Претражи Живе Речи Утехе

Поводом 23. октобра Дана ослобођења Новог Сада у Другом светском рату данас су представници Изасланства одбране Руске Федерације у новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ обишли гробове шесторице морнара Црвене армије који су дали своје животе током борби за ослобођење града и чишћења Дунава од заосталих мина. Више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије, капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945.), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945.), Алексеја Стољарева (1918-1944.), Вјачаслава Жука (1926-1944.) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Морнари Црвене армије страдали су у операцијама разминирања Дунава. Последњи контакт са породицама сахрањених бораца остварен је 1960. године, а руски војни аташе из амбасаде у Београду последњи пут је званично положио цвеће 1966. године. Ипак, припадници Речне флотиле не препуштају забораву погинулe колеге, па се на хумкама готово увек може видети по који букет цвећа. Пуковник Владимир Алексејевич Корењенков и потпуковник Гергиј Викторович Клебан положили су цвеће на гробове својих сународника. Венац на гробове Краснофлотилаца положила је и делегација Министарства одбране Републике Србије коју су чинили капетан бојног брода Андрија Андрић командант Речне флотиле, пуковник Драган Бојић заменик команданта Речне флотиле и капетан бојног брода Венко Механџиски, начелник Штаба. Помен руским морнарима погинулим за слободу Новог Сада служио је војни свештеник Речне флотиле капетан Селимир Вагић. - Није ово само традиција, то је осећај руско-српске душе. Када је тешко Русији долазила је помоћ из Србије, када је тешко Србији долазила би помоћ из Русије. Тако је било кроз историју, надам се да ће тако бити и у будућности. Оваква заједничка спомен обележја нашим борцима који су у борби заједнички губили животе разлог су више да увек будемо на истој страни. То је веома важно како за ове, тако нарочито и за будуће генерације обе земље. - рекао је пуковник Владимир Алексејевич Корењенков након обиласка спомен собе Речне флотиле и православног храма у кругу касарне. Након помена, гостима из РФ је показана спомен соба јединице. View full Странице

Наши људи су споменик оскрнавили па смо хтели да га ми обновимо, поручују из Удружења „Ја, Јосип Броз Тито” из Цазина У времену изостанка искреног пијетета према страдалима друге вероисповести, вест да су грађани Бошњаци, и то на властиту иницијативу, обновили споменик српским жртвама у Цазину у Федерацији БиХ побијеним у Другом светском рату од усташке руке, с правом се може разумети као гест каквим су га обновитељи и описали: саосећање и позив да и други ураде то исто. У несвакидашњој акцији обнове споменика и костурнице, места где су сахрањени остаци српских жртава из 1941. медији нису пропустили да примети ни то да су споменик жртвама усташких злочина, обнављали искључиво Бошњаци. Обнову споменика жртвама терора над српским живљем из 1941. првобитно саграђеног 1956. најпре је покренуло удружење грађана „Ја, Јосип Броз Тито” и Удружење антифашиста из Цазина. Но, првобитни недостатак новца и потом помоћ који су за ту намену исказали бошњачки грађани из Цазина, те чланови ова два удружења и помоћ кабинета потпредседника Федерације БиХ допринео је, преносе медији, да се обнови споменик оскрнављен 1992. за време последњег рата. „Финансијску помоћ и учествовање у акцији нудили су нам и поједини Срби из Босанске Крупе и Инђије у Србији. Одбили смо, јер су наши људи споменик оскрнавили, па смо хтели да ми то и обновимо”, рекао је за портал „Кликс” Сеад Кличић, председник удружења „Ја, Јосип Броз Тито” Цазин. Подсетио је да споменик изграђен у част невиних цивилних жртава које су усташе поубијале 1941. када је српско становништво скупљано по околним селима, пре свега у насељима Осредак и Миострах, те су овде довођени и убијани. По подацима, само у тој гробници се налази око 800 тела, углавном стараца, жена и деце. „Пошто је овде већински муслимански живаљ, наше удружење је желело урадити нешто ново и другачије, али и задати задатак православцима, то јест Србима и Хрватима да би и они требало да следе наш пут. Свако у свом месту треба указати на неко зло које је урађено. Радује нас да су отварању споменика присуствовале и делегације антифашистичких удружења из других делова БиХ, Словеније, Хрватске и Србије и сви су обећали да ће следити наш пример”, рекао је Кличић. Супротно овом гесту или недавној заједничкој молитви четворице религијских поглавара на местима где су пале жртве свих народа, политика у злочинима и лицитирању жртвама видљива је у политичкој свакодневици БиХ на сваком кораку. За разлику од политичких представника сва три народа, који се, како то многи примећују, углавном и с ретким изузецима удостоје видети само жртве из властитог народа, игноришући страдале из других народа или немалог дела цивилног друштва из ког својим поступцима пре иритирају него што шире саосећање међу грађанима, народи широм БиХ углавном показују разумевање и за жртве других народа о чему је недавно за „Политику” говорио и Вехид Шехић, председник НВО Форум грађана Тузла. Он је тада поделио властито запажање да се свакодневно суочава с невероватним степеном емпатије и према жртвама других народа, широм БиХ и напоменуо како у минулом рату није било невиних. „Свима нам недостаје да се прво суочимо са самима собом, што јесте најтеже, али је неминовно. Покушајмо, зато, када о нечему мислимо прво размишљати као људска бића, за тренутак заборавити властита предубеђења. Па људску смрт и страдања гледати као људи”, рекао је Шехић. Младен КРЕМЕНОВИЋ