Страле

Оне теме са мушко-женским и женско-мушким питањима не читам.

Мислим да се поставља погрешно питање. Право питање је зашто су медијске клоаке попут Информера, Курира и сличних најчитаније новине у Србији? Исто важи и за неке телевизије, знамо сви које. Јер сви они су само огледало друштва - они пишу то што пишу да би зарадили, прост закон тржишта. Е сад, зашто се раја ложи на најгори примитивизам, тиме би се дефинитивно требало позабавити.
Можеш ти да се ограђујеш од њих колико хоћеш, можеш и да их забраниш (када би ти закон дозвољавао), али тиме нећеш решити тај основни и дубок проблем целог друштва који они користе да би зарађивали.

е сад сасвим је друго где свепштенство и еепископи треба да дају интервјуе и да се појављују,то је сасвим у реду да се бира.и сасвим није у реду да се не бира.

Пустити их да раде, свакако. Сизифов посао би био од свих горућих и озбиљних проблема расипати се још и на то, али чврстог сам става да пред лајавцима не треба ћутати ако имамо аргументе. Не треба улазити у полемику и губити време на њих, али их постидети са пар реченица и поставити их на право место. Наравно, дневни су листови и није могуће да игноришу Божић или Васкрс, да немају неку секцију где ће писати или о православљу или о активностима СПЦ, али не дозволити им да буду медијски барјактари православља, јер место барјактара припада најчаснијима и најрепрезентативнијима. Није њихово да поклањају иконе, бадњаке или црквене календаре, па још и шире будалаштине за које дане не треба прати косу, а за које прати веш. И, што каже о. @Иван Ц., да свештенство и нарочито епископи обрате пажњу у којим медијима гостују и где се појављују. Ја само мислим да ту пажњу не треба ограничити само на оне токсичне антицрквене и антисрпске медије који се кувају у истој кухињи из које је изашао и "Апел 88", него да се односи и на ове о којима сам отворио тему.

Миле, не говорим о политичком ставу и на ову помаму у нашој јавности где се свако ко је из другог табора назива примитивцем, издајником, ботом итд. Свако има право на политички став, уређивачку политику, тему којом ће да се бави и по том питању сам против наметања сопственог става било коме: ако ужива да гледа "концерт у подне", нека гледа, ако ужива у "Паровима", нека гледа то. Дегутантним називам копање по најпрљавијем и истицање оног најгорег у свему, од политике до ТВ програма и стављање тога у исти контекст са патријархом Павлом, светитељима, обичајима, славама и црквеним календарима и надам се да се око тога слажемо. Не треба кроз исту цев да се пуштају и фекалне воде и вода за пиће, то не треба мешати.
У овом случају - не бих именовао медије - неки се намећу као тумачи обичаја, празника, као даваоци духовних савета, делитељи икона и црквених календара. Зар конкретно то не задире директно у пастирску делатност СПЦ? Појединци из СПЦ су, на пример, реаговали по питању Мирољуба Петровића који је, иако јеретик, врло ефемерна тј. небитна појава. Даље, неупоредиво жешће реакције су долазиле по питању ствари које уопште и не улазе у делатност цркве, као што су јесењи педербалови или научне теорије у биологији, што све упућује на то да људи из црквене администрације нису нимало мутави и да и те како прате шта се у друштву дешава и да реагују кад сматрају да је потребно.
По овом питању не знам да ли те реакције нема јер се ти таблоиди, упркос свим гадостима о којима пишу и којима попуњавају насловне стране, према СПЦ односе са поштовањем и оно што пишу, пишу афирмативно. Да ли се СПЦ плаши да и, на пример, од Курира или Информера не направи неку новинарску антицрквену аждају попут Данаса или Н1 (N1), каква апсолутно не би имала никакав проблем да и свештена лица провлачи кроз блато ако им се замере, или се ради о томе да се они посматрају као "пријатељски медији"? Не желим никоме да намећем свој утисак, али ме интересује да ли сам усамљен у њему и да ли сам једини коме смета да ми бадњак, честитке за Божић и цитати патријарха Павла долазе у истом пакету са уређивачком политиком која наспрам јеванђеоске мисли стоји као дупе наспрам ока. Само то.

Зашто би се неко ограђивао од нечега са чиме нема везе ,то би била глупост. 
а тек оваква глупост где неко одређује шта је примитивно а шта дегутантно..тај осећај изузтетности где си ти тај који је еталон и наметање свог схватања је или последица религиозног фудаментализма или,што је код нашег света чешћи случај,острашћне политике идеологизираности
 
 

Инспирација за тему ми је скорашња порука од о. @Иван Ц. са теме "Раскол се захуктава":
Оче Иване, мени конкретно поред овога много смета што су поједини одвратни таблоиди узели да машу заставом православља и преко насловних страна у помпезним насловима обавештавају грађане који је празник или светац тог дана, редовно уз пратеће сензационалистичке наслове шта на тај дан ваља радити, а шта никако не. Уз то и предњаче у агресивном потурању црквене иконографије у виду поклон-календара и поклон-иконица уз велике празнике. Све то латиницом, а поред скандалозних и накарадних наслова који се тичу џет-сет личности, актуелности у ријалитијима и ТВ серијама, и дневнополитичких пропагандних ратова.
Не могу да појмим да су то приметили лаици, а готово нико из црквене администрације. Примећују и борци против СПЦ, који по друштвеним мрежама управо покушавају да православље изједначе са заосталошћу, примитивним национализмом, необразовањем и неукусним и дегутатним музичким укусом. Својевремено су се на истој насловној страни нашли фотографија нагог међуножја једне естрадне личности и обавештење о поклон-икони поводом дана свеца. На друштвеним мрежама је настало колективно изругивање на рачун тог листа, са афоризмом "Ексклузивно у Куриру: икона св. Николе и пи*ка Јелене Карлеуше". Овде није проблематична чак ни очигледна бласфемија, него тако агресивно истицана православност појединих листова где се ја и људи са којима сам разговарао питамо, зар не би требало да се СПЦ на највишем нивоу огради од тога и пошаље јасну поруку верујућима и самим таблоидима о томе?
Лично искрено верујем у свест људи који то папирно смеће купују да су и сами новинари и текстови које објављују проблематични и да то чине само због приступачне цене и да једнако негодују. Али шта је са онима који захваљујући тој потпори гаје своје православље као својеврсну комбинацију сујеверја, идолопоклонства и враџбина, упоредо са упијањем културолошких вредносних образаца које ти медији негују? Зар их треба оставити без свести да је српска црква то осудила, и то не пар презвитера или портпарола, него Црква у целини? Лично мислим да је боље да се о православљу не пише уопште, него да се пише на онај начин и упоредо са оним гадостима.

Чисто да се зна и види, ко се како понаша у овим тешким временима пуним искушења. Подршка +Амфилохију, којег опет нападају људи из власти и појединци из Цркве. Зато што је такав какав је. Могу само да му завиде што немају његову храброст и петљу.

Ево због чега +Амфилохија не готиве власти ни Србије ни Црне Горе. Не полтронише им се, него их разобличава и позива на покајање. За разлику од појединих, да их сада не помињемо.

Оче, много ми је лакнуло кад сте се вратили, јер је стање измакло контроли. 
Надам се да од сада неће пролазити клозетски речник, клошарски напади на епископе, најпростачкија вређања форумаша, подривање борбе нашег верног народа у ЦГ и све што се до сада на овом форуму толерисало. 
Својим доласком сте својим именом и презименом стали као гаранција да ће од сада правилник Поука коначно да се примењује, како је требало да буде и до сада. 
На многаја љета! 

,,ТАКОЗВАНА ЦПЦ ЈЕ У ЦРКВЕНОМ СМИСЛУ ЈЕДНОСТАВНО НИШТА"
На данашњи дан 1957. године рођен је Радован Биговић, чувени српски теолог.
Био је протојереј-ставрофор Српске православне цркве, професор и декан Православног богословског факултета у Београду и вршилац дужности старешине манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну.
Рођени Никшићанин, средњу теолошку школу (богословију) је завршио у манастиру Крка. Дипломирао је на Православном богословском факултету и Филозофском факултету у Београду. Докторирао је 1993. године на Православном богословском факултету у Београду.
Био је уредник филозофско-теолошке библиотеке „Службеног гласника“ и члан Удружења књижевника Србије.
Иза себе је оставио многобројна дела из области теологије и философије међу којима и једно под називом ,,Свети Василије Острошки (1998. године).
-На питање Како као Србин из Црне Горе гледа на терор над СПЦ у тој држави и режимско протежирање неканонске Дедеићеве цркве одговорио је:
- Црну Гору потреса свеопшта криза, а на првом месту криза идентитета. На удару је све оно што је битно: језик, вера, култура, национална самосвест, морал, економија. За потребе дневне политике фалсификује се историја. Атакује се и на Православну цркву кроз захтеве за аутокефалност и покушаје да се функционализује у кодове црногорског национализма и црногорске државотворности, иако је она једина самостална и независна установа у Црној Гори. Свим осталим је мозак изван Црне Горе. Такозвана ЦПЦ је у црквеном смислу, једноставно, ништа. Програм те организације није Јеванђеље Христово, већ политичка идеологија Секуле Дрљевића.
Радован Биговић је преминуо 2012. године.
Све ово је говорио много пре данашњих догађаја.

Dukljani danas drže nekakav kult Ilije Abramovića, Miraša zovu srpskom-udbaškom podmetačinom. Jedino što znam da je bijeli o. Zoran na Smederevo TV, veličao Zizjulasa i Ignjatija, nije red danas olako mijenjati ploču.

По запажању проф. Радомира Поповића у чланку "Ангажована теологија Цариградске патријаршије", митр. Зизиулас је још 1993. године у свом чланку "Васељенска патријаршија и њен однос са осталим православним црквама" теолошки "вукао" ка источном папизму. Потпуно је јасно, рекао бих, да је и Зизиулас дао свој важан богословски "допринос" овом цариградском јеретичком учењу, па је нереално очекивати да он говори нешто супротно томе.
 Пише проф. Поповић:
"...Наш аутор (митр. Зизиулас) има увек на уму васељенске прерогативе Цариградске патријаршије, тога не може да се ослободи, тако да он даље говори о познатом начелу „један“ и „многи“, наводећи при том 34. правило Св. Апостола. По аутору, „један“ је Васељенски патријарх. То је за њега „златно правило“. Он каже: „Православним црквама је потребан први. Оне (православне цркве) не смеју чинити ништа што се тиче Православне цркве у целини без његовог уплива“ (стр. 64). Патријарх у Цариграду је за њега „једини гласноговорник Православља када се оно као целина обраћа свету“ (Исто, стр. 64). При томе каже да се на тај начин спасава јединство Православља. Дакле, „гласноговорник“ и „спасавање јединства Православља“, и други епитети које Високопреосвећени митрополит приписује цариградском патријарху, нису нимало у духу канона и Предања. Како другачије треба разумети и митрополитове речи у једном другом, недавно објављеном чланку: „Чак и да не постоји Васељенска патријаршија, требало би је измислити“ (Чланак, Црква у освит трећег хиљадугодишта, прев. јерођакон Максим Васиљевић, Православље бр. 791, 1. март 2001. године). Овде само недостају још неки епитети (викаријус, непогрешиви, корифеј…), па да буду истоветни са, нажалост, претензијама римског епископа. Многи, стога, данас све више и с правом говоре о томе да је нови папа већ на помолу, друго плућно крило већ је увелико активирано."
https://svetosavlje.org/angazovana-teologija-carigradske-patrijarsije/
Пре проф. Поповића то је уочила и моја маленкост, још 2003. године,  у књизи "Новаторско богословље митрополита Зизиуласа":
"Цариградска патријаршија је у прошлом веку стрпљиво и упорно настојала да се избори за нови, неканонски положај према осталим Помесним Православним Црквама који би (положај) подразумевао не само првенство по части, него, практично, и првенство по власти. Богословски, то је подупирано позивањем нарочито на 9, 17. и 28. канон Четвртог Васељенског Сабора којима се, наводно, обезбеђују већа права Цариградске патријаршије према дијаспори. О неоснованости оваквог тумачења поменутих канона почетком прошлог века серију чланака је написао проф. Сергије Тројицки, који је у овим ставовима препознавао тежњу ка успостављању источног папизма.[1] Код нас је у новије време о томе опширно писао Жељко Которанин.[2]  Било како било, нови однос Цариграда према осталим Помесним Православним Црквама добио је и статус званичног "учења"[3]. Значи, имамо у богословљу Цариградске патријаршије, а и код митрополита Зизиуласа[4], захтев да се Цариградска патријаршија призна као прва по власти међу православнима, са једне стране, и прихватање Римске столице као "председавајуће у љубави", са друге стране. Уз постојање ове две богословске "премисе" логично се намеће питање: није ли инсистирање на првенству Цариграда међу православнима у функцији потчињавања целокупног Православља римском папи?"
.........................................
[1] Од неколико чланака проф. Тројицког на ону тему, поменимо за ову прилику само два: 1. "О границама простирања права власти Цариградске Патријаршије на дијаспору", објављено у  "Журнал Московске Патријаршије", 1947. год. бр. 11, а превод на србски у часопису Епархије рашко-призренске "Свети Кнез Лазар " бр. 45, стр. 21-40, објављен и на на интернет страни http://pastirdobri.com/biblioteka/casopis sv. knez lazar/SvKnez_Lazar45.pdf 2. "Да се заједно боримо са опасношћу" објављен у "Журнал Московске Патријаршије", 1950. год., бр. 2, а превод на србски у часопису "Свети Кнез Лазар" бр. 46, стр. 23–39, а објављен и на интернет страни http://pastirdobri.com/biblioteka/casopis sv. knez lazar/SvKnez_Lazar46.pdf
[2] Жељко Которанин: "О пореклу 'већих' права Цариградске цркве", "Свети Кнез Лазар" бр. 9, стр.49–87;   "Деформација православља",  "Свети Кнез Лазар" бр.18, стр. 48–81, објављен и на интернет страни http://pastirdobri.com/biblioteka/casopis sv. knez lazar/Sv._Knez_Lazar_18-I.pdf
[3] У том смислу индикативно је обавештење које је 7.12.1995.г. објавила Стална делегација Цариградске патријаршије при ССЦ, са потписом др. Георгија Цециса. У саопштењу се каже да "Васељенски патријарх изражава јединство Помесних Православних Цркава, а то значи да би једна Помесна Православна Црква била канонска, тј. била сматрана за чланицу целокупне православне породице, она мора бити у општењу са Цариградским Патријархом". Дакле, за неку Помесну Цркву није од важности да ли исповеда Апостолску, Светоотачку, Предањску веру, него да ли је у општењу са Цариградским патријархом. Не видимо да се ово може схватити другачије него као промовисање православног папе.
[4] Видети његов чланак "Васељенска патријаршија и њен однос са осталим Православним Црквама", "Теолошки погледи", верско научни часопис, Београд, 1998. год,  бр. 1–4, стр. 59–67.

Да, тако је. Познато је да својим тирадама и најрпимитивнијим понашањем, какво не приличи ни клошару са пијаце а не некоме ко пише на православном форуму, тероришем цео форум већ месецима.

Још је Свети владика Николај написао у Охридском прологу, а исто тако је писао и Свети Игњатије, цитирам: ''Православна Црква учећи људе савршеној љубави, учи их у исто време и савршеној послушности из које проистиче ред и благостројност међу вернима. Епископи дугују послушност Господу, свештеници епископима, верни једним и другим. О томе пише св. Игњатије: „Ви сте дужни повиновати се без сваког лицемерства: онај ко би обмануо свог видљивог епископа, насмејао би се над Невидљивим… Молим вас, старајте се све извршивати у једнодушности Божјој под председништвом епископа, који заузимају место Бога, и презвитера, који састављају сабор апостола… не мислећи да би ма шта било правилно, што ви чините сами, оделито“.

Ајд се сконцентриши, удахни дубоко, смири се, па пробај да мућнеш главом и прочиташ поруку опет. 
Онда можда и укапираш неке ствари.

Будући Српски Патријарх! 
(Ако Бог да) да се испуни голубија жеља... 

Zar nije vreme da postojeći članovi Sinoda, čak i oni nesmenjivi, konačno budu smenjeni...da vidimo kakvi su drugi

Konačno je stigao virus koji uništava maligne ćelije...

Треба се вратити на тему о расколу, који се захуктава, а не дозволити троловање фанариотских плаћеника, који смишљено желе да развале оштрицу отпора.
Морамо да будемо будни и свесни, и добро наоружани аргументацијом, јер правда и истина је на нашој страни. Овде има добрих идеја и нормалног света, и зато тролове на игнорисање и сваку тему која је оф топик на игноре и идемо даље.
Дакле, Фанар жели да буде медијатор у оној својој дрвеној бараци, ћумезу?

Иако сам рекао да нећу да дозволим да идем оф топик, али зар не видиш колико си социјално осакаћен?
Тема је раскол који се захуктава, тема није Шпански грађански рат. Неко у посту искористи идиоматски израз, и ти пишеш три поста о томе, и покушаваш као да испаднеш стручњак и паметан и шта ја знам. при томе ти је знање о томе википедијско. Заправо си напоран и досадан. Могу само замислити какав ти је сексуални живот.
Сабери се и ресетуј се, не знаш све, нема потребе да знаш све, нема потребе да скачеш на сваку лоптицу и сваком јелу додајеш зачине. Тема је раскол који прави Вартоломеј, с циљем служења Америчким политичким интересима, и његови реализатори на терену у СПЦ, попут Максима и сличних. Хајмо сад поново!

Вартоломеј like this (wants it more then anything in the world)!

Апсолутно подржавам @Поуке.орг инфо админе што су блокирали тему. Бог зна да то говорим без икакве ироније. Такве теме су нам само показале да смо ми Срби једни другима највећи непријатељ. Не треба нам ни НАТО, ни Мило, ни Албанци, ни Македонци, ама баш нико.

Ниђе везе ни са чим. Боље да останеш код дислајкова. ТУ си на свом терену.