Претражи Живе Речи Утехе

"Приликом исповести непознати свештеник ме питао колико деце имам, и зашто тако мало. Морао сам да објасним нешто попут „није ишло“. Тада је почео да ме саветује да свом детету не дам телефон и компјутер, јер они узрокују све проблеме данашњих тинејџера. Истовремено, нисам се жалио на понашање детета и нисам тражио савет. Његове речи нису биле резултат мог признање, већ непотребна консултација. Шта треба учинити у тако чудном случају?" Свештеник Александар Ситников одговара: Таквом свештенику не треба ништа да одговарате, само немојте више долазити код њега на исповест, ако, наравно, постоји таква прилика. Ако живите у граду, онда вероватно постоје и други свештеници којима се можете обратити. Мислим да би у свештеничкој етици требало да постоји правило: чак и ако се од вас тражи да дате неки савет, морате се што више уздржавати од тога. Јасно је да има разних свештеника - има искусних који дуго служе и сигурно да имају шта да поделе. Али, већина данашњих свештеника није таква. Ми сами још увек учимо на сопственим грешкама у духовном животу, па чак и у простом, обичном животу. И зато, када је реч о саветима како да поступите у датој ситуацији, покушавам да кажем: „Чини како ти савест говори и поступај на начин који је у складу са Јеванђељем." На тај начин човек развија способност да самостално доноси одлуке у вези са целим својим животом, у складу са Христовим заповестима. Када свештеник даје нежељени савет, онда, прво, много преузима на себе, а друго, ограничава човекову слободу и не дозвољава му да расте сам. Па, то је као да мало дете одлучује о свему – које игре треба да игра, са ким да се дружи, којим спортовима треба да се бави. Зато треба бити мудар у избору свештеника код кога се исповедате. Мислим да је, на основу реалности које су се данас развиле, нормалан свештеник коме се можете исповедати, онај који ће вас саслушати, можда рећи коју реч, али који схвата да је и њему потребно духовно руководство и да он стоји са исповедником на истој степеници и обојица су једнаки пред Богом. И требало би свакако да буде способан за неку врсту елементарне емпатије. А свештеник који покушава да наметне своју визију света, колико деце треба имати, како треба да се одгајају и тако даље, то је пре показатељ неискуства, вишка самопоуздања, а такве ствари нису баш добре, без обзира да ли сте свештеник или мирјанин. приредила: Ј. Г. (Поуке.орг) извор

Априла 2020. године, Црквени и научни центар „Православна енциклопедија“ објавио је следећи, 57. свезак „Православне енциклопедије", преноси Седмица.Ру. Нови свезак наставља да објављује чланке са који почињу словом „П“. Том почиње чланак о Погановској икони Матере Божје, у Србији, и завршава се чланком о часопису „Православни преглед". Значајан део овог тома заузимају чланци о манастирима Покрова Пресвете Богородице. Нови свезак Православне енциклопедије садржи велики број чланака посвећених појединим личностима. Значајно место у њој заузимају блокови чланака „Поликарп" и „Порфирије“ посвећени подвижницима са овим именом. Читаоци ће моћи да читају чланке о Пољској православној цркви, Православној цркви у Америци, о Помесним саборима Руске православне цркве 1917-1918, 1945, 1971, 1988, 1990, 2009. Чланке Православне енциклопедије традиционално прати обиман илустративни материјал: колор мапе и многобројне фотопродукције портрета и дела црквене уметности. Извор: Инфо-служба СПЦ

“Људи који не могу да присуствују богослужењима, због разних неприлика које наступе по људским слабостима, гдје год се налазили припадају Цркви и том сабрању и моле се живоме Господу да и њих освешта и благослови, његујући дух покајања и милостивости, човјекољубља”, поручио је данас Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије у пету недељу Великог и Часног поста, недељу Свете Марије Египћанке, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу. У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит је казао да Света тајна причешћа која у себе кроз вјекове сабира милине људи призива и нас у ову Светотројичну, Светобогородичну и Световасилијевску светињу да приђемо и исповједимо своју вјеру и да се поклонимо Оцу и Сину и Духу Светоме. Подсјетио је да нас данашње Свето јеванђеље на то позива, као што је Господ позвао Своје прве ученике и открио Тајну: да Син човјечији иде и да ће бити разапет, убијен, да ће пострадати, али да ће трећи дан васкрснути. Они као сви људи кроз времена, казао је владика, нијесу имали осјећања за те Његове ријечи, међу њима и апостоли Јаков и Јован који су тражили да их Он кад уђе у Царство своје, мислећи да је то земаљско царство, постави да сједну један с десне а други са лијеве стране Његове. “Господ им каже: Не знате шта тражите. Онај који хоће да добије своје мјесто, он мора да се крсти крштењем којим се Ја крштавам и да понесе крст који Ја носим. Можете ли ви то? А они одговорише: Може. А Исус им прориче понијећете крст који Ја носим и крштење којим се Ја крштавам, али то мјесто са десне и лијеве стране то припада онима којима је то одређено од воље Божије који су се припремили за ту Свету и велику тајну.” Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је истакао да ријеч Црква на свим језицима европским значи сабрање и да Црква није ни поп ни владика, ни један вјерник, него је сабрање вјерних. Призивам неког на сабрање – то значи ријеч Црква. “То је иста ријеч која је наслијеђена од древних пророка. Дакле сви су призвани да се саберу у име Господње, да буду заједно са Господом у Цркви Његовој у том сабрању, тој заједници светој сабраној око живога Бога. То су они који су Црква Божја. И зато богослужење без народа Божјега није богослужење. Народ Божји је призван.” Нагласио је да по људским слабостима наступе разне неприлике те да људи не могу да присуствују богослужењима, али зато свако гдје год се налазио, у своме дому, на своје мјесто, припада тој Цркви и том сабрању: “И моле се живоме Господу да и њих освешта и благослови, његујући дух покајања и милостивости, човјекољубља, попут жене грешнице, блуднице, из данашњег Јеванђеља која је излила нардово миро на Исусову главу и својом косом и сузама обрисала Његове ноге.” Владика је истакао да онај који има много покајања, њему се много гријехова опрашта и да је зато Господ жену грешницу загрлио и опростио њене гријехе јер је имала много љубави: “Свој гријех је претворила у истинску праву покајничку љубав. Тајна покајања је мјера хришћанскога, људскога живота, промјене ума и срца и душе. И овај свети пост којим се припремамо за Христово васкрсење није ништа друго него пост покајања, пост милости Божје. И душевно и тјелесно постимо да би душевно очишћени могли да приђемо као ова жена грешница Господу да га цјеливамо, да би Господ нас цјеливао Својим божанским устима и да у исто вријеме добијемо опроштење својих грехова кроз Тајну покајања.” Објаснио је да у исто вријеме држимо и тјелесни пост, уздржавање од претеране хране да би оно што одвојимо од својих уста могли да дамо сиротињи. Тако је било од памтивијека а нарочито треба да буде данас када је наступила ова велика несрећа, пошаст на све људе и земаљске народе. “Да се побринемо за оне који немају и којима је потребито а у исто вријеме да подсјетимо оне који не могу да дођу у свете храмове тамо гдје се они налазе свештеници ће доћи да их причесте Тијелом и Крвљу Господњом, да их Господ помилује и подари здравље и очишћење и спасење. Зато се и молимо на овим Светим службама за све оне који страдају, за одсутне и за присутне, молимо се за сву Цркву Божију, за све оне који се брину о сиротињи, за љекаре и њихове помоћнике који се брину за обољеле. За све њих се молимо да им Господ подари снаге, здравља и очишћења и да им подари силе Божије да би могли да помогну својим ближњима. А ми који се у ово вријеме боримо за светиње у Црној Гори да се потрудимо да никад не заборавимо да је највећа светиња над светињама сваки човјек, свако људско биће.” Митрополит је казао да је сваки човјек наш ближњи и да нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје, као што је Христос жртвовао Себе за ближње Своје и том љубављу нас испунио и обдарио, подстакао да и ми овдје на земљи имамо ту и такву љубав христолику према свима и свакоме, нарочито у ове дане Светога поста припреме за Христово васкрсење. “Дај Боже да нам Господ даде здравља, спасења, да обдари све људе, да их исцијели од свих болести, па и од овога вируса, као и других болести још опаснијих који владају људима, нарочито од болести безакоња које је завладало у овоме свијету. Да их ослободи Господ да би могли са љубављу да загрлимо и цјеливамо Господа и примимо Тијело и Крв Његову, Његову љубав вјечну. Да се у исто вријеме научимо љубави једни према другима, жтрвујући се и за Бога, за вјечну истину Божију, али и за ближње своје, за све људе. У тој љубави управо се и садржи наш хришћански живот, живот Цркве Божије којој је глава сам Господ Бог који је љубав а ми чланови те Цркве Божије призвани на ту и такву љубав, љубав Оца и Сина и Духа Светога”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије. Извор: Радио Светигора

У издању Црквено-научног центра Руске Православне Цркве Православна енциклопедија, у децембру 2019. године, објављен је 56. том Православне енциклопедије. У овом тому настављен је низ одредница са почетним словом „П”. Нови том Православне енциклопедије започиње чланком о римокатоличком теологу Петру Дамјану, а завршава се текстом о повечерју. По већ устаљеној традицији, 56. том садржи велики број одредница посвећених разним личностима. Поред тога што се у овом тому наставља низ одредница о личностима са именом Петар, посебно место заузимају одреднице „Пиј”, „Питирим”, „Платон”, посвећене историјским личностима, како подвижницима које је Црква прибројала лику светих, тако и јерарсима и осталим црквеним делатницима. Будући да садржи подробне чланке о Платону и платонизму, Плотину, Плитону, Питагори и питагорејцима, 56. том заслужује епитет „философски”. Једна од најобимнијих одредница у 56. тому Православне енциклопедије говори о поштовању апостолâ Петра и Павла. Потом следе чланци о Франческу Петрарки, истакнутом италијанском песнику, Олаусу Петри, шведском лутеранском реформатору, Петрицонском манастиру у Бугарској и о Петровском посту. Поред осталог, нови том садржи и чланке о Петроградском богословском институту, Понтију Пилату, као и о светитељима и подвижницима са именима Пимен и Питирим. Такође, вредно је поменути и чланке о Александру Петровском, руском библисти и литургичару. Садржај чланака објављених у 56. тому Православне енциклопедије пропраћен је богатим илустративним материјалом. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

55. том „Православне енциклопедије“ наставља са одредницама са почетним словом П, па је тако прва одредница „Пасхални спорови“ посвећена расправама о датуму празновања Васкрсења Исуса Христа, а књига се завршава студијом о Петру Дамаскину, православном подвижнику 12. века, аутору корпуса аскетских радова. Овај нови том садржи велики број студија посвећених разним личностима које носе имена Пафнутије и Пахомије, како канонизованих црквеноподвижнка, тако и других јерараха и црквених радника. У целом овом тому, који се може назвати „петровски“ из разлога што биографије подвижника Цркве и друштвених радника са именом Петар заузимају у њој важно место. На првом месту треба истаћи биографију апостола Петра, коју је написао митрополит волоколамски Иларион. Уз рад је приложена огромна биографија. У новом тому су изашле биографије Светог Чудотворца Петра, митрополита све Русије (1308-1326), светог митрополита кијевског Петра Могиле. Овде се налазе биографије двојице црногорских митрополита, светог Петра Цетињског и Петра Петровића Његоша. Овде су и житија малопросијавших руских светих за време Другог светског рата. Нови азбучни том садржи и студије о патаренима, затим о патерику, о патријаршијским телима, књигама за певницу, о познатом америчком православном патрологу Јарославу Пеликану, као и философску студију „персонализам“. Извор: Инфо-служба СПЦ

У издању Црквено-научног центра Руске Православне Цркве Православна енциклопедија, овога месеца, објављен је 55. том Православне енциклопедије. У овом тому настављен је низ одредница са почетним словом „П“. На самом почетку 55. тома налази се текст о Пасхалним споровима – расправама о датуму празновања Христовог Васкрсења, а на крају овог издања објављен је рад о Петру Дамаскину, православном подвижнику и писцу аскетских списа који је живео у 12. веку. По устаљеној традицији, нови том Православне енциклопедије садржи велики број одредница посвећених различитим личностима. Посебно место у новом тому заузимају одреднице Пафнутије и Пахомије, које су посвећене историјским личностима са овим именима, како подвижникâ Цркве који су прибројани лику светитељâ, тако и појединих јерараха и других црквених делатника. Значајно место у 55. тому Православне енциклопедије припада биографијама личности са именом Петар, због чега се овај том може назвати и „Петровским“. На првом месту треба поменути биографију првоврховног апостола Петра, коју је написао Митрополит волоколамски г. Иларион Алфејев. Одредница посвећена апостолу Петру садржи и обимну библиографију о њему. Нови том садржи и обимне биографије светога чудотворца Петра, митрополита све Русије (1308–1326) и митрополита кијевског Петра Могиле, којега Руска Православна Црква прославља као светитеља. Балканолозима ће бити посебно занимљиви текстови о бугарском цару Петру, као и биографија митрополита Петра Другог Петровића Његоша, аутора поеме Луча микрокозма. У новом тому Православне енциклопедије објављене су и биографије патријараха древних источних патријаршија. Пред читаоцима новог издања Православне енциклопедије налазе се и биографије тројице руских царева који су носили име Петар. Аутор ових биографија је г. Јевгеније Виктрович Анисимов, познати руски историчар. Овај том ће бити интересантан и за проучаваоце светототачког Предања, будући да садржи подробан текст о патрологији и патристици. Садржај текстова објављених у 55. тому Православне енциклопедије пропраћен је богатим илустративним материјалом. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све што је изговорено и учињено при Жртвовању хлеба, а чиме је представљена смрт Господња, имало је само снагу изображења и символа, док је хлеб и даље остајао хлеб. Наиме, једино што је хлеб попримио јесте то да је постао дар Богу, и зато представља символ Тела Господњег у Његовом првобитном узрасту, јер и оно Тело је од самог почетка било Дар, као што је већ речено. Зато свештеник набраја и приказује на хлебу она страдања која је Христос претрпео док је још био новорођенче и док је у повоју лежао. Јер, док изнад дарка поставља такозвану звездицу, он каже: И дошавши, звезда стаде над местом где беше Дете; а затим придодаје оно што су пророци још у давнини говорили, а што Њему као Богу приличи, да не би људи, због Његовог Тела и због свега што у вези са Њим могу видети, мислили о Њему приземно и на начин који је недостојан Његовог Божанства. „Речју Господњом небеса се створише.„ „Господ се зацари, у красоту се одену.„ „Врлина Његова покри небеса, и земља се напуни хвале Његове. „ 2. Изговарајући ове речи, свештеник покрива Хлеб и Чашу скупоценим прекривачем и кади их са свих страна. Јер, и сила оваплоћенога Бога испрва је била скривена, све док није дошло време чудеса и сведочанства са неба. 5 Но, они који су за Њега умели да кажу: Господ се зацари, у красоту се одену, и који су умели да кажу све оне остале богодоличне речи, они су Га признавали, поштовали Га као Бога и тражили своје уточиште код Њега. Имајући то на уму свештеник над покривеним Даровима изговара речи: „Закрили нас окриљем крила Твојих“, и кади их са свих страна. 3. Пошто све то изговори и обави, и пошто се помоли да се сва добра ове свештене Службе остваре у складу са њеним светим циљем, свештеник ступа у Жртвеник, стаје пред свету Трпезу и започиње Литургију. Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије" Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Светло дана је угледао 54. том „Православне енциклопедија“. Нови азбучни том продужава серију чланака под словом „П“. Иначе, књига почиње чланком о епископу коломенском и каширском Павлу, јединственом архијереју који је отворено иступао против богослужбене реформе патријарха Никона, и завршава се чланком посвећеним Пасхалној хроници, византијској хроници света написаној у Цариграду за време цара Ираклија 30-тих година 7. века. У овом броју су изложене многе биографије, а највише о епископима са именом Павле, међу којима су четири цариградска патријарха, два антиохијска патријарха, шест римских папа. Међу биографским и агиографским чланцима овде су и текстови и о светитељима са именом Пајсије, или Паладије. Од Пајсија се истичу преподобни Пајсије Галички, познати писац и преводилац преподобни Пајсије Величковски, патријарси александријски, јерусалимски и цариградски с тим именом, египатски подвижник Пајсије Велики, Пајсије Хиландарац и други. Обрађена је историја Палестине, за коју је везано мноштво догађаја из библијске историје. Извор: Српска Православна Црква

По благослову архиепископа атинског и све Јеладе Јеронима, у понедељак 21. јанура 2019. године у Атини је одржан приказ трећег тома Догматике Преподобног Јустина Ћелијског. Издавач књиге је свештени манастир Ватопед на Светој Гори са дозволом манастира Ћелије, а преводилац је Арис И. Георгопулос. Представљање Догматике Преподобног Јустина Ћелијског започело је са певањем тропара и стихира у част Светог Аву Јустина, које је саставио химнограф Велике Цркве јеромонах Атанасије Симонопетритски, а у извођењу Византијског хора из Атине под руководоством Георгија Н. Констандину. На овом свечаном чину поздраве су упутили представници Васељенског патријарха Вартоломеја митрополит Мире Хризостом и атинског архиепископа и све Јеладе Јеронима митрополит Додоне Хризостом. Затим је поздравно слово упутио и министар за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије Ненад Поповић, који је и покровитељ издања књиге. Потом се на издавање саме Догматике осврнуо високопреподобни игуман манастира Ватопеда архимандрит Јефрем, наглашавајући да је књига објављена на грчком језику након 40 година од упокојења Преподобног Јустина Поповића. О животу и делу Светог Аве Јустина говорио је његов духовни син, умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић. У наставку је о значају Догматике говорио професор Догматског богословља на Високој црквеној академији у Солуну протопрезвитер Никола Лудовикос. На крају је приказан документарни филм о Ави Јустину Поповићу у режији о. Ненада Илића. Представљање Догматике Преподобног Јустина Поповића у Атини још је једна спона која јаче повезује два братска народа, грчки и српски, и пројављује љубав између двеју сестринских Цркава, Јеладске и Српске, заједно са Васељенском Патријаршијом. Архимандрит Евсевије (Меанџија) Извор: Српска Православна Црква

У оквиру 63. Међународног сајма књига у Београду 26. октобра 2018. године представљен је овогодишњи издавачки подухват Епархијског управног одбора Епархије нишке - седми том Сабраних дела Светог Јована Златоустог, које је превео са старогрчког и приредио Дејан Лучић. О том капиталном седмом тому од планираних 24 томова, као и о лику и делу Светог Јована Златоустог, говорили су: Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније, проф. др Андреј Јефтић, ђакон др Здравко Јовановић и преводилац Дејан Лучић. Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније за Радио Слово љубве говорио је о учешћу Епархије нишке на 63. Сајму књига. Прилог радија Слово љубве (1) Прилог радија Слово љубве (2) Извор: Српска Православна Црква

Митрополит је данас поводом 100 година од мученичке кончине Светих Царских страстотерпаца Романових са свештенством, монаштвом и вјерним народом служио Свету архијерејску литургију у манастиру Рустово у Паштровићима изнад острва Свети Стефан. „Данас прослављамо цара Николаја и царицу Александру, Алексеја престолонаследника, Олгу, Марију, Анастасију и Татјану. Откривени су само остаци од њих, али они су засијали Божјом силом и свјетлошћу у Божјем царству небеском и представљају примјер жртвене љубави за свој велики росијски народ, али за сво човјечанство“, истакао је Високопреосвећени. Ријетки су у историји човјечанства цар и царица који су се одрекли земаљске власти, као што се одрекао круне цар Николај јер није хтио да ниједна кап крви буде проливена због њега и његове власти у Русији. „Али зато су га безбожници ондашњи, као што то раде данашњи безбожници, жртвовали мислећи да ће тиме избрисати сјећање на њега и на његову жртву. Међутим, њихови трагови, као и трагови свих злочинаца и до њега и послије њега, до данас, смрде нечовјештвом, богоубиством и човјекоубиством а њихов траг остаје све свјетлији, чудеснији и примјер њихове жртве остаје примјер за свеукупно човјечанство. Њихова жртва која је Христолика као што је Христос себе жртвовао за живот свијета тако су се цар Николај и царица Александра и деца њихова жртвовали за живот и спасење велике православне Русије и свих земаљских народа, на првом мјесту свих словенских народа“, нагласио је Митрополит. Подсјетио је да је зато у Рустову прије десетак година и подигнута црква посвећена Светим царским мученицима, као и памјатник код манастира Дајбабе гдје су у камену исклесани њихови свети ликови. „Цар Николај у Црну Гору је долазио и док је био жив. Благодарећи њему је подигнута црква Светога Василија Острошкога у Никшићу и онај царски мост који везује Никшић – стару Ерцеговину са Црном Гором. Благодарећи њему 1910. када је крунисан краљ Никола Први Петровић је положен камен-темељац цркви Свете Тројице између Владиног дома и Биљарде. Тај камен темељац се чува у Митрополији као и пројекат да се храм сагради изнад Цетињског манастира по благослову ондашњег Митрополита црногорско-приморског Гаврила, потоњег Патријарха српског. Он је сасијекао горе ону камену стијену и ту припремио да се гради храм Божије љубави, храм Свете Тројице.“ Наглашавајући да је и од ове садашње власти, предсједника државе, предсједника Владе Црне Горе, тражио и тражи и даље да испунимо то завјештање краља Николе Првог јер на камену пише Овај храм се подиже за вријеме краља Николе Петровића подиже га августа мјесеца 1910. године цар Николај Романов, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рекао да ће тај камен темељац бити уграђен у храм Свете Тројице изнад Цетињског манастира и да ће се у њему, ако Бог да, смјестити три велике светиње које су такође преко царске породице Романов стигле до нас. Говорећи како је те светиње (Рука Св. Јована Крститеља, честица Часног Крста Господњег и икона Пресвете Богородице Филермосе) Марија Фјодоровна поклонила краљу Александру Карађорђевићу, великом добротвору који је примио стотине хиљада најугледнијих Руса тога времена и преко 30 епископа Руске заграничне цркве на челу са Антонијем Храповицким Митрополитом кијевским – кандидатом за московског Патријарха 1918. прогнаних од бољшевика, Митрополит је казао да је и краљ Александар мученички пострадао. „Убијен је у Француској. Прва жртва нацифашизма европског и тоталитаризма а у исто вријеме и он је жртва бољшевичка, јер су замјерили што је примио велики број прогнаних Руса. То је била његова кривица као и то што је обједињавао Балкан и саградио Југославију која се распала на пет-шест колонија евро-америчких“, казао је владика и осврнуо се на и мученичку смрт Драже Михајловића који је, како је истакао, такође на данашњи дан пострадао од исте те безбожне идеологије и који је иако га и данас нападају, добио орден и од Трумана и од Шарла де Гола. „Све су то жртве које су се жртвовале за добро човјечанства, за будућност и сваки напредак на челу са Царским страстотерпацима Николајем и Александром и њиховом дјецом као јагањци закланом за Христа чија се крв помјешала са крвљу Голготског мученика – Јагњета Божјег закланог за живот свијета“, закључио је Митрополит Амфилохије. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас је стаду Христовом прибројао малог Давида и вјенчао његове родитеље Марка и Јовану Жану Милачић. Након што је освештан је и пререзан славски колач у част Светих Царских страстотерпаца Романових, сабор у славу Бога и част Царских мученика је настављено за трпезом љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска