Претражи Живе Речи Утехе

Заједничка тактичка вежба са бојним гађањем ракетних јединица ПВО Војске Србије и Ваздушно-космичких снага Руске Федерације „Словенски штит 2019“ одржава се на територији Републике Србије. Вежба ће се реализовати у рејону аеродрома „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ на Батајници и на полигону „Пасуљанске ливаде“, уз ангажовање и осталих јединица из састава Ратног ваздухопловства и протвваздухопловне одбране Војске Србије. Циљ вежбе је образовање и употреба заједничке групације ПВО Војске Србије и Ваздушно-космичких снага Руске Федерације у противваздухопловној одбрани територије и снага војске од извиђања и дејства непријатеља из ваздушног простора, као и обучавање и увежбавање команди и јединица за припрему и извођење операције ПВО. Руководилац вежбе је командант 250. ракетне бригаде за прoтивваздухопловна дејства РВ и ПВО бригадни генерал Тиосав Јанковић. Осим ракетних система ПВО који су у саставу Војске Србије, на вежби ће бити коришћени и ракeтни системи ПВО из састава Ваздушно-космичких снага Руске Федерације. Како јавља Јавни сервис РТС, Москва је послала С-400" и "панцир" на вежбе у Србији Москва послала С-400" и "панцир" на вежбе у Србији WWW.RTS.RS Заједничка тактичка вежба ракетних јединица ПВО Војске Србије и Ваздушно-космичких снага Руске Федерације "Словенски штит 2019" одржава се на територији Републике... Исту вест позивајући се на агенције и Миноборони РФ преноси и Спутник-сервис на српком језику, С-400 и „Панцир С“ стигли у Србију RS.SPUTNIKNEWS.COM Дивизион С-400 и батерија „Панцир С“ пребачени су у Србију где ће први пут учествовати на војним вежбама у иностранству, саопштила је прес-служба Министарства... иако на сајту МинОборРФ још увек нема те информације. Но, где има дима има и ватре, а могуће да се деси да по завршетку вежбе Руслани због терета не могу исти понети натраг, те га оставе овде

На стрелишту „Шуматовац“ код Алексинца одржана је атрактивна комбинована вежба тактичког нивоа, на којој су припадници специјалних јединица Војске Србије и Оружаних снага Републике Грчке демонстрирали врхунску ватрену оспособљеност и способност да ефикасно изврше задатке противпобуњеничке борбе уз употребу специјалног десанта. Вежби су присуствовали заменик команданта Здружене оперативне команде генерал-мајор Илија Тодоров, командант Специјалне бригаде бригадни генерал Мирослав Талијан, начелник Здружене оперативне команде за специјалне операције грчке војске генерал-мајор Георгиос Цицикостас, војни изасланик Грчке у Србији капетан бојног брода Харалампос Гавалас и други гости. Бригадни генерал Мирослав Талијан истакао је одличан и синхронизован рад учесника вежбе на терену, док је генерал-мајор Георгиос Цицикостас подвукао значај вежбе за унапређење обуке и одличну организацију целокупне заједничке обуке српских и грчких специјалаца. На вежби се могло видети више сегмената, обједињених у целину, попут падобранског скока, блокаде рејона, хеликоптерског десанта уз помоћ ужета, противпобуњеничке борбе и борбе у урбаној средини. Вежба је осмишљена да развије и унапреди борбену способност и увећа интероперабилност специјалаца армија Грчке и Србије.

Свечаном церемонијом отварања, јуче је у бази „Југ“ почела међународна вежба „Обазриви вук 19“, која се одржава од 13. до 24. маја. На вежби учествује око 200 официра, подофицира и војника Војске Србије и 18. бригаде војне полиције Европске команде оружаних снага Сједињених Америчких Држава. Руководилац вежбе, начелник Одељења војне полиције Команде Копнене војске пуковник Мирољуб Петронијевић, на церемонији отварања, пожелео је учесницима успешно извођење вежбе која се одржава у бази „Југ“ и на полигону „Боровац“ . – Мултинационална вежба „Обазриви вук“ је по свом обиму и садржају, уз вежбу „Платинасти вук“, једна од најсложенијих вежби на којима се обучавају јединице за учешће у мултинационалним операцијама – истакао је пуковник Петронијевић и додао да се вежба „Обазриви вук“ први пут изводи ове године. Према његовим речима специфичност ове вежбе огледа се у томе што се на њој обучавају припадници јединица војне полиције партнерских земаља, уз подршку других јединица Војске Србије. Циљ вежбе, чија је тема „Мултинационална ојачана чета војне полиције у операцији очувања мира“, је унапређење интероперабилности и међусобног разумевања припадника војски партнерских земаља на тактичком нивоу у току извршења операције подршке миру у мултинационалном окружењу. Свечаном отварању вежбе „Обазриви вук 19“ присуствовали су командант Центра за обуку јединица за мултинационалне операције потпуковник Бранислав Стевановић и заменик команданта 41. пешадијског батаљона мајор Александар Грујић. Након церемоније свечаног отварања вежбе, припадници војне полиције Војске Србије приредили су тактичко-технички збор наоружања и опреме.

На позив Европског Парламента, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије, узео је учешћа у раду конференције на тему "Религијска и људска права унутар Европске Уније – Заједничка одговорност". Конференцију, одржану у Бриселу, у уторак, 04.12.2018. године, поводом 70. годишњице од усвајања Опште декларације о људским правима, организовао је Европски Парламент. Обраћање Митрополита Порфирија преносимо у целости: Госпође и господо чланови Европског парламента, Осећам посебну част и велику одговорност зато што могу да вам се обратим поводом 70-те годишњице усвајања Опште декларације о људским правима. Њезин први члан гласи: „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и савешћу па једна према другима требају поступати у духу братства.“ Мени као православном хришћанину, али засигурно и сваком другом хришћанину, као и сваком другом верујућем човеку, ово не само да није, него и не може бити страно, јер су у овим речима сабрани одјеци речи Божијих, независно од тога у којој су религијској светој Књизи записане. Зато велику част осећам пред вама који представљате грађане Европске уније и шире, а велику одговорност пред Господом нашим и пред темом која нас је сабрала и о којој данас говоримо. Не могу, а да не осећам велику одговорност пред онима који су пре 70 година, с дивљења достојном вером и моралном одговорношћу, усвојили овај документ као одговор на ужасе и страхоте које су људи у име своје расе, вере и нације били спремни да учине људима друге расе, вере и нације, те као заговор једнакости и слободе сваког човека и народа, као и равноправности у добробити сваког појединца и сваке државе. Такође, морам истаћи да је човек и његов свет након усвајања ове величанствене Декларације почео постајати бољи него што је био пре ње, иако она никада није била скуп обавезујућих правила за појединце и народе. Истовремено, драга браћо и сестре, дубоко сам обузет, а сигуран сам да у томе нисам усамљен, забринутошћу због тога што се последњих година и деценија ова идеја људских права неретко претвара у средство за наметање воље моћних над мање моћнима, развијенијих над мање развијенима. При том, то наметање не повећава добробит људских права, већ често узрокује хаос, немире, ратове, те покреће милионе на избеглиштво и миграције. Сигуран сам, драга браћо и сестре, да делите моје скромно уверење о томе да употреба људских права као средства за постизање било које врсте доминације директно руши дух Опште декларације. Декларација о људским правима пред нас поставља тежак, али никако не и безнадежни задатак заједничког тражења баланса измедју прогреса у сфери поштовања права личности и мањина, с једне стране, и очувања националног, културног и верског идентитета појединачних народа, с друге. Такође, не могу, а да не изразим забринутост због појаве одступања па и одустајања од вредности људских права у нашим европским земљама, на Балканском полуострву, у неким земљама бившег Источног блока, те у ратовима обухваћеном делу света, и с времена на време, обнављања идеологијâ због којих је Општа декларација и донета. Охрабрен сам тиме што сте и ви то препознали, па сте недавно великом већином донели Декларацију против говора мржње и обнове неонацистичких и неофашистичких политика, те нормализације фашизма, расизма, ксенофобије и других облика нетолерације у Европској унији. Као човек који долази с простора бивше Југославије, из Хрватске, са искуством страхота Другог светског рата и ратног распада заједничке државе, морам вам рећи да с надом и зебњом гледамо у вашем правцу. Ми наше најсвежије ране, уопштено говорећи, нисмо залечили, нисмо обновили поверење, посебно међу младима, на начин на који сте многи од вас то учинили у односима између ваших народа и држава. Кренули смо у то. Посвећени смо томе. Лично сам посвећен томе. Наша помесна Црква промовише екуменски, међурелигијски и светоназорски дијалог, брине за обесправљене и апелује да се свугде и увек поштују људска права и достојанство. Али ме брине то што, иако смо посвећени зацељивању свежих рана и одмицању од идеологија распада заједничке државе, примећујемо обнављање говора мржње и историјског ревизионизма којем је циљ рехабилитација поражених покрета, домаће варијанте нацизма и фашизма, и негирање њихових злочина. Такво негирање жртава концентрационог логора Јасеновац или појединих логора за децу који су за време Другог светског рата постојали на подручју тадашње Независне Државе Хрватске, у данашњој Хрватској представља озбиљну претњу свему у шта ми хришћани и сви људи добре воље верујемо и свему што су наши преци хтели и постигли Општом декларацијом о људским правима. Несумњиво, Устав Републике Хрватске, законодавни оквир који се тиче заштите људских и мањинских права као и антидискриминацијски закон, којима се прописују општа забрана и кажњавање сваког ко позива на употребу насиља, на националну, верску или расну мржњу и било који други облик несношљивости, дуже од деценије уназад, усклађени су са највишим европским стандардима и обезбеђују предуслове за модерна демократска достигнућа у поштовању људских права и људског достојанства. Упркос томе, године иза нас сведоче о све учесталијем кршењу људских и мањинских права, бележе говор мржње и ширење етничке нетрпељивости у јавном простору, затим бројне физичке и вербалне нападе усмерене према лицима српске националности у Хрватској, без обзира да ли се ради о јавним личностима, грађанима, женама и мушкарцима, младима или старијој популацији. У годинама након уласка Републике Хрватске у ЕУ (2013.) број пријављених инцидената се повећао, стога апелујемо на хрватску владу да спроводи ове благотворне законе које имамо и који штите сваког грађанина. Припремајући се за наступајуће ЕУ изборе у мају, ово би подстакло посланике да се не користе говором мржње против мањина или већина како би добили гласове. Актуелна Влада Републике Хрватске је привржена заштити људских и мањинских права, стога и ужива подршку представника мањина. У поступањима Владе и њеног Премијера можемо препознати труд и добру намеру и зато изражавамо молитвену подршку и наду да ће имати истрајности, одлучности и храбрости за деловање конкретним корацима, а зарад промовисања демократских, европских вредности и цивилизацијских тековина препознатим Општом декларацијом о људским правима. Јер како каже шпански социјални мислилац Хосе Ортега-и-Гасет, „цивилизација је пре свега воља за суживотом“. Међутим, воља за суживотом представља као обавезни предуслов признавање другоме права на живот и општа људска права. Молим се Богу, поштоване посланице и посланици, да ви будете још снажнији у вашем определењу и деловању да не само сачувате, него да и даље изграђујете и унапређујете Европску унију као простор мира, толеранције и равноправности. Такође се молим Богу да се и ми на европском југу одупремо демонском искушењу идеологије чисте нације и тла. Молим се Спаситељу нашем Исусу Христу, који се управо у ове дане рађа, да би свој небески мир донео међу нас, да сви постанемо браћа и једни другима ближњи. Јер вера хришћанска нас учи да: „нема више Јевреја ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте сви ви један човек у Христу Исусу“ (Гал 3, 28). Бог вас благословио! Фото: Emilie GOMEZ, Европски Парламент 2018.

Мирна и званична посетa Његовог Блаженства патријарха Јована X од 11. до 19. октобра 2018. године Београд, 19. октобар 2018. - Ова историјска посета, прва откако је православни антиохијски патријарх Теодосије VI посетио Београд, остварена је у контексту тешких и болних околности са којима се суочава Православна Антиохијска Црква у Сирији, Либану и на Блиском Истоку, а и с обзиром на кризу с којом се суочава Православна Црква данас, када се убрзано дешавају ствари на начин који узнемирава и који би могао проузроковати трајне штетне последице по свезе општења, мира и јединства између браће. 1. Ова посета је била важна братска прилика да се браћа састану и да Српска и Антиохијска Црква загрле једна другу и проуче разна питања која су заједнички чиниоци у њиховом служењу и сведочењу Цркве у данашњем свету у кризи. Такође, то је била прилика да се обави братска консултација између обеју Цркава о начелним православно-црквеним питањима и о средствима како да се избегне продубљивање расцепа између браће, као и о захтевима потребним да се консолидују усредсређени процеси и задобије консензус међу Православним аутокефалним помесним Црквама. 2. Разговори између двеју Цркава били су потхрањивани високим степеном духа заједништва, љубави, мира и отворености и на тај начин су почивали на истинским црквеним начелима која треба разлучити од унилатерализма и приступа потхрањиваних интересом, а која чињеница је породила консензус и хармонију између двеју Цркава. Две делегације су размотриле сличне облике живота у историјском опиту сваке, Српске и Антиохијске Цркве, с обзиром на то да би се свака од њих могла сматрати за „сведочећу“ Цркву и мученичку Цркву која и даље, упркос тешкоћама и страдањима, сведочи о Истини и о Христу у свом аутентичном историјском друштву и у свету. Разговори су обухватали међусобне односе између двеју Цркава и начине како да се они развијају и унапређују. Потврђена је важност обнављања међусобних црквених односа, као што су, на пример, погледи на богословско школство, академску и културну сарадњу и друго. Две Цркве су истакле да ће се мирна посета коју ће се Његово Блаженство патријарх Иринеј учинити Антиохијској Патријаршији остварити у времену пред нама. 3. Две делегације су размотриле сталне напоре која Српска Црква предузима на свим нивоима како би очувала своје историјско, духовно и национално наслеђе, нарочито на Косову и Метохији, које је историјско извориште Српске Цркве. Обе делегације су истакле важност подршке овом напору, сходно начелима о људским правима, мирној коегзистенцији између цивилизација и религија и у складу са међународним законима и поретком, а с озбиром на значај српског наслеђа за историју и егзистенцијалну свест Српске Цркве, њене садашњости и будућности. 4. Антиохијска и српска делегација размотриле су тешко и болно стање с којим се Антиохијска Православна Црква суочава у Сирији и Либану и у другим државама и друштвима Блиског Истока, која пате од убистава, тероризма, разарања, присилног расељавања становништа, емигрирања и разних облика политичке и друштвене нестабилности, што погађају људе у њиховом достојанству, слободи и у свакодневном животу. Две делегације су поново истакле чињеницу да је хришћанско антиохијско присуство на Истоку аутентично, да иза себе има две хиљаде година постојања и да тамошњи хришћани нису и не могу се сматрати мањином у овом региону него су народ са историјским изворним атрибутима који живи у државама и друштвима и интегрални су део историјског, друштвеног ткива овог региона и антиохијског простора. Они и надаље остају тамо и строго су везани за своју земљу и своје сведочење у овом централном региону света. 5. Две Цркве су снажно истакле важност подршке Антиохијској Цркви у свему ономе што ће ова апостолска Црква и даље чинити у њеном сведочењу спасења на Блиском Истоку, у томе да народ остане на свом огњишту и буде партнер при изградњи грађанске државе која православне хришћане чини једнакима, са истим правима и обавезама које имају и други грађани. Обе Цркве сматрају да је једино могуће решење да се на миран начин окончају све трагедије држава овог региона, да се остане у дијалогу и у прихватању другога и његове различитости, као и у започињању отвореног дијалога и неговању мирне коегзистенције између свих страна обезбеђивањем једнаких права и обавеза међу грађанима. Више него икада, промовисање мира и уважавање верске различитости јесу два значајна чиниоца за ширење мира широм Блиског Истока. 6. Обе Цркве жале због трајног и најдубљег ћутања поводом отмице двојице јерараха из Алепа, митрополита Павла Јазигија и митрополита Јована Ибрахима. Већ дуже од пет година свет као да је заборавио овај значајан хуманитарни случај. Обе Цркве упућују апел свим локалним, регионалним и међународним инстанцама и организацијама да хитно предузму даље праћење овог предмета, да открију судбину двојице јерараха и учине све што је могуће да они буду ослобођени и да се врате у своје епархије и међу своје вернике. 7. Обе Цркве, Српска и Антиохијска, жале због сукоба између Антиохијске и Јерусалимске Патријаршије услед одлуке ове друге да изабере и хиротонише архиепископа Катара који се налази у историјској канонској црквеној јурисдикцији Антиохијске Патријаршије, а што још није разрешено. Две Цркве изражавају жаљење и због тога што последице овог сукоба по цело Православље нису узимане у обзир на време код свих других Православних Цркава без обзира на ставке у договору постигнутом у разговорима двеју Цркава у јуну 2013. г. у присуству и посредовањем Васељенске Патријаршије и грчког Министарства спољних послова, а који договор је документован код споменутог Министарства и у дописима Васељенске Патријаршије, чиме се признало да постоји договор и његове ставке. 8. Српска и Антиохијска Црква изражавају велику забринутост због опасности од отуђивања, поделе и издвајања које данас прети помесним Православним аутокефалним Црквама услед једностраних одлука које се тичу основице консензуса и братских односа између ових Цркава и угрожавају њихове свезе јединства и утицај сведочења Православне Цркве у данашњем свету. Две Цркве сматрају да је садашњи историјски тренутак веома тежак и осетљив. Овај тренутак захтева више него икада много мудрости, стрпљења и духовне будности како би се очувао мир Православне Цркве и њено јединство, и спречило да то ескалира, свесно или несвесно, у јаме политичких секира и политичких интереса државâ, а које чињенице ће се одразити на православно сведочење у данашњем свету и ослабити га. Из овог разлога две Цркве изјављују следеће: А. Јединство хришћанског православног света и његов мир предао нам је у наше руке Исус Христос. Стога, две Цркве тврде да је јачање јединства Православне Цркве ствар од велике важности, јер из разлога што је Црква данас изложена разним опасностима и изазовима које јој данашњи свет причињава својим супростављеностима и поделама и својим разним друштвеним и егзистенцијалним утицајима на људе. Б. Није могуће спроводити у животу јединство вере, у опипљивој стварности, и ефикасно сведочити пред људима у данашњем свету растрзаном егзистенцијалним и друштвеним тензијама уколико Православна Црква не пројављује свету своје црквено јединство речима и делима, саборношћу, сагласјем и начином доношења одлука који почива на традиционалном канонском поретку Православне Цркве и на консензусу Православних Цркава без обзира на њихову величину. Православна Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска, а није федерација или конфедерација Цркава које би биле одвојене и независне једна од друге, које би поступале на основу својих интереса и свету давала утисак да је та група Цркава у сукобу, у расправи и у отуђивању једних од других. В. У контексту тога да је данас Православна Црква универзално присутна свуда у свету, православно сведочење захтева, данас више него икада, посебну отвореност, разговоре, размену стручног мишљења и опит предањске канонске саборности између свију Православних Цркава како би оне удружиле своје сведочење у данашњем свету. Из овог разлога две Цркве истичу да интерес Православне Цркве и захтеви за очувањем свеза јединства и општења у братству, љубави и миру између Православних Цркава које су удови једнога тела (Тела Христовог), захтева самокритичко разматрање свих једностраних процеса, одлука, али захтева и озбиљно, делотворно и постепено обнављање духа јединства, сагласја, саборности и примену начела консензуса при приступању и одлучивању по заједничким питањима међу Православним Црквама, међу којима су и одлуке које се тичу црквене аутокефалије, на основу начела православне еклисиологије и канонског поретка. Г. Једино је православна саборност делотворан начин да се избегне да конфликтна питања између Православних Цркава не пређу у чиниоце отуђења, поделе и издвајања међу њима, чиме би се запретило јединству васколиког православног тела. Једино здрава саборност која почива на првом месту на евхаристијској Чаши истог Причешћа јесте основица и подлога. Опасно стање у православном свету, настало услед стања у Украјини, не може и даље потрајати, а да не настане стање трајне поделе између свију чланова Православне Цркве, а што је од штете по свезу мира у православној плироми и по њено сведочење у данашњем свету. Из овога разлога, а с обзиром на хитну потребу да се избегне даља ескалација садашње кризе, српски и антиохијски Патријарх апелују на свога сабрата, Његову Свесветост Васељенског Патријарха, да успостави братски дијалог са Руском Православном Црквом како би се, уз братску подршку и учешће свих других предстојатеља помесних Православних аутокефалних Цркава, разрешио сукоб између Цариградске и Московске Патријаршије и вратила свеза мира у Православној Цркви. ЗА СРПСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ ЗА АНТИОХИЈСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ПАТРИЈАРХ ЈОВАН Х СПЦ View full Странице

Министар одбране Александар Вулин присуствовао је данас на аеродрому „Батајница“ дочеку припадника Оружаних снага Сједињених Америчких држава, који ће са припадницима Војске Србије, у наредним данима, реализовати заједничке падобранске активности. Министар одбране Александар Вулин присуствовао је данас на аеродрому „Батајница“ дочеку припадника Оружаних снага Сједињених Америчких држава, који ће са припадницима Војске Србије, у наредним данима, реализовати заједничке падобранске активности. Осим министра, америчке падобранце на батајничком аеродрому дочекао и заменик амбасадора САД Курт Донели, заменик команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране бригадни генерал Сава Миленковић и командант Специјалне бригаде бригадни генерал Зоран Величковић. У наредних пет дана у склопу међународне војне сарадње око 250 припадника Војске Србије и 173. падобранске бригаде Европске команде оружаних снага САД, која је иначе стационирана у Вићенци и Рамштајну, реализоваће заједничку падобранску вежбу. Према плану, на аеродромима Батајница, Ковин и Лисичији јарак планирана је припрема ваздухоплова, обука у десантирању падобранаца, као и заједничко десантирање из два америчка авиона Ц-130 „Херкулес“. Падобранци ће бити десантирани америчким падобранима МЦ-6, који има делимично управљиву куполу и падобраном Т-11.

У оквиру посете делегације Националне гарде Охаја, у капели светог Луке Симферопољског на ВМА је служена заједничка света литургија. Литургију су служили Слађан Влајић, главни војни свештеник у Војсци Србије и православни свештеник из Националне гарде Охаја отац Џејмс Сајзмор. Заједно са њима служили су војни свештеници из Команде за обуку отац Селимир Вагић и војни свештеник из Друге бригаде из Краљева отац Стеван Стевановић. Литургији је присутвовао и пуковник Ендрју Акино, главни капелан Националне гарде Охајо. – Данашњом заједничком литургијом, која је била посвећена помену на јасеновачке жртаве у Другом светском рату, ми се сећамо и нашег савезништва и онога времена кад смо се на једној страни борили против истог зла – рекао је после литургије Слађан Влајић, главни војни свештеник у Војсци Србије. Отац Џејмс Сајзмор истакао је како му је била велика част и привилегија што је вршио службу са својом браћом. Уживао је свим срцем, како је рекао. Развој верске службе један је од сегмената у оквиру сарадње Националне гарде Охаја и Војске Србије. Та сарадња почела је 2010, посетом наше делегације Националној гарди Охаја и Вашингтону. Сада су први пут дошли и њихови војни свештеници. – Претходних дана имали смо занимљиве разговоре и били у прилици да чујемо о активностима и искуствима у раду америчких војних свештеника, посебно у оном делу послова које обављају као штабни официри. Верска служба у Америци постоји непрекидно од 1776. године тако да су драгоцена искуства која они имају у војничком смислу – рекао је пуковник Стевица Карапанџин из Управе за људске ресурсе Генералштаба ВС. МОРС