Претражи Живе Речи Утехе

Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, говорио је на Међународном форуму новинара ангажованих при црквеним медијима, одржаном 6. септембра 2019. године у Будимпешти. Поздравивши учеснике симпосиона уприличеног у главном граду Мађарске, Митрополит волоколамски је истакао да је служба медијског делатника важан део мисије Цркве у савременом друштву. Верник који ради у црквеним медијима позван је да буде проповедник Исуса Христа и Његове еванђелске науке. Задатак новинара на пољу делања при црквеним медијима јесте – бити сведок Еванђеља. Да би могао искрено и часно да говори о животним питањима која се тичу сваког човека, медијски делатник при црквеним медијима и сâм мора да буде частан. Штавише, он је призван да у свој професионални рад утка хришћанске моралне идеале. Немогуће је искрено писати о породичним вредностима, многодетности, љубави и жртви супружника, уколико је сâм аутор далеко од тога да те вредности оличава у свом животу. Пажња савременог човека прелази из сфере традиционалних медија у сферу интернет технологијâ. Такав развој медијâ доноси нове мисионарске могућности. Црква настоји да те сфере медија активно користи како би на што квалитетнији и бољи начин ширила и проповедала Реч Божју и чувала традиционалне хришћанске вредности. Није тајна да се у информационим ратовима увек користе лажи. И данас се информациони рат води против хришћанства, води се како против саме вере тако и против Цркава и њихових представника. Шта је оружје новинара у таквом рату? Не усвајати недобронамерне поступке појединих световних медијских установа. Из историје хришћанства и новије историје ми можемо да наведемо многе примере хришћанске одважности људи који су одбијали да чине било шта противно Божјим заповестима. Такви примери требало би да буду нама надахнуће и да нам покажу да нисмо сами, већ да је Христос увек са нама, поручио је председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије. Извор: Инфо служба Епархије бачке

Протојереј Божо Бакјалић је пренео благослов и поздрав Његове Светости патријарха Иринеја и честитао у његово име братству храма и сабраном народу овај велики празник. На крају Литургије, старешина храма протојереј Раде Јовић захвалио је архијерејском намеснику и служашчим свештеницима на љубави и труду што су својим присуством увеличали прославу храмовне славе. Он је у свом обраћању поздравио г. Дамира Ковачевића, заменика председника Општине Земун. и том приликом објавио почетак радова на изградњи спомен-бисте протојереју др Радославу Грујићу која ће бити постављена у порти Лазарице. Покровитељ подизања бисте је Општина Земун, а планира се да се освећење ове спомен-бисте обави следеће године на Видовдан. Домаћин славе био је г. Саша Богавац са породицом, а молитвено сабрање су својим присуством увеличали: представник Римокатоличке Цркве земунски, жупник и декан Јозо Дуспара, припадници Војске Србије и специјално антитерористичке јединице МУП- а Србије, као и представници Института за кукуруз из Земун Поља који је и ктитор овог храма. Извор: Српска Православна Црква

Парастосу су присуствовали породице жртава, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, представници више избегличких и завичајних удружења. Према до сада утврђеним подацима, на подручју источне Билогоре, у рату и после, од 1991. до 1997. године, живот је изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броја страдалих, 39 је цивила, од којих је 17 убијено пре злочиначке акције "Откос-10" током кампање застрашивања и злостављања, те 24 припадника Територијалне одбране, док су двојица Срба ликвидирана иако су остали у хрватској војсци и полицији. За злочине над Србима почињене у источној Билогори још нико није одговарао ни пред Хашким трибуналом, нити пред хрватским судовима. Акција хрватске паравојске под називом "Откос-10" почела је 31. октобра 1991. нападом на Територијалну одбрану Грубишино Поље, а циљ је била ликвидација или протеривање Срба са подручја источне Билогоре. У егзодус је из више од 30 села кренуло око 4.000 људи, а међу њима је било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део њих у мешовитим браковима са Србима. После повлачења Срба из источне Билогоре, уследила су убиства преосталих становника, пљачка, паљења и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора.