Претражи Живе Речи Утехе

Сутрадан, на сам дан празника, 30. децембра 2012. Љета Господњег, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, а саслуживали су му: игуман Сергије, сабрат манастира Рмањ, протосинђел Варнава, намјесник манастира Трескавац, јеромонах Теофил, намјесник манастира Глоговац, јерођакон Дионисије, сабрат манастира Ковиљ, и ђакон Никола Перковић из Босанског Петровца. Манастирски храм Свете Великомученице Марине био је испуњен до посљедњег мјеста, а сви окупљени присуствовали су несвакидашњем чину монашења. У току Свете Литургије, на малом входу, настојатељ манастира Клисина, игуман Василије, привео је манастирског искушеника Дарка Иваниша пред олтар Господњи, гдје је искушеника Дарка епископ Хризостом постригао у чин мале схиме, давши му монашко име Данило, по Светом Пророку Данилу, чији се молитвени спомен данас празнује. На овај свети и историјски дан, и за ову прилику, у манастир Клисину пристигли су монаси из манастира Рмња, Ковиља, Трескавца, Глоговца, монахиње из манастира Гомионице, игуманија са сестрама из манастира Дуљево, у Митрополији црногорско-приморској, те многи други, како би заједно са новопостриженим монахом Данилом, и његовим братством, подијелили ову велику духовну радост. У бесједи, након прочитаног Јеванђеља, Епископ Г. Хризостом, поучио је новопостриженог монаха Данила и све окупљене, истичући важност врлинског живота и неопходност узрастања свих нас у Љубави Христовој, за коју и ради које монаси носе своје бреме са захвалношћу, ишчекујући блаженство Небеског Јерусалима. Истичући поједине моменте из живота старозавјетног Пророка Данила, Преосвећени Владика указао је на пут којим млади монах Данило мора поћи и на њему устрајати, све до часа сопствене смрти, у коју се монаштвом и погрузио, ради вјечног живота у Христу Исусу. С обзиром да се Материце празнују двије недјеље пред празник Рођења Христовог, велики број окупљених вјерника причестио се Пречистима Тајнама Христовим, а већ по традицији манастирско братство припремило је за сву окупљену дјечицу пригодне пакетиће. На овај велики празник мајки и жена, а у поводу монашења монаха Данила, манастир Клисина постао је богатији за реплику чувене светогорске иконе „Достојно Јест“, чији се оригинал чува у Протатској цркви у Кареји, а коју су нашем манастиру даривали пријатељи наше Свештене Обитељи, господа Зоран и Владица Лемић, из Бањалуке. Након Свете Литургије у трпезарији манастирског конака приређен је празнични ручак. Желећи новопостриженом монаху Данилу ревностан и подвигом испуњен живот, манастирско братство захваљује свима онима који су овом приликом били са нама, али и онима који су били спријечени да својим присуством увеличају нашу радост, а који су се радовали свим својим срцем. Игуман Василије (Рожић) Извор: Манастир Клисина Беседа Епископа Хризостома на монашењу Беседа Епископа Хризостома на Литургији Остатак фотогалерије

Након свете литургије све нас је лијепо угостио и трпезом љубави почастио парох сански пречасни јереј Ален Марић са супругом. У бесједи након прочитаног светог јеванђеља преосвећени владика је бесједио на еванђелску тему: о малој захвалности и великој незахвалности. free movies. watch movies. last movies ... ''управо о томе, о малој захвалности и великој незахвалности, говори нам данашње свето јеванђеље. Од десеторице излијчених губаваца само један, и то самарићанин, поврати се и учини поклон пред Господом и захвало му се. Други, пак, правовјерни Јевреји,- њих деветорица ишчезоше у овом свијету без захваљивања. Људска незахвалност је константа од пада прародитеља до дана данашњег. Гдје је год доминантан људски егоизам нема захвалности никоме па ни Богу, а тамо гдје је скрушеност и смиреност у срцу ту је увијек захвалност не само Богу већ и сваком човјеку, сваком створењу. ... ... А, гле Бог не гледајући на нашу незахвалност увијек и изнова као Творац и Сведржитељ све нам даје, све што је потребно за наш живот, за наше здравље, за наше спасење. То је та безгранична љубав божија коју чак ни људска незахвалност не може поколебати. Умјесто захваљивања и захвалности, гле, наша незахвалност је саму Љубав божију оваплоћену у Христу Исусу разапела, поругала јој се... ... ево нас у трећој Недјељи пред празник Рођења Господа Исуса Христа коју је само наш народ ''посветио'' дјеци и назвао је ДЕТИНЦИ. Идућа недјеља светих праотаца посвећено је мајкама, зато је зовемо МАТЕРИЦЕ, а недјеља уочи самог Божића, односно св.отаца посвећена је ОЦИМА. Само је то код нас Срба тако, јер су наши преци жељели сву породицу као цркву у маломе укључити у припремни дочек празника Христова рођења. Прво дјеца да се радосно припремају за дочек, потом мајке и очеви који брижно треба да воде своју дјецу, да их подучавају вјери, али и нашим традицијама и обичајима... ...прије свега треба да се постом, молитвом, покајањем, исповијешћу и причешћем припремамо за сусрет са нашим Спаситељем. Да припремамо срца наша да буду нови вертепи (пећине витлејемске) у која ће се Христос уселити, у којима ће се поново у нашој љубави и вјери родити!!!...'' Богољуб-Р. Извор: Епархија бихаћко-петровачка .

Саслуживали су јеромонах Антоније Корунић и јерођакон Агапит Драгојевић, сабраћа манастира. Током Литургије обављен је мали помен новопрестављеном слузи Божијем Епископу жичком г. Хризостому, који се у Господу упокојио на празник Преподобног Саве Освећеног у раним јутарњим часовима. Извор: Епархија будимљанско-никшићка http://www.spc.rs/sr/pomen_episkopu_hriszostomu_u_djurdjevim_stupovima

Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи: зворничко-тузлански Василије, сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, тимочки Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, крушевачки Давид, полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, стобијски Давид и јегарски Порфирије, уз учешће великог броја свештенства, монаштва и благочестивог верног народа из свих крајева Србије. У име манастира Хиландара, у којем се блаженоупокојени владика Хризостом подвизавао две деценије, у чину архијерејског опела учествовао је јеромонах Серафим. Заупокојеној Литургији и опелу присуствовали су министар грађевинарства и урбанизма г. Велимир Илић, директор Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама г. Милета Радојевић, високи представници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, као и представници локалних власти. Академску елиту је представљао Вељко Михајловић, академски сликар из Београда. Од блаженопочившег Епископа Хризостома на опелу се дирљивим речима опростио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У име свештенства и монаштва Жичке епархије од свога Архијереја опростио се протојереј-ставрофор Љубинко Костић из Матарушке Бање. У име апостолског нунција г. Орланда Антонинија говорио је велечасни Леополд Рохмес, генерални викар Београдске надбискупије. После опела тело блаженоупокојеног владике Хризостома је, по његовој жељи, пренето у манастир Рујан, где је похрањено. Помен је одслужио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Извор: СПЦ https://www.pouke.org/forum/topic/23065-%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE/page-8

Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. Време и место сахране Епископа жичког Хризостома биће накнадно објављени. Информативна служба Српске Православне Цркве Опело и сахрана Епископа жичког Хризостома 18. Децембар 2012 - 14:56 Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Света заупокојена Литургија биће служена у четвртак, 20. децембра 2012. године, у храму Светог Саве у Краљеву са почетком у 9 часова. У продужетку свете Литургије биће служено опело. После опела тело блаженоупокојеног Епископа жичког Хризостома биће пренето у манастир Рујан код Ужица, где ће, по његовој жељи, бити сахрањен. Епископ шумадијски г. Јован - администратор Епархије жичке 18. Децембар 2012 - 14:54 Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на данашњој ванредној седници донео је одлуку да се за администратора Епархије жичке постави Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Преминуо владика жички Хризостом После дуге и тешке болести преминуо је владика жички Хризостом. Епископ Хризостом (Столић) рођен је 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског г. Павлa (Стојчевића). Убрзо после тога одлази у Америку да помогне свом српском народу. У Америци у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао је теологију, и по завршеним студијама служио је као помоћни парох у Саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Св. великомученика Георгија у Источном Чикагу. Када је учврстио темеље црквеног живота у својој парохији, отишао је у Свету Гору у манастир Хиландар. У Хиландару је остао 20 година, где је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара где се, поред сталне молитве, и интелектуално развијао. Плод његовог рада у библиотеци је књига Светачник у два тома коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Извор: РТС

Новорхиротонисани г. Инокетије је рођен у Уганди, а до избора за епископа бурундијско-руандског био је помоћник директора Патријаршијске школе ''Макарије трећи'' и патријаршијски намјесник за Јужни Судан. Иначе, преосвећени Инокентије је 6. (шести) африканац који је изабран и хиротонисан у чин и достојанство православног епископа. Прије њега изабрани су и хиротонисани: Христофор (Рувим), Георгије (Гандина), Теодор (Накијама), Јона (Луанга) и Јероним (Музеји). Он је тренутно 3. (трећи) активни архијереј александријске патријаршије. Припремио Епископ Хризостом, бихаћко-петровачки

Свету архијерејску литургију уз саслужење локалног парохијског свештенства служио је преосвећени владика г. Хризостом. Као и увијек храм св. Јована Крститеља у Шипову био је и овог празника премален да под своје сводове прими све оне који су пристигли на свето литургијско собрање. Велики број вјерника се исповједио и причестио. У бесједи након прочитаног светог еванђеља преосвећени владика г. Хризостом бесједио је на тему празника – увођење Пресвете Богородице у светињу над светињама и истакао: free movies. watch movies. last movies ...'' Било је неопходно потребно да се за Светога који долази приреми и освети Светиња, али не она јерусалимског храма већ сама Пресвета Богородица, коју је Господ подарио њеним родитељима Јоакиму и Ани како би је они Богу завјетовали, како би је Богу дали! Светоме доликује Светиња! Мала Марија од свега три године би завјетована Богу, да буде избрани сасуд, освећени кивот у који ће се смјестити несмјестиви Христос Господ... .... Оно што чини овај празник изузетним јесте чињеница да је првосвештеник Захарије мимо свих законских прописа о храму и одредби о мјесту и улози жене у јудејском народу, унио дјевојчицу од свега три године у светињу над светињама јерусалимског храма, дакле у простор гдје је само првосвештеник једанпут годишње улазио како би принио жртве за опроштај својих грјехова и народних прегрјешења... ...Како је то било могуће да уради један првосвештеник који је одлично познавао закон и његове прописе? Тумачећи овај детаљ данашњег празника свети оци говоре да је Бог подигао дух првосвештеника Захарија до такве екстазе да он једноставно није ни био свјестан шта је урадио. То је оно стање духа светих божијих људи као што је имао св. ап. Павле кад каже да зна човјека, да ли у тијелу или ван тијела не зна, који би узнесен до трећега неба! То је оно стање духа у којем би свети Јован Богослов кад на Патмосу прими Откровење (Апокалипсис). ...! ... И као што је било потребно и неопходно да се Пресвета Дијева физички и духовно припреми и то постом,молитвом и подвигом да прими у себе Светог над светима, тако исто и још више него њој потребно је и нама, браћо и сестре, да се и ми постом, молитвом, подвигом, покајањем и исповјешћу припремимо да бисмо у себе примили самог Господа Исуса Христа који нам се даје у тајни тијела и крви Његове!... Нису у праву они који са искључивошћу говоре како причешће и пост нису узајамно повезани! Итекако јесу! Вјековно искуство наше Цркве и нашег народа управо то потврђују да су пост, молитва, покајање и исповјест својих сагрјешења припрема за свету тајну причешћа. Нека нам Господ подари духовне снаге и благодати да можемо и ми као и наши свети преци себе кроз пост, молитву и подвиг припремити за заједницу са Господом! Данас је веома тешко постити, јер су искушења и кушања велика, она иста која је имао и сам Господ у пустињи када му сатана сугерише да камење претвори у хљебове. Погледајте само шта нам свакодневно нуде и сугеришу. Зато пост и јесте велики подвиг да се одупремо свим тим понудама и искушењима савременог потрошачког свијета и да сав свој живот Христу Богу предамо!!!... Богољуб-Р. http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1027:2012-12-04-20-02-21&catid=43:2009-07-22-12-41-52

Епископу су саслуживали свештеници из наше епархије, али и гости из епархије горњо-карловачке протојереј-ставрофор Славиша Симаковић, парох карловачки; затим из епархије бањалучке протојереј Стојко Стрика, предратни парох бихаћки и протођакон Чедо Вранић. Да се Богу помоле и да са малим стадом Христовим у Бихаћу подјеле неизмјерну радост много је народа нашег православног пристигло из свих крајева наше богоспасаване епархије бихаћко-петровачке. Дошли су и Бишћани који данас живе у Бања Луци и Приједору, али и многи Бишћани свих вјероисповјести који данас живе у Бихаћу. Нарочито су нас својим доласком обрадовали Премијер Унско-санског Кантона г. Хамдија Липовача; директор републичког секретаријата за вјере Р. Српске г. Јово Турањанин; помоћник министра за људска права и избјеглице БиХ г. Драгомир Ковач; министар просвјете УСК г. Дарио Јурић, министар правде УСК г. Андреј Мамонтов, жупник бихаћки фра. Божо Блажевић и многи други нама увијек драги гости. Храм Св. Тројице у Бихаћу првобитно је подигнут 1867. године у насељу Језеро. Доласком Аустроугара у Босну и Херцеговину храм је 1879. године у мјесецу марту из Језера пресељен у уже језгро града. Будући да је нова локација на којој се црква налазила био градски бедем, који се почео урушавати, Земаљска влада Босне и Херцеговине је додјелила нову локацију у непосредној близини старе цркве. На новој локацији је започета градња новог храма, те је 1894. године на празник Св. Тројице освећен камен темељац. Четири године касније 1898. године на спомен св. великомученика Пантелејмона од митрополита Николаја Мандића освећен је и сам храм, да би 1923. године постао катедрални храм новоосноване Епархије бихаћке. Нажалост, његова љепота није опстала дуже од половине једног вијека. У мрачном периоду новије људске историје храм је страдао заједно са својим народом као прва срушена црква у НДХ. Послије Другог свјетског рата општинска власт је рјешењем бр. 1178/59 од 25.10. 1959. године одузела земљиште на којој је био храм и на њеном мјесту се данас налази зграда општине Бихаћ. Од 1941. године до данас у Бихаћу и његовој околици не постоји освећен храм Српске православне Цркве. Осамдесетих година прошлог вијека започета је градња новог храма Св. Тројице на потпуно новој локацији, поново у насељу Језеро. Због протеклог рата градња је обустављена и храм је као зидина стајао пуних двадесет година. Највише заслугама, залагањем и молитвама нашег Владике Хризостома ове године је настављена градња храма и скоро приведена крају. free movies. watch movies. last movies У суботу 10. новембра након пуних седам деценија Црква у Бихаћу је добила велелепни храм Св. Тројице, који још није завршен и за који планирамо да буде освећен наредне и јубиларне 2013. године, када ћемо са освећењем цркве објединити и прославу Миланског едикта. У току свете Литургије служен је и помен за све уснуле у Господу парохијане бихаћке парохије. Борба да се очува спомен на све оне православне Србе који су некада живјели у Бихаћу и својим животима градили мир и сретно друштво још увијек траје. Овај свети храм је подсјетник на све њих, порука обнове и добра које је било убијено у ратовима, како рече Преосвећенио Владика. На крају св. Литургије, у бесједи, Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом је поздравио присутни народ и госте и захвалио се поименице свима онима који су дали свој допринос да се црква сагради и догодине освети. Овом приликом и ја се у име свих парохијана бихаћке парохије захваљујем свима онима који су помогли и који ће да помогну наставак градње храма, а нарочито се захваљујем Преосвећеном Владици на свему оном што је за ову парохију и наш народ учинио, знајући и цијенећи то да није било Њега ова, а и многе друге цркве у овој нашој напаћеној Крајини још увијек би само зидине биле. протонамјесник Далибор Ненић БЕСЈЕДА ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ ХРИЗОСТОМА Извор: Епархија бихаћко-петровачка

У својој бесједи Епископ је позвао своје земљаке да никад не забораве свој родни завичај и да се једанпут годишње окупе сви на Сабор Петровчана у самом Петровцу, да помогну обнову живота и животног простора на Петровачком пољу. Све госте, а прије свега Преосвећеног Владику и његову пратњу, поздравио је проф. др. Краиновић и захвалио им на одазиву и учешћу у обиљежавању крсне славе Удружења. Такође, домаћинима је крсну славу честитао новоизабрани начелник општине Босански Петровац г. Златко Хујић и придружио се позиву Владике да се једнапут годишње сви Петровчани окупе на Сабору у самом Петровцу како би се обновила љубав, слога и пријатељство међу људима и свим грађанима Петровца. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Прошле, 2011. године, благословом Преосвећеног владике Хризостома и митрополита молдавског г. Теофана, донесен је плашт св. Петке из Јашија из Молдавије и положен у храму преподобне - свете Петке у Подбрду. Био је то уистину историјски и чудесан догађај саме св. Петке, која је услишила вишедеценијске молитве и мољења хиљада вјерних, који су са стрпљењем чекали да се оствари жеља (из тестамента) благочестивог донатора земљишта овога храма. А његова жеља била је да се ''на брду у Подбрду'' подигне храм св. Петке и у њега пренесе њен плашт из цркве у Мркоњић Граду који је он донио из Јашија. Храм је давно подигнут на брду у Подбрду, али плашт свете Петке до скоро није био пренесен из цркве у Мркоњић Граду. Овакво стање деценијама и година оптерећивало је односе не само односних црквених јединица, већ и саме људске односе. Видећи то и осјетивши тај дамар унутарцрквених односа, Преосвећени владика Хризостом је одлучио да се усрдније молимо Богу и св. Петки како би љубав побједила. И управо то се и десило. Једног лијепог дана прошле, 2011. године отац Клеопа из Јашија јавио је како је црква у Подбрду благословом митрополита из Јашија добила на благослов нов плашт свете Петке. У први мах та вијест је све изненадила, али и одушевила све људе који су знали за поменуту историју. И тако је 2011. године нови плашт свете Петке донесен у Подбрдо. Овогодишњи сабор св. Петке у Подбрду је био наставак прошлогодишњег славља. Ка светој Петки похрлили су многи вјерници из Крајине, али и из Србије и Хрватске. Храм свете у Подбрду, иако се убраја међу највеће храмове не само у Бихаћко-петровачкој епархији, већ и у цијелој Крајини и Републици Српској био је ове године премален да под своје сводове прими хиљаде вјерника, који су дошли да се моле Богу и поклоне плашту св. Петке. Свету архијерејску Литургију је служио Преосвећени владика Хризостом уз саслужење високопреподобних игумана Сергија Карановића из манастира Рмња и Василија Рожића, настојатеља манастира Клисине, протојереја-ставрофора Милоша Миловановића из Подрашнице и јереја Бошка Максимовића из Чађавице, као и епархијског ђакона Николе Перковића. Послије Литургије и причешћа многобројних вјерника благословено је славско жито и преломљен славски колач. Кум славе био је г. Душан Видеканић са породицом. Потом је извршена трократна литија око светог храма и одслужен помен погинулим парохијанима ове парохије у отаџбинско-ослободилачком рату 1992-1995. године. У бесједи је Преосвећени владика Хризостом позвао вјернике да се вјером, љубављу и достојним живљењем угледају на свету Петку која је, ''попут свете Марије Египћанке, прије ње отишла у најсуровију Јорданску пустињу ради подвига. А прије њих – свете Марије Египћанке и свете Петке - у истој пустињи подвизавали су се многи свети, а опет прије свих треба поменути св. пророка Илију, св. Јована Крститеља и самог Господа Исуса Христа! ... Нека би дао Бог да и ми, молитвама свете матере Параскеве, постанемо Његови свједоци у овоме свијету. Није довољно само прослављати свете и светитеље Божије, већ треба и угледати се на њих... Нашу вјеру и наше ревновање за вјеру морамо оплеменити љубављу не само према Богу, него и, прије свега и изнад свега, према ближњему, јер они ће нам бити судије и свједоци на Последњем суду Христа Господа... Даље је Владика говорио о потреби указивања доброчинства сваком ближњем. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Том приликом служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве. Епископу су саслуживали: игуман Сергије Карановић сабрат манастира Рмањ, пароси дрварски протонамјесници Саша Црљић и Синиша Сердар, јереј Милош Црепуља те ђакони Никола Перковић и Зоран Миловац. Свету Литургију пратила је пјевница умилних гласова под вођством епархијског хоровође епархијског хора Свети Роман Мелод протонамјесника Александра Рељића, пароха граховског. После прочитаног Светог Јеванђеља Епископ се обратио присутним вјерницима бесједивши им на тему прочитану из Светог Јеванђеља. У кратком али врло јасном Јеванђељу Св. Лука даје нам не опис, него живу слику цијелога чудесног догађаја и све околности тако живо представља да одмах увиђамо и велику жалост удовице, и неограничену благост и милосрђе Спаситељево и знаменито чудно дјело његовог божанства. У току Свете Литургије Епископ је рукоположио ђакона Зорана Миловца вјероучитеља средње школе „Дрвар“ у Дрвару у свештенички чин. Након Свете Литургије услиједила је трпеза љубави за све присутне коју је припремила породица Миловац у част рукоположења њиховог сина Зорана у свештенички чин. Протонамјесник Саша Црљић Извор: Епархија бихаћко-петровачка free movies. watch movies. last movies

Како би сви планирани радови били завршени и доведени до нивоа који одговора поменутом чину брине се Компанија Бен мал груп из Велике Кладуше. Данас, 15. октобра 2012. године преосвећени владика Хризостом посјетио је градилиште како би са директором односне компаније издефинисао одређене детаље, али и да види како напредују радови. Овом приликом позивамо све расељене, прогане и избјегле Бихаћане да се 10. новембра окупе у Бихаћу како би се са владикама и свештенством епархије бихаћко-петровачке и благочестивим народом молили Богу и славили Његово име свето, те у границама својих могућности помогли овај храм, ову парохију и црквену општину да настави са радовима до освећења храма. Наглашавамо, биће ово прва света литургија у новообновљеном храму, али не и освећење храма. Освећење храма биће заказано, како каже преосвећени владика Хризостом, у своје вријеме ако Бог да 2013. године, а поводом 1700-годишњице јубилеја миланског едикта. Дивна прилика да се баш овај велики јубилеј прослави освећењем ове цркве. Богољуб-Р.

Потсјећања ради: мошти су пронађене након њиховог вишегодишњег јављања сестри Петри Топић (Тегелтија) и на крају самом епископу Хризостому ноћу 20/21. септембра 2006. године. Мошти су пронађене неколико метара испод земље, тачније испод једне огромне букве која је претходно пресјечено како би се могло доћи до њих. Било је то 11.октобра 2006.године. У четвртак, 11. октобра, иако је вријеме било поприлично лоше, а температура спала на свега 9 степени, благочестиви народ Мркоњићке и цијеле Крајине окупио се да заједно са епископом и свештенством молитвено и литургијски прославе овај уистину историјски догађа. Са преосвећеним владиком Хризостомом саслуживали су игуман Стефан Вучковић из Велике Ремете, епархија сремска, игуман Василије Рожић из манастира Клисине, који је лично и својим рукама вадио мошти из земље након њиховог открића, протосинђел Варнава Дамјановић из манастира Трескавца и ђакон Зоран Миловац из Дрвара. Новоподигнута и новоосвећена црква (2011) преподобномученика Серафима, Авакума и Мардарија била је премала да прими све вјернике који су се окупили да се поклоне светим моштима, да се моле Богу и његовим светим угодницима. Након свете литургије учињен је трократни опход (литија) са светим моштима око храма. У бесједи преосвећени владика Хризостом говорио је о чудесном обретењу часних мученика који су вјенац славе Цркве божије и нагласио да је њиховим јављањем и откривањем њихових часних моштију Бог нама, али и свим људима савременог свијета објавио да је Он Бог живих, а не Бог мртвих. Богољуб-Р. Извор и фотографије: Епархија бихаћко-петровачка

У овом некада веома лијепом и богатом планинском селу а данас потпуно расељеном међу рушевинама и остацима кућа, штала и других помоћних објеката постоје и зидови штале који сведоче о великом усташком злочину. Наиме, тај злочин се десио на Малу Госпојину 1941.године. Усташе пристигле из правца Купрешког села Злосело најприје су у засеоку Плавшићи затворили у шталу седамнаестеро чељади Тодорић Симе и живе запалили а потом преживјеле звјерски мучили. Затим су се упутили у засеок Ћате и на исти начин уморили 59 мјештана од којих највише из породице Ћато Симе. Међу убијенима су цијеле породице од дјеце у колијевци па до оних најстаријих. Само неколицина се спасила који су се тога дана нашли ван села чувајући стоку на пашњацима. Након стравичног злочина усташе су опљачкале и спалиле село и отишле према Доњем Вакуфу. Изгорјела и унакажена тијела ових мученика су тек трећег дана сахрањена у непосредној близини. Ову истину и данас преносе преживјели очевидци Цвијан Тодорић и Осто Илић. Након рата педесетих година над овом масовном гробницом су преживјели и потомци подигли омање крсно знамење и на њему уклесали да се не заборави. Благословом Владике Хризостома прошле 2011.године формиран је Парохијски одбор за очување успомене на пострадале парохијане током II свјетског рата (од 1941-45.г.). На челу Одбора са парохом стројичким протојерејем Чедомиром је др Ћато Стојан потомак страдалих мученика водичких. Одслужен је парастос и покренута иницијатива за изградњом спомен капеле. Ове године у суботу по Крствдану Владика Хризостом је посјетио ово Jaњско село и стратиште у њему. Благословио је ову добру намјеру и извршио парастос мученицима. Говорећи о овом страшном злочину над Јањанима али и уопште о геноциду над српским православним народом почињеним од стране усташа током II свјетског рата Владика Хризостом је енергично поновио да иако је прошла 71 година не смију никада бити заборављени. ''Почев од првих вјекова хришћани су се молили и градили цркве на гробовима мученика тако ево и овдје радује нас чињеница да ће ови мученици добити достојан споменик а то је мања црква-капела у којој ће се служити свете литургије. У којој ће се чувати успомена на велику и највећу жртву. Молећи се Господу и Пресветој Богородици желимо да осјењени силом Часног Крста Господњег успјешно довршите ово Богоугодно дјело'' зажелио је Владика Хризостом. Др Ђато Стојан је поздравио Владику и захвалио на посјети. Обузет емоцијама није могао задржати сузе јер је, како рече, дочекао, ''да му се оствари највећа жеља и сан да се достојно одужи својим прецима-мученицима.'' Слушајући очевидце старину Осту и друге Владика је обишао село и остатке домаћинстава у њему. Нова спомен капела биће прва у Епархији посвећена Часном Крсту Господњем. Предлoжено је да се сваке године у суботу по Воздвижењу Часног Крста саборно окупља на овом светом мјесту. Протојереј Чедомир Арамбашић Извор и фотографије: Епархија бихаћко-петровачка

На дочеку Епископа испред храма поздравио је протојереј-ставрофор Раде Савић ријечима: Ваше Преосвештенство, данас сам изузетно срећан и радостан, поводом овог историјског догађаја, што Вас могу поздравити јеванђелским поздравом- „БЛАГОСЛОВЕН ЈЕ ОНАЈ КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ“. Ви данас долазите, Ваше Преосвештенство, да осветите овај новосаграђени храм Св. Оца Николаја- преноса његових часних моштију, који је саграђен за петнаест мјесеци, и да одслужите прву Свету Архијерејску Литургију, да духовно поучите у укрепите овај благочестиви народ српски. Како је дивно данас, послије петнаест вијекова, да свемилосни Бог одреди баш ову генерацију да сагради дом Божији, дом молитве, на овом црквишту. Храмови трају најдуже од свега што је човјек саградио, због тога што је у њих узидана жеља и тежња за вјечним и непролазним. Та жеља и тежња преносила се са генерације на генерацију да би се данас коначно остварила и испунила. Нека овај свети храм буде мјесто молитве и обожења свих оних који у њега буду долазили и Богу се молили, светим Божанским тајнама се причешћивали, вјенчавали се, крштавали се, и упокојених се сјећали. Нека овај свети храм свједочи живу вјеру, наду и љубав према Христу Господу ове генерације српског народа села Мујџића, који, иако у тешким временима и сложеним условима живљења, хтједе да сагради овај свети храм у свом родном селу, као залог чврсте вјере према Богу, према своме роду и потоњим генерацијама. ДОБРО НАМ ДОШЛИ СВЕТИ ВЛАДИКО! Свету Архијерејску Литургију са Епископом су саслуживали: протојереј-ставрофор Мирослав Гаврић, протојереји Љубинко Аничић и Милан Перковић, протонамјесник Драган Шкалоња и ђакон Никола Перковић. Након завршене Свете Литургије, мјештани овога села су припремили свечани ручак хиљаду гостију. Да се све ово реализује рачуна је водио протојереј-ставрофор Раде Савић надлежни парох ове парохије. Кум темеља био је господин Мирко Гајић који је проглашен за ДОБРОТВОРА овога храма. Кум храма био је господин Милан Ковач и његова супруга Госпова који су мјештани овога села, добили су одликовање ВЕЛИКОГ ДОБРОТВОРА. За трпезом љубави, прото Раде је уз здравицу захвалио Преосвећеном Владики на подршци приликом изградње овога светога храма, куму Милану ковачу, куму темеља Мирку Гајићу и свим парохијанима који су дали прилога за овај свети храм. Послије њега се кум храма захвалио Његовом Преосвештенству, одбору за изградњуи свим парохијанима и благодарно рекао: „ Овај храм као да је са неба постављен на ово мјесто“! На крају је Преосвећени Епископ Хризостом са великим одушевљењем свима присутнима честитао овај историјски догађај који је реализован након 15 вјекова. Он је нагласио да ова генерација треба да буде поносна што се ово Божије дјело испунило у њихово вријеме. Народно весеље је трајало до касно у ноћ уз најбоље расположење. Ђакон Жељко Ракита free movies. watch movies. last movies Извор и фотографије

ДРВАР - Ако Дрварчани нису одустали, ни ја не могу одустати од одбране српског народа. Ово су времена у којима је лако изгубити све, али Срби не смеју изгубити себе - рекао је у недељу у Дрвару председник РС Милорад Додик током прославе крсне славе Епархије бихаћко-петровачке - Сабор српских светитеља. Он је честитао 22 године од оснивања Бихаћко-петровачке епархије и епархијску славу епископу бихаћко-петровачком Хризостому, свештенству и верницима, којима је захвалио на ономе што су учинили за очување и обнову светиња на овом простору. Додик је навео да су духовни оци својим присуством на простору ове епархије омогућили повратак прогнаном народу овог краја. Он је истакао да је данас часно бити Србин који не да своје, а поштује и не вређа друге. - Вучем корене из Дрвара и увек ћу бити са Дрварчанима - рекао је Додик у обраћању пред 3.000 верника окупљених на прослави којој је, између осталих присуствовао и министар финансија и трезора БиХ и потпредседник СНСД Никола Шпирић. ЕПАРХИЈА ТЕШКО СТРАДАЛА ТОКОМ рата од 1992. до 1995. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становиштво је због ратних дејстава избегло или протерано са својих домаћинстава, укључујући и епископа Хризостома и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, у општини Мркоњић Град 1996. године. Његово преосвештенство владика бихаћко-петровачки Хризостом поручио је да је духовна обнова императив српског народа, јер ако је не буде - неће бити ни Срба. После свете архијерејске литургије, служене у храму Светог Саве, поводом епархијске славе - Сабора српских светитеља, владика Хризостом је изразио радост због окупљања око иконе Светог Саве и осталих српских светитеља. - И ми морамо бити свети, као што су и они - нагласио је владика, напоменувши да су у овим тешким временима многи свештеници, заједно са народом, кренули у обнову својих храмова. Бихаћко-петровачка епархија формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном заседању у Пећкој патријаршији, у мају 1990. године. Ова епархија је наследница бихаћке епархије која је основана 1925. године са седиштем у Бихаћу. У току Другог светског рата подручје бихаћке епархије тешко је страдало од усташа, а православни Храм силаска Светога Духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у НДХ 1941. године. Извор: Новости