Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    Владика Иринеј за "Данас": У Цркви не постоји „деликт мишљења“

    1738445130_04-pojedini-vladika-dozet(2)_620x0.jpg.c193dff35641dba6c3caec476e0e362d.jpg

    Епископ новосадски и бачки др Иринеј (Буловић), члан Синода и портпарол СПЦ, о разлозима разрешења владике Максима и доцента Марка Вилотића са Православног богословског факултета Београдског универзитета.

     

    Свети архијерејски синод, свакако, није ни олако, ни радо, ни без одговарајућег образложења разрешио преосвећеног владику Максима и доцента Марка Вилотића права поучавања на Богословском факултету.

    Образложење је опширно и није намењено јавности. Оно је теолошке природе и највећем делу јавности не би било довољно схватљиво. Одлука Синода је, иначе, у потпуном складу не само са Уставом Српске православне цркве него и са Статутом Богословског факултета, који је Универзитет у Београду својевремено прихватио. Иначе, такозвана „missio canonica“ од стране Цркве за професоре теологе је општеважећа међународна пракса – каже у разговору за Данас епископ бачки Иринеј (Буловић), члан Синода и портпарол СПЦ, о разлозима разрешења епископа западноамеричког Максима и доцента Марка Вилотића са Православног богословског факултета, око чега се подигла велика прашина у црквеној и политичкој јавности.

    * Да ли бисте због специфичности Православног богословског факултета БУ појаснили у којим сегментима његовог рада и на који начин утиче СПЦ – њен Свети архијерејски сабор и Синод?

    – Одговор на ово питање аутоматски проистиче из дефиниције Факултета у његовом Статуту као највише просветне установе СПЦ и као равноправног члана београдског Универзитета и академске заједнице уопште. Kонкретни „сегменти“ који из тога следе јесу следећи: нико се не може уписати на основне студије без благослова надлежног епископа; нико не може конкурисати на било коју службу на факултету без благослова надлежног епископа; нико не може постати наставник Факултета и напредовати у служби без благослова и одобрења Светог синода, а избор декана постаје валидан тек после потврде од стране Синода. Све ово као норматив и начин функционисања регулисано је не само важећим Уставом СПЦ и Статутом Богословског факултета, који Универзитет аутоматски прихвата поштујући идентитет и аутономију сваког факултета, па и Богословског.

    * Да ли синодске одлуке о смени двојице професора, од којих је један на једногодишњем неплаћеном одсуству, имају везе са догађајима и неслагањима на овогодишњем мајском заседању Сабора и да ли је то нека врста постсаборске „одмазде“ према епископу Максиму, што због критике власти у Србији, што због расправе на Сабору о његовим ставовима о украјинском питању и аутокефалији, за које се, саборском одлуком, извинио?

    – Није ми јасно на какве „догађаје и неслагања“ на овогодишњем заседању Сабора мислите. Сабор је највише црквено тело, а не партијски конгрес: на њему сваки члан Сабора потпуно слободно износи и брани своје ставове и предлоге, а одлука се доноси или једногласно или, када то није могуће, путем гласања, при чему важи древно правило васељенских сабора да се треба држати „гласа већине“. Kада се, на један или други начин, одлука донесе, онда је она одлука Сабора, светиња и обавеза за све, без обзира на то шта су претходно заступали током расправе и приликом гласања. Из личног искуства могу да потврдим да сам доста пута у својој епископској служби примењивао, заступао и бранио одлуке за које нисам био пре њиховог доношења на Сабору, али су самим саборским изгласавањем постале и за мене обавезујуће и чак личне. Ово је у ствари искуство сваког нашег епископа, а не само моје. Следи да неслагања може бити само у току Сабора, а никако по његовом завршетку. Из тога следи даље да је било каква и било чија „постсаборска одмазда“ и теоретски и практично немогућа и незамислива. Осим тога, у Цркви не постоји „деликт мишљења“, а понајмање деликт политичког мишљења и односа појединих епископа према било којој власти, идеологији и друштвеном поретку. Границе личног слободног изјашњавања епископа постоје само када су у питању истине православне вере и начела вековног црквеног устројства, односно канонског поретка.

    Одлука Синода се, иначе, не темељи на ставовима епископа Максима за које је од Сабора тражио и добио опроштај. За њу постоји образложење које, по природи ствари, није намењено јавности, а још мање је намењено самопроглашеним „верским аналитичарима“, који готово по правилу, или не знају ништа о Цркви или врло површно знају понешто, уз напомену да међу њима има и дежурних клеветника СПЦ – и то искључиво ње, не и других Цркава – а има и острашћених антитеиста. Питам се на којем ли се факултету стичу квалификације за то звање. Вас лично не убрајам у такве премда садржајем доброг броја Ваших написа о животу и проблемима наше Цркве нисам био нимало одушевљен. Штавише, одајем Вам признање због тога што сте један од врло ретких новинара, од оних којих има мање него прстију једне руке, који се уопште обраћа мени као званичном, никако самопроглашеном!, портпаролу Цркве, а не ослања се само и искључиво на анонимне изворе „блиске врху Цркве“, „из Патријаршије“ и слично, нити преноси трачеве најниже врсте.

    Kористим прилику да додам и следеће: појединци мени лично приписују нетрпељивост – неки чак и мржњу – према мом бившем студенту, сада млађем сабрату у епископској служби, владици Максиму, па покушавају да идентификују моје наводно осветољубље и у једногласној синодској одлуци. Извесни призивају у помоћ и чињеницу јавне размене различитих мишљења о горућим питањима савременог православља између владике Максима и мене. Свесно, међутим, превиђају другу чињеницу – да је посреди била размена аргумената и контрааргумената, а не острашћени лични обрачун и да ја нисам ни вређао ни понижавао свог сабеседника. Исто тако, јавни карактер тог богословског дијалога нисам изазвао ја. Одговорно, дакле, изјављујем да тај јавни дијалог ни на који начин не утиче на мој однос према владици Максиму као брату у Христу. Уосталом, као што у мојој души нема ни злобе ни нетрпељивости према њему – о мржњи пак не може бити ни речи, верујем да их нема ни у његовој души у односу на мене. У противном, ни ја ни он не бисмо били хришћани, па ни људи.

    * Због чега сте после мајског Сабора, чија је одлука била да се „случај“ владике Максима не износи у јавност, ипак објавили, најпре део у Саопштењу, а потом и целокупну одлуку у коментару на писање београдске штампе?

    – На мајском Сабору није било одлуке да се „случај“ владике Максима „не износи у јавност“, како Вас је неко нетачно обавестио. О овоме не бих никад јавно ни проговорио да се не шире такве гласине. Саборска саопштења се не пишу одока, по сећању, већ искључиво на основу саборских одлука како су оне формулисане у записницима Сабора, а они постају валидни чим их Сабор одобри и присутни епископи потпишу. У записнику који се односи на дан расправе о питању које помињете нема ни речи о томе да се тема прећути у јавности. Зато сам на пажљив, дискретан – а по мом сопственом мњењу и братољубив – начин унео и ту тему у саопштење. После тога ме је телефоном позвао владика Максим и замолио да дам нову формулацију тог дела саопштења у којој се не би помињало његово име него само чињеница да су сви епископи, без изузетка, сагласни да је светосавска аутокефалија Цркве српских земаља из 1219. године била канонска, дакле правилна и законита. Притом се позвао на неформални договор таквог карактера, признајући искрено да га нема у званичним записницима Сабора. Ја сам му саопштио да за такав договор не знам, али да ћу на његову реч изменити формулацију. И сам сам, наиме, сматрао да је истицање опште сагласности саборских отаца много важније од помињања било којег имена. Доцније сам разговарао са већим бројем епископа и нико од њих није знао за такав неформални договор. Али, то у суштини не мења ствар. Владика Максим није од мене тражио да се прећути тема као таква него да се не истиче његово име. Ја сам поступио по његовој молби или, ако то лепше звучи, по његовом предлогу. Не кајем се због тога. Дакле, није било званичне саборске одлуке да се ствар не износи у јавност, а како ће бити изнета, са именима или без имена, то је најмање битно.

    Ви даље помињете „писање београдске штампе“ и моје објављивање изворног текста обраћања владике Максима Сабору. Овде ћу бити кратак. Није било „писања београдске штампе“ него је само Блиц објавио клеветнички текст на мој рачун по којем сам ја исфабриковао ту тему и говорио неистину, односно фалсификовао чињенице. Због тога сам био принуђен да објавим текст владике Максима, иако сам принципијелно против објављивања интерних црквених докумената и аката, како би се видело ко фалсификује и говори ноторне неистине – да ли епископ бачки или новинарка Блица, односно њени евентуални „лауфери“.

     

    Саопштење Сабора није фалсификат

     

    * Kад ће на званичном сајту СПЦ бити исправљено званично саопштење Сабора, за које више архијереја тврди да је „нетачно“, посебно у делу који се тиче доласка председника Србије Александра Вучића у Патријаршију?

    – Ви напослетку доводите у питање, опет на основу непроверених информација, званично саопштење Сабора и, за разлику од патријарха, Синода и већине епископа, очекујете да оно буде „исправљено“ и то „у делу који се тиче доласка председника Србије Александра Вучића у Патријаршију“. Али у самој ствари ту нема шта да се „исправља“. Саопштење само преноси оно што је приликом Вучићеве посете изговорено, између осталог и шта све Србија у пракси чини за опстанак Срба на Kосову и у Метохији. Занимљиво је притом да се у одређеним круговима посета председника Србије негативно коментарише, док се присуство и реч господина Милорада Додика потпуно прећуткује и игнорише. Још ваља нагласити да је обојицу позвао Његова светост патријарх у име Сабора, да је тема разговора било стање Цркве и народа како на Kосову и Метохији, тако и у Босни и Херцеговини, да је сусрет одржан ван саборске дворане, у времену између двеју седница и да је сваки епископ могао, ако би то желео, да не присуствује састанку. Група моје браће архијереја је издала своје посебно, алтернативно саопштење у којем се горња тема сагледава из другог угла или и не помиње, сада се већ и не сећам. То јесте, без даљега, њихово право, али то је саопштење оних који су га потписали, а не званично саопштење. Ту нико никог не може оптуживати за фалсификат. Kако званично саопштење може бити фалсификат кад је оно временски претходило другом, алтернативном саопштењу? Ако бисмо „терали мак на конац“, пре би се могло казати да ово друго представља фалсификовање оног првог. Али, ја то не кажем. Само констатујем да је оно израз неслагања групе архијереја са описом разговора чланова Сабора и председника Вучића.

    Из неких алузија провејава и мишљење да је вајни портпарол хотимице избегао да текст саопштења предочи Сабору пре његовог пуштања у јавност. Такву инсинуацију најодлучније одбацујем. Јер, ствар стоји овако. Према Правилнику о раду Сабора, Сабор се не завршава последњом седницом него касније, читањем и усвајањем записника са последње седнице и саопштења за јавност. Тако се поступало још у време мојих првих година у епископском служењу, али се, нажалост, већ одавно изобичајило. У пракси већина браће архијереја одлази одмах после последње седнице, а портпарол остаје да сачека последњи записник и да онда пише саопштење. Звучаће нескромно, можда и неумесно, али морам рећи да у току последњих четврт века Сабор за мене увек траје дан дуже него за све остале чланове Сабора. Мимо моје жеље и воље, физички нисам у могућности да текст саопштења предочим Сабору ради евентуалних исправки, измена и допуна. Стога сам принуђен да са његовим садржајем најчешће упознам само Његову светост патријарха као председника Сабора. Због свега тога сматрам да морално право на критику саопштења о раду Сабора немају они који не сачекају ни записник, а он не може бити готов за неколико минута!, а ни саопштење које изискује кудикамо више времена од записника. Увек сам вољан или, тачније, дужан да текст саопштења изнесем пред Сабор, на оцену и усвајање. У том случају нико не би имао разлога да се жали, а антицрквена и жута штампа, снабдевена измишљотинама из својих „инсајдерских“ извора, не би могла да данима и недељама прежвакава глупости и пуни своје трач-рубрике. Мудри стари архијереји су својевремено све предвидели и благоразумно осмислили. Ми, њихови наследници, треба само да њима меримо и проверавамо себе. Kонкретно, треба да поштујемо и примењујемо Правилник који су они срочили и који и данас важи. Тада ће и вук бити сит и овце на броју.

     

    Долази висока делегација из Цариграда

     

    Владика Иринеј бачки потврдио је за Данас да ће „у догледно време“ поглавара и Синод СПЦ „посетити високорангирана делегација Цариградске патријаршије коју ће предводити митрополит пергамски Јован (Зизјулас)“.

    Kоји су разлози ове посете и о чему ће се разговарати, то заиста ни ја ни било ко други сада не зна, јер нам није саопштено. Ваше нагађање да би посета могла бити у некаквој вези са проблемима Цркве у Украјини и у Северној Македонији није нелогично, али је непроверљиво. Ја лично не могу да кажем ништа одређено, јер нисам пророк. Уосталом, време ће показати, па ће тада и јавност бити обавештена – каже владика Иринеј.

     

    Извор: Данас




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 4 часа, [email protected] рече

    Bravo!!!
    Ti mora da si Markovitski učenik :bu::navijanje:

     

    Ovo je tek biser nad biserima.
    Ma jok, tri frtalja behu vernici a jedan frtalj svetih nisu bili vernici.

    A šta su, molim ti se, Atanasije Veliki, Jovan Zlatousti (samo od njih da krenemo) ?
    Oni nisu bili teolozi već automehaničari? :)):cheesy3:

    I tačno sma znao da ništa nećeš shvatit jer stavljaš izučavanje iznad vere, Nemoš se to tebi objasniti

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, The Godfather рече

    Pa branio covek Kosovo :))

    Разумем идеју тог сценарија али ми и даље не пије воду јер не видим у чему је то Макисим био несупешан што се тиче прављења хаоса у СПЦ.

    Осим тога како би се онда окарактерисао однос Атанасија и Амфилохија према Максиму? Истурили га да обави неки посао па га сада пустили низ воду? Могуће, као и свашта друго у свему овом, али ми још увек то не делује тако.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Vladan :::. рече

    Разумем идеју тог сценарија али ми и даље не пије воду јер не видим у чему је то Макисим био несупешан што се тиче прављења хаоса у СПЦ.

    Осим тога како би се онда окарактерисао однос Атанасија и Амфилохија према Максиму? Истурили га да обави неки посао па га сада пустили низ воду? Могуће али ми још увек то не делује тако.

     

    Па вероватно нису могли да га спасу, мени се чини да нису  могли ни да спрече да Григорија макну за Џерманију

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, Стаљиново унуче рече

    Па вероватно нису могли да га спасу

    Вероватно, али једно је да нису могли да га спасу а друго да су га склонили јер је неспособан.

    И ово друго подразумева много горе ствари од заблуделости у добрим намерама а ја не бих да идем у том правцу.
     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 25 минута, Vladan :::. рече

    Вероватно, али једно је да нису могли да га спасу а друго да су га склонили јер је неспособан.

    И ово друго подразумева много горе ствари од заблуделости у добрим намерама а ја не бих да идем у том правцу.
     

    Или неко и из његовог "клана" ,прозападног , у ставри само финггира да игра за запад и намешта мете. Једно сам сигуран,ова опција коју је он напао је исправна.

    Ја могу да идем у било ком правцу јер су ово само речи а на крају Творац ће да постави тачно где треба оног кога треба и сваког на место које треба да заузме.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Максима је сменила Црква, Синод је одрадио, подразумева се, али било је ту добране консултације. Не треба све доводити у везу, НАТО нападе и др. Жељко греши кад омаловажава дарвинисте - то је била иницијална каписла.

    Ево:

    1. Човек, да би се показао паметан, а сад схвата да је то жестоко непромишљено, показује (нема он појма о дарвинизму) да је вера на климавим ногама, може да оде у којем год оћеш правцу. Пено је диго фрку, Давид запечатио. Имали смо постројавање на Сабору - прво.
    2. Онда (или пре) креће Крит, и Макасим ударио по Кирилу. Ајде де, да је Кирило неки необразова - руски Патријарх је громада, див духовни. Човек је....па од величине руске Цркве он се не види - то је врхунски богослов, врхунски реторичар, а најважније то њему иде "ка по лоју"....рецимо кад Иларион прича, а има више неких образовних титула и интеросвања (музика и др.)...Кирил је један од врхунских богослова Православља. Његови говори у Думи, пре студентима, реч поуеке...а тек кад се вине да говори о богословским темама - и онда Максим, малдец!, удар на Кирила. Амфилохије "дочекује", чоек већ отишо - можда зато што су пре сабора осликали сабор на фрески у храму (мало је превише). Буквално доводе СПЦ пред свршен чин, на брзака.
    3. Онда Украјина - леееееелее, ајде саборованје, пијуцкање кафа и причица - крв браћа лију, потреса се васењена православна, а Максим са својим патетичним "Ако ово није љубав...". Боже прости не знап ил те неко ЗЈБ ил је лудило.

     

    Ко га је сменио? Па догорело људима више...Атанасије о Шешељу прича, Вучић му је опсесија, а вамо куца раскол на врата већи него 1054. Фотије је све лепо опевао...рекао је: волимо те, нека смо и глупи и испраних мозгова - доста више лекција, нећемо ћутати. Човек је саблазнио весељенско православље. Уклањање са факса је почетак. Видећемо колико се каје.

    Како је насукао Иринеја око саопштења показује колики је покајник.

    Оно што је мени НАЈопасније - Атанасије није човек лицемер никад био, кад је њега Максим обрлатио, значи да Максим није за потцену и значи да неће стати. Чињеница да је давид трачио Чин да се скине, а остали умукнули, говори да је дошло до дувара. Максиму да је било ђао за "несмотреност" не би ћеро мечку, него би чутао. Не, он фура даље...

    Најважније: Иринеј је рекао све (мада људи читају шта им одговара): После Сабора епископ нема "своје мишљење" него има послушање. И додао, да је сам као портпарол, иако је имао друго мишљење од одлука сабора пре Сабора, да је бранио ставовове Сабора које он лично не заступа! То се, фино-лепо, у Цркви зове посушање. Доста је фараонства. Ми смо имали и имамо "тарона" али у оквиру своје епархије, Максимова ИН или У западно-амерчка се не помиње. Лола рока по васењенском православљу са хаубицама најтежег калибре...бре, јесмо сви ми мајмуни, а само он еволуирао у мудрог човека? Доста бре - мичи зло са дневног реда! Ако воли новинарство нек сине мантију...ово ја све НАША Црква. Мој син је Србин-Рус, да ли да му пребројам крвна зрнца, или сутра да иде да убија браћу у Украјини, или да кољу његову браћу а он да теологише? Да не причамо о Телу и удовима Христови.

     

    Поклон Чину до земље који обнапа, али - ИШ са факултета где се образују свештеници, и духовна елита српског народа - ИШ! Имаш своју епархију, напасај и ћути. Што мање кажеш лакше је народу ван твоје епархије. А као ћеш у епархији ИН или У то је опет ствар Сабора. Да си пет пута владика.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Ćiriličar рече

    Уклањање са факса је почетак. Видећемо колико се каје.

    Ако се оно зове кајање... Још је Милојко узео да нас зајебава и да каже како није било ни покајничког писма, а онда, кад се ипак уверио да је било, каже: Па човек нема зашта да се каје јер сте ви кретени па сте га лоше схватили!:))

    пре 2 часа, Ćiriličar рече

    Како је насукао Иринеја око саопштења показује колики је покајник.

    Да потпишемо овде један апел: Епископу бачком, Иринеју Буловићу - Молимо вас да убудуће сваки Максимов покушај да вам телефонира иде преко Аве римског, да њему Максим објасни шта хоће, па да Вам Ава пренесе!:)) 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Је л' може неко да направи скицу ко је против кога и са ким против кога, и ко је са неким против кога је због неког.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 16 часа, Стаљиново унуче рече

    prekojuče u galeriji Matice Srpske ,saznah da mitropoliti dok behu Karlovački i behu u Austrougarskoj su samo školovanima u Rusiji ikonopiscima dozvoljavali da oslikavaju crkve i da je gotika  u SPC uvedena tako što dovedoše iz Kijevsko Pečerske lavre dva ikonopisca Rusa da uče naše u Karlovcima..u vreme kad behu u KuK monarhiji svetog katoličkog carstva oni samo ruske čkole priznavaše...tradicija je tradicija,,behu pametni ondašnji poglavari ...

    То је тек посебна тема. Није баш увек руски утицај на Србе био позитиван.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 часа, Vladan :::. рече

    Разумем идеју тог сценарија али ми и даље не пије воду јер не видим у чему је то Макисим био несупешан што се тиче прављења хаоса у СПЦ.

    Осим тога како би се онда окарактерисао однос Атанасија и Амфилохија према Максиму? Истурили га да обави неки посао па га сада пустили низ воду? Могуће, као и свашта друго у свему овом, али ми још увек то не делује тако.

     

     

    Није баш све за форум и јавност. 

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Milan Nikolic рече

    Је л' може неко да направи скицу ко је против кога и са ким против кога, и ко је са неким против кога је због неког.

     

    Неки су већ покушали, али безуспешно. То је више од игре...

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 3.8.2019. at 20:07, Панарет рече

    То ни преосвећени портпарол не зна. Очигледно је разлог обрачун две струје где "крушевачко-бачка" има већу моћ у тренутној констелацији снага па користи прилику да истисне једног представника оне друге. Тако је у медијима првобитно циркулисало као разлог нешто што је најмање спорно: то што је Максим епископ у Западној Америци (свесно написано). Суштина је сукоб струја, а као формални разлог се настоји пронаћи нешто што ће бити довољно убедљиво,  а да не угрози позиције припадника "крушевачко-бачке" струје. Међутим, не иде баш...

    Mislim da gresis, ne oko toga da postoji sukob struja, mada i to nije bas tako, nego npr. 'imamo marionete protiv struje', nego oko toga za koju mislis da sluzi ili je bar blize jednoj istini. A treba da te vodi racio, a ne emocije. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Zoran Đurović рече

    Још је Милојко узео да нас зајебава и да каже како није било ни покајничког писма, а онда, кад се ипак уверио да је било, каже: Па човек нема зашта да се каје

    То се зове љубав ка ментору. Љубав све трпи, све оправдава....

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...