Најбољи чланови

Imam potrebu da vam opišem situaciju u kojoj se nalazim, položaj mog naroda, a najtačnije moje porodice. Nadam se da me nećete pogrešno shvatiti i da mi nećete ovo izbrisati. Kao što vidite zovem se Radovanka, imam 17 godina i živim u Bosni. U malom gradu za koji vas bar 90% nikada nije ni čulo, a to je Zavidovići, nekada vrlo poznat po fabrici "Krivaja" koja se bavila preradom drveta i gradnjom kuća. Prije rata ovdje su živjeli narodi sve tri vjere, nikada se nije pravila neka razlika zbog imena i naravno nije dolazilo do sukoba. Kada se zaratilo moja mama sa mojom sestrom(tada 2godine) i bratom(2mjeseca) odlazi u Republiku Srpsku, a tata na liniju. Ne moram vam pričati kako im je bilo, život u tuđoj kući bez ikakvih primanja ni pomoći, dvoje male djece, jednostavno borba za puko preživljavanje. Na kraju rata i ja sam se rodila, tu smo ostali do moje 4 godine kada su roditelji odlučili da se vratimo u Zavidoviće, grad koji je tada bio bez ijedne srpske kuće.... Nakon samog povratka stizale su nam prijetnje da ćemo svi biti zaklani, da se vratimo u RS i da više nemamo šta tražiti u "muslimanskom" gradu. Moji brat i sestra su već krenuli i u školu, takođe stalno su ih odbacivali, nazivali pogrdnim imenima, a moj brat se zove Radovan pa tek zamislite tu situaciju... Ja sam ipak imala više sreće ali sam takođe imala neprijatnih situacija kada su mi govorili da je moj tata ubio njihovog oca i slično. Dolazi vrijeme i mog polaska u školu, naravno jedina sam bila druge vjere, pomalo sam se stidila toga jer su me svi odbacivali i izbjegavali. Kako je prolazilo vrijeme situacija se poboljšavala ali sam bila uskraćena za neke vrlo bitne stvari poput časa vjeronauke. Moj tata je nakon 2 godine odlučio da traži od škole ali i popa da nam priušte bar čas vjeronauke, a to je pop odbio jer nije htio održavati čas zbog samo troje djece. Opet poraz, osjećala sam se manje vrijednom, nisam znala ništa o svojoj vjeri osim nekih bukvalno najosnovnijih činjenica. Sama sam odlazila u crkvu i na liturgije iako skoro pa ništa nisam shvatala osim to da meni i mojoj porodice Bog daje neizmernu snagu i sigurnost. Odrasla sam okružena džamijama, ezan mi je postao uobičajan zvuk ali zato crkvena zvona su se vrlo rijetko čula, a i crkva je bila "odvojena" od grada. Uvijek ću se sjećati situacije kada smo na Božić išli u crkvu, a grupa policajaca je stajala ispred ulaza. Pokušavam sama sebe uvjeriti da su nas samo čuvali ali i dalje me to strašno pogađa. Na službi bude samo 5-6 ljudi.. inače sve bake i ja jedina mlađa osoba. Nakon 2-3 godine vratilo se par srpskih porodica ali u obližnja sela, naravno niko od njih nije imao djecu... postepeno sam sklapala neka prijateljstva, ostvarila kontakte sa drugim ljudima ali i odnos muslimana i srba se poboljšao. Ne mogu reći da je i sada na zavidnom nivou ali je ipak bolje.. Pomirila sam se sa činjenicom da sam jedina Srpkinja u školi, da ne idem na vjeronauku, da sa drugaricama ne mogu otići na pričešće ... Da napomenem naš pop je zadužen za još 3 grada i sva obližnja sela, nemamo liturgiju svake nedelje, u crkvu ne možemo ući kada hoćemo tj otvorena je samo jednom u 2-3 sedmice. I ovaj pop nas je htio napustiti i otići u RS ali mu njegovi nadležni ne daju. Dokle god je pop u ovom gradu biće i mene u crkvi pa makar i jedina bila na bogosluženju ( i to se dešavalo). Sada već za Božić i Vaskrs dođu na liturgiju i oni koji su davno napustili ovaj grad, a crkva bar 2 puta godišnje bude puna. Sada moja sestra živi u Beogradu ima svoju porodicu i često dolazi u Zavidoviće, moj brat je postao vrlo uspješan kuhar iako ima samo 20 godina, a ja sam učenica Gimnazije. Nakon svega i dalje ne znam puno o mojoj vjeri i mom narodu ali se trudim, molim Boga da me usmjeri ka pravom putu vjere i da mi jednostavno pomogne. Također, nakon svega ponosno nosim krst i brojanicu bez imalo stida. I hvala vam ako ste ovo bar pročitali.

Нека би ти милостиви Господ во вјеки био на помоћи, Радованка! И теби, мила сестро, и свим православним Србима у Босни.

Канда те нека цура неће... :bla:

Molitva i odlazak u crkvu su mi i podarili snagu da sve ovo izdržim. Svi pričaju o položaju Srba na Kosovu, a nas u Bosni su skoro pa i zaboravili, no nebitno. Nije baš da volim svoje ime ali hvala

Сестро, ја ти се дивим што у таквој ситуацији идеш у цркву. Не мислим само на то што су око тебе муслимани, него и то што немаш друштва са ким би могла ићи у цркву или причати о тим стварим. Само издржи. Успут, лепо име (имењакиња )

Док се молим ,на Литургији,осећам мирис тамјана,вина,хлеба,осећам промају,осећам како народ жамори и шушка,осећам црквењака како се осећа на лук,осећам бол у леђима,осећам када хор фалшира... Да ли сте мислили на таква осећања или ...?

Ime ti je drago djete prelijepo. Ona koja asocira na radovanje. Ja volim one koji se raduju. Ja molim Boga da se svi ljudi vrate na svoje. Bosna je zemlja i tvojih djedova kao i mojih i ti si sine svoja na svome. Probleme koje si imala imaju i svi povratnici. Osuđujem svaku ružnu riječ koju si doživjela. Huligane koji vrijeđaju po nacionalnoj osnovi treba najoštrije kazniti.

Па ово је да ти срце пукне, никада немој да поверујеш да тиме можеш да изазовеш некакву нетрпељивост и мржњу, ти, жртва проклетих и злих намера, никада. И никад не веруј џелатима кад причају да су жртве а знаш да су џелати.

Nema veze sa celibatom. U Islamu je statistika bolja jer je pedofilija zakonita: brak devojcice od 12 i magarca od 50 godina, a i da se dokaze silovanje zeni je potrebno je od 3 do 5 muskih svedoka, ako ih nema onda se zena osudjuje na smrt jer je "lazno" optuzila svog silovatelja. Pa ti bato dokazi seksualni delikt

Радованка, уљепшала си ми вече својом добротом. Хвала ти. Ако нешто нисам побркала, ти си око 12км од Маглаја, ако си у прилици да одеш, тамо има литургија сваке недеље, слободно се позови на моје име код свештеника и попадије, можеш се дружити с њима бар тај један дан, млади су, схватиће те. Ја ти само толико могу помоћи, а волила би да могу и више јер имам кћерку твојих година и за разлику од тебе има и друштво и вјеронауку и цркву на 2 мин од куће и видим у коликој је предности а није јака као ти. Хвала још једном.

Из молитве не треба тражити никаква осјећања. Ко је упоран да у молитви тражи осјећања, доћи ће врло броз до питања знакова, а кад дође до питања знакова прелест је већ пред вратима. Неко ће доћи и рећи послије молтиве, ако се лијепо осјећа, а вјероватно ме посјетила благодат...а кад ће бити другачији негативна осјећај, биће онда јао ђаво ме искушавао. Молитва укључује мождану активност, и ако се обавља врло често и редовно то може довести до другчијег стања свијести које ће бити праћено и разним осјећајима како психичким тако и физичким. Због тога су се монаси строго придржавали упута искусних молитвеника и радили молитве према послушању. За мирјанина молитва треба да је једноствана, као пјесма. Оче наш, богородице дјево, царице тишине, људи ликујте..Пјесма може замјенути молитву. Поготово у нашем данашњем урбаном и убрзаном животу, богомољачке пјесмице су такођер врло погодне као молитвено средство, било кад и било гдје.

@Željko, Nemoj tako. Vole oni nas i hoće nas, ali mi smo krivi što su nas bombardovali 1944-te, pardon, 1999-te godine. Da nismo maltretirali jadne Šiptare i da smo lepo dali svoju teritoriju, vojsku i devojke NATO snagama na korišćenje i upotrebu nebi bilo nikakvih problema. Ali ne, mi budući da imamo divljački mentalitet te moderne i civilizacijske zahteve nismo hteli da prihvatimo. I sad su nam kao oni krivi, ma daj.

Баба Јага - у Словенској митологији једна баба вјештица , зла и ругобатна и вероватно ретардирана.

Хтели ми да признамо или не, молитва је оружје којег ни храбри не би требали да се одричу. Сваки дан буде другачије. Некад се у молитви осећам буквално тополоту око срца и тако спокојство да све бриге овог света нестану за тили час. Другим данима ми се ум косне разних мисли...а ја тад покушам још боље и још јаче. Када ми се деси да у молитви осећам хладноћу мога срца, онда почнем да тугујем због тога и Бог ми понекад пробуди моје успавало срце. Дешавало се да сам недуго након молитве увиђао њене плодове како на другима тако и на себи. У њену моћ сам се уверио када сам изговоривши једну реченицу од срца упућену молбу Господу био излечен од болести која не тако ретко одводи људе у смрт. И после свега тога често заборавим на све то и када имам све што ми треба моја молитва постане слабија...То је заиста као и цео наш живот непрестана борба.

Тужно је да нема Срба тамо гдје су некада вијековима живјели, гдје још има трагова њиховог постојања. Баш зато је потребан попис становништа, да престану све приче, да се види колико људи живи тамо гдје су били 1991.године. Теби Радованка, нека Господ да снаге да издржиш до краја гимназије, а после кад дођеш у БГ биће ти одвратни аутошовинисти.

Не кажем да треба или не треба да мењаш име, то је твоја лична одлука, али буди сигурна да никакву судбину нећеш променити ако то урадиш. Ма колико да је та жена побожна, за судбину није у праву. Судбина не постоји, сама си њен кројач.

"На готово"?? Да ли си икада живео у иностранству дуже од 2 недеље? Не да није "на готово" него је најчешће и далеко теже него овде где сви говоре твој матерњи језик, где скоро свако има "везе и везице". Тамо нема ничега од тога. Једина разлика је што је тамо лакше дисати због тога што многи проблеми који овде постоје су одавно (вековима) решени, пре свега фунцкионално независно судство и јасно одређен и спроведен концепт личне својине. Због тога су људи који оду ради да се "потруде" много више него што би овде морали, али бар не морају да трпе поквареност, завист и криминал српске паразистске касте државне управе и њених "јавних предузећа". И на крају, то што људи "гласају ногама" није ништа чудно, а још мање "неморално" и вредно осуде. То је једноставно слика и прилика друштва у коме живимо, његова реалност. То би се десило у сваком другом друштву на свету под тим околностима, нисмо ми због тога ништа бољи или гори.

naravno da ima toga, ali nije to ono sto preovladjuje u crkvi...mislim da nema osobe koja taj"elitizam'' nije osetila, ali stvarno, sto vise duhovno napredujes sve manje ces ga primecivati i dozivljavati....to je prosto jedna normalna stvar u nasoj crkvi....ali kad prestanes da joj pridajes znacaj, nestace sama po sebi....i vidéces oko sebe bracu i sestre koji su ti blagonakloni...misli samo na Hrista, i On cé te okruziti divnim ljudima kojih stvarno ima....

значи оће те цура? супер шала све што је за "изузетне" треба препустити "изузетнима", нађи своје људе и мене нису хтели "изузетни" у разним подручјима, ал сам ја нашао своје изузетне grouphug1

Student odgovorio Dobrici Ćosiću Izvor: Peščanik Beograd -- Posle pisma Dobrice Ćosića, u kome poziva studente da se vrate u otadžbinu, stigao mu je odgovor Miloša Ćirića, studenta Univerziteta umetnosti u Beogradu. Nepoštovani Dobrice Ćosiću, Pročitao sam vaše pismo. Obraćate se studentima, doduše onima koji su već u inostranstvu, ali pretpostavljam da i ja, bedni student iz Srbije, imam pravo da vam na pismo odgovorim. Utoliko pre što planiram da iz ove zemlje odem, ne zbog ‘ljubavi prema profesiji’ kako vam se jadno pravdaju studenti okupljeni u fantomskoj Organizaciji srpskih studenata u inostranstvu, već upravo da pobegnem od vas, vama sličnima i posledica do kojih je vaša politika dovela i učinila život u ovoj državi nepodnošljivim. U prvoj rečenici svog pisma kažete: "Pretpostavljam da vi očekujete od mene istinu o stanju srpskog naroda danas i viziju njegove budućnosti". Ne. Tako nešto ni u ludilu od vas ne očekujem, ali vi ipak verujete da je to istina. Iako vaša zaljubljena obraćanja sebi samom nisu novost, ovakve me rečenice uvek nasmeju. Ostatak pisma je ozbiljan, mračan i turoban, liči na svog pisca, a vi ste takav patetični utisak očigledno želeli da ostavite. Zašto me ne zanima nijedna reč koju ste u ovom pismu napisali, a koje vidim kao deo vaše nepotrebne borbe za promociju, vaše osvajanje javnog prostora koji vam se ionako decenijama nudi? Prvo, dela pisaca rasista ne čitam. Čoveka koji, navešću samo jedan primer, kosovske Albance naziva političkim, socijalnim i moralnim talogom Balkana, posle terora koji je nad njima sprovela država na čiju je politiku imao odlučujući uticaj - ne treba pitati za sudbinu studenata, ne treba ga pitati ni za šta, osim ukoliko se taj razgovor ne odvija u sudnici. Drugo, pogubni uticaj koji ste imali na stanje srpskog društva u kome sam imao nesreću da se rodim, neki od nas nisu zaboravili. Iako ste se, u cilju rehabilitacije svoje biografije, u javnosti nedavno samoproglasili disidentom, što je - možda toga niste svesni - izazvalo salve gorkog smeha u publici, vi ste saučesnik u zločinima koji je ova država činila prema drugima i prema sopstvenim građanima. Vi ste deo intelektualne vertikale koja je podupirala genocid i etnička čišćenja. Vaša karijera je višedecenijska, uvek ste se isticali - od delovanja u komunističkoj partiji Jugoslavije, preko pisanja manifesta srpskog nacionalizma - Memoranduma SANU, koji je bio ideološka osnova za ratove koje je vaše rukovodstvo vodilo na prostoru bivše Jugoslavije, potom na položaju Miloševićevog predsednika ratne SRJ, pa sve do današnjih dana, svojim uticajem na sve izabrane lidere - od Đinđića, koji vam je uvek bio sumnjiv, preko Koštunice, u koga ste polagali najveće nade, zatim Tadića, vašeg miljenika koji vas je, ako ćemo pošteno, najviše slušao, do Tomislava Nikolića, na kome biste imali još da poradite. Vi, kako poetično u pismu studentima kažete, i vaša "duga senka" ste odgovorni za stanje u kome se ovo društvo decenijama davi. Vi ste, naime, odgovorni jer studenti i drugi mladi ljudi, često i sa kompletnim porodicama, beže glavom bez obzira iz ove zemlje. Licemerno je i perverzno da se baš vi javljate sa savetima studentima, prekornim tonom, da ih učite pameti i pozivate da se vrate. Sebi ste dodelili pravo koje vam ne pripada, i ja vam to pravo ovim putem oduzimam. Vi to nećete ni osetiti, iza vas stoje hiljade ljudi, mediji koji vas promovišu, visoka politika, akademija. Jedini ispravan razlog za studentske proteste u Srbiji danas bila bi borba protiv vas i nasleđa vaše politike. Nikakvi bolonjski bodovi, stanje u menzama ili visoke školarine, već laži i mržnja koju prema pripadnicima drugih naroda i dalje u svom delovanju prosipate i otkrivanje istine o najstrašnijim zločinima koje je rukovodstvo čiji ste guru bili počinilo na teritoriji bivše Jugoslavije. Vi ste, to priznajete, čovek prošlosti. Ja dodajem, najmračnije prošlosti moderne srpske istorije. Zvučaće vam čudno, ali ovim pismom sam u stvari hteo da vas ohrabrim da se opustite i ne brinete za nasleđe svoje politike. Ono je duboko ukorenjeno, posebno među mladima, o čemu govore sva istraživanja koja su prethodnih godina sprovodile brojne organizacije. Kada dođe i vaš čas, za vama će ostati stotine hiljada mladih koji skoro jednakom žestinom kao i vi mrze kosovske Albance. Isti broj nikada neće saznati odgovornost sopstvene države za genocid u Srebrenici, za hiljadu šesto i jedno ubijeno sarajevsko dete, ni za masovne grobnice u njihovoj lepoj Srbiji u kojima su i dalje stotine neotkrivenih leševa kosovskih Albanaca. Neće saznati ni ko je odgovoran za poslednji ratni zločin, atentat na Đinđića. To su rezultati vašeg višedecenijskog delovanja, i treba da budete zadovoljni, postigli ste svoj cilj. Vaš zločin je savršen. Zar vam nije dosta, Ćosiću? link

Изгледа да имам доста мушких хормона, најбоље се одморим кад сједем пред ТВ и ћутим, не одговарам ником на питања, само кажем пустите ме бар пола сата.

Велики празници и свечани дани могу да покажу колико су нам далеки и они које сматрамо најближима. Иво Андрић

никада током молитве нисам имала ниједно слично осећање.....па и на самом почетку....а нарочито мислим, кад се неко моли Богу , да је верник и да му овако нешто не пада на памет....напротив....из свег срца и душе Му се молиш, желиш његову помоћ јер знаш да си без Њега ништа, и да ти само Он може помоћи...желиш да осетиш Његово присуство , да чује твоје молитве и да их услиши... оно што мене мучи то је расејана молитва....и што више желим да се ту поправим, све мање успевам....али сам ипак упорна....знам да ће Милостиви Бог и то примити... дакле, молитва треба да буде наше дисање.... а што се тиче љубави, посети теме о љубави на форуму....помоћи ће ти.... не бих желела да окарактеришем људе који мисле о љубави - фуј.... љубав је суштина нашег живота и без ње је немогуће живети...и треба је непрестано исказивати , показивати и ширити.... значи формула гласи: ЉУБАВ + МОЛИТВА = ЖИВОТ

То је нормално сасвим, део борбе и фаза која се мора проћи код оних који се уче молитви. За те осећаје су помало кривеи наше савремене књиге о молитви, које су поприлично лоше написане. Наравно, не само оне. Код отаца пустињака (као људи који су највеће време свог живота и дана посвећивали уметности молитве) тога нема, већ је у питању мушка борба са самим собом и са помислима. Крвава борба - како они кажу. Молитва се треба ослободити од сентименталности, а поготово од мекуштва и осталог. Треба да буде мужаствена, малтене ратничка. Умиљење од благодати је нешто сасвим друго, па тиме и љубав која је благодатна бива нешто сасвим другачије од љубави која је природни сентимент.

kad novotarci listaju bibliju

Три дана се борим да не отворим овај текст, на фб нема ко није објавио, сад сам се покајала што отворих и овде. Одвратан је, грозан. Да Бог да да му Србин буде зет и да мора живити код зета у Београду.

Hvala ti za ovu intimnu ispovest. Zanimljivo je primetiti da ovde nije toliko akcenat na nekim ipak ociglednim stradanjima koliko na tvojoj zelji da budes liturgicna. To samo pokazuje snagu tvoje licnosti i vere. Nadam se da ce te Bog jos vise ukrepiti i prosvetliti.

Али, "небеска објава", у хришћанском искуству, није дошла у виду књиге. Та објава је богослужбено, животно искуство Бога. Књига (Библија) настаје тек као плод тог искуства. Исус је апостолима оставио Литургију (Тајну вечеру) а не Књигу. Хришћани су, као плод имања тог Исусовог дара, написали Књигу.

За време српског конзула у Солуну Павла Денића, када су Срби водили борбу са Бугарима и Грцима, на хиландарском метоху у Солуну успели су да подигну цркву Св. Саве, коју су Турци толерисали и признавали сматрајући да манастир има право да на свом метоху има цркву, с тим да црква не сме да има куполу. О њеној изградњи нам сведочи војвода Василије Трбић у својим Мемоарима: „Ми Срби имали смо српску цркву на најлепшем месту у Солуну, на такозваном хиподрому, у непосредној близини Беас Куле. Ова црква је метох манастнра Хиландара. Ту је некада био један стари, полусрушени конак, у коме је једна собица служила као капелица, где се један духовник молно Богу и читао молитве вернима и, ако би било нешто прилога, слао их је манастиру Хиландару. Када је 1896. отворена српска школа у Солуну, против чијег су стварања били подједнако ангажовани Грци и Бугари, а Србима је била потребна црква исто тако као и школа, онда се поставило питање да се у овом метоху манастира Хиландара направи црква. Хиландар је био у бугарским рукама, па његов сабор, састављен од самих Бугара, није хтео ни да чује да се овај метох уступи Србији, која ће ту подићи српску цркву. За то место, у том солунском метоху, јавио се архимандрит Василије који је дуго година био у хиландарском метоху у Нишу [...] старци у Хиландару једва су то дочекали и дали му такозвану манастирску Грамоту, с којом је он имао да се јави грчком митрополиту у Солуну и турским властима [...] Чим је архимандрит Василије дошао у Солун за настојника тога метоха, дошао је у везу са српским конзулом. Од једне старе куће, у којој је била такозвана масларница, тојест, млин у коме се мељу маслинке и цеди зејтин, који је давао извесне приходе манастиру, решили су да подигну цркву. Али пошто је за грађење цркве изнова било потребно ако не друго, оно бар одобрење хиландарскога сабора, архимандрит Василије и српски конзул, мислим да је тад био Павле Денић, решили су да од ове маслинарнице направе цркву. Пошто су избацили млин за маслине и пресу за цеђење зејтина, почели су рад. Најмили су неке Грке који су товарили земљу у сандуке и на магарцима износили је изван Солуна тамо где се обично баца смеће. На протест Бугара и Грка, турска власт неколико пута забрањивала је овај рад. Али, архимандрит Василије енергично је бранио своја права, доказујући да је он једини властан да подиже или преправља извесне грађевине на метоху којим он пуноправно управља. Тако је после двомесечног или тромесечног рада, од ове маслинарнице, постала црква Св. Саве. Србија је ту направила иконостас, лепе певнице и сазидала један леп двоспратан конак са осам соба. Ето тако је постала црква Св. Саве у Солуну."

ono kad na liturgiji crkvenjak pronese poslužavnik za prilog a posle toga podele naforu

samo na ženske misliš

А зашто би се неко враћао? Просечна истраживачка група у свету има чланове са свих страна света, свих боја, свих култура. Дружење и живот са свим тим различитим људима је богатство и велика је жалост што огроман део нашег народа то није имао прилику да искуси. Даље, динамика, нове идеје, размена искустава, неспутавање личне иницијативе, већ подстицање исте у пракси и тако даље и томе слично, могло би до сутра о томе да се пише... А код нас страни држављанин не може чак ни да буде пуноправни члан истраживачке групе, опасно је законски дискриминисан. О чему ми даље да причамо кад су људи попут овог маторог фосила из теме донели такве прописе да студенте (и не само студенте, али о њима је реч овде) изолују и затворе што је могуће више? Нема данас науке без 100% међународне отворености. Не може се остајати у кавезу. Кавез мора прво да се отвори, то је услов број 1.

Ајој, шта си ти сад себи урадила... Ево је и морална милиција по форуму, сад ће да крене ћебовање

Какви шампиони! Замишљам наставу, наставника. али никако да смислим гдје држи оружје док држи час. У моје вријеме био је довољан лењир од 30 цм (испружи руке, 5 по свакој и у ћоше). И сви мирни. Ај препииши данас ако смијеш. Какви слијепци!

Mislis ono "da l' sam pos'o ili sam dos'o" ?!

Зашто ви, у ствари верујете у хороскоп? Да ли сте, док јурцате за новинским, књижним и другим хороскопима или тражите неког да вам уради наталну карту, размишљали о следећем: Астрологија је настала као саставни део многобожачког погледа на свет, и древни астролози су веровали да су планете које управљају људским поступцима, у ствари, богови. Зато су их тако и назвали: Меркур (бог трговине, пророштва, лопова) Венера (богиња пожуде), Марс (бог рата), Јупитер (врховни бог), Сатурн (Јупитеров отац), итд. Истинити Бог је Себе открио у Христу као Свету Тројицу: ми, који после Христа живимо, кроз Цркву Његову имамо не само пуноту богопознања, него и богоопштења, причешћујући се Његовим Телом и Крвљу. Како онда можемо веровати да планете управљају нашим поступцима знајући да оне нити су богови, нити имају божанско порекло, и ако знамо да их је Бог створио човека ради, а не човека њих ради? Зодијачки знаци су у Светом Писму Старог Завета названи Мазарот, и сваки од њих је, као скупина звезда, означавао неку пророчку слику будућих догађаја везаних за долазак у свет Спаситеља нашег, Исуса Христа. Ко верује астрологији, верује паганским тумачењима зодијака (рецимо, Грци су веровали да је знак Бика на небу као "успомена на то да је Зевс са Крита отео девојку Европу над којом је извршио насиље".) У области поларног арктичког круга, често се дешава да се неколико седмица на ноћном небу не може видети ни једна планета, нити се знати њихов распоред у часу нечијег рођења. Према астрологији, то би значило да неки становници Гренланда, северне Аљаске, Канаде и Сибира нису ни рођени (немају хороскоп!) До шеснаестог века, астрологија је била заснована на претпоставци да је земља у средишту Сунчевог система и да се планете окрећу око ње (геоцентризам). Пре Коперника, дакле, сви хороскопи су били прављени на лажној, квази - научној претпоставци. Да ли су могли бити тачни? Планете Уран, Нептун и Плутон до новијих времена нису биле познате астрономији, па самим тим ни астрологији. Кад су откривене, астролози су почели да се баве и њиховим "утицајем" на човека. То значи да су хороскопџије пре проналаска ових планета обмањивали своје муштерије, не дајући им све "планетарне могућности", пошто нису ни знали за све планете Сунчевог система. Једнојајчани близанци, рођени под истом "звездом", могу да воде потпуно различите животе. Астролошка логика каже да је то немогуће. Животна логика показује да се то дешава често. Хороскопџије веле да звезде и планете близанце кроз живот треба да воде на исти начин. Ако је тако, зашто се дешава да једно од близначади, рецимо, умре приликом порођаја? Астрологија тврди да планете управљају зодијачким знацима (зодијачки знаци су скупине звезда). Сваком ко иоле познаје астрономију то је смешно, јер су звезде које формирају зодијачка сазвежђа светлосним годинама удаљене од планета Сунчевог система, које су у односу на њих патуљци, као и Сунце. Астрологија учи да свако, у складу са управљањем њиме од стране звезда, има индивидуалну судбину, посебан живот и посебну смрт. Како су онда могуће масовне трагедије и погибије у земљотресу, пожару, поплави? "Извлачење" на тзв. "мундану" астрологију, астрологију која се бави "судбином" света, у томе не помаже много. Астролошка предвиђања су крајње уопштена и неодређена, што је особина свих демонских "прорицања". Хороскоп вам може рећи: "Очекујте успех!", али вам никад неће рећи: "Добићете златну медаљу на такмичењу из стрељаштва". Пророчанства типа: "Данас ћете имати сукоб с неким" или "чућете вести из далека" нису никаква пророчанства. Можете кренути градом и рећи тако нешто првој десетини људи које сретнете, и бити сигурни да ће се на многима "прорицања" испунити. Сто хиљада читалаца хороскопа који се појављује у неким дневним новинама могу да се, тог дана, с неким посвађају, или однекуд добију вест. Али, хороскоп вам никад неће рећи: "Добићете вест да сте примљени на конкурсу за професора енглеског у Првој гимназији у Београду". То би било конкретно, а то је новинској астрологији недоступно. Зашто ви, у ствари верујете у хороскоп? Зато што је то лакше. Унапред сте "предодређени". Сваки ваш поступак је, што се звезда тиче, "оправдан". Кад направите нешто што је неморално, такав вам је "хороскоп". Кад погрешите, планете вам нису наклоњене. Ако вам се нешто лоше збива, судбина је таква. Једном речју, за све своје зло оптужујете Бога, који вам је дао слободу и савест. Наравно да за своје поступке нећете одговарати пред зодијачким "биковима", "јарцима" "шкорпијама" и "рибама", него пред Богом. И то не пред било каквим "богом", богићем нашег јадног разума, који вели да "има нешто", него пред Распетим и Васкрслим Богочовеком Христом, Богом Љубави, Који је за нас излио Своју пречисту Крв. Виши сте не само од звезда, него и од свега створенога, јер сте саздани по слици и прилици Свете Тројице. Звезде, планете, читава творевина од вас чекају одговор, као од оних који су призвани да буду деца Божја и тако Богу усинове све што је Он створио Размислите о томе пре читања хороскопа, комадића хартије са одштампаном лажју која тврди да вашом "судбином" управљају непостојећа божанства античке Грчке и Рима. Ђаво је Еви, а Ева Адаму, рекао да ће после једења забрањеног плода бити као богови. Окусили су и - умрли, одвојивши се од Бога Који је Живот. Искушење се понавља и данас. Свако, сваког часа, све до последњег даха свог, бира: Живот или смрт. Бирајте! Избор се не може избећи. У свему што Бог није благословио крије се ђаво, у свему што није живот, вреба смрт. Бог, очито, није благословио астрологију. Из књиге ЧОВЕК ЈЕ ВИШИ ОД ЗВЕЗДАOкултизам, астрологија, магија (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА VI) Манастир Глоговац

„Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.“ (Изјава Жака Ширака, председника Француске, за ручком, јуна 1995. године поводом састанка шефова влада држава чланица ЕУ) “Молим да се ватра небеска обруши на Србе.“ (Отац Пјер, познати Француски свештеник-хуманитарац, по повратку из Срајева и посете Маркалама, на конференцији за штампу) „Што се Срба тиче, то је данас један болестан народ.“ (Генерал Жак Кот, бивши командант УНПРОФОР-а у Босни и Херцеговини; Војни месечник Difens nacional, јун 1997., Париз) „Срби нису нарочити паметни“. „Српска деца се неће више смејати.“ (Лоренс Иглбергер, бивши државни секретар САД) „Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за рат. Требало би ђаволски да бомбардујемо Београд.“ (Пол Џексон, уредник листа „Калгари сан“, у изјави за „Фани стар, 13. октобар, 1992. године) „Ми бисмо требали да осудимо Србију на карантин све док се вирус који она носи не избрише.“ (Давид Гомперт, старији директор за Европу у Савету за националну безбедност у време Бушове администрације, часопис „Форин аферс“, јул-август 1994. године) „Србе треба бацити на колена.“ (Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова, изјава од 27. маја 1992. године) „Срби су злочиначки дупеглавци.“ (Ричард Холбрук, Клинтонов емисар у Југославији, Њујоркер, 6. новембар 1995. године) ”Срби су свиње!” (Дејвид Обеј, амерички конгресмен) ”Срби су ђубре!” (Лоран Фабјус, Председник Народне Скупштине Француске, 1993.) „Зауставите Србе, одмах. Заувек.“ (Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије. Њујорк тајмс, 4. мај 1994. године) „Хрватска не жели да у њој живе људи који припадају другом народу.“ (Босиљка Мишетић, потпредседница хрватске владе, прес конференција 1995. године) „Нема мира док Србија не буде војно поражена.“ (Срђа Поповић, адвокат, потписник захтева светских интелектуалаца за бомбардовање Београда у изјави за Загребачки „Глобус“, октобра 1994. године) „Суштински узрок сукоба је идеологија етничког чишћења коју је обновио госодин Ћосић, председник Србије, који је већ 1990. објавио Меморандум.“ (Жак Делор, бивши председник ЕУ; Изјава на француској телевизији маја 1994. године) „Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда разбојника и убица.“ (Јохан Фриц, директор бечког дневника „Ди пресе“, директор Међународног института за штампу) „Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН резолуцијом да сноси читав терет репарација.“ (Јосиф Бродски, руски, јеврејски песник-дисидент, Нобеловац, у дневнику Интернешнал Хералд Трибјун, 5. август 1993. године) „Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку. Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови чија припадност људској раси је у великом закашњењу.“ (Сер Питер Јустинов, глумац, амбасадор УНЕСКО, Јуропијан, 10. јун 1993. године) „Предлажем да се српској деци забрани у школама учење националне поезије.“ (Проф. др Ролф Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета Тибинген, 1997. године) „Срби су немилосрдни људи, спремни заклати ножем, што могу захвалити свом словенском пореклу.“ (Франсоа Кремио, припадник француских снага СФОР-а, Република, мај 1995. године) „На несрећу, нисам побио све Србе.“ (Томислав Мерчеп, у говору на конгресу Хрватске пучанске странке, Ферал Трибјун, новембар 1995. године) „Нека се Срби подаве у сопственом смраду.“ (Хелмут Кол, немачки канцелар, почетком 1998. године) „Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, прпоагандни, психолошки.“ (Џејмс Бејкер, државни секретар САД на америчкој ТВ, јун 1992. године) „Ово је борба између добра и зла, а НАТО неће дозволити да зло надвлада.“ (Вилијам Коен, амерички државни секретар за одбрану, пролеће 1999. године) „Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства.“ (Тони Блер, британски премијер током НАТО агресије на Србију 1999. године) „Срби спроводе терор и силују албанску децу.“ (Бил Клинтон, амерички председник, говор на прослави 50.-годишњице НАТО пакта у Вашингтону, 23-25. април 1999. године) “НАТО разсрбљава“ (DESERBIZATOR)”. (Расистичка антисрпска реклама за спреј који уништава гамад. Канал+ француске ТВ, емисија „Хоризонти“, април 1999. године) „Србе треба спокојно бомбардовати јер ће све брзо заборавити.“ (Џејми Шеј, портпарол НАТО, марта 1999. године) „Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље-осморо. То је јасан напредак.“ (Бернар Кушнер, Шеф цивилне мисије УН на Космету, у изјави за ТВ Франце 2 крајем марта 2000. године) Избор из књиге Зорана Петровића, „Избрисати српски вирус“

kad ateisti sa foruma ponudiš da idete na božićnu liturgiju

kad ateista pronadje svoju krštenicu

Видите из ког угла он прича - млади људи треба да се врате и "боре" против некаквог "непријатеља"... Јадник не схвата да је управо он тај непријатељ, са својом бандом. Ти млади људи су због њих отишли, јер већ деценијама неће да сјашу и ослободе овај несрећни народ страдања. Иронија... "Време буздована" никако да прође...

Najavi se sutra cika Dobrici za rucak !

Да, постоји доста списа о томе како се учи молитва. Па ипак, мораш ми рећи да ли си почетник или се већ молиш пар година и колико? Не осећам се добро кад дајем савете људима, иако желим да помогнем ... Ако си почетник, доста ти може помоћи књига "Мој живот у Христу" од светог Јована Кронштатског. То је врло лепо и питко. Ако си узнапредовао и већ имаш искуства, Добротољубље је закон, незамењиво штиво. Ипак, најважније је следеће: нема упутства и унапред датих рецепата. Најважније упутство је твој лични опит и труд. Да кажем то једноставније: мораш експериментисати (у добром смислу речи) и наћи своју меру. Добро је и да се саветујеш са неким ко има искуства у молитви: ја се деценијама саветујем са једним старим свештеником, протом београдским. Ето, не знам шта бих ти још рекао. Најважније је увек имати пред собом циљ молитве, а то је заједница са Христом у љубави. Живот у молитви је слобода.

Мени су 17 пута ломиле срце и ко зна колико пута сам ја некоме сломио срце? Све је то било у неко погрешно време, па је испадало погрешно. Ја волим да волим и волим много људи (на различите начине) и волим то да знају. Никада се нисам осећао као мање мушко, без обзира шта радио, а поготово не због љубави и молитве. Када се молим, осећам се... Ово ми је мало теже да објасним. Не осећам бригу, не осећам страх, не осећам тугу... Хм... Као да "напуним батерије". Глуп израз, али ја стварно имам такав осећај. Сада бих ја могао још свашта да напишем, али боље је да прекинем. Мало сам и отворио душу, па ми немојте замерити.

Необично питање. Нисам никада имао такав доживљај, али рекао бих да је решење да молитву доживиш као "службу". На пример, као свештеник који служи у храму, свакако не изгледа патетично и као "слабић" већ достојанствено и мужевно. Молитва није "замољавање" већ пре свега служба.

Koju li je adresu metuo na koverat? Zanima me, jer ja imam zelju da posaljem jedno pismo studentkinjama, sto u zemlji, sto u rasejanju...

Pomaze Bog svima.Ja sam Ksenija,nova sam na forumu.Inace forum sam pratila i pre registracije

kad se približiš ljuljacima

likefaceeeeeeee

Није проблем, али мислим да има пречих ствари. Кад све друго решимо, онда можемо да правимо велелепне храмове.