Jump to content
  • Поуке.орг инфо

    Протојереј Слободан Лукић: Пастирска брига Цркве и содомски гријех

       

       

    Најављена парада содомитâ коју њени организатори називају “Еуро-прајд“, а која би требалo да се одржи у Београду крајем септембра, изазива мноштво различитих коментара, међу којима су и приједлози о томе на који начин Црква треба да се постави према том догађају.

    Дрска пропаганда содомитске идеологије нешто је пред чим никако не треба затварати очи и стога не треба да изненађују очекивања народа да Црква у вези с том појавом каже своју пастирску ријеч. Међутим, у мноштву различитих сугестија и ставова могуће је препознати и недобронамјерне гласове који се често претворе у непотребно оптуживање Цркве за пасивност и дефетизам. Штетност таквих ставова могуће је препознати само уколико се на исправан начин појми суштина црквене мисије и њене пастирске бриге за паству, пред коју данашњи свијет износи разна искушења у форми девијантних антивриједности.

    Као прво, Цркву чине сви њени крштени чланови који у црквеном тијелу носе различите дарове и службе. Сваки члан Цркве, клирик или лаик, сходно својој служби, епископској, свештеничкој, вјероучитељској или некој другој, има слободу да сходно свом дару свједочи вјерном народу хришћанске вриједности и исказује црквени етос, истину и самосвијест. Када је ријеч о дрској и све насилнијој пропаганди хомосексуализма, потребно је да црквени пастири својом ријечју опомену, прекоре и упозоре на штетност такве пропаганде. Aли често се деси да појединци, због неутемељeног расуђивања или лоше намјере, свој пријекор упуте не изругивачима светиње живота, брака и породице већ самој Цркви! Другим ријечима, непотребно је и по биће Цркве штетно прекоријевати црквену јерархију због тога што се не оглашава увијек на начин на који неко сматра да је потребно. С друге стране, корисно је са смирењем очекивати и вјеровати да ће Црква у потребном тренутку рећи своју ријеч и да њена пастирска брига неће изостати.

    Хомосексуалност је крајње девијантан израз човјековог стања послије пада прародитељâ људског рода у гријех. То је плод егоцентризма и самопотврђивања насупрот Творцу и од њега назначеном начину постојања. Она је плод човјекове побуне против Бога и против сопствене природе у коју је стварањем уткана боголикост. Све док своју слабост и гријех сматрају исправним начином понашања или дозвољеним изразом “слободе“, хомосексуалци не могу бити чланови Цркве и примати свете Тајне. Свето Писмо и учење Цркве недвосмислено осуђују хомосексуалне полне везе, будући да у њима виде порочно изопачење од Бога створене човјекове природе. „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица” (3. Мојс. 20, 13). Библија свједочи о тешкој казни коју је, према светоотачком тумачењу, управо због гријеха мужелоштва, Бог послао на житеље Содома (в. 1. Мојс. 19, 1-29). Апостол Павле, карактеришући неморално стање тадашњег друштва, убраја хомосексуалне односе међу најсрамније страсти и развратности које скрнаве људско тијело и душу. У Посланици Римљанима Апостол пише: „И жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно. А исто тако и мушкарци, оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду” (Римљ. 1, 26-27). Развраћене житеље Коринта апостол Павле строго опомиње: „Не варајте се…, мужеложници… неће наслиједити Царство Божије” (1. Кор. 6, 9-10). Светоотачко Предање такође јасно и недвосмислено осуђује свако испољавање хомосексуализма.

    Данас се хомосексуализам, у секуларном глобалистичком друштву, тумачи као избор, као једна од „полних оријентација”, која треба да буде ослобођена од било какве карактеризације као морално извитопереног и погрешног понашања и коју треба снажно и на разне начине афирмисати. Супротстављајући се тенденцији да се хомосексуализам схвати не као полна изопаченост већ као једна од „сексуалних оријентација” са припадајућим јој правима, Црква стоји на становишту да је хомосексуализам гријеховна повреда људске природе која се превазилази духовним подвигом у циљу исцјељења човјека, кроз свете Тајне, пост, молитву, покајање, читање свештених списа, као и општењем са вјерујућим људима. Зато смо као Црква дужни да непрестано указујемо на опасност од содомитске пропаганде, а такође смо позвани да свједочимо истину да Црква и онима који страдају од тога гријеха може помоћи, јер свака страст се лијечи здравом духовношћу, покајањем и молитвом.

    Ово су такође моменти када се на одређени начин тестирају наша вјера и црквеност – да ли смо увијек спремни да одлуку Цркве прихватимо као Светим Духом надахнуту и као такву за нас најбољу и најдушекориснију. Често смо склони да од Цркве очекујемо да прибјегне методама које се нама чине наједакватнијим, али које се кроз искуство црквеног живота нису потврдиле као такве. Одувијек су најбоље и најјаче оружје у борби против Антихристовог духа погибли били – пост, покајање и молитва. Томе смо свједочили и недавно, када се пред репресијом државних власти у Црној Гори десила блистава пројава црквеног духа и саборно исповиједање оданости народа својој Цркви. Дакле, отпор безбожницима није био насилан и по методама кнеза овога свијета већ кроз молитву, стрпљење и послушање Цркви и њеним архијерејима.

    Понекад Црква говори и ћутањем, водећи се јеванђелском поуком да бисере не треба бацати пред свиње (Мт. 7,6). Позната је једна анегдота везана за блаженопочившег патријарха Павла: када је група НВО-активисткиња, озлојеђена његовим позивом на спрјечавање чедоморства, протестовала испред зграде Патријаршије, патријарх је у једном тренутку изишао пред њих, рекавши им да је њихова побуна заправо неспоразум, јер његов позив и није био упућен њима већ његовој пастви, којој оне не припадају. Дакле, црквена проповијед је увијек упућена њеном словесном стаду; без обзира на вукове који парадирају около поносећи се својом срамотом, превасходна је брига Цркве да сваког свог члана утврди на уском путу спасења.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Поштовани отац Лукић  некако даје нејасну поруку, као да ни сам није сигуран на који начин да се постави у овој ситуацији.  Текст почиње речима: 

    пре 1 сат, Поуке.орг инфо рече

    Дрска пропаганда содомитске идеологије нешто је пред чим никако не треба затварати очи и стога не треба да изненађују очекивања народа да Црква у вези с том појавом каже своју пастирску ријеч

    А завршава речима:

    пре 1 сат, Поуке.орг инфо рече

    Понекад Црква говори и ћутањем, водећи се јеванђелском поуком да бисере не треба бацати пред свиње

    Испада да пред дрском пропагандом антихристовског деловања, пред којим не треба затварати очи, Црква неће затварати очи тако што ће затворити уста. Нешто се не слаже...Зар не би требало, кад се не затварају очи да се не затварају и уста?

    Уосталом, зар није Црква реаговала када се припремао Закон о истополним заједницама? Тада је, у марту прошле године, Синод, између осталог, саопштио да је:

    "Поменути предлог закона за Српску Православну Цркву је неприхватљив, јер је огромна већина предложених одредби у супротности са Јеванђељем Христовим и свеукупним искуством и праксом Цркве на којима је духовно и морално утемељен наш српски народ, као и целокупна европска цивилизација."

    То свакако није била реч упућена верницима него држави. (Апропо констатације оца Лукића да је Црква своју реч увек упућивала верницима).

    Сасвим је логично, ако је Црква реаговала тада (није сматрала да треба ћутати) да реагује и сада, јер је у питању иста тема и иста врста деловања. 

    Није била упућена верницима него држави ни литија из 1937. године, када је Црква реаговала на могућност озваничења Конкордата са Ватиканом. (А пре тога је било и других реаговања Цркве у вези са Конкордатом). Колико се сећам, и у Црној Гори је, пре самих литија и молитвеног "устанка", Црква много пута реаговала на најављивање увођења тог закона којим би се Цркви одузеле светиње. И то реаговање такође није било упућено верницима него државном врху Црне Горе. И могло  би се тако много тога набројити када је Црква  подизала глас не тако што би проповедала својој словесној пастви него је реаговала на друштвене појаве које су, како се вели у горњем саопштењу Синода, у супротности са Јеванђељем Христовим и духовним и моралним темељним вредностим српског народа.

    Уосталом, ово у септембру није нека споредна и маловажна "приредбица"  за коју ће чути мали круг људи. Ово је магистрална, европска, промоција једне  идеологије, са десетинама хиљада учесника и обимним програмом вишедневног деловања  у свим јавним сферама. У праву је отац Лукић да се пред том пропагандом не смеју затварати очи. Али ни уста.  

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Када треба паре од државе за веронауку онда се обраћа држави, а за ово не треба него само верницима. :aplauz:

    Мало је контрадикторно.

    Иначе реаговале су и Владике јуче, тј Синод.

    Првп за веронауку, па онда за педере мада кажу истовремено:D

    Истовремено, представници Српске Православне Цркве тражили су од председника Вучића да буде посвећен заштити традиционалних норми српског друштва, посебно очувању и неговању највиших породичних вредности, као темеља на којем почива целокупна заједница.

    Мада има и владика kao Владика Калистос Вер, бивши протестант, који каже да су хомосексулани односи нормални ако су у оквиру породице:D . Видимо да неке Владике крштавају и децу из педерских бракова, неки кажу да је то као и сваки други грех, само дођи на Литургију и у реду си. 

    Значи ми се држимо ту екстра добро шта све нема у православљу данас.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 58 минута, Onufrije рече

    Иначе реаговале су и Владике јуче, тј Синод.

    Мислиш на ово:

    "Истовремено, представници Српске Православне Цркве тражили су од председника Вучића да буде посвећен заштити традиционалних норми српског друштва, посебно очувању и неговању највиших породичних вредности, као темеља на којем почива целокупна заједница."

    Е сад, било би занимљиво знати шта им је он одговорио. С обзиром на то да је 2019. године, када је Београд и изабран за домаћина, Брнабић упутила званично писмо Европској асоцијацији организатора прајдова:

    "Премијерка Ана Брнабић дала је „пуну подршку“ кандидатури Београд Прајда у званичном писму Европској асоцијацији организатора Прајдова, уз обећање да ће Влада Србије помоћи организационом тиму да осигура безбедан и успешан догађај." 

    А на сајту еуропрајда јасно пише:

    After years of fighting for equality for the LGBTI+ community in the region, Belgrade will host EuroPride this September. This is a milestone for the LGBTI+ community in the whole region and the beginning of a new еra.

    EuroPride will help the LGBTI+ community in the region to put additional pressure on the governments in the region to implement already existing laws protecting LGBTI+ rights and adopt new laws, particularly regarding the legal status of the same-sex partnerships.

    EuroPride in Belgrade marks an important step along the path toward achieving equality for the LGBTI+ community in the Western Balkans, and will energise activists and the community for the long road yet to be travelled.

     

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 50 минута, Onufrije рече

    Мада има и владика kao Владика Калистос Вер, бивши протестант, који каже да су хомосексулани односи нормални ако су у оквиру породице:D . Видимо да неке Владике крштавају и децу из педерских бракова, неки кажу да је то као и сваки други грех, само дођи на Литургију и у реду си. 

    Постоје читави институти, нарочито у Америци и Енглеској, који са "православног становишта" траже промену парадигме у вези са питањем хомосексуалности. Одржавани су периодично и симпозијуми на ову тему, били су присутни и представници наше Цркве и расте притисак "изнутра" да Црква промени свој став. Снажан допринос у том смислу дао је и митр. Зизиулас, вишедеценијско теолошко "полубожанство" у нашим теолошким училиштиима.  

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Мислим да није толико битно у датој геополитичкој ситуацији да се Синод изјасни гласно и јасно. Не мења то скоро ништа. Само даје разлога за даље нападе на Цркву. Проблем је много дубљи од тог јевропског нестида. Западно законодавство је у директној колизији са хришћанским вредностима. Постаје све теже хришћанима да слободно живе под тим законодавством. Сада је стање "толеранције", дакле не иде се у директну конфронтацију иако је колизија ту. Црква "мудро" ћути (говорим о западно свету првенствено, али Србија је преписала све те законе), а носиоци власти не насрћу на хрићшане директно, него их све више сабијају у храмове, а на социалном пољу хришчани морају да воде јуродив живот. Не смеју да износе своја мишљења, ставове о били политичким или социалним питањима - јер хришчанске вредноси су директан атак на либара-сатанистичке "вредности".

    Ту се намеће питање: куда све то води? Да ли Цркве треба да "мудро" ћути, или да се директно конфронтује  дигавши свој глас и да "проповеда са кровова".

    Много зависи од дешавања у Украјини. Ми географски остајемо са "колективним западом", а он ма да је и на путу своје пропасти, та проаст ће дуго трајати - дакле нема ту много леба за хришћане. Мораће да "мудро" ћуте, да буду полу-јуродиви и да буду "не од овог света". Или да се секуларизују до краја и разбоже као, усталом, и већина људи на западу.

    Лично милим да је илузија о неком масовном оправослављивању, али исто тако да није мудро директно се сукобљавати, вербално, без већих потреба са људима који плове на крилима најјачих духова таме, где се пројављује брутални станизам у крајљој мери. Боље је деловати "изнутра"...мада никако не бити сервилан. Такође мислим да на медијском и сваком другом пољу Црква губи битку квантитативно...али хришћани су увек били мањина. Со је увек мањина...

    Парциално тумачењ ситуације ова или онај прајд....па педери ће марширати сваког месеца, зар Црква треба да трчи з ањима и виче како је нешто грех? Ми славио данас милионе Мученика, али питање је за историчаре је ли баш тако и толио морао да страда Србин? Није то само неки прајд...то је глобална ствар која је од тога да је то психичка болест, прерасло све да су уши у све парламенте и да марширају свим градовима. Дакле...шта мења ствар ако неки владика каже нешто, ма да изађе са мегафоном тог дана на Трг републике? Ништа не мења! Нико се неће оцрковити, само ће да раздражи страсти свих врста код тих људи.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

    Постоје читави институти, нарочито у Америци и Енглеској, који са "православног становишта" траже промену парадигме у вези са питањем хомосексуалности. Одржавани су периодично и симпозијуми на ову тему, били су присутни и представници наше Цркве и расте притисак "изнутра" да Црква промени свој став. Снажан допринос у том смислу дао је и митр. Зизиулас, вишедеценијско теолошко "полубожанство" у нашим теолошким училиштиима.  

    Ту се слажем са тобом Рођо. Мада, мислим да је уведен ред у нашу СПЦ и да су постали свесни.  Не знам да ли расте притисак "изнутра" и од кога би то могло бити. Нема од тога ништа што се СПЦ тиче, бар у овој генерацији епископа. О томе како то иде лепо је Стоичевић писао/говорио. И Црква је то узела к знању....

    То што сам горе рекао - колизија хришћанских вредности са законодавством тзв. колективног запада. То је непремостив јаз који се све више продубљује. Значи, или у будућности следи промена друштва на социалној равни, а тиме и друштвених норми, или следи прогон хришћана. Ствар је проста.

    Православље је означено као "неријатељ" и иде се жестоко да се растури што се може растурити у два правца: еклисиолошки-организационо, и уношењем погрешних учења где су православни најосетљивији и што ће доводити до рскола даљних.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 часа, Поуке.орг инфо рече

    корисно је са смирењем очекивати и вјеровати да ће Црква у потребном тренутку рећи своју ријеч и да њена пастирска брига неће изостати

    Ово је суштина.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 20.7.2022. at 0:03, Вилер Текс рече
    On 19.7.2022. at 15:55, Поуке.орг инфо рече

    корисно је са смирењем очекивати и вјеровати да ће Црква у потребном тренутку рећи своју ријеч и да њена пастирска брига неће изостати

    Ово је суштина.

    Слажем се ја 120% са написаним...мада мислим да став који је Црква заузела, да тако кажем "да се прави Енглез" у свему није од велике користи. Нисам за громопуцне беседа које би раздраживале вербалне конфликте, али нисам ни за потпуно ћутање. Проблем је увек у томе да је боље имати инцијативу него бити у ситуацији да се браниш.

    Сад ови текстићи где неки попови износе "случајно" ставове Синода и Сабора? Мислим да Црква треба да преузме иницијативу...има СПЦ осим Ђаковца и Миличевића паметних момака, ето га Милојков рецимо, а има и других...каквог Таталовића, ем да је леп, ем да биа речи и то (небитно, само наводим примере)...и да и на ПБФ-у и на Правном факултету отвара јевне дискусије (кад већ црквени либерали на филоЗофском ћерају своје)...или ма где...да преузме иницијативу, позове ЛГБТ на дискусије и тако покаже ШТА осуђује, не кога осуђује...тако да ем покаже своје лице, ем унесе недоумице у редове тих заведених и заблуделих људи.

    Синод и Сабор се о овоме не требају изјашњавати док се не уздрма школство, ПРЕДшколство и друге образовне институције...мада се подривају.

    Много "комотно" се Црква односи према ужасно брзим променама око нас...наравне не треба да води политику, али у мери...па онако како је говорио Митрополит ЗГ.-љубљански својевремено на устоличењу о политици. Не треба, по мени, Црква да самоуверено у својој Истини буде пасивна по таквим питањима, него да преузима иницијативе...ја сам навео само један примјерчић како то може: преко образованих људи својих, који имају способност полемичку да улази у јавне расправе о тим темама...опрезно, али одлучно.

    Довели смо се у стање да рецмо Митрополија у ЦГ просто не сме да говори, да зуцне, реч "српски/српска/српско" и да мора са задртим, нецрквеним конвертитима да се понаша као "са јајетом"....исто тако кад је ЛГБТКју у питању....не сме нико да зуцне, ни на амвону ни у медијима....па је ли Диоклецијан на власти или шта је?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Ćiriličar рече

    па је ли Диоклецијан на власти или шта је

    Колективни западни Диоклецијан, звани Велики брат, а и Нови светски поредак.

    А свети Јустин је шездесетих година написао против тадашњег Диоклецијана и диоклецијанчића написао књижицу " Истина о Српскохј Православној Цркви под комунистичким режимом", у којој је лајтмотив стих из Дела апостолских: "Богу се треба већма покоравати него људима". У књижици, између осталог, каже:

    "За Цркву је Бог увек на првом месту, а човек, а људи увек на другом месту. Људима се треба покоравати све док нису против Бога и Божијих закона. Но чим иступе против Бога и Његових закона, Црква им се мора одупрети и супротставити. Не ради ли тако, зар је Црква?" А мало даље:

    "Властима се треба покоравати све док одржавају божански поредак у свету, док су „слуге Божије“, и као слуге Божје. Покоравати се властима зато што као слуге Божје носе мач којим кажњавају зло а штите добро. Покоравати се властима зато што су слуге Божје „страх злим делима“, а не добрим. Но када су власти страх добрим делима, када власти гоне Божје добро, и највеће Добро и Сведобро овога света – Господа Христа, и тиме Његову Цркву, онда се таквим властима не треба покоравати, нити их слушати. Са њима се хришћанин мора борити, и то светим, еванђелским средствима борити. Никада се хришћанин не сме већма покоравати људима него Богу, нарочито људима који су против Бога Истинога и против Његовог Еванђеља."

    А помиње свети Јустин и Диоклецијана:

    "Потпуно истребити Хришћанство – био је циљ Диоклецијановог гоњења, најсвирепијег и најорганизованијег у првим вековима Хришћанства. То је циљ и христоборачког комунизма у нас. У сваком комунисту се таји по један Диоклецијан, каткад и Нерон. Невидљиви, но свудаприсутни Диоклецијан је ту, око тебе, близу тебе, прикривен, притајен. Отуда у нас – робовање страху: страхом претварати људе у безвољне робове.

    Уместо комунизма, данас имамо Нови светски поредак. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Родољуб Лазић Слажем се с тобом о овеме, а то како ће врх Цркве реаговети - не бих претендовао да им ја сугеришем. Нарано и глас нас пастве је релевантан за њих. Очигледно је да се често делује "иза кулиса"...лично сам и тужан и бесан да је Црква ућуткана и по питању права Срба у Хрватској, посебно у ЦГ колевци Српства...и ово да хомосексуалИЗАМ пркоси, провоцира и трује нам децу.

    Зато сматрам да је најбоље ући у полемику са њима/о њима на разним трибинама и сл. Тиме би се Синод мало "растеретио". Не иду генерали у прве линије никад...а не мора се непријатењу ни тактита откривати. Проблем је да се иде методологијим: "понајвљај лаж док се не усвоји за истину", тако и ово - прве параде у БГ су биле скоро крваве, а сад европски прајд и ником ништа....најгоре је кад грех постане нормала.

     

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Мало се упрошћавају ствари јер се заборавља да је Црква пре тридесет година прошла кроз комунизам који је директно уништавао Цркву више од пола века, а онда је дошло до заокрета и Црква се нашла у чудној ситуацији и требало се снаћи.  Црква се рецимо и обрукала према Слободану Милошевићу и то на Саборском нивоу када су га Владике директно понижавале, а нико им није дао више од њега у новијој историји, попови су имали права да поред инвалида увозе половне аутомобиле:D. Сетимо се само како су га дочекали калуђери на Светој Гори, потпуно сумануто. После тога Слоба је наравно поништио закон да врати земљу Цркви. Онда смо имали опело влади од неких хајдука Владика без дозволе Патријарха у Београду.

    Тако и данас није све црно бело. Не може, се рећи да је власт непријатељска према Цркви, Црква је рекла да нема ништа пртив да идемо у ЕУ и то су неке црвене линије, а најважанија је Косово. У мећувремену се и власт и Црква праве Енглези највише због пара.

    Али видимо да више нема пара јер не може у ЕУ ако се не да Косово, тако да неће то моћи још дуго да се сви праве Енглези, како власт тако Црква.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 27 минута, Onufrije рече

    Али видимо да више нема пара јер не може у ЕУ

    Чу' не може у ЕУ? Не може у ЕУ великосрпски национализам, него како до да не може. Него ћемо ми Црногорци, сви поштОвани грађани и грашАнке Црен ГорЕ, лијепо, да уђемо у ЕУ...оћемо части ми! Грађанска, демократска и еколошка Црна Гора има ду уђе у ЕУ и дОбИће иљаду милијарди еУра за то....виђећете. Нијесам вам ја крив ако не доживите.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...