Претражи Живе Речи Утехе

Сутрадан, на сам дан празника, 30. децембра 2012. Љета Господњег, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, а саслуживали су му: игуман Сергије, сабрат манастира Рмањ, протосинђел Варнава, намјесник манастира Трескавац, јеромонах Теофил, намјесник манастира Глоговац, јерођакон Дионисије, сабрат манастира Ковиљ, и ђакон Никола Перковић из Босанског Петровца. Манастирски храм Свете Великомученице Марине био је испуњен до посљедњег мјеста, а сви окупљени присуствовали су несвакидашњем чину монашења. У току Свете Литургије, на малом входу, настојатељ манастира Клисина, игуман Василије, привео је манастирског искушеника Дарка Иваниша пред олтар Господњи, гдје је искушеника Дарка епископ Хризостом постригао у чин мале схиме, давши му монашко име Данило, по Светом Пророку Данилу, чији се молитвени спомен данас празнује. На овај свети и историјски дан, и за ову прилику, у манастир Клисину пристигли су монаси из манастира Рмња, Ковиља, Трескавца, Глоговца, монахиње из манастира Гомионице, игуманија са сестрама из манастира Дуљево, у Митрополији црногорско-приморској, те многи други, како би заједно са новопостриженим монахом Данилом, и његовим братством, подијелили ову велику духовну радост. У бесједи, након прочитаног Јеванђеља, Епископ Г. Хризостом, поучио је новопостриженог монаха Данила и све окупљене, истичући важност врлинског живота и неопходност узрастања свих нас у Љубави Христовој, за коју и ради које монаси носе своје бреме са захвалношћу, ишчекујући блаженство Небеског Јерусалима. Истичући поједине моменте из живота старозавјетног Пророка Данила, Преосвећени Владика указао је на пут којим млади монах Данило мора поћи и на њему устрајати, све до часа сопствене смрти, у коју се монаштвом и погрузио, ради вјечног живота у Христу Исусу. С обзиром да се Материце празнују двије недјеље пред празник Рођења Христовог, велики број окупљених вјерника причестио се Пречистима Тајнама Христовим, а већ по традицији манастирско братство припремило је за сву окупљену дјечицу пригодне пакетиће. На овај велики празник мајки и жена, а у поводу монашења монаха Данила, манастир Клисина постао је богатији за реплику чувене светогорске иконе „Достојно Јест“, чији се оригинал чува у Протатској цркви у Кареји, а коју су нашем манастиру даривали пријатељи наше Свештене Обитељи, господа Зоран и Владица Лемић, из Бањалуке. Након Свете Литургије у трпезарији манастирског конака приређен је празнични ручак. Желећи новопостриженом монаху Данилу ревностан и подвигом испуњен живот, манастирско братство захваљује свима онима који су овом приликом били са нама, али и онима који су били спријечени да својим присуством увеличају нашу радост, а који су се радовали свим својим срцем. Игуман Василије (Рожић) Извор: Манастир Клисина Беседа Епископа Хризостома на монашењу Беседа Епископа Хризостома на Литургији Остатак фотогалерије

Временске непогоде спријечиле су многе да данас на дан славе ове светиње буду у њој. Они најупорнији успјели су савладати све сњежне непогоде и доћи на крсну славу манастира и славску радост подјелити са оцима Серафимом и Сергијем. Свету литургију служио је преосвећени владика Хризостом уз саслужење игумана оца Сергија Карановића и ђакона Николе Перковића. На крају свете литургије преосвећени владика Хризостом осветио је славско кољиво и славски колач. Након отпуста преосвећени владика је честитао крсну славу манастира настојатељу ове свете обитељи архимандриту Серафиму и пожелио да је прослави са гостима ове свети обитељи на најбољи и најсвечанији начин. Такође је честитао крсну славу и свим свечарима и додао: free movies. watch movies. last movies .......'' свети отац Николај својом чврстом вјером и светим живљењем постао је, како црквена пјесма каже, правило вјере и образ кротости. Правило вјере јер је на једноставан и разумљив начин изложио учење Цркве о Господу Исусу Христу; јер је живио као што је и вјеровао. Образац кротости јер се и у тренуцима искушења која су га због ревности његове снашла показао кротак као јање божије и није роптао на одлуке Цркве............... Наши свети преци за своје крсне славе узимали су светитеље и свете по њиховим карактерима, односно оне светитеље и свете који су највише одговарали карактеру нашег народа. Као што знате Срби највише славе светог оца Николаја, светог Јована крститеља и св. великомуч. Георгија. Ако добро анализирамо карактере ових светих божијих угодника видјећемо да њихове људске, али и духовне особине и карактери највише одговарају или се у потпуности подударају са духовним особинама и карактерима већине Српског народа............'' Богољуб-Р. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Епископу су саслуживали свештеници из наше епархије, али и гости из епархије горњо-карловачке протојереј-ставрофор Славиша Симаковић, парох карловачки; затим из епархије бањалучке протојереј Стојко Стрика, предратни парох бихаћки и протођакон Чедо Вранић. Да се Богу помоле и да са малим стадом Христовим у Бихаћу подјеле неизмјерну радост много је народа нашег православног пристигло из свих крајева наше богоспасаване епархије бихаћко-петровачке. Дошли су и Бишћани који данас живе у Бања Луци и Приједору, али и многи Бишћани свих вјероисповјести који данас живе у Бихаћу. Нарочито су нас својим доласком обрадовали Премијер Унско-санског Кантона г. Хамдија Липовача; директор републичког секретаријата за вјере Р. Српске г. Јово Турањанин; помоћник министра за људска права и избјеглице БиХ г. Драгомир Ковач; министар просвјете УСК г. Дарио Јурић, министар правде УСК г. Андреј Мамонтов, жупник бихаћки фра. Божо Блажевић и многи други нама увијек драги гости. Храм Св. Тројице у Бихаћу првобитно је подигнут 1867. године у насељу Језеро. Доласком Аустроугара у Босну и Херцеговину храм је 1879. године у мјесецу марту из Језера пресељен у уже језгро града. Будући да је нова локација на којој се црква налазила био градски бедем, који се почео урушавати, Земаљска влада Босне и Херцеговине је додјелила нову локацију у непосредној близини старе цркве. На новој локацији је започета градња новог храма, те је 1894. године на празник Св. Тројице освећен камен темељац. Четири године касније 1898. године на спомен св. великомученика Пантелејмона од митрополита Николаја Мандића освећен је и сам храм, да би 1923. године постао катедрални храм новоосноване Епархије бихаћке. Нажалост, његова љепота није опстала дуже од половине једног вијека. У мрачном периоду новије људске историје храм је страдао заједно са својим народом као прва срушена црква у НДХ. Послије Другог свјетског рата општинска власт је рјешењем бр. 1178/59 од 25.10. 1959. године одузела земљиште на којој је био храм и на њеном мјесту се данас налази зграда општине Бихаћ. Од 1941. године до данас у Бихаћу и његовој околици не постоји освећен храм Српске православне Цркве. Осамдесетих година прошлог вијека започета је градња новог храма Св. Тројице на потпуно новој локацији, поново у насељу Језеро. Због протеклог рата градња је обустављена и храм је као зидина стајао пуних двадесет година. Највише заслугама, залагањем и молитвама нашег Владике Хризостома ове године је настављена градња храма и скоро приведена крају. free movies. watch movies. last movies У суботу 10. новембра након пуних седам деценија Црква у Бихаћу је добила велелепни храм Св. Тројице, који још није завршен и за који планирамо да буде освећен наредне и јубиларне 2013. године, када ћемо са освећењем цркве објединити и прославу Миланског едикта. У току свете Литургије служен је и помен за све уснуле у Господу парохијане бихаћке парохије. Борба да се очува спомен на све оне православне Србе који су некада живјели у Бихаћу и својим животима градили мир и сретно друштво још увијек траје. Овај свети храм је подсјетник на све њих, порука обнове и добра које је било убијено у ратовима, како рече Преосвећенио Владика. На крају св. Литургије, у бесједи, Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом је поздравио присутни народ и госте и захвалио се поименице свима онима који су дали свој допринос да се црква сагради и догодине освети. Овом приликом и ја се у име свих парохијана бихаћке парохије захваљујем свима онима који су помогли и који ће да помогну наставак градње храма, а нарочито се захваљујем Преосвећеном Владици на свему оном што је за ову парохију и наш народ учинио, знајући и цијенећи то да није било Њега ова, а и многе друге цркве у овој нашој напаћеној Крајини још увијек би само зидине биле. протонамјесник Далибор Ненић БЕСЈЕДА ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ ХРИЗОСТОМА Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Том приликом служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве. Епископу су саслуживали: игуман Сергије Карановић сабрат манастира Рмањ, пароси дрварски протонамјесници Саша Црљић и Синиша Сердар, јереј Милош Црепуља те ђакони Никола Перковић и Зоран Миловац. Свету Литургију пратила је пјевница умилних гласова под вођством епархијског хоровође епархијског хора Свети Роман Мелод протонамјесника Александра Рељића, пароха граховског. После прочитаног Светог Јеванђеља Епископ се обратио присутним вјерницима бесједивши им на тему прочитану из Светог Јеванђеља. У кратком али врло јасном Јеванђељу Св. Лука даје нам не опис, него живу слику цијелога чудесног догађаја и све околности тако живо представља да одмах увиђамо и велику жалост удовице, и неограничену благост и милосрђе Спаситељево и знаменито чудно дјело његовог божанства. У току Свете Литургије Епископ је рукоположио ђакона Зорана Миловца вјероучитеља средње школе „Дрвар“ у Дрвару у свештенички чин. Након Свете Литургије услиједила је трпеза љубави за све присутне коју је припремила породица Миловац у част рукоположења њиховог сина Зорана у свештенички чин. Протонамјесник Саша Црљић Извор: Епархија бихаћко-петровачка free movies. watch movies. last movies