Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'саопштења'.
Found 5 results
-
Првог дана националне жалости поводом страдања седморо ученика и чувара у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“ у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву одржан је величанствени молитвени скуп за душе страдалих. Помен је служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање архијерејских намесника првог и другог ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића и Саше Максимовића и више свештенослужитеља, као и молитвено учешће градоначелника Ваљева Лазара Гојковића, начелника Колубарског округа Милоша Милутиновића, начелнице Школске управе др Зорице Јоцић и великог броја ученика и наставника основних и средњих школа Ваљева. У обраћању сабранима Владика Исихије је поучио о учењу Цркве да пред страдањем Господа Христа умукне свако човечје размишљање, којег нам се ваља држати данас, када стојимо пред страхотама недавних убистава. Надовезујући се на речи Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија да је најбоље „у овом тренутку дубоком молитвом ћутати, погружавањем једних у друге и састрадавањем“, Владика Исихије је истакао да смо се окупили да учествујемо у болу и патњи најближих сродника и родитеља убијених и на Врачару и у Младеновцу, где се масовно убиство догодило током јучерашњег дана. Свети Сава нас је учио путу љубави и узрастања у њој као најјачој вези између људи, која афирмише, негује и подстиче живот. Нажалост, указао је Владика Исихије, имамо оне који су се одрекли пута љубави и, попут бесомучника, кренули путем зла, смрти и убијања. Преподобни Ава Јустин нас је учио да никада није било мање Бога у човеку, него на Велики петак. Ми то осећамо данас, када гледамо ове догађаје. Схватамо да је одрицање од Бога најстрашније што човек може да уради. Оно доводи од потпуног одрицања од људскости, која је Божји дар у нама, и до презира према ближрњем. Ако се не лечи и окаје, доводи и до убиства. То је ђавоугодно- да човек убије човека, а претходно га омрзне и презире, као и да ти који страдају буду што невинији- рекао је ваљевски архијереј. Смрт је неизбежна у овоземаљском животу. Она се најстрашније огледа у смрти невине деце, насилној смрти од оних који су били једни од њих. То нам показује да је човек, иако створен да наликује анђелима, способан да постане сличан отпалим анђелима и да се поистовети са ђаволом, навео је Владика Исихије. У тој ђавоиманости човек може да одлучи хладнокрвно да има власт да узима животе ближњих. Уместо да их воли или бар трпи и подноси, он им узима дар Божји- живот. Када стојимо пред овим страшним чином, можемо да се потрудимо, колико је могуће људској природи, да састрадавамо, да не измишљамо неке велике речи и покушавамо људском логиком да схватимо шта се дешава, већ да загрлимо једни друге и да се од срца помолимо за спасење душа оних који су побијени, верујући да су ушли у живот вечни као невино пострадале жртве и да су у загрљају Господа и спаса нашег Исуса Христа. Али, још више да се молимо за оне који су остали без детета, без брата или сестре, вољене личности, а сви спадамо у те, јер смо сви браћа у Господу – поручио је Владика Исихије, уз закључак да после страдања увек долази васкрсење, да Бог дарује вечни живот у блаженству свима који верују, као и да је на свима нама да се преиспитамо куда идемо и да се вратимо светосавском путу, коме нас уче Свети Владика Николај и Ава Јустин. Ј. Ј. Извор: Епархија ваљевска
-
13. јан.2021/31. дец. 2020 Милтон, Онтарио Саопштење за јавност Епархије канадске Поводом Саопштења Епархијског савета Српске Православне Епархије источноамеричке од краја децембра 2020. године, опет мора се, на жалост и сада за ове велике и свете празнике, бавити истим предметима. Међутим, неопходно је, ради истине и историје, одговорити на бројне нетачне тврдње које се налазе у том тексту, јер као што пише Св. Апостол Павле: ’’Ништа не можемо против истине него за истину’’.(2.Кор. 13.8) Пада нам на памет недавно изнесено запажање угледног епископа Српске Православне Цркве: ’’Околности су такве да нема много користи од ’дипломатског језика’ и еуфемизама. Лепше је, свакако, и отменије, користити што суптилније изразе, али у сучељавању са булдожер-дипломатијом то је изгубило смисао’’. 1. У уводу саопштења, у трећем пасусу, тон текста се јасно поставља кроз тезу да све критике које су упућене тројици епископа у Сједињеним Америчким Државама везано са нерегуларни Црквени Сабор одржан у јулу 2019. године у Либертивилу, и пререгистровање имовине, централних тела Српске Православне Цркве у САД, у корпорације које су противне канонима и пракси Српске Православне Цркве, засноване су на личном анимозитету и неистинама. Стиче се утисак да чланови Епархијског савета Епархије источноамеричке тврде да су Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило, који је архијереј у најсложенијим условима мисије наше Цркве, или Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. др Митрофан, који служи на северноамеричком континенту 34. године у својству Епископа, износили неважне ставове, владајући се личним осећањима, а не интересима Цркве. Ово, званично саопштење, и истовремено, претпостављамо незваничне, али јавне, поруке члана Епархијског савета Епархије источноамеричке, уједно и члана Одбора за правни ризик Централног Савета Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци, који је правно спровео у дело неодобрено формирање бројних корпорација, су у најмању руку, саблазан за читаоце, а увреда за оне који су упућени у дотична збивања. Саопштење оправдава формирање једночланих корпорација у источноамеричкој Епархији, изврћући истину са тврдњом да је у јуну 2016. године Њ.П. Епископ Митрофан, тада још увек пуноправни Епископ источноамерички, одлучио, уз целокупни Епархијски савет, да се отпочне процес регистровања Епархије источноамеричке у верски непрофитаблни ентитет државе Њу Џерзи. Целокупна истина јесте да је Њ.П. Епископ Митрофан умољен да тражи компетентне правнике који би могли да дају савете по овом питању. О томе сведочи записник седнице Епархијског савета од 19. јуна 2016. године. Ни једном у току свога архипастирског рада у источноамеричкој Епархији Њ.П. Епископ Митрофан није оснивао једночлане корпорације, нити потписивао било какав документ који би регистровао Епархију као корпорацију – шта више, да је он једини члан корпорације, уз два, себи директно потчињена, директора. Даље, Њ.П. Епископ Митрофан није постављао своје свештенике за директоре корпорација без њиховог знања, користећи њихов потпис без одобрења. Да ли постоји макар један документ који је Епископ Митрофан потписао за регистрацију Епархије источноамеричке у облику овакве корпорације? Сва ова збивања су се догодила након примопредаје епархије, 30. септембра 2016. године. (Види приложену регистрацију корпорације Епархије источноамеричке од 18. јула 2017.) Њ.П. Епископ Митрофан није никада био против корпорација и свестан је да, као што је случај у већини храмова Епархије канадске, оне су често најпогоднији легални ентитет којим се омогућава рад Цркве у дијаспори. Понекад су потребне и непокретне корпорације (holding entity). Епископ Митрофан је против корпорација које су једночлане, са само епископом, или његовим замеником и секретаром, као власницима црквених тела и имовине. Такве корпорације, макар и власништво било у правном, или приватном, лицу епископа, нису у складу са канонима Православне Цркве, нити досадашњом праксом Српске Православне Цркве на овом континенту; почевши од Св. Мардарија који је основао првобитну корпорацију, па до промена које су консеквентно доношене. Увек је већи део, ако не цео, Епархијски савет учествовао у правном руковођењу имовине епархије. Ово је чак била пракса и у заједницама које од 1963-1992. године нису биле у административном јединству са Српском Православном Црквом. Даље, и данас чврсто стоји да неискрен начин на који су нове корпорације регистроване, па накнадно тражено одобрење за исте, је нетранспарентан и не доликује раду црквених тела. Хвала Богу, на радост већине верника, и свештеника, Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци, на Ванредном Црквеном Сабору, одржаном у просторијама храма Св. Великомученика Георгија у Клирвотеру, Флорида, 28. фебруара 2020. године, акламацијом је прихваћена одлука блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, да се све одлуке о преуређењу Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци врате у стање у каквом су биле 2017. године. О овоме постоје видео, и аудио, снимци говора блаженопочившег патријарха. Дакле, корпорације којима су се супротставили Њ.П. Епископ Кирило, и Њ.П. Епископ Митрофан, као што је више пута Свети Архијерејски Синод налагао, требају да се врате у пређашње стање – у неким случајевима ово означава комплетно гашење новостворених. Забрињава да се ставови Епархијског савета Епархије источноамеричке и даље не поклапају са одлукама Ванредног Црквеног Сабора из фебруара 2020. године, нити са одлукама Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. 2. Епархијски савет Епархије источноамеричке тврди да је Свети Архијерејски Сабор наложио да се резиденција Епископа источноамеричког измести у град Њу Јорк, алудирајући да је садашњи Епископ источноамерички коначно испунио одлуку Светог Архијерејског Сабора која није била спроведена у дело раније. Истина је да је, након обиђених преко 100. имања, Епархијски савет Епархије источноамеричке одлучио да прода епископску резиденцију и епархијски центар са капелом, и купи четверособну кућу у Ворен, Њу Џерзи, (9 Friar Tuck Cir. Warren, New Jersey). Ова кућа, свега 60км (45 минута вожње) од Саборног храма Св. Саве на Манхетену купљена је за $1,131,311.00USD, након продаје претходне резиденције у Пенсилванији ($836,604.58USD) и ђаконског стана ($94,535.69USD). (Види приложени записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 6. фебруара 2016.) Избегнуте су надуване цене њујоршког тржишта, али остало се у завидној близини храмова овога дела Епархије, особито међудржавним аутопутевима и међународним аеродромима, што је било свакако згодно за прилике једне од највећих метропола света. Намера је увек била да се, ако је потребно, епархијско особље, жртвује мало више, али да се олако не разбацује са епархијским новцем. Ово је све учињено уз одобрење Светог Архијерејског Сабора, уз то да је при Саборном храму Св. Саве у Манхетену отворена епархијска канцеларија, која је, на жалост, поплављена поводом гашења пожара који се догодио 1. маја 2016. године. (Види записникe седницa Епархијског савета од 5. јула 2013, и 7. маја 2016.) Први пројекат који је започет чим се уселило у нову резиденцију јесте уређење придворне капеле Св. Никодима. О овоме, и другим граћевинским радовима у Епархији, можете видети у записницима Епархијских годишњих скупштина, и извештајима о раду Епископа за Свети Архијерејски Сабор 2005, 2006, 2007, 2010, и 2011. и 2015, којима је једино и подносио извештаје. Хвала Богу, у капели се служило свакога јутра и вечери, уз молитвено учешће осталог особља Епархије, које је живело у истом дому. У том дому су примани свештеници, верници, и други гости. У њему су одржаване седнице Епархијског управног одбора, и Епархијског савета. Све у свему, то је било скромно, али репрезентативно, епархијско седиште и резиденција Епископа источноамеричког –сразмерно тадашњим могућностима Епархије. Епископ Митрофан није имао прилику да посети садашњу резиденцију у Њу Рошел, која је 40км (35 минута вожње) удаљена од Саборног храма Св. Саве, али одбрана од критике, не од Епископа Митрофана, упућене поводом куповине исте, основана на понижавању рада и услова претходног Епископа источноамеричког, је неукусна. 3. Нетачна је тврдња да је Епископ Митрофан био једини који је одобравао трошкове за реновацију Саборног храма Св. Саве на Манхетену. Сваки пројекат, и трошак везан за исти, прво је одобраван од Управног одбора Саборног храма Св. Саве у Манхетену, па онда као такав разматран од стране Епархијског савета, и тек на крају, у улози председника Епархијског савета Епископ Митрофан је потписивао одобрења за пројекте. На пример, 5. јула 2013. године, на седници Епархијског савета одлучено је да се предлог реновације сале Саборног храма Св. Саве на Манхетену врати истој парохији на одобрење. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 5. јула 2013). Та одлука, као и у осталим сличним ситуацијама, била је да прво парохијани морају да одобре свој предлог, па ће тек тада Епархијски савет размотрити, односно одобрити исти. Сличне одлуке, дискусије и дописе можете наћи у много наврата, особито када је у питању Саборни Храм Св. Саве. Епископ Митрофан чак је тражио одобрење од Епархијског савета за минорне трошкове попут мењања камене плоче у кухињи, или тепиха у епископској резиденцији. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 1. фебруара 2014, и 31. јануара 2015) Само у последње две године епископовања Епископа Митрофана 3. пута је званично примљена делегација, тј. чланови Управе њујоршке парохије (18. јуна 2014, 5. фебруара 2016, 7. маја 2016.). Чак су одржаване седнице Епархијског савета посвећене искључиво раду Саборног храма Св. Саве. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 7. маја 2016) Истина је да је ова парохија изазовна, и има специфичну историју. Међутим, увек је одржавана отворена комуникација са Управним одборима, и парохијанима, ове заједнице. Одлуке финансијске природе никада нису доношене једнострано од стране Епископа Митрофана, већ у договору са свим релевантним црквеним телима. Оне одлуке, попут при којим парохијама службују свештеници, све док није извршена примопредаја Епархије источноамеричке, 30. септембра 2016, доносио је Епископ Митрофан лично, у складу са свим канонима и праксом Православне Цркве. Њ.П. Епископ канадски Г. др Митрофан служи Српској Православној Цркви на северноамеричком континенту у својству епископа преко 34. године. Никада није био повод за саблазан кроз драматичну реорганизацију, скривено инкорпорисање, или неодобрено реструктурисање онога што су претходни Епископи чинили. Ово није било тема у Епархијама Српске Православне Цркве на овом континенту све до 2018. године, када је накнадно откривено да је 22. јуна 2017, односно 18. јула 2017, (Види регистрацију корпорације “Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America) спроведена реформа без знања двојице чланова Епископског савета. Епископ Митрофан је за време свога архипастирског рада на овом континенту учествовао у измирењу болне поделе Цркве у Америци и Канади, избегавао је судове, и било какав вид сукоба, са Православним Србима. Епархију источноамеричку је предао свом наследнику у здравом духовном, административном, и финансијском стању (Види Записник о примопредаји Епархије источноамеричке 30. септ. 2016). Питање његове лојалности Српској Православној Цркви, и искључиво њеним ставовима, никада није било предмет разматрања. Овим скрећемо пажњу члановима Епархијског савета Епархије источноамеричке, да су се у покушају одбране свога садашњег Епископа од прозивки које не долазе од Епископа Митрофана, послужили нетачним подацима, полуистинама, и клеветом, сигурно у оним деловима који се тичу Владике Митрофана. Он никада није избегавао одговорност за нешто што је могло боље да се одради тако што је на своје претходнике покушавао да свали кривицу. Да ли по тој логици Њ.П. Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Г. Лонгин, или Њ.П. умировљени Епископ славонски Г. Сава, некадашњи Епископи аустралијско-новозеландски, требају да сносе одговорност за бројне судске парнице, и болну поделу Српске Православне Цркве у Аустралији? Црква на овом континенту не жели такве појаве и зато поврх свега забрињавајуће је да, након смутног периода за Српску Православну Цркву у Северној, Централној, и Јужној Америци, којем су се сви надали да је дошао крај после Ванредног Црквеног Сабора у Клирвотеру, фебруара 2020, Епархијски савет Епархије источноамеричке истрајава у тумачењу спорних корпорација супротно одлукама Светог Архијерејског Синода. У интересу Цркве је, првенствено, да се напише истина о овим ставкама, мање ради личности Епископа Митрофана, већ ради будућности Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци. Канцеларијa Епархије канадске Прилози достављени Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве: Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 19. јуна 2016. Документ о инкорпорисању Епархије источноамеричке од 18. јула 2017. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 6. феб. 2016. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 5. јула 2013. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 7. маја 2016. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 1. феб. 2014. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 31. јан. 2015. Документ о инкорпорисању Епархија у САД од 22. јуна 2017. Записник примопредаје Епархије источноамеричке од 30. септембра 2016. http://www.istocnik.ca/uploads/images/2020/08/image_750x500_5f32ab882fe4b.jpg Саопштење за јавност Епархије канадске WWW.ISTOCNIK.CA
-
- источноамеричке
- савета
- (и још 9 )
-
Актуелна саопштења за јавност Инфо-службе Епархије бачке (СВЕ ВЕСТИ)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
НОВА ЗАМЕНА ТЕЗА НА NOVA.RS – Епархија бачка EPARHIJABACKA.INFO У немогућности да призна своју грешку за неистинито извештавање и конструисање непостојећег проблема обнове Владичанског двора у Новом Саду, а све у недостатку ваљаних аргумената, портал NOVA.… СТАРЕ МЕТОДЕ НА NOVA.RS – Епархија бачка EPARHIJABACKA.INFO Новинар Nova.rs V.M. објавио је на овом порталу текст под таблоидним називом Uvrede i teorije zavere: Odgovor Bulovića na tekst Nova.rs. Реч је о одговорима Епархије бачке на његова питања, којима … КАКО ПРЕЛЕВИЋ ОБМАЊУЈЕ ЈАВНОСТ? – Епархија бачка EPARHIJABACKA.INFO Дневне новине Danas, у свом броју од уторка, 29. септембра 2020. године, пренеле су изјаву београдског адвоката Боже Прелевића, у којој он наводи да је прочитао саопштење Канцеларије Епископа бачко… ИСТИНА СЕ НЕ МОЖЕ САКРИТИ – Епархија бачка EPARHIJABACKA.INFO скандалозно и тенденциозно извештавање новосадског портала Nshronika и београдског портала и телевизијског канала Nova.rs Један од мало познатих локалних интернет-портала NsHronika.rs је на Крстовд… САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ – Епархија бачка EPARHIJABACKA.INFO ПРЕЛЕВИЋ У СЛУЖБИ ПРЕЛЕСТИ Адвокат Божо Прелевић је, гостујући у емисији Pregled dana у продукцији Nеwsмаx Аdria, емитованој на телевизији Nova S, 21. септембра 2020. године, изрекао низ клевета на… ДОДАТАК: Гости Јутарњег програма Радио-Беседе: прота Владан Симић и г. Зоран Вапа – Епархија бачка EPARHIJABACKA.INFO Рестаурација фасаде Владичанског двора у Новом Саду нашла се, протеклих неколико дана, у жижи интересовања медијâ у нашој земљи, који су започели отворену кампању против Епархије бачке и надлежног... Гости Јутарњег програма Радио-Беседе: ђакон Мирослав Николић и г. Синиша Јокић – Епархија бачка EPARHIJABACKA.INFO Настављајући разговор о Владичанском двору у Новом Саду – административном центру Епархије бачке, у госте Радио-Беседе позвали смо ђакона Мирослава Николића и г. Синишу Јокића, директора Завода... АЖУРИРАНО, 1. 10. 2020. ГОДИНЕ У 18:51Ч -
Црној Гори је у данима кад су сви угрожени најнеопходније грађанско јединство, казао је протојереј Митрополије црногорско-приморске Никола Пејовић, поручујући да није моменат да једни другима пребројавамо грешке и пропусте. Он је нагласио да је ситуација довољно озбиљна и да се људи осјећају несигурно, уплашено и да не треба тражити дежурне кривце. “Грађанско јединство свих у Црној Гори је неопходно, јер нам је оно изнад свега потребно у овим данима када смо угрожени сви, без разлике”, рекао је Пејовић агенцији МИНА. Он је замолио све, “а нарочито уреднике појединих медија, да престану са оптуживањем Цркве за све и свашта”. “Уносити конфузију и подстицати на мржњу у овим околностима није мања опасност од новонастале пандемије. Они који се тиме баве наносе много већу штету са далекосежнијим последицама, јер нам борба за опстанак и преживљавање слиједи и након епидемије”, оцијенио је Пејовић. Према његовим ријечима, треба сачекати да тренутна епидемиолошка ситуација прође, па ће се лако сагледати гдје је ко гријешио и је ли се нешто могло учинити боље. “Црква, од самог почетка, све ради у складу са државним прописима, и тако ће бити и у наредним данима”, поручио је Пејовић. Према његовим ријечима, ако неко не познаје или неће да разумије поредак црквених служби и начин њиховог обављања, треба да се упозна са њима јер су оне дио вјековне црногорске традиције и културе. Пејовић је подсјетио да је прије изричите забране окупљања грађана на црквеним службама, редовна молитва била у свим црногорским градовима, у складу са здравственим мјерама, и да нема разлога да се Цркви ставља на одговорност било шта у вези са ширењем епидемије, прије него се утврде непобитне чињенице. Он је рекао да је МЦП данас уплатила новац за куповину техничке апаратуре потребне за рад здравствених установа, и то за седам монитора и шприц пумпи, од којих је по један намијењен за болнице у Цетињу и Никшићу, а остали за Клинички Центар у Подгорици. “У договору са управама болница у неколико црногорских градова, та ће опрема ових дана бити уручена тамо гдје буде најнеопходније”, рекао је Пејовић. Он је навео да су Православна црква и њени вјерници претходних мјесеци показали личну и друштвену одговорност и достојанство. “Веома смо поносни на све наше вјернике, на њихову спремност да послушају и разумију потребу да се лише за тренутак оног најсветијег најузвишенијег права, пуну слободу вјероисповијести кроз практиковање вјере одласком у храмове и присуством на богослужењима, зарад ширег друштвеног интереса”, истакао је Пејовић. То је, како је навео најбољи показатељ одговорности, што нажалост није случај са поменутим новинарима и медијима. Пејовић је позвао све православне вјернике, који се интересују како ће провести предстојеће празнике, да се у погледу одржавања будућих служби као и по питању њихових личних духовних потреба владају на основу званичних епархијских саопштења и упутстава које долазе од парохијског свештенства. Пејовић је апеловао да се вјерници не поводе за квази-црквеним кампањама које се врше путем друштвених мрежа. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
sozercanje.wordpress.com/2019/05/23/саопштење-на-саопштење Саопштење на Саопштење Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, издао је „алтернативно“ Саопштење Светог Архијерејског Сабора СПЦ?![1] Поред тога што у медијима, на све могуће и немогуће начине, имамо замагљивање чињеница по питању тога да ли се Епископ Максим покајао за (неке) своје ставове или није, имамо сада и алтернативнна Саборска Саопштења! Тако је Митрополија црногорско-приморска издала Саопштење које, с обзиром на оно што знамо, није у свим својим деловима Саопштење Светог Архијерејског Сабора СПЦ, иако се тако зове! Или можда ми сви ипак живимо у матриксу у коме је стварност релативна ствар? Како да ово схвати верујући народ? Да ли су постојала два СА Сабора СПЦ или само један? Ако је један да ли је ово преправљено Саопштење заиста Саопштење целог Сабора или је то Саопштење Митрополита Амфилохија о Саопштењу СА Сабора СПЦ? Надам се да сте довољно збуњени, да не постављам додатна питања. Митрополит Амфилохије у „своме“ (?) саопштењу СА Сабора има следеће измене. Подвучени текст означава измене и додатке, а текст у угластим заградама означава делове који су избачени из Саборског Саопштења. … …На позив Његове Светости, Патријарха српског г. Иринеја (уместо: На позив Сабора), Патријаршију су посетили председник Републике Србије г. Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. После заседања, у свечаној дворани за пријеме, Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, [али и шире, као и] о напорима [и неравноправној борби са моћницима] за очување Косова и Метохије у саставу Србије, [и о свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији] као и о братској сарадњи државних органа, образовних и културних установа и свих осталих носилаца јавне одговорности у Србији и у Републици Српској, на добро нашег народа с обе стране Дрине и на његово опште добро, ма где да живи. Својим Саопштењем о Косову и Метохији, Свети Архијерејски Сабор је поновио свој непроменљиви став са претходна два Сабора. … Размотрено је и стање наше Цркве у такозваном региону, односно у државама створеним на развалинама бивше Југославије, при чему је констатовано да су анимозност и дискриминација у односу на нашу Цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда – у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а нарочито у Црној Гори, где је недавно од стране Владе Црне Горе утврђен (уместо: потврђен)антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама. Тим предлогом закона се специјално и намерно дискриминишу Епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе (!). Таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове. Ту су и покушаји насилног одузимања светињâ у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске Православне Цркве” и претње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци). Наравно, свуда – и у Црној Гори, и у Хрватској, и другде – има не мало часних појединаца и читавих заједница и организација које се залажу за правду и слободу свих. Тешко је и стање наше аутономне Охридске Архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископâ, клирикâ, монахâ и верникâ, али им стално над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења. Упркос томе, наша Црква је и даље, као и до сада, спремна за дијалог са тамошњом Црквом која већ деценијама пребива у расколу и позива је за решење проблема на аутентично канонској основи. Највећи проблем Православне Цркве данас јесте црквени раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске Патријаршије да тај проблем реши „преко колена”, на своју руку, без дијалога са канонском Црквом у Украјини и са Руском Православном Црквом као целином и без свеправославног саветовања. С тим у вези, Сабор остаје при свом досадашњем ставу: наша Црква не признаје новоустановљену парацрквену структуру у Украјини, на чијем челу су грађани Денисенко и Думенко, а налази се у литургијском и канонском општењу само и искључиво са канонском Украјинском Православном Црквом, на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит Онуфрије, и са свим осталим канонским Православним Црквама. Везано за ово питање Сабор је примио у своју седницу Његово Блаженство Архиепископа кипарског г. Хризостома, саслушавши став Кипарске Цркве по овом питању , сагласан ставу Српске Православне Цркве. … Па да погледамо редом ове измене. …На позив Његове Светости, Патријарха српског г. Иринеја (уместо: На позив Сабора), Патријаршију су посетили председник Републике Србије г. Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. Колико нам је познато, председници су посетитили Сабор, и Сабор (скоро сви архијереји) је заседао у разговору са председницима, а не само Патријарх. Ако је Патријарх предложио такав сусрет, Сабор је очигледно прихватио предлог. Јер да није прихватио предлог онда не би Сабор (архијереји) седели са председницима у беседи. Зар не? Према томе, да ли је позив упутио Патријарх испред Сабора, или Сабор с Патријархом на челу, потпуно је неважна техникалија. Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, [али и шире, као и] о напорима [и неравноправној борби са моћницима] за очување Косова и Метохије у саставу Србије, [и о свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији] Да ли ово избацивање речи „али и шире“ значи да председници нису говорили о проблемима нашег народа осим у Србији и Републици Српској? Будући да је тај део избачен може се то помислити. Али ипак то звучи прилично невероватно с обзиром да ће држава (Србија) да уложи одређена средства у неке епархије изван земље, како смо чули у медијима. Или можда ово избацивање значи да наш народ изван Србије и Републике Српске нама проблема о којима би могло бити речи!? Избачено је у „неравноправној борби са моћницима“. Да ли то значи да борба није неравноправна и није са моћницима? Можда је ипак ово само сматрано за преоштар речник за једно Саборско Саопштење? Избачено је помињање свеобухватне „помоћи државе Србије нашем народу да опстане“ на Косову и Метохији? Да ли то значи да држава не помаже наш народ на Косову и Метохији? Или значи да председници нису говорили о некој таквој евентуалној помоћи? Или та помоћ се не сматра помоћ за опстанак народа? На крају када је реч о „украјинској кризи“. Везано за ово питање Сабор је примио у своју седницу Његово Блаженство Архиепископа кипарског г. Хризостома, саслушавши став Кипарске Цркве по овом питању , сагласан ставу Српске Православне Цркве. Овај део не постоји у Саборском Саопштењу, али постоји у овом „Саборском Саопштењу“ Митрополије црногорско-приморске. Сви знамо да је Архиепископ кипарски примљен у Патријаршију. Знамо и да је било речи о украјинском питању. Знамо и да је он изнео своје виђење решења украјинског проблема, и уопште проблема који је изазвао самовољни поступак Патријарха Вартоломеја. Оно што не знамо је следеће. Не знамо (барем не преко медија) да је виђење решења проблема Архиепископа кипарског г. Хризостома заиста и „став Кипарске Цркве“. Архиепископ неке помесне Цркве није помесна Црква! И његов став није нужно и став Цркве. Нарочито када га он не носи у неком званичном капацитету. А чули смо на ТВ Храм да је посета Архиепископа кипарског Београду била „приватна посета“! С тим што је примљен у Патријаршију где је у току било заседање СА Сабора СПЦ. Друго, ми не знамо какав је уопште тај став кипарске Цркве, ни да ли он уопште постоји као званични став. Јер то уопште није формално, а тиме ни јавно, обелодањено. Треће, став кипарске Цркве о садашњој ситуацији у Украјини не мора да буде нужно истоветан (кипарском) виђењу решења проблема ове кризе. То су две различите ствари. Једно је став о садашњој ситуацији, а друго је мишљење о могућим наредним корацима. У горњем уметку у саопштење Сабора СПЦ, није јасно разграничено између ове две ствари. Само стоји да је саслушан став кипарске Цркве и да је он сагласан са ставом СПЦ! Став о чему? О украјинској ситуацији или о могућем решењу? Четврто, веома је упитно поистовећивање става наше Цркве, са ставом кипарске Цркве у околностима у којима уопште не знамо какав је тај став. А из овог додатка у Саопштење не знамо ни о чему је тај став. То је рецепт за будуће проблеме. Јер се наш Сабор није изјашњавао о кипарском ставу (за који не знамо да постоји), а потпуно је нереално без детаљног разматрања донети закључак да ми мислимо истоветно о овако комплексном проблему. Пето, наш Сабор се није изјаснио ни о кипарском сценарију за решење проблема односно о могућем виђењу изласка из кризе. Уколико је неко свеобухватно виђење изнето. Према томе, ни наше виђење решења тога проблема не може бити истоветно кипарској визији решења, кад ми то још нисмо ни разматрали! Ваљда логички след налаже да се то разматра након што се саслуша предлог. Ако архијереји сматрају да су адекватно размотрили предлог кипарског Архиепископа и већ одлучили по томе питању, онда треба да постоји одлука са прецизним детаљима. У том случају оваква конструкција типа „ми исто мислимо“ је такође потпуно непримерена. Имајући све ово у виду, поставља се озбиљно питање зашто је уопште потребно да ова реченица стоји у Саборском Саопштењу? До те мере потребно да се прави овакав медијски спектакл са два Саопштења о једном истом Сабору! Нарочито је важно ово питање због тога што је ова последња измена једина суштински битна измена у овом „алтернативном“ Саопштењу, које, из неког разлога, објављује Митрополија црногорско-приморска? Остале измене су, као што сви могу да виде, козметичке или помало полемичке природе, по питању више политичких ставова или афинитета, него било чега другог. Али ова последња измена се тиче еклисиологије, и као таква јесте најважнија. И сам Сабор (ма коме год саопштењу веровали) каже да је црквени раскол у Украјини „највећи проблем Православне Цркве данас“. Према томе, овај додатак у Саборско Саопштење, по важности, превазилази све остало. Од какве користи је тај додатак, и коме је био потребан и зашто? чтец Ведран Гагић 23.мај.2019. [1] https://mitropolija.com/2019/05/18/saopstenje-za-javnost-svetog-arhijerejskog-sabora-2/
- 1 нови одговор
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.