Jump to content
  • александар живаљев
    александар живаљев

    О актуелним проблемима српске мисије у дијаспори - поводом постављања о. Ненада Илића за старешину храма у Амстердаму

        Пише: др Александар Живковић

       

    Прола година обележана Обретењем моштију Светог Мардарија Либертивилског, које нас подсећа и на мисијски дуг наше Помесне цркве у дијаспори. Ове године, на Савиндан, рукоположен је и постављен за старешину храма у Амстердаму, досадашњи ђакон и познати мисионар Ненад Илић.

    У Амстердаму већ служи више година и тврдошки игуман Сава (Мирић) и посао тамошње парохија - отплата великог дуга за откупљену некада протестантску цркву - заиста захтева напоре најспособнијих црквених кадрова. Јасно, сви бисмо волели да нас је више у земљи, него у иностранству, али на околности које доводе до толике миграције Црква не може да утиче.

    Може, међутим, у сарадњи са државом, или ако таква сарадња изостане, самостално, много да утиче и на очување самосвести наших сународника у емиграцији, и на већу координисаност свих и у земљи и у иностранству у социјалном служењу, и у побољшању комуникације са иновернима и бољем презентовању српских националних и црквених интереса. Разуме се и у ширењу православне вере међу оним странцима који за њу показују интерес. Да би се то постигло, први задатак јесте да се побољша свакодневно обавештавање, истинито и систематично, кроз црквене и друге медије о стању у дијаспори.

    Недавно је, у Божићном интервјуу ТБ Храм, Свјатејши патријарх Иринеј изнео идеју о оснивању министарства задуженог за веру и дијаспору истовремено, истичући да је СПЦ једина која окупља наш народ. Познато је да се патријарх јавно успротивио укидању такозваних идентитетских министарстава ( за дијаспору, за вере, за Косово и Метохију и за људска и мањинска права) при формирању владе г. Ивице Дачића 2012. године. Мандатар је тада успео да убеди представнике традиционалних цркава и верских заједница у Србији, да се укидање министарства вера неће одразити на њихов положај. Да је патријархова бојазан била оправдана, потврдио је и Свети Архијерејски Сабор 2016. тражећи поновно образовање министарства вера. Као и верском ресору, и представницима дијаспоре је обећавано да се у бризи државе за њих ништа неће изгубити укидањем министарства, али показало се да те управе, посебно она за дијаспору, селећи се из министарства у министарство не раде готово ништа. Зато је нови патријархов предлог вишеструко оправдан. Да се разумемо: не мора свака област да има своје засебно министарство да би напредовала; САД нпр немају министарство науке, па опет имају највећу научну продукцију у свету. Проблем је што код нас и на нивоу симболичке и на нивоу реалне моћи не може да се постигне неки озбиљнији резултат без посебног министра. Уосталом, то, а не разлоге уштеде, имали су на уму страни амбасадори који су својевремено и тражили, што није велика тајна, укидање идентитетских министарстава.

    Сада се поставља, пред Цркву, проблеми у неким епархијама то јасно говоре, задатак да има управо онакве пастире у иностранству какав је био Свети Мардарије, спремне на личну жртву, дубоко молитвене, али и високообразоване, способне за контакт са највећим интелектуалцима (Свети Мардарије Ускоковић одржавао је блиску везу са Михајлом Пупином Идворским, Николом Теслом и др Пајом Радосављевићем). Осим тога они треба отворено да буду наши лобисти, без икаквог женирања због те улоге. Морамо да будемо свесни и да су личности које никада нећемо стићи по историјском значају, као свети патријарси, владике, игумани и те како молили (дословно: просили) за свој народ.

    У томе, наравно, и надлежна црквена тела треба да буду ажурнија. Ево већ трећа година од (поновљене) Саборске одлуке о отварању представништва у Бриселу пролази, а њега још нема, иако нпр. Руска црква дуго има тамо своје представништво иако не само да није у преговорима Русија о приступању ЕУ, већ је и под њеним санкцијама. Парохија у Риму никако да се попуни деценијама, а она је веома значајна, јер представља и један вид комуникације са Ватиканом. Опет да поменемо Руску цркву, она је на последњем заседању Синода у 2017., заменила све епископе у западној Европи, остављајући неке епархије, као нпр. немачку под администрацијом викара, док се не покаже достојним наследником упокојеном претходнику. И питање обнове нашег средњовековног подворја у Јерусалиму, такође је врло важно.

    Има и неких питања која су вероватно пред решењем, као што је захтев Епископског савета СПЦ за Северну и Јужну Америку да се арондацијом у Северној Америци формира још једна или две епархије, и да се епископу Лонгину додели викар. Нека друга питања а то је стална борба против расколничког духа, враћају нас на почетак, потребу благовременог и истинитог информисања наше дијаспоре.

    Нови амстердамски парох, још уз своју велику фејсбук парохију, сигуран сам, помоћи ће у томе. 




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 7 минута, "Tamo daleko" рече

    Lako je to da nas ostavis, svako moze da okrene ledja.... sloboda izbora, ali nase spasonosno Pravoslavlje poziva na prevazilazenje krajnosti koju nudi ovaj svet. Pa valjda smo iznedrili makar mali pomak od recimo decenijskog raskola sto nas je smlatio u Dijaspori!? Ako pratis rad ACOBA nasi pastiri aktivno ucestvuju u njegovom radu, a bogme ima ih I koji se zalazu za ispravnu eklisiolosku svest, sto ne ide preko noci zar ne.

    Svi znamo da je nepravilno imati nekoliko razlicitih jurisdikcija u jednom gradu, ali za sada je jos uvek tako. Obraceni Pravoslavci manje gledaju na administrativne nepravilnosti, oni su prepoznali vertikalnu dimenziju Crkve koja je vaznija za njihovo spasenje. 

    ОК, разумем. Ал мени је то много песимистичан поглед... Ко да ми не можемо ништа да урадимо осим да се не побијемо међусобно.

    Имам много већа очекивања од тога. Много смо спори бре... Треба нам по двеста година да се организујемо. А треба да се проповеда...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 минута, Ђорђе Р рече

    Проблем календара не би постојао, када би људи схватили да мисија цркве није да штити српство. Ал то пре свега треба да схвате људи из црквене јерархије и монаштва.

    Da, upravo tako, medjutim lako je ovo reci, a teze ostvariti. Priznaj, da kada bi bilo ko od nase jerarhije spomenuo promenu kalendara da bi ga "lincovali".

    Ja verujem da vecina naseg Klira zna dobro da stavi nacionalnost na svoje mesto I ne ispred vere, ali da li su svi spremni I da li su sposobni da prenesu narodu tu svest I da pravilno misionare unutar nase pomesne Crkve - to je vec pitanje.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Помаже Бог!

    Уз Божју помоћ, може. Ево једног примера:

    http://snwoca.org

    http://snwoca.org/history.html 

    "...Our congregation is composed of pious Orthodox believers from America, Armenia, Belarus, Bulgaria, Georgia, Greece, Romania, Russia, Serbia (Kosovo and Metohija) and Ukraine..."

    о. Мирољуб

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    OCA rulz! :)

    Једна недалеко од мене:

    We are not a “Russian Orthodox” or “Greek Orthodox” parish. As part of the OCA, our community is filled with members from diverse backgrounds, and we strive to create a parish with an American character.

    http://www.standrewsoca.org/

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 11 минута, Grizzly Adams рече

    OCA rulz! :)

    Једна недалеко од мене:

    We are not a “Russian Orthodox” or “Greek Orthodox” parish. As part of the OCA, our community is filled with members from diverse backgrounds, and we strive to create a parish with an American character.

    http://www.standrewsoca.org/

    Jedno pitanjce: Kada pokusavas nekom prosecnom ameru (nereligioznom) da objasnis koje si vere, sta mu kazes? Priznas da nije uvek dovoljno reci Orthodox Christian, jer mnogi ne znaju sta je to zapravo. Pa onda nastavljas, upravo kao GOA ili ROC da bi shvatili, jer je tako vekovima. 

    Lepo je to sto zajednica insistira na "American character", ali meni licno grubo deluje kas se istice "not Russian Orthodox or Greek Orthodox". To me asocira na neku iskljucivost, a nasa duznost je inclusiveness. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, "Tamo daleko" рече

    Jedno pitanjce: Kada pokusavas nekom prosecnom ameru (nereligioznom) da objasnis koje si vere, sta mu kazes? Priznas da nije uvek dovoljno reci Orthodox Christian, jer mnogi ne znaju sta je to zapravo. Pa onda nastavljas, upravo kao GOA ili ROC da bi shvatili, jer je tako vekovima. 

    Lepo je to sto zajednica insistira na "American character", ali meni licno grubo deluje kas se istice "not Russian Orthodox or Greek Orthodox". To me asocira na neku iskljucivost, a nasa duznost je inclusiveness. 

    Eastern Orthodox!  

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 минута, "Tamo daleko" рече

    Jedno pitanjce: Kada pokusavas nekom prosecnom ameru (nereligioznom) da objasnis koje si vere, sta mu kazes? Priznas da nije uvek dovoljno reci Orthodox Christian, jer mnogi ne znaju sta je to zapravo. Pa onda nastavljas, upravo kao GOA ili ROC da bi shvatili, jer je tako vekovima. 

    Па јесте, узмем Русе или Грке за пример. Кога баш интересује кренем да објашњавам велики раскол итд.

    пре 9 минута, "Tamo daleko" рече

    Lepo je to sto zajednica insistira na "American character", ali meni licno grubo deluje kas se istice "not Russian Orthodox or Greek Orthodox". To me asocira na neku iskljucivost, a nasa duznost je inclusiveness. 

    Па баш се о томе мислим, да ме погрешно не разуме неко... Немам ништа против особености и разноликости, то нам је у ствари предност. Амери воле "diversity".

    Оно што мени боде очи је подељеност на "фронту". Много би ефикаснији били у проповедању када би сви били "уједињени" под OCA или слично. И то са језиком богослужења... ОК, лепо је "господи помилуј" или "кирие елеисон", то свако може да укапира за 15 секунди и још да му буде занимљиво. Али јектеније, апостол, јеванђеље, проповед итд. ту нема дискусије. То мора да буде на енглеском.

    А после се чудимо што нам слабо иде ширење православља... Слабо се "прима". Па не може да се прими овако...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Grizzly Adams рече

    Па јесте, узмем Русе или Грке за пример. Кога баш интересује кренем да објашњавам велики раскол итд.

    Па баш се о томе мислим, да ме погрешно не разуме неко... Нема ништа против особености и разноликости, то нам је у ствари предност. Амери воле "diversity".

    Оно што мени боде очи је подељеност на "фронту". Много би ефикаснији били у проповедању када би сви били "уједињени" под OCA или слично. И то са језиком богослужења... ОК, лепо је "господи помилуј" или "кирие елеисон", то свако може да укапира за 15 секунди и још да му буде занимљиво. Али јектеније, апостол, јеванђеље, проповед итд. ту нема дискусије. То мора да буде на енглеском.

    А после се чудимо што нам слабо иде ширење православља... Слабо се "прима". Па не може да се прими овако...

    Bila sam dugo član pravoslavnog foruma Amera... dosta konvertita, oduševljenih pravoslavljem, koji su čitajući došli do zaključka da je pravoslavlje najbliže iskonskom hrišćanstvu, dolaze u najbližu crkvu, oduševe se liturgijom, a posle ih ljudi spopadnu šta će oni tu kad nisu Grci/Rusi/dopiši, udalji ih čitav taj KUD/folklorno društvo vajb, ne mogu da se snađu u bogosluženjima koje ne razumeju, prestanu da dolaze sve vreme verujući da je pravoslavlje ona vera koju su tražili... to je meni tužno i smatram da veću odgovornost imamo.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, Paradoksologija рече

    Bila sam dugo član pravoslavnog foruma Amera... dosta konvertita, oduševljenih pravoslavljem, koji su čitajući došli do zaključka da je pravoslavlje najbliže iskonskom hrišćanstvu, dolaze u najbližu crkvu, oduševe se liturgijom, a posle ih ljudi spopadnu šta će oni tu kad nisu Grci/Rusi/dopiši, udalji ih čitav taj KUD/folklorno društvo vajb, ne mogu da se snađu u bogosluženjima koje ne razumeju, prestanu da dolaze sve vreme verujući da je pravoslavlje ona vera koju su tražili... to je meni tužno i smatram da veću odgovornost imamo.

    I ja sam sa nekim od njih imao kontakt. Ljudi se totalno pogube posle nekog vremena. Grci ih doslovno pretvore u Grke.  Interesantno da se zbog nekog razloga najbolje osecaju u nasim crkvama. Jednoj grupi je o Jefrem Arizonski rekao da ne idu ni kod Rusa ni kod Grka nego kod Srba. Te zene su postale monahinje u jednom nasem manastiru. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Таша рече

    Pitam braco, pitam ono sto ne znam i ne razumem dobro. Jer ce uskoro doci vreme da bez poznavnja kanona i odluka vaseljenskih sabora necu ni svecu moci u crkvi  da upalim :).

    Hvala na strpljenju i trpljenju.

    Ма видиш да једва чекамо да се расправљамо око нечег... ;)

    А ови што су потегли питање "министарства" ако читају форум мислим да су се горко покајали... :smeh1:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 минута, Paradoksologija рече

    Bila sam dugo član pravoslavnog foruma Amera... dosta konvertita, oduševljenih pravoslavljem, koji su čitajući došli do zaključka da je pravoslavlje najbliže iskonskom hrišćanstvu, dolaze u najbližu crkvu, oduševe se liturgijom, a posle ih ljudi spopadnu šta će oni tu kad nisu Grci/Rusi/dopiši, udalji ih čitav taj KUD/folklorno društvo vajb, ne mogu da se snađu u bogosluženjima koje ne razumeju, prestanu da dolaze sve vreme verujući da je pravoslavlje ona vera koju su tražili... to je meni tužno i smatram da veću odgovornost imamo.

    ... nadam se da su ovi nesrecni primeri samo izuzeci. Mislim da smo mi najbolji domacini I ne verujem da ih iko od Srba spopada da nisu pozeljni u nasoj Crkvi. U zavisnosti od parohijske zajednice, bogosluzenja su ili na oba jezika (srpski I engleski), a ponegde imamo I dve odvojene Sluzbe, pa ko voli nek izvoli. Svakako da im je strana nasa Tradicija, ali nema primoravanja da bi bili prihvaceni. Mentaliteti jesu razliciti, ali to su odnosi koji su slicni mesovitim brakovima. Nisam nikada srela naseg Srbina koji odbacuje Amera I to obracenog u Pravoslavlje, naprotiv sve se odvija na licnom planu, ako je neko covek ili necovek. Adaptacije su obostrane. Treba negovati siroko srce za sve bliznje.... koliko ko uspeva u tome ostavimo Bogu Koji nas je doveo u Dijasporu da svedocimo veru Otaca.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 27 минута, Paradoksologija рече

    Bila sam dugo član pravoslavnog foruma Amera... dosta konvertita, oduševljenih pravoslavljem, koji su čitajući došli do zaključka da je pravoslavlje najbliže iskonskom hrišćanstvu, dolaze u najbližu crkvu, oduševe se liturgijom, a posle ih ljudi spopadnu šta će oni tu kad nisu Grci/Rusi/dopiši, udalji ih čitav taj KUD/folklorno društvo vajb, ne mogu da se snađu u bogosluženjima koje ne razumeju, prestanu da dolaze sve vreme verujući da je pravoslavlje ona vera koju su tražili... to je meni tužno i smatram da veću odgovornost imamo.

    Има једна млада и лепа (није ни девојчица ни тета) Грко-Американка Евангелија, рођена у Сан Дијегу. Гоовори грчки течно, свира бузуки с ћалетом, преци јој протерани из Смирне, деда чуувени ребетико композитор (чувен нама који то слушамо и свирамо). Поставила она једном слику с крштења неког њеног друга Амера и испод написала: “Честитам, постао си Грк!”

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Juanito рече

    Има једна млада и лепа (није ни девојчица ни тета) Грко-Американка Евангелија, рођена у Сан Дијегу. Гоовори грчки течно, свира бузуки с ћалетом, преци јој протерани из Смирне, деда чуувени ребетико композитор (чувен нама који то слушамо и свирамо). Поставила она једном слику с крштења неког њеног друга Амера и испод написала: “Честитам, постао си Грк!”

    Pa ako se neko mogao "poturčiti" prelaskom u islam...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Juanito рече

    Има једна млада и лепа (није ни девојчица ни тета) Грко-Американка Евангелија, рођена у Сан Дијегу. Гоовори грчки течно, свира бузуки с ћалетом, преци јој протерани из Смирне, деда чуувени ребетико композитор (чувен нама који то слушамо и свирамо). Поставила она једном слику с крштења неког њеног друга Амера и испод написала: “Честитам, постао си Грк!”

    :-) za sve je kriv film big fat greek wedding :smeh1:

    • Хахаха 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...