Jump to content
  • александар живаљев

    Професор Здравко Пено: Против дарвинизма аргументима Светог Максима Исповедника (Апел на апел - наставак)

      Др Здравко Пено, редовни професор на Богословском факултету "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву, управо је објавио (http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/stav/930-2017-07-27-06-38-00)

      наставак своје аргументације против Дарвинове теорије еволуције и њеног "усаглашавања" са црквеним учењем. Поштујући заинтересованост читалаца Поука за ову тему, доносимо прилог професора Пена у целини, при чему сматрамо да нисмо позвани да судимо ни њему, ни карактеру првобитног Апела наставника и сарадника Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који професор Пено критички процењује.

     

    Непосредно након што се у појединим штампаним медијима и на интернету појавио критички осврт на Апел наставника и сарадника ПБФ против потписника Иницијативе групе грађана у вези с „ревизијом изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“, појавила се потреба за разјашњењем одређених дилема и давањем одговора на додатна питања верника наше Цркве у вези с теоријом еволуције и хришћанским ставом који у вези с њом треба заузети. Како у краткој форми првобитног текста, под насловом Апел на апел, коју је одредило јавно обраћање широј јавности, није био могућ детаљнији осврт на  кључне разлоге против ставова теолога дарвиниста, овом приликом ћу, у циљу оповргавања истих, указати на одређена места из богословља светог Максима Исповедника. Овај велики отац и учитељ Цркве је, наиме, дао одговоре на кључне проблеме на плану космологије и антропологије и на тај начин дао добре полазне основе за разрешење многих савремених питања. 

    Група професора и сарадника ПБФ у петој тачки Апела заступа став да „хришћанска вера у тројичног Бога, који је слободни творац света и живота, уопште није (нужно) у сукобу са теоријом еволуције“. Свети Максим, пак, каже да је о Богу, иако је уз­ви­ше­ни­ји од свих ство­ре­ња, мо­гу­ће го­во­ри­ти на осно­ву на­чи­на по­сто­ја­ња би­ћа:„Не­ће­мо ни­кад на­зва­ти му­дри­ма оне ко­ји ни­су мо­гли или ни­су хте­ли по­зна­ти Бо­га пре­ко Ње­го­вих ство­ре­ња“.[1] Надаље, Светитељ нас подсећа да: „Бо­га по­зна­је­мо не по Ње­го­вој су­шти­ни, не­го по Ње­го­вим ве­ли­чан­стве­ним де­ли­ма и про­ми­слу о би­ћи­ма. Кроз њих, као у огле­да­лу, раз­у­ме­мо Ње­го­ву бес­крај­ну до­бро­ту, пре­му­дрост и си­лу“.[2] Сходно учењу светог Максима „сва би­ћа по­сто­је на три на­чи­на: по су­шти­ни, ра­зно­ли­ко­сти и жи­во­ту“.[3] О на­чи­ну на ко­ји је Све­та Тро­ји­ца из­о­бра­же­на у тво­ре­ви­ни свети Мак­сим го­во­ри још од­ре­ђе­ни­је: „Као што на осно­ву по­сто­ја­ња би­ћа ве­ру­је­мо да по­сто­ји и сам над­су­шта­стве­ни Бог, та­ко на осно­ву раз­ли­ке су­шти­на ме­ђу би­ћи­ма по вр­ста­ма, са­зна­је­мо да по­сто­ји Прему­дрост ко­ја је уро­ђе­на Ње­го­вој су­шти­ни, ко­ја одр­жа­ва би­ћа. И опет, на осно­ву су­штин­ског кре­та­ња би­ћа по вр­ста­ма, схва­та­мо да по­сто­ји Жи­вот ко­ји је уро­ђен Ње­го­вој су­шти­ни и ко­ји до­пу­њу­је би­ћа, сти­чу­ћи и по­јам о Све­тој Тро­ји­ци – о Оцу и Си­ну и Све­том Ду­ху – кроз це­ло­му­дре­но по­сма­тра­ње тво­ре­ви­не. Јер, веч­на Бо­жи­ја Си­ла је­сте Ло­гос, као јед­но­су­штан Ње­му, а веч­но Бо­же­ство је­сте савечни (Оцу) Све­ти Дух“.[4] Недвосмислен је Светитељ у исказу да је постојање света на основу раз­ли­ке су­шти­на (природа) ме­ђу би­ћи­ма по вр­ста­ма темељ вере у Сина – Премудрост и да су­штин­ско (природно) кре­та­ње би­ћа по вр­ста­ма представља основ вере у Светог Духа.

    На основу овако исказаног учења о односу између Божијег начина постојања и постојања света јасно је да неприхватање разлике међу врстама представља исказивање неверовања у Сина, Који одржава бића у постојању, а да неприхватање природног кретања по врстама представља одбацивање вере у Светог Духа, Који допуњује бића у њиховом постојању. Немогуће је исповедати веру у Свету Тројицу, а не исповедати веру у Сина и Светог Духа који заједно са Оцем стварају свет, јер Отац ствара кроз Сина у Духу Светом, тако да у сваком акту стварања учествује свецело Света Тројица.

    Немогуће је исповедити веру у Бога Логоса без вере у логосе бића. Сходно учењу св. Максима, логоси бића су истоветни са Божијом вољом, а огле­да­ју се „у одр­жа­њу стал­но­сти сва­ке по­је­ди­не вр­сте“.[5] То значи да свака врста има постојаност у Божијој вољи, тј. логосу бића који јој претходи. Стварајући свет, Бог, дакле, није оставио могућност преласка из врсте у врсту. Бог је, по хришћанском схватању, дао ипо­стас це­ло­куп­ној при­ро­ди ко­ју ви­ди­мо и није је оста­вио да се кре­ће сти­хиј­ски, не­го је „у сва­ку од вр­ста ко­ји је обра­зу­ју по­се­јао ду­хов­не ло­го­се му­дро­сти и на­чи­не бла­го­род­ног по­на­ша­ња, та­ко да би (сва створења), не са­мо не­му­шта, мо­гла да про­по­ве­да­ју ве­ле­гла­сно свог Твор­ца, об­ја­вље­ног ло­го­си­ма ства­ра­ња, не­го да би и чо­век, ру­ко­во­ђен за­ко­ни­ма при­ро­де и на­чи­ни­ма (њи­хо­ве) об­ја­ве, мо­гао ла­ко да на­ђе пут прав­де ко­ји во­ди ка Ње­му“.[6]

    Свети Мак­си­м подвлачи да се постојаност бића потврђује и у природним законима, који се огледају „у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте“.[7] Ло­го­се би­ћа, дакле, не тре­ба по­сма­тра­ти ми­мо за­ко­на при­ро­де, јер и јед­ни и дру­ги пред­ста­вља­ју основ­не претпоставке по­сто­ја­ња тва­ри. У биљном и животињском свету не постоји никаква „природна потреба“ за преласком из врсте у врсту, за „мешањем“ врста, јер се сва бића понашају по инстинкту или урођеном природном закону.

    Проблеми настају када људи почињу да преусмеравају природну енергију других бића или своју енергију. Поред опасности конструкције митолошких сирена и кентаура и различитих генетски модификованих организама (ГМО), посебна и заправо највећа опасност јесте погрешно усмеравање људске енергије. Најкобније пошасти нашег времена, хомосексуализам и чедоморство, управо су последица неприродног усмеравања људске енергије (хомосексуализам) и прекида те енергије која је уствари прекид живота новог бића (абортус). Због тога треба имати на уму учење светог Максима о томе да наспри­род­ни за­ко­ни по­у­ча­ва­ју ко­јој вр­сти при­па­да сва­ко од би­ћа, с ци­љем да „чо­век на­у­чи да не ме­ња при­род­ни са не­ким дру­гим – не­при­род­ним за­ко­ном“.[8]

    Тво­ре­ви­на ло­го­си­ма према којима се управља об­ја­вљу­је сво­га Твор­ца, а при­род­ним за­ко­ни­ма, ко­ји про­жи­ма­ју сва­ко би­ће, усмерава чо­ве­ка у вр­ли­ни. Ис­пу­ње­њем за­ко­на при­ро­де, ко­ји се от­кри­ва­ју у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте, чо­век се вас­пи­та­ва за вр­ли­не. Сва­ка при­ро­да мо­же има­ти са­мо јед­ну при­род­ну енер­ги­ју, те се не мо­же до­зво­ли­ти по­де­ље­ност у де­ло­ва­њу при­ро­де.[9] Деј­ство у су­прот­ном прав­цу од при­род­ног пред­ста­вља грех, јер је по­сре­ди за­о­крет од бо­го­у­ста­но­вље­ног на­чи­на упо­тре­бе енер­ги­је. По­гре­шно усмер­ење при­род­не енер­ги­је или ње­на зло­у­по­тре­ба је­су раз­ло­зи за­што вр­ли­не, иако при­па­да­ју при­ро­ди сло­ве­сних би­ћа, ни­су јед­на­ко при­сут­не и делатне код свих љу­ди.

    Свети Мак­сим го­во­ри и о „нео­ства­ре­њу оно­га што при­па­да при­ро­ди“.[10] Зато, следујући његовом учењу о мудрости и доброти, које се дарују онима који ће задобити вечно добробитије, треба рећи да поред тога што „не­ће­мо ни­кад на­зва­ти му­дри­ма оне ко­ји ни­су мо­гли или ни­су хте­ли по­зна­ти Бо­га пре­ко Ње­го­вих ство­ре­ња“, исто тако, нећемо назвати добрима оне који искривљују природне законе и који не испуњавају врлине. Имајући ово у виду, шта рећи онима који немарно приступају тајнама вере? За све који су ступили на пут учитељства у Цркви, опомињуће звуче речи светог Максима: „Мно­го нас је ко­ји го­во­ри­мо, а ма­ло ко­ји де­ла­мо. Али, ни­ко не тре­ба да кри­во­тво­ри реч Бо­жи­ју због сво­је не­мар­но­сти, не­го сва­ко да ис­по­ве­да сво­ју не­моћ и да не кри­је исти­ну Бо­жи­ју, ка­ко не би са пре­сту­па­њем за­по­ве­сти би­ли оп­ту­же­ни и за по­гре­шно ту­ма­че­ње ре­чи Бо­жи­је“.[11]

    У Литургији, у молитви Приношења, свештеник се моли за своје грехе и незнања народа, јер он нема право и не може да буде у незнању или да остане „необавештен“ о узвишености своје службе, док могућност незнања, али до одређеног степена и времена, припада само верницима. Исто тако, у обраћању јавности нико не сме да иступа у име Цркве, а да не познаје њено учење, нити да у име Цркве износи своје личне ставове. Недопустиво је, дакле, износити партикуларно мишљење у име Цркве поводом тако осетљивог питања као што је теорија еволуције, без елементарне „обавештености“ о Дарвиновом учењу о врстама и пореклу човека. Потписници Апела су били у обавези да прочитају бар његово кључно дело Порекло човека, и да не пренебегну ћутке следећи његов исказ: „Барем сам, надам се, ипак учинио добру услугу, јер сам помогао да се обори догма о посебном стварању“,[12] тј. о засебном стварању врста. Уколико су, пак, све ово знали и упркос томе одлучили да стану на страну еволуциониста, њихова одговорност је заиста велика. Вољни грех и јавна саблазан подразумевају добровољно покајање и јавно исповедање вере.

    Недопустива је, напослетку, и инфериорност потписника Апела пред научним круговима, тако да се питање стварања света и човека препушта, без остатка, биолозима. Наука иде својим током и православно богословље се никада није мешало у њен развитак, као што је то много пута у историји био случај на Западу. То, међутим, не значи да ће православни теолози, без критичког односа, прихватати ставове оних научника који у објашњењу појава у свету примењују начела онтолошког натурализма, а не просто методолошког натурализма. Следећи логику онтолошког натурализма, неки генетичари се не заустављају на познању бића и њихове структуре, него, спроводећи интервенције у геному, вршећи трансмисију гена из једне врсте у другу, чине корак даље у настојању да промене структуру бића.

    Никако није довољно рећи „Бог је створио човека“, а биолозима препустити  одговор на питање како га је створио. У библијској перикопи о стварању се јасно каже да је човек створен од праха земаљског и да му је Бог дао Дух те је човјек постао душа жива (Пост. 2, 7). Да ли ћемо биологе питати како ће Бог поново човека васкрснути из земље у коју је сахрањен? Или ћемо их питати како постоје свете мошти (моћи или енергије) великих светитеља (као нпр. св. Василија Острошког)? Или ћемо од њих тражити појашњење појаве невештаственог огња на Велику Суботу (који се даје само на молитву православног јерусалимског патријарха) или некварљивости богојављенске воде?

    Биологија заиста јесте наука којој, по свим релевантним предвиђањима, припада блистава будућност, али она има своје домете као и свака област људског духа. Биолозима не можемо дати удео у ономе што им објективно не припада, а то је тумачење питања порекла и крајњег назначења човека, зато што они, по правилу, или не виде даље од смрти или теже природној бесмртности. Вера у Христа као Победитеља смрти је неодвојива од вере у Њега истог који је постао Син Човечији. То је вера у Христа као Новог Адама, по чијем лику је саздан први Адам. Свака друга антропологија, супротстављена истини Божијег Откривења, а посебно мајмунообразна антропологија, не само што је неприхватљива, него је и осуде вредна. То је грех неверовања, то је, према учењу светог Максима Исповедника, хула на Духа Светога.[13]

    Нетачна антропологија узрокује и искривљену христологију. Ако су нам мерило речи светог Теофила Антиохијског: „По­ка­жи ми твог чо­ве­ка, па ћу ти ја по­ка­за­ти свог Бо­га“,[14] онда је јасно да на основу човека који има „дарвиновско“ порекло није могуће показати било каквог Бога. Тим више, немогуће је показати Христа, јер Он се у Оваплоћењу присајединио сјемену Аврамову(Јевр. 2, 16), коме је предак био Адам, први човек и носилац Христове генеалогије по телу, као уосталом и наше. Христос се, дакле, није присајединио ни анђелима, тј. није узео њихову природу, да би примио људску природу и обожио је. Предвечни Логос је испунио логос свог бића у телу тако што се оваплотио и што је пострадао. У Оваплоћењу Логос је испунио логос промисла, а у Страдању је испунио логос суда људске природе. Логос промисла и логос суда су, према светом Мак­симу, „кри­ла, ко­ји­ма Ло­гос на тај­но­вит на­чин до­ле­ће – до­ла­зи би­ћи­ма у њи­хо­вом по­сто­ја­њу“.[15]

    Када је реч о ве­зи из­ме­ђу ло­го­са про­ми­сла и ло­го­са су­да са Ло­го­сом, треба нагласити да се про­ми­сао про­ја­вљу­је у не­тру­ле­жном на­чи­ну ипо­ста­сног сје­ди­ње­ња Ло­го­са са сло­ве­сним те­лом, а суд се са­сто­ји у тај­ни жи­во­твор­них стра­да­ња ра­ди нас ова­пло­ће­ног Бо­га. Логос се, другим речима, сједињује са словесним, а не са бесловесним телом. На овај на­чин про­ту­ма­че­ни про­ми­сао и суд има­ју чи­сто он­то­ло­шки ка­рак­тер, јер је њи­хов циљ очу­ва­ње при­род­ног (κατάφύσιν) на­чи­на по­сто­ја­ња би­ћа и задобијање благодатног обожења. За­јед­но са до­га­ђа­јем ства­ра­ња све­та ни из че­га, они пред­ста­вља­ју из­раз ства­ра­лач­ке љу­ба­ви Ло­го­са пре­ма ство­ре­њи­ма.Уза­јам­на по­ве­за­ност ло­го­са би­ћа са ло­го­си­ма про­ми­сла и су­да ука­зу­је на ди­на­мич­но по­сто­ја­ње би­ћа и на крајњи циљ– Будући век ка ко­ме су усме­ре­на. Отуда, одбацивање посебности човека доводи под сумњу смисао Христовог Оваплоћења и Страдања, а тиме и Васкрсења.

    Учењу о логосима промисла и суда свети Мак­сим Ис­по­вед­ник је дао ев­ха­ри­стиј­ско ту­ма­че­ње. Пре­му­дра Ико­но­ми­ја Бо­жи­ја, тј. Бо­жи­ји про­ми­сао, про­ја­вљу­је се у личном сје­ди­ње­њу чо­ве­ка и предвечног Ло­го­са у БогочовекуХри­сту, а Бо­жи­ји суд се по­ка­зу­је у тај­ни жи­во­твор­них стра­да­ња. Бо­жан­ски про­ми­сао се испуњавау при­че­шћу Те­лом Го­спод­њим, а суд се оства­ру­је у при­че­шћу Кр­вљу Го­спод­њом. Све­та Ев­ха­ри­сти­ја, сходно учењу светог Мак­си­ма, је­сте сре­ди­ште ис­пу­ње­ња Бо­жи­јег про­ми­сла и су­да, бу­ду­ћи да је она до­га­ђај у ко­ме се од­ви­ја во­згла­вље­ње це­ло­куп­не Бо­жи­је Ико­но­ми­је, у чијем су средишту Ова­пло­ће­ње и Стра­да­ње Го­спо­да Ису­са Хри­ста. На свакој Литургији се испуњава Божији промисао о Оваплоћењу Христа у животима верних и испуњавају се Христове речи: Сада је суд овоме свијету (Јн. 12, 31), јер по мери састрадавања са Христом, верник који се причешћује Њиме, не ступа на Суд на крају историје, него је већ прешао из смрти у живот (Јн. 5, 24). Питање порекла човека и његове иконичности тиче се, да закључимо, нашег спасења, живота или смрти, а не испразне академске полемике.

    Недопустива је неодговорност потписника Апела пред Црквом, као и заклањање иза институција образовног система државе. Искрен однос према проблему дарвинизма подразумева или потпуно прихватање вере Цркве у стварање света по врстама и стварање човека по икони и подобију Божијем, или, пак, остајање на позицијама дарвинизма, што подразумева отворену борбу за сопствене ставове. Свако скривање иза свог или нечијег прста, не само да је знак лицемерја, које Господ Христос посебно осуђује, него, уколико се ништа не промени, представља опасност по будуће нараштаје студената и свих чланова црквене заједнице, који би могли и надаље бити изложени дарвинистичко-атеистичкој пропаганди.

    Господ Христос упозорава на потребу непрестаног стражења у вери, тако да немарним у вери говори у Откривењу: Знам дјела твоја, да ниси ни хладан, ни врућ. О, да си хладан или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих (Откр. 3, 15–16). Свима нама су потребна дела достојна истинске вере и покајања, али је тешко после јавног иступања у име Цркве, отклонити настале последице. Зато је Господ посебно нагласио: Гледајте да не презрете једног од ове моје најмање браће (Мт. 18, 10).

     

     

    У Београду, 07. 06. 2017. године                                   Проф. др Здравко Пено

                                                                                        редовни професор Богословког факултета

                                                                                       Универзитета у Источном Сарајеву

                                                                                            

     

     

     

    [1]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Μυσταγωγία, 23, PG91, 697 C.

    [2]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Κεφαλαίαπερὶἀγάπης,  1, 96, PG90, 981 C.

    [3]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Ἐρωταποκρίσεις,105, ЕПЕ, 14А΄, Θεσσαλονίκη1992,198.

    [4]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,13, PG 90, 296 B.

    [5]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG 90, 485 D.

    [6]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51,PG 90,476 С.

    [7]ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG 90, 485 D.

    [8]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG90, 488 A.

    [9]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,γχειρίδιαθεολογικάκαὶπολεμικά,16, PG91, 201C.

    [10]  ΜαξίμουὉμολογητοῦ, ΔιάλογοςμετὰΠύρρου,PG 91, 309 B.

    [11]ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Κεφαλαίαπερὶἀγάπης,4, 85, PG 90, 1069Α.

    [12]Чарлс Дарвин, Човеково порекло и сполно одабирање, Матица Српска, Нови Сад 1977, 63.

    [13]„Све оно у чему неко греши према људима има многе мотиве (разлоге) опраштања – јер неко, грешећи према (једном) човеку, а другом човеку добро чинећи, природи којој је сагрешио њој се и оправдава, а хула на Духа – која је неверовање, које нема други повод за праштање него да неко постане верник – с разлогом, ономе који у неверју оконча живот, не допушта да му се опрости грех неверовања и безбожности, ни овде ни у будућем (веку)“. ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Πέυσειςκαὶἀποκρίσεις,189, ЕПЕ 1992, 14 Α΄, 260.

    [14]  ΘεοφίλουἈντιοχείας, ΠρὸςΑὐτόλυκον,1, 2,PG6, 1025 B.

    [15]  ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,54, PG90, 517 D.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 1 минут, Milan Nikolic рече

    Овде се не ради о религиозним правилима понашања које су фарисеји умногоме наметали људима. Ради се, заправо, о модерној космологији повезаној са квантном физиком.

    Тако нешто стварно није за свакога, још увек је то прејака ствар за већину људи. Чак су и неки физичари сишли с ума од претераног бављења квантном физиком.

    Потребно је лагано упознавати неке чињенице из квантне физике. Иначе све то ћемо одбацити услед саблазни.

    Dobro, oprosti onda. Nisam znao da se i na pravoslavnom forumu govori o "zakonu privlačenja" (sort of). (Za pet godina koliko sam čitao forum to nisam mogao da vidim)

    Oprosti i na ironiji takođe,  "smejem se al` plakao bih".

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, ana čarnojević рече

    što bi bio dokaz da naš um jednostavno nije stvoren da razume istinu.

    Isus se ne bi složio.Baš naprotiv mi smo stvoreni za Istinu i poznanje te istine jeste istinska sloboda ljudskog duha.Od jvantne fizike mož da polude samo ateistirani umovi,religiozni mogu samo da se dive Božijim moćima.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Milan Nikolic рече

    То се односи на оне који сматрају да су Адам и Ева еволуирали од антропоморфних мајмуна и осталих облика, или просто да конкретне личности Адама и Еве нису постојале или да се то односи на многе парове еволутивних људи. Такви сматрају да је из тог разлога еволуција коју наука објашњава нешто сјајно, савршено, тј. да је то начин првобитног стварања Божијег.

    Међутим, еволуција коју наука објашњава заиста јесте начин на који су еволуирали људи, али то не мора да спада у начин стварања Адама и Еве. Сада знамо за могућност из модерне космологије да је првобитна творевина била пре класичног Великог праска, тако да су Адам и Ева могли бити створени по законима и на начин како дословно казује Књига постања.

    Кључно је то да ми сада не можемо потврђивати ове чињенице у које можемо само веровати. Библијско казивање о стварању Адама и Ева тако је ослобођено од савремених недоумица и заблуда, а наметање научне еволуције за Адама и Еву можемо одбацити као својевремено геоцентризам.

     

    Kad pročitam sve ovo čini mi se da ti prihvataš skoro sve dok god su konkretni Adam i Eva u igri. Mene muči jedna stvar, ali sad ozbiljno: Zašto je ovo uopšte važno? Mislim to oko Adama, Eve, velikog praska, pre velikog praska itd. tj. šta motiviše ljude da ovako ostrašćeno sa online smirenošću ulaze u dijalog koji se tiče neke relativno nebitne oblasti, barem u kontekstu pravoslavnog bogoslovlja. Da pojednostavim, zašto je bitno za moj život u Hristu da li su postojali Adam i Eva kao istorijske ličnosti i da li je to bilo pre ili posle velikog praska? Koji kvalitet bi tačna informacija dodala duhovnom životu vernika? (pričamo iz ugla relativno normalnog pravoslavca)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 15 минута, w.a.mozart рече

    Kad pročitam sve ovo čini mi se da ti prihvataš skoro sve dok god su konkretni Adam i Eva u igri. Mene muči jedna stvar, ali sad ozbiljno: Zašto je ovo uopšte važno? Mislim to oko Adama, Eve, velikog praska, pre velikog praska itd. tj. šta motiviše ljude da ovako ostrašćeno sa online smirenošću ulaze u dijalog koji se tiče neke relativno nebitne oblasti, barem u kontekstu pravoslavnog bogoslovla. Da pojednostavim, zašto je bitno za moj život u Hristu da li su postojali Adam i Eva kao istorijske ličnosti i da li je to bilo pre ili posle velikog praska? Koji kvalitet bi tačna informacija dodala duhovnom životu vernika? (pričamo iz ugla relativno noralnog pravoslavca)

    Мени је битно, и сматрам да је за теологију од кључне важности да онтологија буде преспрекорна, а то се односи и на конкретне личности Адама и Еве. Укратко, било би погубно да релативизујемо постојање конкретних личности Адама и Еве што се кроз еволуционизам може догодити.

    Друга ствар, исто важна, јесте када видиш фосил стар 40 милиона година који личи на нешто попут лемура и веверице. А то је највероватније наш предак од кога смо еволуирали. То изгледа као чињеница која потреса и буди извесна осећања. Сажаљења за све и због свега.

    Међутим, стварање прародитеља Адама и Еве не треба спадати у ту еволуциону причу. То је моје мишљење. Не бих се толико побунио против тога да није повређена онтологија, а то је опет сложенија прича, већ смо потакли негде на форуму о томе.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Čudno da neko podcenjuje pravoslavni forum pa to više ni MENSA ne radi.

    Kad sam prošli put uradio veliki mensin test zadao sam im 128 i oni omanu na 124, doduše imali su samo 26 minuta minut dva gore dole.

    Ali sam 100% siguran da su uspeli da reše većinu zadataka dobro.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Da rezimiram.

    Bog stvara Adama i Evu u "predvelikoprasnom univerzumu" zatim ih zbog greške (njihove, ne njegove) goni iz njega. Na planeti Zemlji, koja je kasnije, u odnosu na vreme  ali ne i na prostor(-vreme), stvorena on smešta izgnanike, međutim tamo je već pokrenuo drugi eksperiment ("fiat evolutio..!"). Dakle, pošto su prispeli ("pali") na zemlju  (Nefili?) mešaju se sa divljim homonekakvim i linearna historija (koja ima sve šanse da se pretvori u histeriju) startuje od toga trenutka. Pošto se sećaju sunčanih i lepih dana svoga kvantnog prasvemira ustanovljujiu razne rituale i običaje kojima mole boga da ih vrati nazad u "carstvo kvanta". Bog blagonaklono gleda na sve to i obećaje im pomoć pod određenim strogim uslovima koje oni, hteli-ne hteli, moraju da prihvate... etc. 

    (Ovo nije religija, ovo je nešto što bi moglo prerasti u dobar SF scenario. I, da nije tužno, bilo bi smešno)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 41 минута, Milan Nikolic рече

    Мени је битно

    e, ovo je legitimno :)

     

    izvini što sam 2x baš tebi replicirao, nije bila namera nego me tema povukla - ništa lično. Osim tvog doživljaja (za koji bih rekao da je više emotivni nego što je utemeljen na bar nekim faktima) ne vidim drugi razlog zbog koga bi nam bavljenje praroditeljima bilo bitno. Brine me ta okrenutost prošlosti u našoj crkvi :) "Nazad, ka ocima" vs. "Nazad! Ne, ne... još dalje, malo ispred praska" :)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, w.a.mozart рече

    izvini što sam 2x baš tebi replicirao, nije bila namera nego me tema povukla - ništa lično. Osim tvog doživljaja (za koji bih rekao da je više emotivni nego što je utemeljen na bar nekim faktima) ne vidim drugi razlog zbog koga bi nam bavljenje praroditeljima bilo bitno. Brine me ta okrenutost prošlosti u našoj crkvi :) "Nazad, ka ocima" vs. "Nazad! Ne, ne... još dalje, malo ispred praska" :)

    До праоца. :)

    Мислим да не треба занемарити Адама. Пратим довољно ове приче и видим да је Адам скоро доведен до небитности као конкретна личност.

    Ако то дозволимо, мислим да ће сва прича о личности и онтологији бити обесмишљена. Ако ниси заборавио, онтологија је полазиште и стециште свега у шта верујемо.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 15 минута, Milan Nikolic рече

    До праоца. :)

    Мислим да не треба занемарити Адама. Пратим довољно ове приче и видим да је Адам скоро доведен до небитности као конкретна личност.

    Ако то дозволимо, мислим да ће сва прича о личности и онтологији бити обесмишљена. Ако ниси заборавио, онтологија је полазиште и стециште свега у шта верујемо.

    За шта год се ухватио стари Адам осушило се аман.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 25 минута, Iulianus рече

    Da rezimiram.

    Bog stvara Adama i Evu u "predvelikoprasnom univerzumu" zatim ih zbog greške (njihove, ne njegove) goni iz njega. Na planeti Zemlji, koja je kasnije, u odnosu na vreme  ali ne i na prostor(-vreme), stvorena on smešta izgnanike, međutim tamo je već pokrenuo drugi eksperiment ("fiat evolutio..!"). Dakle, pošto su prispeli ("pali") na zemlju  (Nefili?) mešaju se sa divljim homonekakvim i linearna historija (koja ima sve šanse da se pretvori u histeriju) startuje od toga trenutka. Pošto se sećaju sunčanih i lepih dana svoga kvantnog prasvemira ustanovljujiu razne rituale i običaje kojima mole boga da ih vrati nazad u "carstvo kvanta". Bog blagonaklono gleda na sve to i obećaje im pomoć pod određenim strogim uslovima koje oni, hteli-ne hteli, moraju da prihvate... etc. 

    (Ovo nije religija, ovo je nešto što bi moglo prerasti u dobar SF scenario. I, da nije tužno, bilo bi smešno)

    А што да буде тужно као добар сценарио? :)

    Шта је поремећено од твоје вере услед таквог становишта?

    Ти кад би читао шта мисле и шта претпостављају меродавни физичари данас, помислио би да су у другом универзуму. :)

    Дакле, говоримо о претпоставкама и како оне могу да утичу на наше догматско веровање. Мене баш занима шта је теби спорно од онога што говорим у односу на твоју веру?

    Ја сам баш због свог веровања у све што казује Свето Писмо дошао до поменутог закључка о Адаму и Еви и последицама њиховог пада. Мени је то помогло да останем доследан традиционалном веровању.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Стари Адам нема добрих дела, за шта год се дохватио осушило се, каква бре рајска прича као да је рај дело старог адама.

    Ово је свет старог адама а не рајска прича.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 21 минута, Milan Nikolic рече

    Пратим довољно ове приче и видим да је Адам скоро доведен до небитности као конкретна личност.

    Ако то дозволимо, мислим да ће сва прича о личности и онтологији бити обесмишљена. Ако ниси заборавио, онтологија је полазиште и стециште свега у шта верујемо.

    Kako tacno? Meni je problematicnije da verujem da je covek stvoren kao musko i zensko, znaci, od samoga starta postoji nekakva podela. I to u raju,veoma diskutabilno (posto se "niti zene, niti udaju..."). Neko ce reci da je to razlicitost, ali za mene je odeljenost koja treba da bude prevazidjena. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Џуманџи рече

    Kako tacno? Meni je problematicnije da verujem da je covek stvoren kao musko i zensko, znaci, od samoga starta postoji nekakva podela. I to u raju,veoma diskutabilno (posto se "niti zene, niti udaju..."). Neko ce reci da je to razlicitost, ali za mene je odeljenost koja treba da bude prevazidjena. 

    Стари адам није у рају јер да је остао у рају шта год да би дотакао осушило би се каква рајка прича бре опште може да буде у постању?

    У постању може да буде прича о оваплоћењу Сина Божјег који ће спровести првобитни план и сада не више као стари адам већ као Нови Адам увести човека у то рајско вечно постојање.

    Истина је постоји али не кроз старог адама јер тај за шта год се ухвати осуши се ево ја сам први доказ томе. Ја за шта год се ухватим осуши се јер  не знам да стварам као Бог.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



×
×
  • Креирај ново...