрит Петар, игуман Михаило и остали саслужитељи у олтару допринели су лепоти ове свечаности, као и присутни представници Војске Србије, Полиције и свог верног народа. Сваки храм је данас био Царство Божје у малом, али посебно се за овај пустињски храм може рећи да заиста то и јесте. Таквом изгледу Пустиње најпре доприносе светитељи на фрескама који зраче топлином и миром Божјим. Светитељски ликови на зидовима храма јесу други разлог празничног саборовања у Пустињи. Ове 2012. године прославља се 390 година од живописања манастира Пустиња. Сам манастир споља скромно изгледа, али када се сабере историја духовника који су кроз њега прошли, и када се погледа и доживи његова фрескама украшена унутрашњост, свеукупна импресија се може описати као раскошно скромна. Присуство на светој Литургији, или само кратак пролазак кроз манастир, оставља утисак који се не може материјално описати него само духовно – утисак да већ живимо вечност Царства Божјег. Живопис храма је посебно допринео да гледањем у фреске и светитеље на њима храм буде претворен у небо. Фреске настале 1622. године уметничком и богословски поткованом руком двојице зографа, Јована и Николе, постале су културно наслеђе Пустиње као и Ваљева, које говори ко смо и шта смо ми били некада и јесмо сада. Славском трпезом у манастирској трпезарији настављена је свечаност прославе Ваведења и четири века старог живописа, а захвалност уваженим гостима на присуству и свакој помоћи, као и Високопреподобној игуманији Нини на гостољубљу, упутио је намесник протојереј-ставрофор Зоран Јаковљевић. Извор: Епархија ваљевска http://www.spc.rs/sr/390_godina_od_zhivopisanja_manastira_pustinja -
Прослављена храмовна слава Ваведење Пресвете Богородице у Манастиру Завала
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
У току Свете Литургије Епископ Григорије је рукоположио у чин презвитера Милана Стањевића, те у чин ђакона Бранислава Рајковића. Након Литургије и резања славског колача у порти манастира, за све присутне постављена је трпеза љубави. Бесједа Епископа Григорија http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=5683 -
Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Господин Јован, уз саслужење архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира Лепавине, јеромонаха Василија (Србљана), сабрата лепавинске свете обитељи, јереја Саве Косојевића, пароха у Марибору, јереја Радована Димитрића, пароха у Копривници, јереја Александра Тарабића, пароха у Великом Поганцу, и јереја Далибора Петковића, пароха у Ступовачи. У цркви испуњеној верним народом, беседу о једном од великих Богородичиних празника изговорио је Високопреосвећени Митрополит Јован: „Предста царица одеснују тебе, в ризи позлашчених одјејана приспрешчена. Драга браћо и сестре, још у Старом завету псалмописац цар Давид пророковао је о Пресветој Богородици, Коју упоређује са царицом златом украшеном. Данас прослављамо празник Ваведења Пресвете Богородице, када су је Богородитељи Јоаким и Ана одвели у Јерусалимски храм као трогодишњу девојчицу да испуне свој завет Богу. Заветовали су се, ако им Бог подари чедо, да ће га посветити Богу на службу. На данашњи празник је успомена на извршење тог великог завета. Пресвета Богородица је од Бога молитвом испрошена, јер је Бог праведне Јоакима и Ану обрадовао светим чедом, које ће бити од значаја за читав род људски у мисији Спаситељевог искупљења људи. Зато Пресвету Богородицу и називамо Мајком свих хришћана, Мајком читавог рода људског. Чули смо данас у Апостолу где св. апостол Павле у једној алегорији говори о Пресветој Богородици као о старозаветном храму, Светињи над светињама, где се чувао Ковчег завета, у коме су биле таблице десет Божјих заповести, жезал Аронов (који је на чудесан начин процветао да покаже да је Левијево племе Бог одредио за службу у храму) и суд златни у коме је била манна (којом су се Јевреји хранили приликом изласка из египатског ропства у Синајској пустињи, одлазећи у Обећану земљу), симбол свете евхаристије којим је Господ хранио древни Израиљ и којим се ми хранимо за наше духовно обнављање и залог живота вечнога. Каже се у црквеној историји да је био веома свечан одлазак мале Марије у Јерусалимски храм, да су Јоаким и Ана са својим рођацима и пријатељима и са девојкама испратили Пресвету Богородицу из Назарета у Јерусалим, где је малу Марију испред Храма дочекао првосвештеник Захарија. Каже црквена историја, уз петнаест степеника ишла је тако лагано као голубица, док су певале псалме девојке у белим хаљинама и са упаљеним свећама, и на најсвечанији је начин предали првосвештенику Захарији, који је на изненађење свих присутних уводи у Светињу над светињама, где је само једанпут годишње могао првосвештеник да улази на дан народног очишћења, кад је приносио велику жртву. То је био знак да је изузетна служба намењена Пресветој Богородици. Од најранијих дана хришћанских била је прослављана та успомена на увођење Пресвете Богородице у Јерусалимски храм…“ После архијерејске беседе, велики број ходочасника, пристиглих са разних страна и из више земаља да у лепавинској светињи прослави Заступницу и Заштитницу рода људског, причестио се Најсветијим Тајнама, Телом и Крвљу Спаситеља нашега Господа Исуса Христа. На крају Свете литургије Митрополит Јован је са свештеницима освештао кољиво и пререзао славске колаче. После краћег послужења, верници су позвани у манастирску трпезарију. За све пристигле ходочаснике, којих је било око седамсто, лепавинско братство и сарадници манастира припремили су празничну трпезу љубави. Међу гостима на слави манастира Лепавине били су и господин Зоран Васиљевић, конзул, и госпођа Гордана Перуничић, сарадник за конзуларне послове, из Амбасаде Републике Србије у РХ. Уследио је молебан за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице, који је читао отац Гаврило. Осветивши ствари и окропивши светом водом верни народ, о. Гаврило је позвао вернике да буду верна деца своје Свете Цркве, да се не поводе за забавама и модама овог времена, него да под спасоносним покровом Пресвете Богородице ишту спасење и иду уским путем ка животу вечном. извор: сајт Манастира Лепавина -
Пред Крај јутарње службе, високопреподобни игуман овог свештеног манастира Серафим у чин мале схиме замонашио је искушеника Влатка, наденувши му име Наум, како би се ангелским ликом подражавајући врлински живот светог оца Наума, удостојио Небеског Царства. http://eparhijaniska.rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/2369-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.