Претражи Живе Речи Утехе

Они који не желе да их трговци узнемиравају мораће да се обрате свом мобилном оператеру, а он бројеве прослеђује у евиденцију РАТЕЛ-а (Фото Pixabay) Грађани који не жели да их телефоном узнемиравају трговци моћи ће ускоро да се обрате мобилном оператеру с којим имају закључен уговор и да од њега траже да буду уписани у регистар „Не зови”. Мораће да попуне један образац који ће мобилни оператер потом проследити РАТЕЛ-у, а он ће водити евиденцију бројева телефона корисника који не желе да буду позивани. То је само једна од новина новог Закона о заштити потрошача, који ступа на снагу од 20. децембра. Овo je прва суштинска измена прописа о заштити потрошача од 2014. године, а доносене измене требало би да побољшају положај купаца на тржишту Србије. У Министарству трговине недавно су за Танјуг рекли да ће трговци убудуће, пре него што крену са својом комерцијалном поруком и позивањем купаца, бити у обавези да провере сајт РАТЕЛ-а, то јест да ли је број потенцијалног купца регистрован на тој листи. – Уколико се број налази у регистру, а трговац га позове, биће у прекршају – изјавила је за ту агенцију Вишња Ракић, помоћница министра трговине за сектор заштите потрошача. У Националној организацији потрошача Србије рекли су да су и до сада били покретани прекршајни поступци у оваквим ситуацијама, али да сматрају да систем кажњавања није био довољно ефикасан јер је много тога на суду застаревало. Уз борбу против насртљивих трговаца у јавности је највише одјекнуло увођење обавезног предрачуна за мајсторе за све услуге скупље од 5.000 динара, чиме ће грађани унапред знати колико ће их коштати одређена поправка. По новим правилима њима више бити дозвољено да наплате своје услуге драстично више од унапред уговорене цене. Од предрачуна могу да одступе највише 15 одсто и једино такве услове би грађани требало да прихвате. Тек када наручилац посла пристане на понуду, радови могу да почну, а у закону је наведено како неће морати да плаћају услугу уколико мајстори нису доставили писану спецификацију трошкова. У потрошачким организацијама наводе да је ово значајна промена јер је било много примедаба да мајстори једноставне поправке представљају компликованим и услуге наплаћују непримерено високо. По ступању закона на снагу новост је и то да ће у случају туристичких услуга путници убудуће потписивати уговоре са организаторима путовања, а они ће садржати све информације, па и потенцијалне трошкове повратка с дестинације. Трговци и пружаоци услуга који не буду поштовали одредбе овог закона ризиковаће да плате казне од 300.000 до два милиона динара, за правна лица, односно од 50.000 до 150.000 за физичка и од 50.000 до 500.000 динара за предузетнике, међу којима су и мајстори. https://www.politika.rs/scc/clanak/494581/Od-20-decembra-uvodi-se-registar-Ne-zovi

Србија у закон уводи еутаназију О легализацији еутаназије у Србији први пут ће се јавно расправљати следеће недјеље на савјетовању „Будвански правнички дани”, од 2. до 6. јуна, које организује Савез удружења правника Србије и Републике Српске Од ИН4С - 30/05/2019 Илустрација Будући грађански законик легализоваће право на достојанствену смрт, сазнаје „Политика”. Послије двије године расправе владина комисија за израду овог законика одлучила је да у последњој верзији преднацрта пропише одредбу о могућности да обољели од тешких и неизљечивих болести заврше живот на достојанствен начин, својом одлуком или уз сагласност најближих. „Право на еутаназију, као право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, може се изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психосоцијални и медицински услови. Злоупотреба права на еутаназију ради прибављања неосноване материјалне или друге користи представља основ за кривичну одговорност”, наводи се у члану 86 преднацрта грађанског законика. “ Ако закони гарантују право на достојанствен живот човјека, онда би требало да омогуће и право на достојанствен завршетак живота. Тешко и неизљечиво обољели имао би могућност да одлучи о престанку агоније и стања које је тешко подношљиво и изазива само муке и сажаљење. Комисија је спремна да преузме одговорност за овакав предлог и очекује да ће у јавној расправи бити озбиљних и јаких аргумената за и против еутаназије“, каже проф. др Миодраг Орлић, који је на челу комисије за израду законика. О легализацији еутаназије у Србији први пут ће се јавно расправљати следеће недјеље на савјетовању „Будвански правнички дани”, од 2. до 6. јуна, које организује Савез удружења правника Србије и Републике Српске. Најављено је да ће бити донијет посебан закон који ће прецизно уредити услове и поступак за остваривање права на еутаназију. Такође, биће неопходне и промjене у Кривичном законику, који прописује кривично дjело убиства из самилости. Легализација еутаназије довешће до брисања ове инкриминације, али ће бити потребно да се другачије предвиди кривична одговорност за случајеве злоупотребе. „Ова новина изазвала је посебну пажњу не само правника, већ и љекара, психолога и других стручњака, са којима је комисија обавила разговоре. Ријеч је о људском праву које се поштује у многим земљама у свијету. Наравно, вољели бисмо да нико нема потребу за доношењем одлуке о еутаназији, али тешки случајеви намећу потребу да се омогући такво право. У доношењу одлуке и извршењу еутаназије у сваком конкретном случају треба да учествују и правници и љекари и психолози, а многи од њих нису спремни да на овај начин одлучују о животу и смрти“, каже Ратомир Слијепчевић, секретар комисије за израду преднацрта грађанског законика. Одлука о еутаназији не може се донијети без сагласности онога о чијем је животу и смрти ријеч, али у случајевима када су људи без свјести сагласност могу дати законски заступник и чланови најближе породице. “ Право на достојанствену смрт представља својеврсно право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, под стриктно предвиђеним законским условима и уз неопходно и апсолутно поштовање аутономије воље особе која жели да искористи ово право. Досадашњи предсједник комисије за израду грађанског законика, академик проф. др Слободан Перовић, који је преминуо у фебруару ове године, био је против увођења еутаназије, јер је сматрао да још није сазрела свијест о потреби легализације овог права“, наводи Слијепчевић. Веома строги услови, који ће бити прописани посебним законом, требало би, наглашава, да спријече сваку злоупотребу овог права, чија је сврха да умањи значајне психичке, социјалне и материјалне штетне посљедице људима који се налазе у изузетно тешкој ситуацији услед неизљечиве, односно смртоносне болести. Поред несумњиво изражене жеље заинтересоване особе, процедура за остваривање права на еутаназију укључује и мишљење стручњака медицинске струке, психолога и социјалних радника, која ће они доставити суду. Коначну одлуку доносио би суд, а еутаназију би извршавали, како каже саговорник листа, специјализовани медицински сарадници. „Право на еутаназију већ више деценија постоји у многим земљама свијета, у виду активне или пасивне еутаназије. У Европи то право је легализовано у Швајцарској, Белгији, Луксембургу и Холандији. Француска је крајем 2015. године донијела посебан закон о седацији смртно болесних особа. У Републици Словенији чак је покренуто потписивање посебне петиције о увођењу овог права у њихов правни систем“, наводе саговорници „Политике” из Комисије за грађански законик. У већем броју држава у САД и у Аустралији ово право се примјењује већ више година. Канада је одобрила еутаназију одлуком свог врховног суда фебруара 2015. године. „Случај тридесетосмогодишњег Венсана Ламбера у Француској, који је послије тешке саобраћајне несреће 2008. године био седам година непокретан и парализован, са тешким оштећењем мозга, опредијелио је Европски суд за људска права у Стразбуру да 2015. године већином гласова (12 за и пет против) закључи да одлука француског суда о обустави интравенске исхране Ламбера не крши европско право. Тако је суд у Стразбуру признао људско право на достојанствен завршетак живота. То је подстакло многе земље у Европи да признају ово специфично и деликатно право личности“, наглашава Ратомир Слијепчевић.

Будући грађански законик дозволиће да жена која носи и рађа дете може са „правним родитељима” да договори награду од 8.000 до 15.000 евра Будући грађански законик ипак ће дозволити сурогат-материнство, и то уз умерену награду, а жена која носи и роди дете за неког другог зваће се у законику „родиља”, сазнаје „Политика”. Родиља ће имати право на накнаду трошкова током трудноће и порођаја, као и право на награду, али ће та награда бити умерена – од 8.000 до 15.000 евра, кажу у комисији за израду преднацрта ГЗ-а. Жене из Србије тако неће више морати да иду у Украјину, где се са сурогат-мајкама склапају уговори на 30.000 до 40.000 евра, или у Америку, где је цена овакве „услуге” чак 100.000 долара, рекао је за „Политику” проф. др Миодраг Орлић, в. д. председника комисије за израду преднацрта. Материнство је до сада увек било неспорно, јер се и у животу и у праву сматра да је мајка детета она жена која га је родила. Међутим, сада ће постојати правни и биолошки троугао, јер у настанку новог живота могу да учествују три жене: она која даје јајну ћелију, она која ће носити трудноћу и родити и жена која ће бити мајка детета. Законик каже да је то „намеравана мајка”. Она по правилу неће бити и давалац јајне ћелије, али та могућност није искључена. – Мислим да смо пронашли лепу реч „родиља” за жену која ће носити и родити дете. Термин „сурогат-мајка” је груб и нетачан, јер заправо то није мајка, већ жена која има функцију „инкубатора”, ма колико то непријатно звучало. Она ће рађати за другога, јајна ћелија не потиче од ње и она неће бити мајка. Преовладало је мишљење да закон треба да омогући овакву врсту уговора о рађању за другога – каже др Орлић. Законик је предвидео више могућих ситуација које могу бити решене уговором између три жене, а кад је о оцу детета реч, то ће по правилу бити муж или партнер мајке или, како закон каже, намераване мајке. Њих двоје ће бити „намеравани родитељи”. Проф. др Олга Цвејић Јанчић, која је надлежна за породично право у будућем грађанском законику, изнела је недавно податак да у Србији има око 300.000 парова који би на овакав начин могли да дођу до потомства. Објаснила је да ће суд оверавати уговор у којем би била дефинисана права и обавезе будућих родитеља и жене која носи њихово дете. Суд би имао и увид у сву неопходну медицинску документацију, а родиља може бити и блиска сродница будуће мајке. У случајевима да родиља жели да задржи дете, иако је склопила уговор да ће родити за другога, такође ће одлучивати суд. – Врло су ретки случајеви у свету да сурогат-мајка хоће да задржи дете, а још се ређе догађа да суд њој додели дете. Донатори семених ћелија никада се не интересују ни колико деце имају, да ли су деца здрава, ни где су ни како су – рекла је недавно професорка Олга Цвејић Јанчић на сусретима правника на Копаонику. Морална питања постављају се и кад је реч о награди за „услугу” рађања детета. Према слову преднацрта грађанског законика, уговором се не може утврдити награда за рађање за другог, већ само „накнада разумних трошкова у вези са ношењем и рађањем детета”, као што су губитак зараде, медицинске услуге, превоз, смештај и исхрана сурогат-мајке. Будући родитељи ће издржавати родиљу за време трудноће. Бринуће о томе да се квалитетно храни, да има адекватну медицинску негу и добре услове живота. Ако би трошкови били несразмерно велики, суд би имао овлашћење да их смањи. Кад је реч о награди, поставило се питање да ли је морално рађати за новац и због новца, али је превладало мишљење да је умерена награда сасвим адекватно решење. – Новац не мора увек да буде мотив за једну жену да се одлучи да роди за другог, већ мотив може да буде и њена жеља да помогне људима којима је ово једини начин да дођу до потомства, а то им омогућава савремени развој медицине. Не би требало да постоје никакве предрасуде према тим женама – рекла је професорка. Преднацртом будућег грађанског законика предвиђа се да сурогат-мајка има право да прекине трудноћу. Зато будући родитељи треба добро да процене особу са којом склапају уговор о рађању. Када се дете роди, у матичне књиге се као родитељи уписују „намеравани родитељи” – правна мајка и отац детета. Постоји могућност да уговор са сурогат-мајком закључи и жена која живи сама, односно без партнера. У том случају за оплодњу мора бити коришћена њена јајна ћелија. Сурогат-материнство је дозвољено у Русији, САД, Канади, Аустралији, Холандији, Белгији, Грчкој, Израелу, Украјини, Грузији, Великој Британији, Чешкој, а врло је распрострањено у Индији. извор

(Фото Пиксабеј) РИМ – Нова италијанска влада увешће до краја године забрану куповине недељом у великим тржним центрима, јер жели да очува традицију породичног окупљања последњег, нерадног дана у седмици, рекао је данас потпредседник италијанске владе Луиђи Ди Мајо. У покушају да подстакне економски раст, тадашњи италијански премијер Марио Монти либерализовао је трговину недељом 2012, упркос притиску Римокатоличке цркве и синдиката, који су тврдили да земља мора да сачува традицију одмарања недељом, подсећа Ројтерс. „Ова либерализација, заправо, уништава италијанске породице. Морамо почети да поново ограничавамо време отварања и затварања (тржних центара)”, рекао је Ди Мајо, иначе лидер Покрета пет звездица. Он је додао да ће велике продавнице морати да буду затворене и у данима националних празника. Власници малих продавница у Италији одавно желе укидање Монтијеве реформе јер су, кажу, суочени са неправедном конкуренцијом великих тржних центара. Раније ове године, Пољска је ограничила шопинг недељом јер се конзервативна влада у Варшави залаже за повратак католичким вредностима. Иницијативе Пољске и Италије косе се са спором либерализацијом куповине недељом широм Европе, где се продавци суочавају с наглим порастом куповине путем интернета, закључује британска агенција. (Танјуг) http://www.politika.rs/scc/clanak/410858/Italija-uvodi-zabranu-kupovine-nedeljom-u-trznim-centrima