Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј пристигао је током поподнева у свету српску царску лавру манастир Хиландар, сазнаје радио "Слово љубве". Благодарећи јеромонаху Доситеју Хиландарцу који је редакцији радија Слово љубве послао звучне записе, у прилици смо да чујемо најпре део "Многољествија" Патријарху српском који поју хиландарски монаси, затим топло слово добродошлице игумана светиње, Високопреподобног архимандрита Методија и реч Свјатјејшег Патријарха српског Г. Иринеја. Звучни запис беседе View full Странице

Књига „Служба царској породици Романов“ Арики Маравеља је прва књига о руској царској породици на грчком језику, а писана је са много љубави, рекао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије синоћ на промоцији ове књиге у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици. „И поред тога што постоји одређени отпор у Грчкој у вези царске породице Романових“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски и објаснио да је издавач књиге тражио благослов од Архиепископа атинског за њено објављивање. „Било како било, књига је драгоцјена. Ја сам обећао да ћемо је превести на српски језик. Циљ је да прослављање Царских страстотерпаца пређе границе Русије. Мада, већ је прешла, нема никакве сумње, јер прва канонизација царске породице је била у Америци, у Руској заграничној цркви, седамдесетих година прошлога вијека. А онда је била и код нас. Ви знате да је Његова Светост Патријарх Иринеј, на празник стогодишњице страдања царске породице служио Литургију у руској цркви у Београду, а послије тога је била Литија до споменика цара Николаја који се налази у центру Београда“, казао је Владика Амфилохије. Подсјетио је да је стогодишњица мученичке кончине Царске страстотерпаца Романових обиљежена и у Црној Гори, у манастиру Дајбабе, гдје су на споменику у руском стилу у камен уклесани ликови царске породице. „Нажалост, видим да се ови из власти сад нешто буне, наводно да ми ту девастирамо културно благо. Али бојим се да није то у питању, него да је сад власт Црне Горе завела санкције Русији. И некоме није у интересу што смо ми ту стогодишњицу обиљежили на такав начин. А то је нешто најљепше што је саграђено у Црној Гори у ово наше вријеме. У питању је диван украс за главни град Црне Горе и за манастир Дајбабе“, казао је он. Он је одбацио тврде о девастацији манастира. „То није грађено унутар манастира, него поред, гдје је донедавно био камењар. Покојни отац Лука је тамо дотјерао тоне земље, поравнио камењар и засадио маслине, па је сада тамо маслињак. И ту се баш потрефило дивно мјесто, наспрам манастира. А ту је и старац Симеон Дајбабски, који је руски ђак“, казао је Митрополит Амфилохије. Нагласио је да се заправо ради о нашој дужности да благодаримо цару Николају, великом пријатељу нашега народа. „Црква ни данас не може другачије, него као што су радили Митрополити Петровићи, иако ови данашњи од мене траже да ја идем неким њиховим путем“, закључио је Митрополит Амфилохије. На промоцији су, поред Митрополита Амфилохија још учествовале монахиња Олга (Евстратова) и ауторка књиге. Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Књига „Служба царској породици Романов – поштовање у Грчкој царске породице“ аутора др Арики Маравеља биће представљена у понедјељак, 13. августа у крипти подгоричког саборног храма, са почетком у 20 часова. Говориће: Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, монахиња Олга (Евстратова) и ауторка књиге. Саопштено је на интернет страници Митрополије црногорско-приморске View full Странице

Предавање историчара Петра Ђурђева, директора Историјског архива Новог Сада, које је одржао поводом стогодишњице убиства Свете царске породице Романов, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у суботу, 19. маја 2018. године, у дворани Црквене општине у Жабљу, у оквиру Светониколајевских дана организованих поводом храмовне славе – Преноса моштију Светог оца Николаја. Звучни запис предавања Господин Ђурђев је предочио присутнима историјске чињенице везане за царску породицу Романов, стање у царској Русији током императорске владавине сверуског цара Николаја II, догађаје током Првог светског рата и, од исконских непријатеља православне царске Русије потпомогнуте, злочиначке бољшевичке револуције, затим помоћ Србији и савезништву током Балканских ратова, али и у Првом светском рату, абдицирање, као и мученичку кончину Светог цара Николаја II и његове породице. Извор: Радио Светигора View full Странице

На ноћ између 16. и 17. јула, на годишњицу убиства свете царске породице, у Јекатербиргу је одржан покајнички крсни ход од места страдања до места где су остаци царске породице били сакривени. На том месту данас стоји манастир посвећен светим царским мученицима, преноси Јекатеринбуршка епархија. Литија је почела одмах након свршетка Божествене литургије, којом је началствовао митрополит Астански и Казахстански Александар. Њему су саслуживали архипастири митрополит Ташкентски и Узбекистански Викентије, митрополит Јекатеринбуршки и Верхотурски Кирил, епископ Рибински и Даниловски Венијамин, епископ Нижетагилски и Серовски Инокентије, епископ Исиљкуљски и Руско-пољански Теодосије, епископ Каменски и Алапајевски Методије, епископ Средњеуралски Евгеније и викари Јекатеринбуршке епархије. У три часа ноћу, после Литургије, верници су кренули у молитвену шетњу истим путем, којим су 1918. године одвезли убијене чланове царске породице: кроз центар града, до насеља Визово. преко Таганске пијаце и насеља Сортировка, па до села Шувкаиш. На челу шетње су били преосвећени архијереји. По прелиминарним проценама у шетњи је учествовало више од 60 хиљада људи, што је приближно бројки од прошле године. Али ваља напоменути да је ове године број оних који су се причестили много већи – било их је скоро 7 хиљада. Око 7 часова ујутру колона, предвођена свештенством, стигла је до манастира посвећеног Царским страстотерпцима на Ганиној јами, где су комунисти скрили остатке царске породице. Ходочаснике и свештенике су манастирска браћа дочекала свечаном звоњавом. По доласку до рударског окна број 7, у којем су цареубице покушале да скрију доказе својих злочина, одслужен је молебан. Верницима се обратио архијереј Јекатеринбуршке епархије митрополит Кирил: - Литија није само прошла улицама града, по пољима и шумама. Она је, што је најважније, дирнула душе наше. Тешко да сада можемо пронаћи човека, који би остао равнодушан овог дана, на кога не би утицала ова служба и ова литија, које представљају лик нашег покајања и наше љубави према Цару и нашој отаџбини – Светој Русији. Благодаримо свима вама, драге браћо и сестре, и надамо се, ако нам Бог подари милост, да ће и сваке следеће године свештена литија ићи као овом светом месту. Митрополит Ташкентски и Узбекистански Викентије, који је такође стигао у манастир на челу литије, честитао је ходочасницима дан светих царских мученика и што су успели да заврше тако физички тежак, али за душу благодатан, пут: - Желим да честитам свима вама што смо се, захваљујући Божијој милости и молитвама Царских страстотерпаца, удостојили да пређемо овај крсни пут и дођемо до места скрнављења остатака царске породице. Светост овог места осећа свако од нас, ко овде долази са страхопоштовањем, са трепетом Божијим, с љубављу. Ходочасници нису журили да напусте манастир после литије. Многи од њих су смогли снаге да учествују у Божественој литургији, која је одржана у 9 часова ујутру у Державном храму манастира. Извор