Претражи Живе Речи Утехе

После призива Светога Духа, кад су сва деца потврдили учешће речју Амин, прешло се у црквену салу на послужење. Први часови веронауке и српске историје одржали су свештеници Петар Дамњановић и Владислав Шиповац, као и ђакони Дејан Милошевић и Веселин Сворцан. Радило се у три групе. Деца су упијала речи Светога и Божанскога Писма учећи о стварању света и човека, о Господу Богу који нас све воли и призива у Своју заједницу, тј. Цркву, као и о пророку Мојсију и десет Божјих заповести. Кроз дијалог са децом предавачи су пренели православно схватање живота где Господ Бог позива свакога човека да се придржава заповести Господњих ради вечнога живота и спасења. Час српске историје је захватио светородну лозу Немањића и њен најлепши изданак - Светога Саву, првог српског архиепископа, коме је и храм у Гринзбари посвећен. Деца су изнела своја искуства у смислу да некад доживљавају тешкоће у свакодневном животу због лоше слике Срба у данашњем друштву, али су поносно кренули са часа са знањем да је српски народ имао многе великане и просветитеље који су ударили чврсте хришћанске темеље у српској историји. Ручак и ужину су спремиле вредне чланице Кола српских сестара "Огњена Марија" - Гордана Станимировић, Весна Кашемовић и Невенка Шиповац, а помагали су им Недељко Божић и родитељи из Кизбаре и Рокбенка који су били са својом децом. Многоочекивана радионица (Art & Craft) испунила је срца младих Срба и Српкиња који су бојили, цртали и украшавали иконе светитеља и светих догађаја из повести спасоносног живота Господа нашег Исуса Христа. Под вођством спремне председнице Савеза кола Српских сестара, гђе Милице Козлине из Сиднеја, деца су показала добро познавање православне иконографије. Ореоли око светитеља били су златом украшени, светла боја одежди као и благи ликови светитеља задивили су и одрасле који су помагали. Инспирисани предивним живописом у самом храму Светога Саве, сва деца су положила свој први задатак. Не смемо изоставити чланицу СКСС Славицу Јеремић и младу чланицу СОYА-е, Радмилу Савић које су радиле са децом и обавиле регистрацију и вршиле надзор целога дана. Дечјег летовалишта никада није било без песме и игре, а први дан Кампа је био спој српског и аустралијског. Наиме, деца су научила и отпевала прве строфе Светосавске химне "Ускликнимо с љубављу", као и божићну песму "Ој бадњаче, бадњаче". Млади гласови су се брзо претворили у мали дечји хор захваљујући труду сестре Милице Козлине. А спорт? Ту су се деца вратила "домаћем" терену, играјући крикет на прелепој порти поред цркве. Час крикета је водио парох Владислав Шиповац, који је и сам некада играо овај "џентлменски" енглески спорт као дете у овој предивној земљи. Пред растанак за први дан дечијег летовалишта, или летње школе, деца су своје радове представила једни другима и разишли се у миру, једва чекајуци да се поново састану у Кизбари, у храму светог архиђакона Стефана. Светосавско летовалиште је настављено у цркви св. архиђакона Стефана у Кизбари, 25. децембра 2012. Деца широм Мелбурна су прво упалили воштанице у светоме храму где је служен акатист Пресветој Богородици. Деца су „једним устима и једним срцем" одговарала на песме посвећене Богомајки речима Алилуја и Радујсја Невјесто неневјестнаја. Пре примања благослова од старешине храма, проте Чедомира Видеканића, предводник кампа, о. Владислав Шиповац је позвао децу да се поклоне икони Богородице, што је била припрема за данашња предавања која су била посвећена великом предстојећем празнику, Рођењу Христовом. У три учионице деци је излагано о Рођењу Христовом, спасоносном догађају за цело човечанство, да је рођен у Витлејему, да су га мудри и прости људи дочекали у свет и да је Господ тај које је дошао у свет да донесе мир, радост и спасење. У наставку, деца су учила о древним божићним обичајима који су богати у српскоме народу, и притом им истакнуто да ми у Аустралији и даље можемо и морамо одржати ове обичаје наших предака, па и у врелој и сунчаној Аустралији. И овога пута предавачи су били о. Милић Ракић, о. Владислав Шиповац, ђакон Дејан Милошевић и његова супруга Нада, свршени педагог. Радост на претходној радионици украшавања икона је била сенка радости данашње радионице када су деца узела да праве своје бројанице. Сестра Милица Козлина је свима објаснила да се бројанице праве са 33 свезака, на сећање на 33 године које је Господ Исус Христос провео на земљи, и онда предала деци да по своме избору украсе конце. Од велике помоћи су биле ђаконица Нада Милошевић и чланица СОЈЕ Горица Аврамовић. Нека ових неколико фотографија опише атмосферу деце учесника. Пре и после радионице деца су вежбала божићне песме уз помоћ професионалног диригента хора "Корнелије Станковић", Сање Дрљача. Одмах се запазио напредак. Млађи су постали храбрији и гласнији, а старија деца им пружали подршку, све са надом да ће се први камповски концерт успешно да одржати у четвртак 27. децембра у цркви Свете Тројице у Брансвику. Морамо похвалити вредне чланице КСС "Жене мироносице", под вођством протинице Ђује Видеканић, које су припремиле храну за децу, свештенство и остале. И порука деце? "Оче, једва чекамо да стигне јутро да се окупимо у Рокбенку, новој светињи српској..." Четврти и завршни дан Светосавског летовалишта за 2012. годину одржан је у мелбурншком Саборном храму Свете Тројице у Брансвику, 27. децембра 2012. Молитва благодарења је принесена Господу Богу, а деца су на молитве одговарали гласније и храбрије, што се дало видети из дана у дан. Камп је настављен са часовима у три групе, где су предавачи,протојереји-ставрофори Мирослав Хаџи-Поповић и Петар Дамњановић и протонамесник Владислав Шиповац, говорили о Васкрсењу Христовом и о нашем учешћу на светој Литургији, и изнели резиме историје српскога народа у 20. веку и њиховог доласка у Аустралију. Вредне сестре КСС "Мајка Јевросима" спремиле су посни ручак. Деца су имала прилику и да "на кашику" нешто поједу, неки први пут ван својих кућа. Посебну захвалност упућујемо гђи Бранки Лукић и сестрама, као и председнику ЦО Светозару Михајловићу који су неуморно радили око дочека и прихвата деце. Радионица у Брансвику је деци поново пружила прилику да нешто корисно направе својим рукама. Тесто за славски колач и украсе за децу је припремила сестра Милица Козлина уз помоћ протинице Јелене Поповић, а затим су њих две показале како се праве и састављају разни мотиви за украшавање славског колача не изостављајући славски печат ИС ХР НИ КА. Пажљиво пратећи излагаче, деца су прионула на израду својих украса за славске колаче. Неки су украшавали крстове, неки српске грбове, девојчице су се трудиле око цветова и птичица као и плетеница. Сви су нешто допринели да се два славска колача украсе. Неколико фотографија славских "шара" наше деце дочараће атмосферу 4. дана Кампа. Поред сестре Милице Козлине, радионицу је водила и млада Горица Аврамовић из СОЈЕ, а присутни родитељи су прискочили да такође помогну. После додатних вежби, деца су тачно у 16,30 ч. својим родитељима и пријатељима представил оно што су научилА на Летовалишту 2012. године. Позвали су све присутне да устану и очитају Оченаш. Онда је најмлађа група ученика отпевала песму "Кажи мени, ђаче учениче", а остали су одговарали на питања из веронауке која је постављао предводник Кампа о. Владислав Шиповац. Свима присутнима се обратила сестра Милица Козлина захваливши родитељима на поверењу, а за децу је рекла да су била добра и да ће, ако Бог да, бити будуће вође наше заједнице. Следиле су песме "Ој бадњаче, бадњаче" и "Божић, Божић, благи дан". Као деца Светога Саве и учесници Светосавског летовалишта, програм су завршила химном "Ускликнимо с љубављу". Будући поздрављена бурним родитељским аплаузом, деца су примили своја сведочанства, а као поклон свима је уручена црквена књига, као и фотографије са сваког дана овогодишњег Кампа. "Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно...", па настављамо и током године и догодине у ово доба. Предавање Младена Спасића У четвртак 20. децембра у сали ЦШО Свете Тројице у Брансвику омладина Мелбурна имала је изузетну прилику да присуствује предавању из историје младог наставника Младена Спасића. У организацији омладинског удружења "СОЈА", чији је и Младен члан, предавање је било насловљено "Српски идентитет и историјски смисао". Предавање се састојало од дискусије у вези идентитета српског народа и како се тај идентитет развијао кроз историју, од критика претпоставки о српском идентитету и закључака о развојном процесу. Дефинисани су концепти идентитета, нације и историје и критички преиспитани како се ти појмови уклапају у наше историјске наративе, почев од 6. века и закључно са 19. веком. протојереј-ставрофор Милан Милутиновић Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска http://www.spc.rs/sr/australija_srpska_crkva_mladi

У протеклих неколико недеља у медијима, посебно на Интернету, поново се појављује мноштво непроверених, нетачних и често злонамерних текстова везаних за судски спор којим Српска Православна Црква у своје окриље враћа тренутно узурпирани манастир Нови Каленић код Канбере. Тим поводом Митрополијски управни одбор Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве жели да нагласи следеће: 1. Управа Имовинског повереништва манастира Нови Каленић тврди да делује у име тзв. „Слободне српске православне цркве“ али нема апсолутно никакве везе са оригиналном Слободном српском православном црквом која је пре неколико деценија постојала као привремени плод несрећних времена и још несрећнијег раскола који је тада задесио Српску Православну Цркву. Раскол је литургијски превазиђен на Сретење Господње, 15. фебруара 1992. године када су Литургију помирења заједно служили блаженопочивши Патријарх српски Павле и Митрополит новограчанички Иринеј. Тиме је, уместо Слободнe српскe православнe црквe, настала Митрополија новограчаничка која се вратила у окриље Српске Православне Цркве. 2. Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве је наследник бивше Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке и бивше Епархије аустралијско-новозеландске. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 10. маја 2011. године Митрополија аустралијско-новозеландска је установљена уместо тих бивших двеју паралелних епархијâ Српске Православне Цркве. 3. Управа Имовинског повереништва узурпиралa je манастир Нови Каленић и покушала да га oдвоји од Српске Православне Цркве и њених верника и уступи га јурисдикцији канонски непризнате тзв. „Истинске Православне Цркве Грчке“, у мору међусобно посвађаних фракција познатој као „Синод у опозицији“ и „Кипријановци“. Та „црква“ створена је 1984. године у Грчкој када се једна група расколника одвојила од такође расколничке дружине тзв. „Авксентијеваца“ и основала „Синод у опозицији“, како се и данас званично представља у јавности. Ово тело није у јединству са Православном Црквом. 4. Управа Имовинског повереништва, под покровитељством те „Истинске Православне Цркве Грчке“, тј. „Синода у опозицији“, тј. „Кипријановаца“, најавила је недавно да намерава у храму Светог Саве у манастиру Нови Каленић, на сâм празник Светог Саве, за свог „Владику“ да устоличи извесног Енглеза, Амброза Баирда (Ambrose Baird), обраћеника у “православље“ из Лондона. Митрополијски управни одбор још једном подвлачи да је Црква овај спор покренула тешка срца, након што је управа Имовинског повереништва одбацила обавезу да цркву Светог Саве у манастиру Нови Каленић држи у повереништву за верне Православне Србе. Митрополијски управни одбор подсећа да је са прошлогодишњег Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске упућен јавни позив целој овој групи да се са покајањем врате Српској Православној Цркви која ће их са радошћу дочекати и примити. Митрополија је захтевала да странке иду у процес „Судске медијације“ како би се спор разрешио. Управа Имовинског повереништва се опирала овој иницијативи. Суд је прихватио предлог Митрополије и наредио странкама да учествују у процесу медијације. Митрополија је учествовала у медијацији са директорима Имовинског повереништва у покушају да се спор разреши и парница оконча. Нажалост, не само да су сви наши позиви на покајање, повратак и помирење са Црквом, били игнорисани и одбачени, него се овим сада најављеним ”устоличењем” господина Баирда за ”епископа”, уместо њиховог канонског српског Владике, коначно и јавно раскринкала намера да се манастир Нови Каленић трајно отме од српског народа и Српске Православне Цркве. Ми и даље остајемо у нади да ће се планери и организатори овог бласфемичног скупа у међувремену дозвати памети и одустати од своје намере и даљег скрнављења манастира Нови Каленић, као и да ће се вратити Православној вери и Српској Православној Цркви. Но исто тако остајемо решени и да свим снагама бранимо и чувамо како имовину тако и углед Српске Православне Цркве и да се боримо за право да манастир који су подигли православни Срби остане светиња православних Срба. у Сиднеју, 7. децембра 2012. године Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_mitropolije_australijskonovozelandske_0

Награду "Сулејман Машовић-Лука Винцетић-Јован Николић" Високопреосвећени Митрополит Јован је добио за допринос у међурелигијском дијалогу, екуменизму и верској толеранцији. На почетку високе госте испред Хрватског Хелсиншког одбора је поздравио председник Иван Звонимир Чичак који је у свом говору образложио критеријуме овогодишњих награда. Награда Јошка Кулушића за допринос у заштити и промицању људских права у подручју медијског дјеловања додијељена је новинарки у уредници емисије Нове Тв “Провјерeнo” Ивани Параџиковић. Награду Мико Трипало за допринос у заштити и промицању људских права у хрватској тијеком протекле године, а који надилази професионалне обвезе и уобичајене стандарде добила је саборска заступница Мирела Холи. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Господин Јован, уз саслужење архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира Лепавине, јеромонаха Василија (Србљана), сабрата лепавинске свете обитељи, јереја Саве Косојевића, пароха у Марибору, јереја Радована Димитрића, пароха у Копривници, јереја Александра Тарабића, пароха у Великом Поганцу, и јереја Далибора Петковића, пароха у Ступовачи. У цркви испуњеној верним народом, беседу о једном од великих Богородичиних празника изговорио је Високопреосвећени Митрополит Јован: „Предста царица одеснују тебе, в ризи позлашчених одјејана приспрешчена. Драга браћо и сестре, још у Старом завету псалмописац цар Давид пророковао је о Пресветој Богородици, Коју упоређује са царицом златом украшеном. Данас прослављамо празник Ваведења Пресвете Богородице, када су је Богородитељи Јоаким и Ана одвели у Јерусалимски храм као трогодишњу девојчицу да испуне свој завет Богу. Заветовали су се, ако им Бог подари чедо, да ће га посветити Богу на службу. На данашњи празник је успомена на извршење тог великог завета. Пресвета Богородица је од Бога молитвом испрошена, јер је Бог праведне Јоакима и Ану обрадовао светим чедом, које ће бити од значаја за читав род људски у мисији Спаситељевог искупљења људи. Зато Пресвету Богородицу и називамо Мајком свих хришћана, Мајком читавог рода људског. Чули смо данас у Апостолу где св. апостол Павле у једној алегорији говори о Пресветој Богородици као о старозаветном храму, Светињи над светињама, где се чувао Ковчег завета, у коме су биле таблице десет Божјих заповести, жезал Аронов (који је на чудесан начин процветао да покаже да је Левијево племе Бог одредио за службу у храму) и суд златни у коме је била манна (којом су се Јевреји хранили приликом изласка из египатског ропства у Синајској пустињи, одлазећи у Обећану земљу), симбол свете евхаристије којим је Господ хранио древни Израиљ и којим се ми хранимо за наше духовно обнављање и залог живота вечнога. Каже се у црквеној историји да је био веома свечан одлазак мале Марије у Јерусалимски храм, да су Јоаким и Ана са својим рођацима и пријатељима и са девојкама испратили Пресвету Богородицу из Назарета у Јерусалим, где је малу Марију испред Храма дочекао првосвештеник Захарија. Каже црквена историја, уз петнаест степеника ишла је тако лагано као голубица, док су певале псалме девојке у белим хаљинама и са упаљеним свећама, и на најсвечанији је начин предали првосвештенику Захарији, који је на изненађење свих присутних уводи у Светињу над светињама, где је само једанпут годишње могао првосвештеник да улази на дан народног очишћења, кад је приносио велику жртву. То је био знак да је изузетна служба намењена Пресветој Богородици. Од најранијих дана хришћанских била је прослављана та успомена на увођење Пресвете Богородице у Јерусалимски храм…“ После архијерејске беседе, велики број ходочасника, пристиглих са разних страна и из више земаља да у лепавинској светињи прослави Заступницу и Заштитницу рода људског, причестио се Најсветијим Тајнама, Телом и Крвљу Спаситеља нашега Господа Исуса Христа. На крају Свете литургије Митрополит Јован је са свештеницима освештао кољиво и пререзао славске колаче. После краћег послужења, верници су позвани у манастирску трпезарију. За све пристигле ходочаснике, којих је било око седамсто, лепавинско братство и сарадници манастира припремили су празничну трпезу љубави. Међу гостима на слави манастира Лепавине били су и господин Зоран Васиљевић, конзул, и госпођа Гордана Перуничић, сарадник за конзуларне послове, из Амбасаде Републике Србије у РХ. Уследио је молебан за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице, који је читао отац Гаврило. Осветивши ствари и окропивши светом водом верни народ, о. Гаврило је позвао вернике да буду верна деца своје Свете Цркве, да се не поводе за забавама и модама овог времена, него да под спасоносним покровом Пресвете Богородице ишту спасење и иду уским путем ка животу вечном. извор: сајт Манастира Лепавина

Иако је ова мисионарска парохија у Лангварину посвећена светом Василију Острошком, вјерници ове светиње су годинама прослављали светог Стефана Дечанског. Као што је свети Стефан Дечански био протјеран, тако су и вјерници ове заједнице били приморани да напусте своју светињу у којој су се годинама окупљали на заједничкој молитви. Протјерани су од своје браће који због власти и материјалне користи постадоше туђинци, а вјерни народ би приморан да се сели и поново гради оно што је некад имао. Тако Божијим промислом и са благословом владике Иринеја, трудом и радом овог мученичког народа изниче нова светиња, мисонарска парохија светог Василија Острошког. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Владика Иринеј уз саслужење протојереја-ставрофорâ Недељка Милановића, пароха ове мисионарске парохије, и Милана Милутиновића, администратора парохије светог Стефана Дечанског, као и ђаконâ Немање Мрђеновића, Дејана Милошевића и Веселина Сворцана. Пјевницу је водио ипођакон Драган Рајчевић. На почетку свете Литургије, владика Иринеј је рукопроизвео г. Невена Рашковића у чин чтеца. Владика Иринеј се обратио сабраном народу указујући на живот Светог Стефана Дечанског као примјер истинског хришћанског живота, испуњеног постом, покајањем и молитвом. Живећи таквим подвижничким животом који чисти човјека од сваког гријеха и прљавштине, годинама ослијепљен, свети Стефан је Божијом вољом и молитвама светог Николе опет прогледао. Свети Стефан Дечански прогледавши и духовним и физичким очима враћа се из Цариграда у Србију и постаје Краљ. Ипак на крају свог живота умире као мученик од руке свог сина Душана. Задужбина краља Стефана Дечанског је манастир Дечани у коме почивају његове свете мошти. После ломљења славског колача услиједила је и гозба љубави, коју припремише вриједне вјернице ове парохијске заједнице. Дружење се наставило на црквеном имању гдје се вјерни народ окупио око свога Епископа који се, као њихов духовни отац и архипастир, потрудио да свакога саслуша и својим ријечима посавјетује и духовно окрјепи. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

У својој беседи Митрополит Јован је говорио на тему прочитаног јеванђеља "прича о милостивом Самарјанину" као и почетку божићњег поста који је пред нама. По завршетку литургије Митрополит Јован заједно са свештеницима и црквеним одбором обишао је зграду Црквене општине Марибор на којој је урађена нова фасада. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

У својој беседи Високопреосвећени Митрополит Јован је говорио о величини Божјој и величанствености славе Његове: „Ко је велик као Бог наш? Ти јеси Бог Који чиниш чудеса! Драга браћо и сестре, ми имамо разлога за духовну радост, да посматрајући овај свет око себе са царем Давидом величамо име Божје. Ко је тако велик као Бог наш, Он је Бог Који ствара и чини чудеса. Таква мисао у нашој вери даје нам духовне снаге и одговоре на многа питања која постављамо у нашем животу…“ Високопреосвећени Митрополит Јован је током своје проповеди верницима окупљеним у манастирском храму представио господина Бранка Радунковића, који је заједно са њим, као Митрополитов гост, стигао у манастир Лепавину: „Данас осећамо посебну радост да у нашој средини имамо драгог пријатеља и великог мисионара у нашем народу, господина Бранка Радунковића и његову супругу Јованку. Он није први пут овде у манастиру Лепавини, он у овом манастиру био од првих дана кад сам ја ступио на службу као владика лепавински. У тим успоменама он се сећа како је тада било много света, много наших верника… Без обзира што смо овако далеко од наше Патријаршије, од Пећке патријаршије, од наших манастира, Жиче, Студенице и других, али душом и срцем својим везани смо за те светиње које душу нашу подижу Богу и које нас подстичу да што више у своме животу будемо ревносни хришћани, да будемо богати добрим делима, богатством које има вредност на Небу, пред очима Божјим… Многи можда и не знају за господина Бранка, али има их који га добро познају, не само овде у родном крају, него и у Србији и преко граница Србије. Он са оним даром који му је Бог дао, пре свега кад говори, говори о науци Божјој као мисионар. Његово искуство и његова вера може да послужи многима за пример и за утеху…“ После Митрополита Јована, реч је узео Бранко Радунковић: „Толико је Господ велик да нема слова и речи којима се може описати његова величина, Његова доброта и љубав. Шта ја то да причам епископу, архимандриту, монасима, вама, браћо и сестре, који верујете? Ви то сами знате… Ја сам данас изузетно срећан. Ја сам уствари увек срећан, али сам посебно срећан да сам након 22 године поново у светом манастиру Лепавини, пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске. Пре 22 године сам био на Велику Госпојину и проповедао на вечерњем богослужењу, овде са амвона. Неки ме се сећају, а онда је било много света, неколико хиљада, како сам рекао: дајте да ја пишем прилоге за обнову манастира. И онда вичем, како ко наиђе: дај за десет цигли, толико можеш! Угради душу своју у манастир Лепавину, тако сам викао. И онда зубима уписивао свакога од приложника. Због тога сам радостан. А онда сам тужан, зато што нас је све мање. Али колико год да нас јесте, Господ је рекао: Не бој се, стадо мало, Ја сам победио свет, Ја сам са вама до свршетка века. И нема страха… Ако човек има Бога (у себи), он ће здраво размишљати, здраво расуђивати, здраво доносити одлуке, и сви ће му се дивити. Ако не размишља добро, него накарадно, он ће чинити зло, и по томе ће бити познат. И ту нема филозофије, драга браћо и сестре. У нашој хришћанској, православној Цркви нема филозофије: ако се удаљујемо од ватре, тамо је хладније, ако се удаљујемо од светлости, тамо је тама, ако се удаљујемо од истине, тамо је лаж, ако се удаљујемо од правде, тамо је неправда, ако се удаљујемо од љубави, тамо је мржња, ако се удаљимо од Господа, ближе смо сатани. И постајемо слуге сатани, и Господ онда каже: Ето, нека ти плату даје онај коме служиш. А ми опет на крају окривимо Бога! Зашто, Господе, то мени, зашто си ми дао највећи крст на свету? Није Господ такав крст дао никоме, није никоме дао крст који човек не може понети. Мени мој није претежак, мада сви кажу да је претежак. И никада ми није био… Господ нам је дао све. Кад ја кажем да је мени дао највише на свету, онда се људи згражавају, како то може казати. Знам ја да је дао другима, знам да је дао свима, али ја осећам да је мени дао највише на свету. Дао ми је здрав разум, здрав дух, дао ми је да умем да певам, да плачем, да се радујем и тугујем са ближњима својима. Ко је тај ближњи? Свако добронамеран. Ако је Бог створио и мене и тебе и овога и онога, онда нам је Он – Отац Небески, а ми смо браћа…“ рекао је између осталог г. Бранко Радунковић. По завршетку Свете литургије сви верници су позвани на послужење, а потом је молитве за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске читао отац Гаврило. Уследила је трпеза љубави у манастирској трпезарији, после које се верницима још једном утешном и поучном беседом обратио господин Бранко Радунковић. извор: сајт Манастира Лепавине

Чланови Правних савјета су констатовали нетачна и злонамјерна тумачења недавне одлуке Европског суда у Стразбуру у предмету спора око одговорности Владе Црне Горе због опструкције и непримјењивања Закона о праведној реституцији, који је усвојила Скупштина Црне Горе 2002. године. Одлука Европског суда од 9. октобра ове године је у појединим медијима у Црној Гори, из антицрквених разлога, приказана као наводни „губитак права СПЦ на свеукупну имовину и као основ за уређење односа између СПЦ и државе“. Зачуђује број олаких и неодговорних коментатора, који не само да нису видјели и прочитали тужбени захтјев и списе предмета него ни одлуку Суда. Такав неодговоран приступ је, не по први пут, свјесно примијењен како би јавност стекла погрешан утисак и како би се стварао простор за нове незаконите атаке на Православну Цркву, њен идентитет, мисију, имовину и достојанство у Црној Гори. Представка Европском суду за људска права у Стразбуру је поднијета 2005. године против Државне заједнице Србија и Црна Гора након исцпрљене правне процедуре пред црногорским правосуђем. Тужбом је захтијевано да Суд утврди повреду правâ на правично суђење, на дјелотворни правни лијек и на заштиту имовине, као и да обавеже државу да одговори и, у складу са Законом о праведној реституцији од 2002. године, одлучи по захтјеву Епархије будимљанско-никшићке и 11 цркава и манастира од 2004. године, којим је затражен повраћај одузете црквене имовине или обештећење. Након сложене правне процедуре, Европски суд је донио одлуку којом Црква није лишена имовине, како је неистинито приказивано у јавности од стране познатих цркворушитеља, него је тужбени захтјев оцијењен као преурањен и из тог разлога недопуштен. Правни савјети ће, у складу са Правилником Суда, у прописаном року припремити жалбу Великом вијећу Европског суда и указати на поједине чињенице и битне пропусте приликом доношења ове одлуке. Многи антицрквени критичари и „медијски тумачи европског права“ у Црној Гори су намјерно превидјели чињеницу да је Европски суд у Стразбуру кроз овај поступак признао неспоран правни субјективитет и активну легитимацију Цркве, тј. Епархије Будимљанске-Никшићке. Дакле, Европски суд је кроз ову одлуку признао чињеницу да је Православна Црква у Црној Гори, оличена у Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, правно лице које има право да покреће и води спорове пред овим Судом ради заштите својих права у складу са Европском конвенцијом о људским правима. То право и својство Православне Цркве у Црној Гори већ годинама, противно црногорском и међународном законодавству, неосновано негирају они који се данас из свега гласа позивају на ову судску одлуку. Такође, у појединим медијима је из јасних антицрквених разлога прескочена и чињеница да је Суд констатовао да је комунистички режим након Другог свјетског рата од Цркве одузео значајну непокретну имовину која је конкретно и таксативно наведена (тачка 70. Одлуке), те да је неспорно право Цркве у Црној Гори не само као тужиоца него и као потражиоца те имовине. Одлуком Суда је констатована чињеница да је ранији комунистички режим од Цркве одузео предметну имовину. Свеукупну јавност подсјећамо да овом одлуком Црна Гора није ослобођена обавезе да изврши реституцију одузете имовине цркава и вјерских заједница. Напротив, из ове одлуке се јасно уочава став Суда о праву Цркве да тражи повраћај своје одузете имовине, а, досљедно томе, и обавеза државе да изврши реституцију или обештећење. Ова обавеза Владе Црне Горе је, осим у извјештајима Европске комисије и других међународних институција, лако уочљива и у одредбама три уговора које је Влада недавно потписала са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом. Правни савјети Митрополије и Епархије сматрају да је обавеза Владе Црне Горе да у што скоријем периоду донесе не само нови Закон о правном положају цркава и вјерских заједница него и Закон о реституцији одузете имовине и обештећењу цркава и вјерских заједница у Црној Гори у складу са међународним стандардима и праксом држава које су приступиле Европској унији. Радио Светигора

У раду панела 20. октобра 2012. године учествовали су Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј, амбасадор Републике Србије у Аустралији г-ђа Неда Малетић, национални председник SOYA г. Јанко Николић, национални подпредседник SOYA г. Предраг Сребро, као и свештеници Ђорђе Веселиновић и Миодраг Перић. Конференција је била фокусирана на стратешком планирању, краткорочним и дугорочним циљевима које је SOYA поставила за 2013. годину. Чланови су се сложили да је потребна чвршћа комуникација између одбора на нивоу аустралијских држава. SOYA ће издавати билтен, који ће излазити тромесечно. Билтен ће обавештавати чланове о прошлим и предстојећим активностима. SOYA ће редовно ажурирати своју интернет презентацију и информисати чланове о важним догађајима. SOYA је првржена циљу да буде и остане транспарентна и отворена организација. Чланови су се сложили да је важно повезавње са истакнутим припадницима аустралијске заједнице. Његово Преосвештенство Епископ Иринеј истакао је да би сваки одбор требао одржати састанак са министром за мултикултуралне односе у тој држави. Чланови настоје да успоставе чвршћу везу са државним институцијама, у циљу афирмисања српске заједнице, вере, културе и традиције. Многе успешне етничке организације су дубоко интегрисане у аустралијски друштвени миље и имају чврсте везе са другим локалним заједницама, што треба бити циљ и српске заједнице, на индивидуалном и колективном нивоу. SOYA планира да организује камп за омладину током следеће године. Циљна старосна група за камп биће тинејџери и млади између 20 и 30 година. Камп ће укључивати рад на индивидуалним и групним вештинама, духовне разговоре и предавања. SOYA ће се ангажовати у раду са омладином српских локалних заједница, организовати посете црквама, спортским клубовима и српским националним удружењима. Важно је да наши млади људи знају о активностима и циљевима организације и да својим учешћем допринесу даљем напретку и развоју српске заједнице у Аустралији и Новом Зеланду. Ове године, SOYA је успоставила Национални саветодавни одбор. Истакнути појединци, свештенство Српске Православне Цркве и стари чланови држаће позиције у одбору који ће имати искључиво саветодавну улогу. Бранко Панић, партнер у консултантској фирми Deloitte и велики пријатељ SOYA -е, потврђен је као први члан Националног саветодавног одбора, а најављено је учешће и неколико других појединаца, чије ће учешће бити ускоро и званично потврђено и објављено. SOYA ће, уз присуство истакнутих лидера заједнице у Савету, ојачати своју стратешку позицију и уз ентузијазам и иновативност и даље остваривати успешне резултате, уз сложно заједничко деловање, успешне хуманитарне пројекте, очување вере, неговање богате српске културе, поспешивање образовања и наслеђа нашег народа. Као што је то чинила и до сада. По завршетку конференције у суботу вече, вечерње богослужење је одржано у цркви светог Лазара у Александрији, Нови Јужни Велс. У недељу, 21. октобра 2012. године, SOYA је на свом радном састанку изабрала нови управни одбор. SOYA управни одбор за 2013: Председник – г. Предраг Сребро Подпредседник – г-ђица Нада Мартиновић Национални секретар – г-ђица Тања Јосифовски Благајник – г. Јован Јеремић Државни координатори: Нови Јужни Велс – г. Предраг Сребро Аустралијска Престона Територија – г-ђа Нада Станковић Квинсленд – г-ђица Александра Цвитановић Нови Зеланд – г-ђица Ана Драца Викторија – г-ђица Радмила Савић Јужна Аустралија – г. Горан Рекић Западна Аустралија – г. Ђорђе Балорда Учесници скупа захваљују екипи SOYA из Новог Јужног Велса за успешну организацију годишње скупштине, као и г. Петру и г-ђи Милици Козлини за обезбеђивање смештаја за чланове SOYA из Викторије, као и свима осталима који су угостили чланове из других држава. Предраг Сребро (председник) и Нада Мартиновић (подпредседник) Српско Омладинско Православно Удружење (SOYA) www.soya.org.au Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Овом приликом Високопреосвећеном Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију уручено је највеће одликовање Украјинске Православне Цркве, орден светог равноапостолног кнеза Владимира, који му је у име поглавара Украјинске Православне Цркве уручио Високопреосвећени Архиепископ Теодор. Преносећи поздрав и благослов Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Владимира, Архиепископ Теодор је истакао да је ово одликовање Митрополит Амфилохије добио за велику ревност и усрђе у служењу Цркви Православној као и за велики допринос унапређењу односа Украјинске и Српске Православне Цркве. Митрополит Амфилохије је заблагодарио Митрополиту кијевском и све Украјине на дивном дару и одликовању. „То је посебни благослов за све нас и велико признање за нашу Митрополију. Град Кијев је дубоко уткан у историју нашега народа. Он је био богословски центар многим нашим прецима који су се у Кијеву учили и стицали богословска знања. Један од њих је и свети Симеон Дајбабски, који је био кијевски ђак и кроз кога је просијала Кијево-печерска лавра“, рекао је МитрополитАмфилохије. У знак благодарности Високопреосвећени Митрополит Амфилохије даривао је Блажењејшем Архиепископу Владимиру позлаћену икону Светог Јована Владимира коју ће му уручити Високопреосвештени Архиепископ Теодор. Преузмите аудио датотеку /Радио Светигора/ фотогалерија

Након резања славског колача, Митрополит Јован се обратио присутнима говорећи о лику и богоугодном животу Свете Петке, о поштовању које она као молитвена заступница има у српском народу, и о историји манастира на Светом Духу у Загребу, ктитору Ђури Авировићу, оснивачу манастирске обитељи Митрополиту Доситеју и обновитељу Митрополиту Дамаскину. Након Литургије, за све присутне послужен је ручак у трпезарији Духовног центра и Гимназије, где је настављено дружење и разговор, све до вечерњег богослужења на које су дошли и они верници који су били спречени у јутарњим сатима. Митрополит Јован је рекао да је у наредном периоду у плану организовање поклоничког путовања у румунски град Јаши где се чувају мошти светитељке, будући да је управо то молба и жеља коју су присутни у разговору изразили. И ове године, прослављању манастирске славе придужило се много народа из Загреба, Бјеловара и других места, који су својим присуством и учествовањем у богослужењима потврдили да радо походе ову манастирску светињу, духовну оазу у граду Загребу. Извор

Међу осталим питањима, Епископски савет Океаније једногласно је осудио незаконито затварање Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и непрестани прогон чланова Православне Охридске Архиепископије. Епископски савет Океаније истовремено је позвао и Владу Р. Македоније да одмах ослободи Архиепископа Јована из затвора, као и да се уздржи и прекине прогањање епископа, монаштва и верног народа Православне Охридске Архиепископије. Извор: Православна Охридска Архиепископија

Епископу Иринеју, који је на тај дан пре шест година устоличен у трон Архијереја Аустралије и Новог Зеланда, саслуживали су протојереји-ставрофори: Будимир Анђелић из Сан Франциска, Миодраг Перић - старешина сиднејског саборног храма, Раде Радан - директор Епархијске радионице "РИЗА", као и архиђакон Силуан (Мракић) и ђакони Немања Мрђеновић и Петар Мракић. Чтеци који су прислуживали у олтару сабрали су се из свих намесништава Митрополије аустралијско-новозеландске, од новозеландског Окланда до Перта. Дивним појањем додатни печат свечаности дао је Лазарички хор под вођством Драгане Милановић. Како се тог викенда у Сиднеју одржавала годишња скупштина Српске православне омладинске асоцијације "SOYA", храм је био испуњен српском омладином, која се из свих крајева Аустралије сабрала око свог Епископа. Специјални гост скупштине била је амбасадорка Србије у Аустралији г-ђа Неда Малетић, тако да се осетила синергија свих структура српског православног народа, која нам је тако потребна где год да се налазимо. Шест година од устоличења Владике Иринеја у трон Епископа аустралијско-новозеландских, у име свештенства и верног народа, Епископу је честитао прота Миодраг Перић, који је заједно са оцем Радетом Раданом, уручио символичан поклон Владици Иринеју - дивну икону на којој су изображени ликови Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, заједно са Светим Иринејем Лионским и ликовима Светих Срба Светитеља и свих светитеља којима су посвећени храмови Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду. Захваливши се на свему, Владика Иринеј је још једном подсетио на речи које је упутио блажене успомене Патријарху српском Павлу, по првом повратку у Београд након устоличења у Аустралији: Ваша Светости, хвала Вам што сте ми поверили и подарили тако диван народ као што су православни Срби у Аустралији. За уздарје свом народу, Владика је позвао на амвон поред њега г-ђу Милку Милићевић, дугогодишњу учитељицу српског језика и песникињу из Сиднеја, као и г. Радивоја Мачковића, фотографа епархијског веб сајта, епархијског листа "Светосавски весник", "Српског гласа" и дугогодишњег трудбеника и међународно признатог уметника. Г-ђи Милки Милићевић уручен је орден светог Деспота Стефана, а г. Радивоју Мачковићу орден светог Петра Цетињског. Ово су први ордени ове врсте које је на препоруку Његовог Преосвештенства Владике Иринеја, верницима у Аустралији доделио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, у чије име је грамате о орденима потписао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

У свечаној церемонији су учествовали предсједник Украјине Виктор Јанукович, премијер министар Н. Азаров, чланови владе Украјине и друга висока лица. У Михаиловском храму пред часном главом и иконом великомученика Пантелејмона владика Владимир је служио молебан, уз саслужење бројних епископа. На крају молебана поглавар Украјинске православне цркве је бесједио рекавши да је отварање подворја историјски догађај и да се овим догађајем препорађају тијесне везе са Светом Гором, које су биле прекинуте у вријеме богоборачке власти (раније је подворје Пантелејмонова манастира у Кијеву постојало до 1923. године). Присутнима се затим обратио предсједник В. Јанукович . Игуман Пантелејмонова манастира Макарије предао је поглавару Украјинске православне цркве и предсједнику државе иконе великомученика Пантелејмона. Часна глава светог великомученика и исцјелитеља Пантелејмона са Свете Горе достављена је ради поклоњења вјерника у Кијев 20. октобра. Извор: Радио Светигора

Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Иринеј, а саслуживали су му протојереји-ставрофори Ђуро Ђурђевић, старешине храма, и Бошко Матић, као и јереј Ђорђе Веселиновић, архиђакон Силуан (Мракић), протођакон Живота Петровић и ђакони Немања Мрђеновић и Петар Мракић. Велики број верног народа сабрао се у храму Св. Георгија; као и обично, школска дечица дошла су да се причесте, а посебно се приметио велики број сестара. Владика Иринеј се надахнуто обратио верном народу говорећи о празничном јеванђељу, хришћанској љубави и према непријатељима, све то илуструјући примерима празника Покрова Пресвете Богородице и Светог Романа Слаткопојца. По завршетку богослужења прешло се у парохијску салу где су вредне сестре припремиле богати славски ручак за сав сабрани верни народ. Протојереј Ђуро Ђурђевић је поздравио све госте у сали, и представио др Мирољуба Јевтића, професора политикологије религије на Београдском универзитету, који је одржао краће предавање. На крају је и Владика Иринеј захвалио, најприје Колу српских сестара на великом труду, али и свим гостима са професором Јевтићем и генералним конзулом Републике Србије г. Бранком Радошевићем. Извор: Митополија аустралијско-новозеландска

Свечаност је започела Светом Архијерејском Литургијом у капели Светог Саве Првог Архиепископа и просветитеља српског, при Српској православној општој гимназији и Духовном центру на Светом Духу у Загребу. Свету Литургију је служио Епископ браничевски Игњатије, који се налази у тродневној посети Митрополији загребачко-љубљанској, уз саслуживање домаћина Митрополита загребачко-љубљанског Г. Јована, Епископа осечкопољског и барањског Г. Лукијана, Епископа славонског Г. Саве, свештеника Ђорђа Теодоровића из Епархије славонске, ђакона Ненада Радаковића из Епархије браничевске, архиђакона Јована Станојевића из Епархије осечкопољске и барањске и свог свештенства Епархије загребачко-љубљанске. Литургији су присуствовали верници парохије загребачке и ученици Гимназије. Митрополит Јован је поздравио Епископе који су дошли да заједно учествујемо у евхаристијском сабрању, даривао Епископе Игњатија и Саву пригодним даровима, а потом се обратио Епископ Игњатије Митрополиту, браћи Епископима, свештеницима, браћи и сестрама изразивши радост и благодарност Митрополиту на позиву. У беседи Епископ је говорио о тајни крста, на данашњи дан се заокружило празновање Воздвижења Часног Крста, али и тајни љубави Божије којом Он завоље свет и о јединству Цркве која се пројављује кроз Литургију. Прослава је настављена у свечаној дворани Духовног центра. Уз Епископе, свештенство и верни народ који су учествовали у литургијском сабрању овом делу програма придружили су се и Епископ сремски господин Василије, представници верских заједница у Републици Хрватској и граду Загребу међу којима изасланик Бискупа сисачког г. Владе Кошића велечасни Бранимир Моточић, проф. др Јуре Зечевић професор на Католичком богословном факултету у Загребу, Луциано Моше Прелевић рабин координације жидовских општина у РХ, проф. Мевлуди Арслани изасланик муфтије загребачког и директор Исламске гимназије у Загребу, протојереј Кирко Велински, господа Тома Магда и Жељко Мраз, председник и главни тајник савеза баптистичких цркава у РХ и други пријатељи Митрополије загребачко-љубљанске те заинтересовани за ову тему. У уводном делу, Митрополит је скуп поздравио, а Епископа Игњатија одликовао орденом Кантакузине Катарине Бранковић првог реда, рекавши да је њена личност повезница Гимназије и наше Митрополије са Смедеревом и Епархијом браничевском. Митрополит је такођер изразио саучешће због упокојења председника Хрватског сабора господина Бориса Шпрема. Први предавач је био проф. др Јуре Зечевић, прочелник катедре за Екуменску теологију на Католичком богословном факултету Свеучилишта у Загребу који је у свом садржајном и интересантом предавању изложио комплексност историјског амбијента у коме је цар Константин 313. године донио Милански едикт, документ који ће представљати прекретницу у односу државних власти према хришћанима. Сљедеће предавање је одржао Епископ др Игњатије (Мидић) редовни професор Догматике на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. У изузетно занимљивом предавању Епископ се није ограничио само на тему Миланског едикта, као документа који је хришћанима дао слободу вероисповедања, већ је тумачио значај слободе, као дара Божијег, повезујући исто са темама које заокупљају човечанство, притом износећи православна гледишта на проблематику времена и историје, смрти и смртности, бесмртности и превазилажења смрти, природе и личности. Присутни су имали прилику након предавања да постављају питања те да се коментарима надовезују на постављену тему. Посебно интересантно је говорио Митрополит Јован о значају Миланског едикта који доноси слободу хришћанима, али је битно и његово савремено тумачење, будући да је кроз овај документ који датира са почетка IV века јасно изражена социјална правда и верска толеранција. Наиме, хришћанима којима је одузета имовина, Едикт је обезбеђивао њен поврат, а грађанима који су били у њеном поседу, држава је гарантовала обештећење. У томе смислу Милански едикт може бити инспирација и за савремено доба и демократско друштво у коме тежимо да живимо. Епископ Василије, члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве, говорио је о догађајима и локалитетима у Епархији сремској који сведоче о животу Цркве на тим просторима током четвртог века. Након предавања у трпезарији Духовног центра Митрополит је организовао ручак за све учеснике и присутне на овој свечаности, којој се придружио и надбискуп Алесандро ДЕрико, апостолски нунциј у Републици Хрватској. Светом Литургијом, свечаном прославом, заједничким сусретом и пригодним предавањима Митрополија загребачко-љубљанска је дала свој допринос прослављању и обиљежавању овог значајног јубилеја за цели хришћански свет, навршетка седамнаест векова Миланског едикта, документа који ће читаву историју човечанства окренути у новом смеру. Други дан свог боравка у Загребу 5. октобра, Преосвећени Епископ Игњатије у пратњи домаћина Митрополита Јована обишао је капелу Светих Апостола Петра и Павла на загребачком гробљу Мирогој, као и аркаде чувених Срба који су веома значајни за стварање црквене заједнице у Загребу и околици. Извор и фотографије: Митополија загребачко-љубљанска

По дочеку драгог госта Митрополит Јован и Епископ браничевски Игњатије упутили су се у Саборни храм Преображења Господњег где је служена доксологија. У име свештенства наше митрополије протојереј ставрофор Слободан Лалић поздравио је Епископа Игњатија. У отпоздравном одговору Владика Игњатије захвалио се Митрополиту Јовану, свештенству и верном народу на срдачном позиву истичући радост свога доласка у нашу Митрополију. Митрополит Јован упознао је високог госта са историјатом Саборног храма. Поред загребачког свештенства и верника дочеку Владике Игњатија присуствовали су и ђаци наше гимназије. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Вернике је пред свето причешће исповедао јереј Радован Димитрић, парох копривнички. Високопреосвећени Митрополит Јован је говорио о догађају који је „свему свету најавио радост“ - Рођењу Пресвете Богородице: „Радуј се, благодатна Богородице Дјево, из Тебе засија Сунце Правде, Христос Бог наш, Који разрушивши клетву даде благослов, а уништивши смрт дарова нам живот вечни… Драга браћо и сестре, ово је химна и духовна похвала Пресветој Богородици на данашњи празник Њеног рождества. Велико име и светило целе васељене, која нас духовно просвећује и која нас као Мати Господа нашег Исуса Христа приводи Богу Оцу и кроз које је засјало Сунце Правде и даровало нам васкрсење и живот вечни, беседио је митрополит Јован. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска