Слава манастира Лепавине

Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Господин Јован, уз саслужење архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира Лепавине, јеромонаха Василија (Србљана), сабрата лепавинске свете обитељи, јереја Саве Косојевића, пароха у Марибору, јереја Радована Димитрића, пароха у Копривници, јереја Александра Тарабића, пароха у Великом Поганцу, и јереја Далибора Петковића, пароха у Ступовачи.

У цркви испуњеној верним народом, беседу о једном од великих Богородичиних празника изговорио је Високопреосвећени Митрополит Јован: „Предста царица одеснују тебе, в ризи позлашчених одјејана приспрешчена. Драга браћо и сестре, још у Старом завету псалмописац цар Давид пророковао је о Пресветој Богородици, Коју упоређује са царицом златом украшеном. Данас прослављамо празник Ваведења Пресвете Богородице, када су је Богородитељи Јоаким и Ана одвели у Јерусалимски храм као трогодишњу девојчицу да испуне свој завет Богу. Заветовали су се, ако им Бог подари чедо, да ће га посветити Богу на службу. На данашњи празник је успомена на извршење тог великог завета. Пресвета Богородица је од Бога молитвом испрошена, јер је Бог праведне Јоакима и Ану обрадовао светим чедом, које ће бити од значаја за читав род људски у мисији Спаситељевог искупљења људи. Зато Пресвету Богородицу и називамо Мајком свих хришћана, Мајком читавог рода људског. Чули смо данас у Апостолу где св. апостол Павле у једној алегорији говори о Пресветој Богородици као о старозаветном храму, Светињи над светињама, где се чувао Ковчег завета, у коме су биле таблице десет Божјих заповести, жезал Аронов (који је на чудесан начин процветао да покаже да је Левијево племе Бог одредио за службу у храму) и суд златни у коме је била манна (којом су се Јевреји хранили приликом изласка из египатског ропства у Синајској пустињи, одлазећи у Обећану земљу), симбол свете евхаристије којим је Господ хранио древни Израиљ и којим се ми хранимо за наше духовно обнављање и залог живота вечнога.

Каже се у црквеној историји да је био веома свечан одлазак мале Марије у Јерусалимски храм, да су Јоаким и Ана са својим рођацима и пријатељима и са девојкама испратили Пресвету Богородицу из Назарета у Јерусалим, где је малу Марију испред Храма дочекао првосвештеник Захарија. Каже црквена историја, уз петнаест степеника ишла је тако лагано као голубица, док су певале псалме девојке у белим хаљинама и са упаљеним свећама, и на најсвечанији је начин предали првосвештенику Захарији, који је на изненађење свих присутних уводи у Светињу над светињама, где је само једанпут годишње могао првосвештеник да улази на дан народног очишћења, кад је приносио велику жртву. То је био знак да је изузетна служба намењена Пресветој Богородици. Од најранијих дана хришћанских била је прослављана та успомена на увођење Пресвете Богородице у Јерусалимски храм…“

После архијерејске беседе, велики број ходочасника, пристиглих са разних страна и из више земаља да у лепавинској светињи прослави Заступницу и Заштитницу рода људског, причестио се Најсветијим Тајнама, Телом и Крвљу Спаситеља нашега Господа Исуса Христа.

На крају Свете литургије Митрополит Јован је са свештеницима освештао кољиво и пререзао славске колаче.

После краћег послужења, верници су позвани у манастирску трпезарију. За све пристигле ходочаснике, којих је било око седамсто, лепавинско братство и сарадници манастира припремили су празничну трпезу љубави. Међу гостима на слави манастира Лепавине били су и господин Зоран Васиљевић, конзул, и госпођа Гордана Перуничић, сарадник за конзуларне послове, из Амбасаде Републике Србије у РХ.

Уследио је молебан за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице, који је читао отац Гаврило. Осветивши ствари и окропивши светом водом верни народ, о. Гаврило је позвао вернике да буду верна деца своје Свете Цркве, да се не поводе за забавама и модама овог времена, него да под спасоносним покровом Пресвете Богородице ишту спасење и иду уским путем ка животу вечном.

извор: сајт Манастира Лепавина