Претражи Живе Речи Утехе

Оца Методија са пратњом дочекао је у Врању Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије. Истог дана, у послеподневним часовима, у сали Црквене општине Врање, отац Методије одржао је пригодну беседу о животу манастира Хиландара кроз векове и животу монаштва на Светој Гори и светогорских стараца. Сутрадан, Епископа Пахомија, архимандрита Методија и монахињу Јефремију, игуманију манастира Светог првомученика Стефана у Горњем Жапском, у свом кабинету у Врању, примио је градоначелник Врања господин Зоран Антић. Епархија врањска кроз протекле векове увек је била у духовној свези са манастиром Хландаром, што сведочи и хиландарски метох у Врању, манастир Светог Николе, а у току је и рад на издавању књиге о византијском појању, коју уређују манастири Хиландар и Свети Стефан. Изразивши своју захвалност Епископу Пахомију на указаном гостољубљу, отац Методије истакао је да ће се сарадња манастира Хиландара и Епархије врањске наставити и у будућности, на духовну корист Наше Свете Цркве и њених верника. Извор: Епархија врањска

Сутрадан, Архиепископ Авељ началствовао је Светом Литургијом у Саборном храму Свете Тројице у Врању, уз саслужење Епископа Пахомија и свештенства и монаштва Архиепископије лубелско-хелмске и Епархије врањске. По завршетку Свете Литургије Епископи су одржали поздравне беседе и разменили дарове. (Беседе можете послушати на званичној интернет презентацији „Искон“ Радија Епархије врањске www.radioiskon.org). Трапеза љубави приређена је у Епархијском двору у Врању, где су Епископи разговарали о животу и раду две Епархије, као и о будућој сарадњи и повезивању пољског и српског православног народа. Након трапезе љубави, Архиепископ Авељ у пратњи домаћина, обишао је Свеправославни центар, храм и родну кућу Преподобног Јустина ћелијског и врањског у Врању, а затим су се у манастиру Светог Прохора Пчињског поклонили светитељевим Мироточивим моштима. Настојатељ манастира протосинђел Николај заједно са братством припремио је за госте послужење и упознао их са историјатом, животом и радом ове Свете обитељи. Архиепископ Авељ захвалио се Епископу Пахомију на гостопримству и братској љубави, обећавши, да ово неће бити једина посета Епархији врањској и њеним светињама, и позвао је Епископа Пахомија да, заједно са својим клиром и верујућим народом, у што скорије време, посети православне светиње у Пољској. Извор и фотографије: Епархија врањска

Манастир Светог Прохора Пчињског, 12. новембра 2012. године, прославио је свог ктитора Светог краља Милутина. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске. У току Свете Литургије, Епископ Пахомије Крстио је слугу Божијег Милутина, сина јереја Милана и Анке Ђорђевић, који су ове године били и кумови ктиторске славе. По завршетку Свете Литургије, у конаку манастира приређена је трапеза љубави. Године 2013. манастир Светог Прохора обележиће две велике годишњице, 700 година од обнове манастира од стране Светог краља Милутина и 100 година од изградње монашког конака, који је подигао Краљ Петар I Ослободилац. У историјским изворима сам манастир не помиње се све до доласка на власт српрског краља Милутина (1282. - 1321.). Освајањима започетим већ у пролеће 1282. године, како наводи његов биограф архиепископ Данило II, Краљ Милутин "... узе у почетку доласка (на престо) оба Полога са њиховим градовима, и са облашћу и град славни Скопље, потом Овче Поље, Злетово и Пијанец". Мада се изричито не помиње, вероватно је и Врањска област била српска, а манастир је већ од 1282. године у саставу Милутинове Србије. За српску цркву време владавине краља Милутина је период изузетног просперитета, јер, како наводи архиепископ Данило II, краљ, одмах по доласку на власт "... поче зидати мноштво светих цркава, а многе ... старе обнови и укрепи". Подигао је, или обновио 40 цркава и манастира, захваљујући богатим приходима Краљевине од рударства и трговине. Мада извори тога доба не говоре о манастиру Светог Прохора Пчињског, у Карловачком Родослову, из 1503. године, стоји да краљ Милутин, поред осталих задужбина "сагради и цркву Пшинскому Прохору". То непобитно доказује и сама фасада цркве са уграђеном опеком на којој је крупно уписано име архиепископа Саве III у чије време је извршена обнова храма. Неоспорно, и историјски извори, и сама архитектура олтарског дела цркве са старијим живописом, потврђују да је у време краља Милутина, односно у време архиепископа Саве III (који је на трону српске православне цркве био од 1309. до 1316. године), извршена велика обнова и живописање манастирске цркве. И то већ у духу српског средњовековног стваралаштва, још увек чврсто ослоњеног на најбоље традиције византијске уметности и градитељства. Извор: Епархија врањска

Митрополита Јована са пратњом, Епископ Пахомије заједно са свештенством и монаштвом Епархије врањске и других Епархија, као и благочестивим народом из разних крајева Србије, дочекао је 31. октобра 2012. године у манастиру Светог Прохора Пчињског, након чега је у храму служена доксологија. Празнично бденије поводом прославе манастирске славе служио је Епископ моравички Г. Антоније, а пој су узносили свештенство, монаштво, студенти Богословског факултета из Београда и верујући народ. На дан манастирске славе, 01. новембра 2012. године, Светом Литургијом началствовао је Митрополит Белгородски Г. Јован, уз саслужење Епископа моравичког Г. Антонија и врањског Г. Пахомија. Присутним верницима беседио је високопречасни протојереј-ставрофор Влајко Грабеж, а по завршетку Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије поздравио је високе госте и Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Белгородском Г. Јовану даровао је у име манастира икону Преподобног Прохора Пчињскога, после чега је високи гост Митрополит Јован отпоздравио и узвратио поклоне, како Његовом Преосвештенству Епископу врањском Г. Пахомију, тако и манастиру Свети Прохор Пчињски. После резања славског колача, кум славе ове године био је господин Стојан Раденковић из Бујановца, кренула је свечана Литија до спомен-капеле испред самог манастира, а која је подигнута поводом обележавања стогодишњице од Првог балканског рата и Кумановске битке. Епископ Пахомије извршио је чин освећења ове капеле и помен свим војсковођама, војницима и онима који су животе своје положили за Крст Часни и отачаство у ослобађању Старе Србије од Турака за време Првог балканског рата и Кумановске битке. Цвеће на ово спомен-обележје положили су господин Симон Ђуретић, у име Сабора Зете и представник Удружења потомака ратника Србије од 1912.-1918., из Врања. Након освећења капеле братство манастира на челу са настојатељем ове свете обитељи протосинђелом Николајем, за све присутне приредило је трапезу љубави. У току трапезе, Епископ Пахомије уручио је Митрополиту Белгородском Г. Јовану високо одликовање Епархије врањске „Плакету и повељу Преподобног Прохора Пчињског“, даривао архијерејску патерицу, а господину Симону Ђуретићу, саветнику Канцеларије за дијаспору Владе Републике Србије и господину Др. Драшку Гачићу, хирургу из Београда, за двадесетогодишњи труд и несебичну љубав према Епархији врањској, Архијерејске грамате. Братство манастира, на челу са протосинђелом Николајем, поводом двадесетогодишњице Епископства, Епископу Пахомију поклонило је Архијерејску митру. Затим је изведен културно-уметнички програм, у коме се најпре присутнима својом песмом представио народни гуслар Милан Раденковић, као и глумци Крушевачког позоришта изведбом одломка из драме о Јелени Балшић. Истог дана у послеподневним часовима, у најстаријој Српској школи у Бујановцу из 1847. године, отворен је Српско-руски културни центар у коме ће православни верници из Бујановца учити руски језик и изучавати културу и традицију братског православног народа. Поводом обележавања Крсне славе хора „Преподобног Прохора Пчињског“, из Бујановца, Митрополит Јован и Епископ Антоније пресекли су славски колач, а Митрополит Јован прочитао је и Молитву за почетак доброг дела. Затим су Митрополит Јован и Епископ Пахомије, приступили потписивању Протокола о сарадњи Митрополије Белгородске и Епархије врањске, који садржи основна начела рада Српско-руског културног центра. Присутнима су се својим песмама представили чланови хора „Преподобног Прохора Пчињског“, као и глумица Крушевачког позоришта монологом кћерке Цара Лазара. Свечани дочек Митрополита Белгородског Г. Јована са пратњом приређен је и у Врању, где је најпре обишао Свеправославни центар „Преподобног Јустина ћелијског и врањског“, потом и Саборни Храм Свете Тројице, а у Епископском двору сусрео се са градоначелником Врања господином Зораном Антићем и другим градским званичницима. У преподневним часовима, 02. новембра 2012. године Митрополита Јована, Епископа Пахомија и Епископа Антонија, у Патријаршијском двору СПЦ у Београду, примио је Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј. Извор и фотогалерија: Епархија врањска

Епископу Пахомију је саслуживало свештенство и монаштво из целе Епархије врањске, као и верујући народ који је дошао да заједно са својим Архијерејем прослави ову веома значајну годишњицу. По завршетку Свете Литургије, Епископ Пахомије се најпре обратио присутнима пригодном беседом, а затим је вишим чиновима одликовао заслужне свештенике и свештеномонахе за досадашњи пожртвован рад на њиви Господњој и савесно обављање пастирске службе. У име свештенства, обратио се и на свему досадашњем учињеном захвалио протојереј-ставрофор Станисав Петрушевић, архијерејски намесник пчињски. У току Литургије, Епископ Пахомије рукоположио је у свештени чин ђакона Душана Џонића из Сурдулице, а у чин јерођакона ипођакона Серафима (Станковића), намесника манастира Светог пророка Илије у Кацапуну. По завршетку сабрања у храму Свете Тројице, Епископ Пахомије примио је званице у Епископском двору, где је приређена трапеза љубави. Захваливши најпре представницима Града Врања, као и осталим присутнима, дугогодишњим сарадницима и трудбеницима, који су помагали у обнови и очувању светиња Православне епархије врањске, Епископ Пахомије је доделио Архијерејске грамате. Данашњи јубилеј Епископу је честитао најпре господин Будимир Михајловић, начелник Пчињског округа, као и госпођа Надежда Радић, дугогодишњи сарадник Епархије врањске, пре свега у хуманитарним, а и осталим активностима. У име вероучитеља Епархије врањске честитке и поклон уручила је вероучитељица Весна Јовановић. Свети Стефан и Јелена (Штиљановић) заштитници су Добротворне Фондације Српске православне цркве „Човекољубље“, па је тим поводом Епископ Пахомије са члановима Организационе јединице у Врању пререзао славски колач. Беседа Епископа врањског г. Пахомија о двадесетогодишњици архијејрејске службе ''Служити Господу велико је и страшно и за саме Небеске Силе'', ово су речи којима се моли свештенослужитељ на литургији за време Херувимске песме. Поштовани оци, драга браћо и сестре, Служење Богу спада у највећа достојанства и највеће почасти, али и у највећу одговорност. Двадесет година епископства у Врањској епархији моја Смерност, заједно са вама, (пуноћом Врањске епархије), трудила се да том великом службом сведочи узрастање ка Господу. Током двадесет година било је много труда и рада на утврђивању вере на просторима Врањске епархије. У свеопштој обнови и градитељству уређене су, не само цркве и манастири, него и школске зграде, као и многи други објекти и остварени пројекти, неопходни за мисију Цркве. Осим тога, за све ово време трудили смо се да извршимо и свеобухватну духовну обнову. Често смо се сусретали са препрекама разне природе,притом уздајући се увек у Божју помоћ, јер знамо да где је вера, ту је и моћ. Бог нас је поставио овде да са свима вама делимо добро и зло у ово бурно време, трудећи се да будемо сведоци Христа Распетога и Васкрслога, а у исто време саставни део врањског бића. Поштовани оци, драга браћо и сестре! Молимо се Господу да нам сваког дана подари истинску радост! Истинска радост није само везана за наш лагодан живот, похвале и разна благостања! Она је, драга браћо и сестре, везана за отворено лице којим можемо Господа да погледамо, да посведочимо да је наш труд везан за нашу дужност, за рад и за добру намеру. Можда смо остали дужни Њему – Пастироначалнику, и себи, што нисмо више тиховали, мало подаље од свакодневице и овоземаљских обавеза! Остали смо дужни што понекада нисмо поступали благо, нарочито према најближима. Трудили смо се, из дана у дан радећи, подижући и припремајући многе просторе за оне који треба својим радом да чине дело Господње. Притом, нисмо се ослањали само на своју моћ, већ смо веровали да је моћ у Господу, да Он, Пастиреначалник, допуњује наше недостатке. О мени се у јавности, нарочито у појединим медијима, није увек, а ни сада, говорило позитивно, нити се довољно говорило о плодовима нашег заједничког рада на овим просторима. Нисмо се упуштали у полемике и убеђивања, нити смо ишли на то да истерујемо правду у овоме свету. Имали смо на уму речи Светог Јефрема Сирина, који је казао: ''Не називај себе праведним и непорочним, јер што се скрило од тебе, то је приказано пред Богом''. Имали смо на уму да треба већма извршавати вољу Божију, него вољу људи. Поштовани оци, драга браћо и сестре! Хришћански живот није ништа друго него свагдашње, до краја живота, покајање. Покајањем ћемо обезбедити Царство Небеско, јер често нисмо у стању да сазнамо Божије провиђење, нити смо у стању да препознамо какве нас је начинио грех. Покајањем ћемо победити све недостатке и сва незнања. Господ Наш Исус Христос је казао: Онај који верује у мене, и ако умре - живеће! Молим се да нас све заједно и целу пуноћу Врањске епархије милостиви Пастироначалник види у својој близини, а време које је пред нама испуни миром и сваким добром! Извор: Епархија врањска

Архиепископа Авеља и његову пратњу у Епископској резиденцији у Врању примио је Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије. Архијереји су разговарали о животу и мисији Цркве у Пољској и на овим просторима, као и о међусобној сарадњи. Извор: Епархија врањска

По завршетку Свете Литургије обављена је свечана Литија око храма, а Епископ Пахомије извршио је резање славског колача. Кум овогодишње храмовне славе био је парох ратајски протојереј Ненад Арсић са породицом. За све присутне приређена је трпеза љубави. Извор

Дипломирао је на Теолошком факултету у Халки 1955. године, а исте године је рукоположен у чин ђакона и свештеника. Служио је у Светој Архиепископији Пиатирон, а у исто време похађао постдипломске студије у Бирмингему (Велика Британија). Био је архијерејски заменик - Протосинђел од 1959. до 1977. године. Игуман Светог манастира Влатадон код Солуна и потпредседник Патријаршијске организације „Светоотачке студије“, а у исто време и професор на Црквеној педагошкој академији у Солуну од 1977. до 1980. године. Старешина храма Светог Николаја у Атини од 1980. до 1981. године. Изабран је и хиротонисан за Митрополита Јерисоса, Свете Горе и Ардамерија 1981. године. Био је велики пријатељ српског народа, како у Републици Србији, тако и у Републици Српској, Српској Крајини и расејању, у најтежим временима, од 1990. године до свог представљења у Господу. Света Заупокојена Литургија и опело Блаженопочившем Митрополиту Никодиму, служени су 18. септембра 2012. године, у Саборном храму Светог првомученика и архиђакона Стефана у Арнеји, а његови земни остаци похрањени су иза олтарског дела овог храма, поред његовог претходника Митрополита Сократа. На опелу је началствовао Његово Блаженство Архиепископ атински и целе Грчке Г.Г. Јероним, уз саслужење преко двадесет Митрополита и Епископа. Присуствовале су и бројне личности из јавног живота. Након опела, најпре се обратио Митрополит Лагаде Г. Јован, у име Цариградске Патријаршије истакавши: „Свима нам је познато служење Блаженопочившег Митрополита клиру и верном народу поверене му Митрополије. Велико хвала, његове похвале су његова дела која говоре и говориће у будућности сама од себе. Тешко је да неко објасни како је његов труд био борбен, православан и црквен, истински дух Православне Цркве. Велика Христова Црква поздравља своје верно чедо са осећањима љубави, поштовања и дивљења, јер је Блаженопочивши Митрополит био онај који је показивао у свом животу истинску љубав и поштовање према Цариградској Патријаршији.“ У име Светог Архијерејског Синода Грчке Цркве обратио се Епископ Диавлие Г. Гаврил, главни секретар Синода. Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије у име Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и српског народа изразио је саучешће и истакао братску љубав и добра дела која је Митрополит Никодим чинио за време свог овоземаљског живота и био уз српски народ у најтежим тренуцима и прогонима, а за његову љубав према српској цркви и српског народу Свети Архијерејски Синод СПЦ одликовао га је Орденом Светог Саве Првог степена. Извор и фотографије