Претражи Живе Речи Утехе

На празник Светог мученика Трифуна 2024. године, Високопреподобни архимандрит Методије са братством дочекао је Митрополита стагонског и Метеора г. Теоклита и игумана манастира Велики Метеор, архимандрита Нифона. Приликом посете Светој царској српској лаври, као благослов из манастира Велики Метеор, донео је делић моштију Преподобног Јоасафа, који ће и остати као дар у манастиру Хиландару. Преподобни Јоасаф, Јован Урош, био је последњи мушки изданак лозе Немањића. Уједно је и последњи српски владар који је носио царску титулу. Био је син Симеона Уроша Немањића и синовац Цара Душана. Након неколико година владавине, одрекао се царског престола и замонашио у манастиру Велики Метеор, где почивају његове мошти. Вест о томе да је наследио престо затекла га је на Светој Гори. Када су Турци заузели Тесалију, неколико година провео је живећи у светогорском манастиру Ватопеду, где су својевремено, два столећа раније, боравили и његови преци, монаси Симеон и Сава. Заједно са Светим Атанасијем Метеорским, својим духовним оцем, убројан је у ктиторе Метеора. Кaо и други Немањићи, подизао је цркве и помагао многе манастире. Упокојио се, након више од четири деценије монашког живота, у једној малој келији на Метеору 1423. године. Прошле године је у Mитрополији стагонској уприличен симпосијум поводом 600 година упокојења овог Преподобног, на којем су учествовали игуман и братија манастира Хиландара. Том приликом је договорено да митрополит и игуман донесу делић моштију Преподобног Јоасафа на дар српском манастиру на Светој Гори, што је на овај дан и остварено. Тропар Светом Јоасафу (глас 3): Срцем и душом си заволео Господа Христа, све лепоте света си оставио, и више си волео да у смирењу и послушању Богу служиш, него да на престолу царском седиш. Зато те побожно хвалимо и свету успомену твоју прослављамо, кличући: Оче Јоасафе, богоблажени, моли Христа Бога, за спасење нашег рода хришћанског. Извор: Манастир Хиландар

У Светом манастиру Хиландару чува се део моштију Преподобног Јустина Ћелијског. Данас су на јутрењу његове мошти изнете и целиване. Део моштију Преподобног Јустина Ћелијског трајно је пренет из манастира Ћелије код Ваљева у Хиландар о његовом празнику 2017. године када је Свети Ава Јустин по први пут кренуо на Свету Гору, јер је са благословом блаженопочившег епископа ваљевског Милутина игуман Хиландара о. Методије понео део моштију који се од тада чува у Хиландару. Заједно са делом моштију Светог Јустина, манастир Хиландар је добио на благослов и деo моштију Светог Николаја Жичког. На фотографији је икона Преподобног Аве Јустина, рад јеромонаха Исаије Хиландарца. Хиландарска братија је ову икону 2007. године даровала братству Светог манастира Ватопеда. Део моштију Преподобног Јустина Ћелијског трајно је пренет у Хиландар о његовом празнику 2017. године. Тада је на позив блаженопочившег епископа ваљевског Милутина у манастир Ћелије дошао игуман манастира Хиландара архимандрит Методије. У беседи коју је произнео, о. Методије је тада указао: "Ава Јустин никада није походио Свету гору. Био је у својеврсном затвору ради исповедања вере и није могао да оде и поклони се многим светињама. Али, духом је био са светогорским монасима и за време телесног живота, а откако се Господу преселио још више је с њима. Прву службу Оцу Јустину написао је један светогорски химнограф, а његове беседе и одломци из књига свакодневно се читају у Врту Мајке Божје". Такође, у тексту Сабора светогорских игумана и представника о предсаборским документима Васељенског сабора, који је недавно одржан на Криту, на више места навођени су изводи из дела Оца Јустина. Кад је као студент пожелео да постане монах, архимандрит Методије често се молио управо њему и Светом Владики Николају и долазио у Ћелије на Благовести. „Данас, више од двадесет година касније, долазим као монах и свештенослужитељ на ово свето место. И на мени је једно чудо Аве Јустина. Он ме укрепио да начиним тај корак – оставим свет и да се замонашим. Зато, моја молитва Оцу Јустину је да се моли Господу за спасење душа свих нас и наших ближњих, за које смо се овде молили“ – рекао је архимандрит Методије, преносећи благослов Хиландара, немањићке задужбине на Светој гори, месту које вековима наткриљују молитве Пресвете Богородице. Светој гори, на коју Ава Јустин никада није дошао кораком, али чији је део био и остао у молитвеној љубави црноризаца васцелог Православља. Извори: Задужбина Хиландара, архива

Задужбина Манастира Хиландара је објавила видео записе - Пасхални дани у Хиландару лета Господњег 2022. Снимке је сачинио монах Милутин Хиландарац, док је монтажу радио монах Партеније Хиландарац: ВЕЛИКИ ПЕТАК, СЛУЖБА ИЗНОШЕЊА ПЛАШТАНИЦЕ ВЕЛИКА СУБОТА, ВЕЧЕРЊЕ СА ЛИТУРГИЈОМ СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ ВАСКРШЊЕ ЈУТРЕЊЕ ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА СА ЛИТИЈОМ ДО ТРПЕЗАРИЈЕ Извор: Задужбина Хиландара

У манастиру Хиландар представљена је 27. марта 2022. године књига „Хиландарац ван Хиландара - Стопама Светог Симеона“, која је посвећена уметности протојереја-ставрофора др Војислава Билбије, известила је Задужбина Хиландара. Књига је објављена 2021. у издању Друштва пријатеља манастира Хиландара из Бањалуке, са благословом архимандрита Методија, игумана Хиландара. Издање је помогао Републички секретаријат за вере Владе Републике Српске. Скупу који је одржан у свечаном салону манастира присуствовали су хиландарски игуман Методије, прота Војислав Билбија, Мирко Марић, Републички Секретаријат за вере Владе Републике Српске, о. Срђан Рољић, духовник Друштва пријатеља манастира Хиландара из Бања Луке, Игор Тодоровић, председник Друштва, проф. др Саша Павловић, чланови уредништва издања. Представљању је у великом броју присуствовала и хиландарска братија, заједно са радницима и гостима који су боравили у манастиру. Ова збирка и каталог уметничких радова проте Воја, који је својим богонадахнутим стваралаштвом оставио неизбрисив траг у Хиландару, дочекана је са великом радошћу. Реч је о публикаци о делима везаним за манастир Хиландар и Светог Симеона Мироточивог. Нека од капиталних дела проте Воја налазе се у Хиландару. Највећу инспирацију за свој рад, као и духовно испуњење, о. Војислав добио је управо на Светој Гори. Његов целокупни рад, како у стилском тако и у тематском приступу, прелама се кроз призму личности Светог Симеона и манастира Хиландара. Богат језик његовог стваралаштва изражен је кроз мноштво техника, материјала, облика, величина, намена и употреба. Његов рад би се могао окарактерисати као непрекидна молитва, изражена кроз уметност, углавном у племенитим материјалима – сребро, злато, дрво - најчешће тисовина, као и у кости, са интарзијама од корала, драгог камења и другог. Извор: Задужбина Хиландара инстаграм

Задужбина светог манастира Хиландара је светлописима г. Драгомира Кривокуће известила о радовима на обнови хиландарског конака Дохија. Дохија, као и Игуменарија, чине један од настаријих делова комплекса манастира који су и били главни узрок пожара 2004. године. Игуменарија је део средњовековне целине из времена Св. Саве и Св. Симеона (почетак 12. века), док Дохија представља његово прво проширење, највероватније из периода пре великог грађења (крајем 13. и почетком 14. века) у време Светог Краља Милутина. Конак Дохија се налази на западној страни ове целине, између Великог конака, зиданог 1816/1821. и два параклиса који су један изнад другог: Св. Саве и Св. Димитрија. Колико је познато, ово здање је горело два пута, нешто пре 1777. и 2004. године. После другог пожара, остали су само масивни зидови и лукови. Грађевина је раније била дужа него данас и настављала се у објекат који је делио двориште на два дела (монашко-манастирско и економско). Током радова 1816. године његов североисточни део је порушен када је изграђен Велики конак. Конак је пре пожара имао 5 етажа и у њему су се налазиле манастирка пекара, складишта хране (по гркој речи за магацин хране овај објекат је и добио име Дохија) и монашке келије. (Извор - страница Задужбине Хиландара)

Игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије био је гост и предавач на свечаностима које је организовала Митрополија Дидимотиха, места које се налази на само триста метара од турске границе, на крајњем североистоку Грчке. Сваке године се у грчком граду Дидимотихо свечано прославља празник Светог Јована Ватаца, кога Православна Црква слави 4. новембра по новом календару. У празничним данима под називом „BATATZEIA“ (Дани Светог цара Јована Дуке Ватаца) ове године је учествовао и хиландарски игуман Методије. Његов домаћин био је Митрополит Дидимотиха, Орестијаде и Суфлија г. Дамаскин. Игуман Методије је учествовао у празничним богослужењима којима је началствовао митрополит Дамаскин. Хиландарски игуман је био и један од говорника на научном скупу посвећеном теми „Свети Јован Ватац и светогорски манастир Хиландар“. Архимандрит Методије је говорио о односу Светог Саве, првог Архиепископа српског, према Никејском царству и нарочито према Светом цару Јовану Ватацу. Посебно је важно нагласити да је Свети Јован даровао Светом Сави део Часног Крста, када је он по повратку са свог првог путовања у Свету Земљу посетио Никеју, вероватно 1231. године. Честица Часног Крста се до данас чува у Хиландару. Са тог путовања Свети Сава је у Хиландар донео и иконе Тројеручицу и Млекопитатељницу, као и игумански штап Патерицу. На симпосиону су, поред хиландарског игумана, говорили и политиколог и писац Константинос Холевас и историчар Јоанис Сарсакис. Холевас је говорио о односу Срба и Грка у периоду од Св. Јована Ватаца до грчког рата за независност 1821. године. А Сарсакис је у свом излагању поредио житија Светог Јована Ватаца и Јована Каподистрије. Извор: Хиландар

Делегација Града Београда коју је предводиo заменик градоначелника Горан Весић и у којој су се налазили помоћник градоначелника Андреја Младеновић и главни урбаниста Марко Стојчић, стигла је 22. септембра 2021. на Свету Гору у посету манастиру Хиландар на позив братства манастира и игумана Методија. Током дводневне посете манастиру Хиландар делегација Београда разговарала је са игуманом Методијем о формалној сарадњи Града Београда с манастиром Хиландар. – Овогодишња божићна посета председника Александра Вучића манастиру Хиландар показала је да Србија стоји иза свог манастира на Светој Гори и велике светиње Српске православне цркве. На предлог председника Вучића доноси се Закон о очувању културног и историјског наслеђа манастира Хиландар. Закон ће бити најзначајнија помоћ српске државе овом манастиру после 1900. године, када је краљ Александар Обреновић потписао споразум са Српском православном црквом о финансијској помоћи Хиландару на основу којег су плаћени дугови манастира па је тако остао српски. Закон који ће Србија усвојити омогућиће Граду Београду да помаже манастир Хиландар. Како ће та помоћ да изгледа разговараћемо са игуманом Методијем – рекао је Весић. Грађанке и грађани Београда, који то желе, својим уплатама једном годишње годинама путем уплатница „Инфостана” помажу обнову манастира Хиландар, који је оштећен у пожару марта 2004. године. Другог дана посете делегације Београда манастиру Хиландар постигнут је договор са игуманом Методијем да Град Београд у наредним годинама финансира обнову ризнице манастира, рекао је заменик градоначелника Горан Весић. Он је у изјави за Беоинфо прецизирао да ће се такође изградити и депо у којем ће се чувати вредни артефакти из архиве манастира Хиландар. Да би то могло да буде урађено потребан је Закон о Хиландару, који се ових дана усваја у Скупштини Србије, подсетио је заменик градоначелника. – Захвални смо председнику Вучићу што је иницирао тај закон, који ће нам омогућити да следеће године у буџету одвојимо средства за Хиландар. Ово што смо договорили јесте дуг Београђана према манастиру Хиландар и срећан сам јер ће Београд први пут институционално и званично помоћи свој најзначајнији манастир – истакао је Весић. – Београд као главни град не води само рачуна о себи. Мора да води рачуна о читавој Србији, као и о свему ономе што постоји широм света, а што има везе са Србијом. Београђанке и Београђани треба да се радују јер је дошао тренутак да наш град помогне свој Хиландар – поручио је Весић. Извор: Хиландар

У манастиру Хиландару пуштено у рад енергетски ефикасно котловско постројење на дрвну сечку У току 2019. године изграђена је и пуштена у рад централна котларница која је смештена ван манастирских зидина како би се сам манастир заштитио од отворених ложишта, уношења дрвета у манастирско двориште тракторима и тиме, потенцијално уносили инсекти и друга црвоточина која би могла да угрози дрвене конструкције и друге дрвене елементе манастирског комплекса. Сама котларница пројектована је на основу смерница професора Бранислава Живковића са Машинског факултета у Београду које су дефинисане у Општем плану Обнове манастира Хиландара израђеног 2005/06.године а који је прихваћених и усвојен од стране грчког Завода за очување светогорског наслеђа – „Κε.Δ.Α.Κ.“-а 2006. године. Почетком априла 2021. године, у новоj централној котларници, пуштен је у рад и котао који користи обновљиви извор енергије – дрвну сечку. Савремено, енергетски ефикасно постројење од реномираног европског произвођача из ове области, има потпуно аутоматизован процес дотурања горива у ложиште, процес сагоревања и подешавања температуре топле воде у акумулатору топлоте. Прва мерења су показала да је степен корисности котла изузетно висок, преко 90%, тако да се очекују значајне уштеде у потрошњи дрвета. Уз котловско постројење, једино такво на територији целе Свете Горе, набављена је и машина за производњу дрвне сечке из отпадног дрвета, орезаних грана маслина, винове лозе. Та опрема и будуће складиште сечке, налазити ће се на подручју економије, уз пут који води од манастира ка винограду. Поред котла на дрвну сечку, који ће бити примарни извор топлоте за грејање манастирског комплекса и припрему потрошне топле воде, у котларницу су, ради сигурног снабдевања, уграђени и котао који користи дрво у облику цепаница, као и котао на лако уље за ложење. Сваки котао има свој сопствени димоводни канал тако да они, у случају потребе, могу да раде и истовремено. Из нове централне котларнице подмирију се све топлотне потребе манастира и околних објеката (грејање и припрема за централни бојлер топле воде). Топла вода се из котларнице, топловодом од предизолованих челичних цеви, доводи у четири подстанице манастира и једну изван (комплекс „Сенара“). У подстаницама су уграђени размењивачи топлоте, разделници и сабирници за многобројне потрошаче, као и бојлери за припрему топле воде. Од подстаница предвиђених пројектом преостала је још уградња само једне, која ће служити за објекате чија је обнова тренутно у току, Игуменарије и Дохије. Извор: Хиландар

Председник Републике Србије г. Александар Вучић је током божићних празника посетио манастир Хиландар на Светој Гори, што представља прву званичну посету једног председника Србије тој светој царској српској лаври у протекле две деценије. Председник Вучић је присуствовао Божићној Литургији, након које је поручио: -Србију чека тешка година и много искушења и само заједно и уједињени можемо да сачувамо националне интересе, а Србију учинимо снажнијом и успешнијом. Узвишено је бити гост Хиландара и манастирске братије на Божић, најрадоснији православни празник. Много тога сам научио и много тога видео, али, верујем, и добио окрепљење и посебну снагу да се боримо за нашу Србију - да Србија буде успешнија, још снажнија, да чувамо наше националне интересе. -У Хиландару се сублимирају национално, државно и духовно јединство српског народа, што нам је потребно да у години пред нама сачувамо и изборимо се за здравље људи. Хвала игуману Методију и свим монасима на величанственом пријему. Сигуран сам и верујем у снагу Србије, у победу Србије и уверен сам да заједнички и уједињени можемо много више него што смо до сада показивали. Живела Србија, Христос се роди!, поручио је председник Вучић. Председник је обишао све радове на обнови манастира Хиландара, тешко страдалог у великом пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, нагласивши да ће држава да убрза обнову манастира и да је помогне на сваки могући начин. -Верујем да већ за две године неће бити кранова, да ће све бити завршено и да ћемо моћи свима да кажемо да је то, осим што је најважнији манастир за нас, један од неколико најлепших и најмоћнијих манастира у свету, поручио је председник Србије. Извор: Инфо-служба СПЦ

У Светом манастиру Хиландару међу братством и радницима нема позитивних на ковид 19. Један гост манастира са пасошем Европске уније који је имао пратеће симптоме, монах који има послушање болничара и још један посетилац који је био у контакту са њим, тестирани су PCR тестом у самом манастиру и резултати су код свих били негативни. Будући да се здравствено стање посетиоца није поправљало, он је превезен у болницу у Солуну, где је на пријему тест показао да је позитиван. Након тога је у Хиландару тестирано укупно тридесет људи, монаха и радника, и сви су налази негативни. Због појаве више случајева ковида 19 у светогорским манастирима и обитељима, Свештена општина Свете Горе је јуче на ванредној седници донела нове мере за ходочаснике којом се додатно ограничава број посетилаца. Манастири могу дневно да приме највише 10 гостију, општежитељни скитови 5, идиоритмијски 2, док келије, колибе и испоснице могу да приме по 1 госта. Напомиње се да ходочасници могу боравити само у манастиру, односно скиту или келији чији су гости. Наглашено је и да је на целој Светој Гори потребно одржавати појачану хигијену у свим просторијама које користе ходочасници и примењивати све прописане мере заштите. Такође, уведено је правило да сви негрчки држављани који посећују Свету Гору морају да имају негативан PCR тест. Извор: Хиландар

О досадашњем току обнове Хиландара након катастрофалног пожара 4 марта 2004, тренутном стању и плановима, у јутарњем програму РТС говори директор Задужбине Светог манастира Хиландара. Домаћин и водитељ, Бранко Веселиновић. Извор: Манастир Хиландар

Света царска српска лавра Хиландар је прославила своју ктиторску славу, Светог Симеона Мироточивог. Гост хиландарског братства је био Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније. Беседа Епископа Арсенија Поздравне беседе игуман Методија и владике Арсенија Беседе за празничном трпезом игумана Методија и владике Арсенија У Хиландар су за празнично бдење пристигли монаси из манастира Ватопеда и Григоријата, хиландарских келија са Свете Горе, монаштво и свештенство из Србије и српских земаља као и поклоници са разних страна. На празничном богослужењу којим је началствовао владика Арсеније, за десном певницом појали су монаси из хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“. За левом су појали хиландарски монаси и хор „Свети Симеон Мироточиви“, који је уједно прославио свог небеског заштитника и славу хора. Извор: Манастир Хиландар

На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Овогодишњу молитвену прославу Ваведења Пресвете Богомајке увеличао је Његово Преосвештенство Епископ диоклијски Методије, викар Митрополита црногорско-приморског. Звучни запис беседе Епископа Методија на ктиторском ручку манастира Хиландара -ФОТОГАЛЕРИЈА (1)- -ФОТОГАЛЕРИЈА (2)- Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Са интернет странице Оrthodoxianewsagency.gr и фејсбук странице Задужбине манастира Хиландара доносимо фотогалерију са овог молитвеног сабрања, док са интернет странице Светогорске стазе доносимо звучни запис беседе Епископа Методија, изоговорену јутрос на ктиторском ручку манастира Хиландара. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Xрам Успенија Пресвете Богородице у Новом Саду је, поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве – 800 година аутокефалије, организовао предавање о манастиру Хиландару. Предавање је одржано 22. септембра у Гимназији Јован Јовановић Змај. Протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, представио је предавача, г. Рајка Каришића, фотографа и уметника, који је говорио о манастиру Хиландару. Колико је српски народ уградио себе у Хиландар, колико и како је Свети Сава то учинио, не може да се опише, али ће нам бити радост да, видећи уметничке фотографије, чујемо и реч о томе, казао је отац Жељко. Господин Каришић је манастир Хиландар први пут посетио 2003. године, пре великог пожара, тако да су посетиоцима, уз доживљаје и импресије током посета, представљене фотографије Хиландара пре и непосредно после пожара, као и током обнове наведеног манастира. Фотограф Рајко Каришић је носилац високог звања Кандидат мајстор фотографије Фото савеза Србије. За свој свеукупни рад на пољу уметничке и примењене фотографије, добио је више десетина награда и признања. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Храм Успенија Пресвете Богородице у Новом Саду је, поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве – 800 година аутокефалије, организовао изложбу фотографија о манастиру Хиландару. Изложба је уприличена у оквиру манифестације Госпојински дани, а свечано је отворена 12. септембра 2019. године у Историјском архиву Града Новог Сада. Говорили су протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, г. Петар Ђурђев, директор Архива и г. Рајко Каришић, аутор. Свети Сава је хиротонисан, а потом изабран за Архиепископа српских и поморских земаља баш на празник Успења Пресвете Богородице. Ми смо имали ту радост да прославимо Успење, овогодишње, тако да нас је на неки начин вратило у Никеју, а то се не дешава сваке године нити сваке деценије, рекао је отац Жељко. На отварању изложбе присутни су имали прилику да чују стихове које је казивао песник Благоје Баковић. Поставка обухвата 40 фотографија које су настајале у два циклуса, пре и после великог пожара 2004. године. Изложба ће бити доступна посетиоцима Архива Војводине до 22. септембра. Аутор изложбе најавио је да ће тога дана, у Гимназији Јован Јовановић Змај бити одржано предавање о манастиру Хиландару. Извор: Инфо служба Епархије бачке

У хиландарском винограду на Савином пољу почела је берба грожђа. У четвртак, 15.08.2019. игуман Методије је уз присуство братије, технолога хиландарске винарије, предрадника на манастирској економији, радника и волонтера, служио молебан за Богом благословен и успешан почетак овогодишње бербе. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На површини од 15 хектара на којој су у највећој мери засађени Мерло, Каберне Совињон и Каберне Фран, очекује се принос од најмање 100 тона грожђа, од кога ће се добити 80.000 литара висококвалитетног вина. Прво се бере Мерло намењен за хиландарски Розе, затим се наставља берба Мерлоа за црвена вина, који заједно са Каберне Совињоном и Каберне Франом, чини препознатљиве купаже у винима „Савино поље“, „Стари манастир“ и „Хиландар куве“. Извор: Манастир Хиландар Молебан за почетак бербе у Хиландару | ХИЛАНДАР - Ι.Μ. ΧΙΛΑΝΔΑΡΙΟΥ - HILANDAR | ХИЛАНДАР - Ι.Μ. ΧΙΛΑΝΔΑΡΙΟΥ - HILANDAR WWW.HILANDAR.ORG У хиландарском винограду на Савином пољу почела је берба грожђа.

Манастир Хиландар је свечано и молитвено прославио своју Небеску Заштитницу, Пресвету Богородицу Тројеручицу. Под омофором Богомајке, хиландарско братство са гостима из свих крајева, служило је свеноћно бдење и Свету Литургију, након чега је уследила празнична трпеза за око 250 људи. Службом која је почела 24.07. увече а завршена следећег дана ујутру, началствовао је новоизабрани игуман светогорског манастира Констамонита, Високопреподобни архимандрит Харалампије. Благољепију службе су допринели појци – за десном певницом старац Дамаскин из келије Светих Бесребреника – Нови Скит, са братијом; за левом – братија хиландарске келије Светог Николе, Буразери. На служби су били сабрани и монаси из других светогорских манастира, скитова и келија, свештеници Српске цркве, као и поклоници придошли са разних страна. Другог дана празновања, у петак 26. јула прослављен је Сабор Преподобних отаца хиландарских, који се слави када и Сабор Светог архангела Гаврила. Овај празник је уједно и слава Фондације Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду. Уз присуство директора Задужбине Миливоја Ранђића и запослених у фондацији, чин резања славског колача је извршио протојереј Милан Цветић из храма Светог Петра и Павла у Топчидеру. Извор: Манастир Хиландар

Лекари Хиландарског лекарског друштва су од 13. до 16. маја 2019. боравили у Манастиру Хиландару у оквиру редовног годишњег лекарског систематског прегледа манастирског братства и радника манастира Хиландара. У екипи лекара били су: хирург проф. др Радисав Шћепановић председник ХЛД, кардиолог мр спец. др Љупчо Манговски, ортопед проф. др Зоран Башчаревић, хирург спец. др Предраг Савић, ортопед прим. мр др Љубодраг Зајић, радиолог др Срђан Арсеновић, мр др Немања Јонић и медицински техничар Славиша Бучић. На редовном дежурству у манастирској амбуланти били су и васкуларни хирург др Миљко Пејић, мед. техничар Владимир Гајић и мед. техничар Милош Ђоровић који су се такође укључили у организацији прегледа. Поред својих редовних активности у оквиру систематског прегледа, чланови председништва Хиландарског лекарског друштва, монах Теодосије Хиландарац, проф. др Радисав Шћепановић, мр спец. др Љупчо Манговски, асс. др Предраг Савић, анализирали су досадашњи рад амбуланте, пописне листе и лекарске извештаје, на основу чега је сачињен детаљан извештај о раду. Донешени су закључци и планови о даљем раду амбуланте и њеном унапређењу. Време проведено у Хиландару лекари су првенствено посветили бризи за здравље монаха. Поред тога, редовно су учествовали у богослужењима, напајајући се благодатним молитвеним миром и духовно се укрепљујући пребогатим светогорским благословом. Извор: Манастир Хиландар

У Хиландару је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Главни гост на панигиру је био новоустоличени игуман светогорског манастира Дохијар, Високопреподобни архимандрит Амфилохије, који је началствовао на свеноћном бдењу и Светој Литургији. На позив хиландарског братства, са својим игуманом су дошли и дохијарски монаси, који су током службе појали за десном певницом. За левом певницом били су хиландарски монаси заједно са појцима хора „Преподобни Симеон Мироточиви“, који су прославили празник свог небеског заступника, као и јубилеј 10 година од почетка доласка у Хиландар и појања о великим празницима. У Хиландар су пристигли монаси из других светогорских обитељи, у највећем броју из хиландарских келија, а у госте су дошли и монаси из Српске православне цркве, као и поклоници са свих страна. Приликом поздравне беседе, после свечаног дочека који му је приредило хиландарско братство, игуман Амфилохије је дирљивим речима подсетио на интересантне историјске везе између два манастира – од чувеног монаха Николаја, који је провевши монашке године у оба манастира, оставио у наслеђе и Дохијару и Хиландару драгоцене музичке рукописе који су његово дело, па до догађаја када је у Дохијар у другој половини 20. века дошло данашње братство ради обнове монашког, општежитељног живота, те им су им хиландарски монаси притекли у помоћ, набављајући брашно које им је било потребно прве године. За славском трпезом, која је уследила након завршетка Свете Литургије, двојица игумана су одржали беседе. У наставку доносимо звучни запис беседа на српском и грчком. Такође, текст беседе архимандрита Амфилохија можете прочитати у преводу Ђура Кнежића. Давна је и благословена пракса и традиција наше свете Цркве да поштује Светитеље и да празнује њихов спомен. Од давнина људи су се окупљали да прославе, прије свега Господа Христа, Пресвету Мајку Његову, па онда све оне који су удовољили Богу и прославили се од Њега. Наша Црква увек празнује личности и чињенице. Одређену свештену личност једног Свеца, било мученика, било преподобног, било јерарха. И стварну чињеницу његовог мучеништва, његовог аскетског живота, исповедништва његовог учења. Свака ова чињеница је од оваплоћеног домостроја нашег Господа. Не постоји ниједан Црквени празник који се односни на растројене појмове и идеје као на пример празник мира, празник људских права и слично томе. Тако смо се ми данас окупили да химнама празнујемо преподобног ктитора Симеона Мироточивог. Јер шта друго можемо да понудимо некоме кога је почаствовао и прославио Бог? Тачно овде се види љубав Цркве и њено човекољубиво устројење за нас, њене верне чланове. Са таквим осећањима љубави устројена је да се сваки дан испуњава један празник, сваки дан једна божанствена литургија, сваки дан једна прилика да се скупимо сви заједно (због тога) да обожавамо Бога чудесног у светима својим. Свети Никодим, светли изданак Свете Горе, у своме говору преподобним светогорцима, односећи се на свете ктиторе, посвећује један велики део да потврди како је оснивање свештених манастира потврда љубави према ближњима. Пламтећи од ове љубави у срцу, преподобни Симеон Мироточиви у свештеним облацима вођен, дошао је из своје отаџбине на Свету Гору и нашао се своме сину, Светом Сави, у подизању из темеља свештеног манастира Срба, манастира Хиландара. Наравно, удостојио се да види завршен манастир његовог покајања, пре његовог преподобног уснућа. Овај посао подразумева много зноја, труда, царских издатака, личног рада, мноштво ризика и непрекидног старања и бриге. Искушења која прате таква дела су неизбројна и непредвидива. И то само она која су вањска и видљива. Мада, нисмо у позицији да проценимо и измеримо његову скривену државу унутар њега, подвижничке борбе, борбе у келији и благодатна стања којих се удостојио Преподобни у непрекидним ноћима молитве и узношења химни. Ми једноставно уживамо дарове којима га је Бог украсио. Вредно помена је да 1200., само једну годину после његовог преподобног уснућа, званично уписан у списе као Свети. Када празнујемо и прослављамо наше месне, локалне Свете, имамо сигуран доказ да је на овом месту и простору засијала светлост и преподобност. То подразумева валидан печат духовног успеха у манастирима. Овај Божанствени дар охрабрује нас монахе, који се трудимо, да наставимо да живимо стопама наших отаца. Ово утешује браћу лаике и подржава маловерне. Постоји још један други разлог зашто нас Дохијарце посебно узбуђују празници преподобних ктитора: благословени Геронда наш Григорије, од наших младалачких година удахнуо нам је велику љубав за ктиторске трудове. Бог и свети су нас удостојили да служимо у обнављању из темеља великог Манастира посвећеног Богородици нашој. Тако да смо дакле, са посебним узбуђењем прихватили позив и дошли. Благодаримо светом Игуману што је дао прилику и нама лично и свештенопојцима оцима да дођемо и бдијемо са вама, празнујући Преподобног. Молитвама преподобног Симеона Мироточивог, Христе Боже, помилуј нас. Амин. Овде можете преузети грчку верзију беседе Високопреподобног архимандрита Амфилохија, игумана Светог манастира Дохијара: ΠΡΟΣΛΑΛΙΑ ΣΤΗΝ ΕΟΡΤΗ ΤΟΥ ΟΣΙΟΥ ΣΥΜΕΩΝ Извор: Манастир Хиландар

Извор: Српска Православна Црква