(ВИДЕО) Беседа Епископа Максима поводом осам векова аутокефалности СПЦ

пре 11 минута, Ведран* рече

О томе написах у линкованом тексту из претходне поруке. Ствар је у томе што његово врло вешто, мора се признати, одговарање без одговора, открива више него што објашњава. 

Линкуј Мачковићу ово опет, пропустио је. 

Линкована је та порука на претходној страни. 

пре 15 минута, Zoran Đurović рече

Ништа лично. Максим је рекао да је исправљао своју титулу, а овде смо доказали да није, са све оригиналима на које се он позивао - док у официјалним документима нема никаквих исправки, као ни у овим оригиналима. Дао сам вам оригинал. Да ли смо толико луди да и у доказ сликани не верујемо? Да сам ја ово измислио? Нисам. 

Без квалификација типа "лаже, лаже ко пас, бријање браде итд..." то је веома неукусно... све може да се каже другим речима... 

Извинтеме што упадам. 

"Лаже" није квалификација. То је опис једне појаве код људи која се зове лагање. Тога нема ниже у "еволуционом ланцу" тако да је реч о врло софистицираној способности. 

Лажов је квалификација. 

А расуђивање је потребно за разликовање првог од другог.

Енде.

пре 21 минута, Zoran Đurović рече

Ништа лично. Максим је рекао да је исправљао своју титулу, а овде смо доказали да није, са све оригиналима на које се он позивао - док у официјалним документима нема никаквих исправки, као ни у овим оригиналима. Дао сам вам оригинал. Да ли смо толико луди да и у доказ сликани не верујемо? Да сам ја ово измислио? Нисам. 

Друго, бачки му је објаснио, као и свима нама шта значи то у уместо од. И што би Максим то мењао? Са сасвим суманутим објашњењем изађе @Александар Милојков да је Максим инсистирао да то буде предањски па да се епископ назива по граду, али овде нема никаквих помена града. Ако је Максим мењао у у од, а није, па зато рекох да лаже, онда он прихвата Буловићево тумачење да је он под Источним Папом, односно да су јасне претензије Фанара да потчине себи целу дијаспору. Питам Милојкова и Максима: Зашто "аутокефална" украјинска црква у дијаспори мора да буде потчињена Фанару? Да ли је то неки lex specialis, или посебан случај као КиМ, или правило које ће се применити и на све друге цркве? Милојков и Максим се понашају као искусни швалери које ухвате in flagrante, па те убеђују да не верујеш рођеним очима!   

Аво, немој и ти сад да ме тумачиш ко ЛаКуња Августина, молим те! Нисам рекао да је Максим то инсистирао, већ да је то виђење Цариграда. Они тумаче да је титулисање по граду а не по области "предањски". Остало ти рекх у ПП, овде више нећу да полемишем.

пре 1 минут, Поуке.орг инфо рече

Без квалификација типа "лаже, лаже ко пас, бријање браде итд..." то је веома неукусно... све може да се каже другим речима... 

Ок., а сада ми предложите како квалификовати кад један владика каже да је преправљао своју титулу, а покаже му се да није? Не говори истину? Али ја нисам сигуран да би он добро схватио то "не говори истину". Али, хајде ви дајте сада апелатив. 

Друго, Фотије је буквално обријао Игњатија (укусно?, тј. благочестиво?). Оба свеци, тј. у календару. Мада не бих инсинуирао тиме да ће еп у Западној Америци бити у календару. Да је рекао да се на Поукама осећа као у рају, а не као што каза да је овде као у паклу, онда би могао да се нада Рају...

Максим чита ове ствари, али не узе да се пријави и да одговори на питања, а то је ин примис, зашто би он мењао своју титулу ако је критским протоколом све било установерно како треба, а у неизмењеном облику су и објављена акта, и зашто нам не приложи фотографије где се види да је нешто мењао, као што ја приложих да није, као и оних који су имали замерке па дописивали? Мене јако нервира када ме неко прави будалом, па зато и користим теже изразе, али тај исти нека се јави и одговори. Нека демантује изнето, па ћу се ја извинути, али да тачно поброји и покаже где је изменио - безуспешно, пошто то није усвојено у објављеним актима - титулацију. 

пре 8 минута, Александар Милојков рече

Они тумаче да је титулисање по граду а не по области "предањски".

Где је Максим промени титулу у "калифорнијски"? А дао сам ти примере из критских аката где они и за области кажу епископ те и те области, нпр. амерички. Треба да читаш моје коментаре. Ако је Америка град, онда ти имаш право.  

Управо сада, Zoran Đurović рече

Где је Максим промени титулу у "калифорнијски"? А дао сам ти примере из критских аката где они и за области кажу епископ те и те области, нпр. амерички. Треба да читаш моје коментаре. Ако је Америка град, онда ти имаш право.  

О бре Аво... Па где сам то написао? Мењао је оно "ин" у "оф".

Управо сада, Александар Милојков рече

О бре Аво... Па где сам то написао? Мењао је оно "ин" у "оф".

Није. И зашто би мењао? Објасни.

ау бре шта се овде дешава?   ако су ови документи веродостојни ту може некоме "глава да лети" ... 

@farisejski.bukvojed Не. Никако. 

пре 7 минута, Предраг М рече

ау бре шта се овде дешава?   ако су ови документи веродостојни ту може некоме "глава да лети" ... 

Ма перје можда, глава не.

Ипак смо ми господа Хришћанска. 

@Александар Милојков

пре 17 минута, Zoran Đurović рече

@Александар Милојков

Видите ли како је Иринеј паметан. 

Иринеји су иначе такви. 

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=10157078763984144&id=830619143 

НАША ЦРКВА БРАНИ ДУБОКИ СМИСАО САБОРНОСТИ И КАНОНСКИХ ОДЛУКА ЧИТАВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ - УПРКОС ОНИМА КОЈИ СЕ ТОМЕ ПРОТИВЕ

Након одмереног и достојанственог одговора који је Владика бачки др Иринеј Буловић упутио Епископу западноамеричком др Масиму Васиљевићу - а након његових грубих оптужби, у којима га овај назива ”чудним” и ”опасним” портпаролом Српске православне Цркве - дошло је до даљег наставка овог дијалога двојице архијереја наше Цркве, убрзо, нажалост (али неизбежно) претвореног у жестоку полемику.  С тим што је млађи од двојице наставио са личним нападима и неодмереним речима на рачун свог неистомишљеника, користећи његово нимало лако послушање у улози ”портпарола” СПЦ, а у оваквим временима. 
Закачивши се за то као за лукави повод да директно нападне владику Иринеја, епископ Максим у нимало хришћанском духу (а камоли ”духу љубави”, о чему, иначе, тако често и ”ентузијастички” пише) креће да брутално напада и омаловажава свог старијег брата у Христу и сабрата по положају у нашој Цркви, као да је једва дочекао прилику да га лично нападне - а, преко њега, и скоро све остале наше владике (осим њих пар, са којима дели своје веома опасно и по много чему погубно ”мишљење”). 

Наша Црква јесте духовни стуб и цивилизацијско упориште свему оном најбољем што дефинише српски народ у историји (схваћеној као ”историја спасења”) и свако урушавање јединства у њој постаје, истовремено, и фронтални напад на читав српски народ, од сада па заувек. Посебно када је реч о веома комплексним догађањима унутар органског дела наше православне васељенске заједнице, у симболичном упоришту хришћанства, у константинопољском Фанару. 

Тако да овде није реч о обичном дијалогу, па затим и полемици двојице епископа наше Цркве, већ о пресудном раскршћу које нас води - ИЛИ ка истини и канонском јединству ИЛИ ка дубоком расколу и стављању у очигледну службу планетарном хегемону (оличеном у моћној западној империји, која се, већ деценијама, нескривено меша у послове и поступке цариградског патријарха Вартоломеја). 

Срећом (и по Божијој Промисли), никакав раскол између помесних православних Цркава се није догодио, чак ни између оних међу њима које, из различитих разлога, нису у пуном и братском међусобном разумевању.

Све Цркве су одмах схватиле куда води неканонско ”признавање” расколничке украјинске ”цркве”, насупрот већ постојећој хијерархији и активностима од свих прихваћене Украјинске православне Цркве Московског патријархата (са митрополитом Онуфријем као њеним предстојатељем). 

Овај покушај духовног и црквеног удара на само устројство православних Цркава и обавештајно-стратешка акција рушење њених неразрушивих темеља - није успео. 
Ниједна помесна Црква се није придружила оваквим црквено-политичким делатностима са Босфора (а под маском некакве нео-папске улоге цариградског патријарха, који од оне почасне титуле ”васељенски” покушава да изгради ничим потврђену и ни на каквим канонима засновану улогу ”првог међу неједнакима”, какву православље не познаје, нити признаје). 

То је био и разлог првог покушаја разговора владике Иринеја са епископом Максимом, који је, иза личног напада на свог некадашњег професора са Теолошког факултета, у ствари, директно насрнуо на саборну и јасну одлуку читаве Српске православне Цркве, којој, парадоксално - и сам припада. 
Покушао је да за (канонски једино могућ) став читаве СПЦ оптужи њеног портпарола и тиме опроба стварно стање ствари унутар наше Цркве и, посебно, међу нашим верницима. И да, успут, пружи и објави (”препоручи се”) своју нескривену и самовољну подршку цариградском патријарху у његовом покушају свргавања духовне и канонске равноправности помесних Цркава и увођењу личне самовоље, која се изражава додељивањем читаве прошлогодишње серије патријаршијских ”томоса”. Ови црквени акти сада почињу да служе, на кијевском попришту, као право правцато ”оружје” у (из Вашингтона испровоцираној) борби против Русије - а, самим тим, и против Руске православне Цркве и њеног духовног утицаја. 
Рушећи снагу и ауторитет Руске Цркве, непријатељи руског народа - руше Русију, не само овог пута (али сада најдиректније и посебно лукавим методама)...  

На покушај добронамерне, али строге опомене истог тог ”портпарола СПЦ” у његовом отвореном писму владици Максиму, овај распламсава свој гнев и наставља да се разоткрива, више ни не скривајући шта је прави мотив овог напада и у чему му то заиста смета владика Бачки. 
Под формом тобожње ”реакције на учитавање непостојећих чињеница”, наводно учињено са новосадске и отаџбинске стране према њему, у свом ставу упорни и скоро па фанатични Владика западноевропски наставља своје мрачно и погубно замешатељство.
 
Наслоњен на ни од кога прихваћене ”закључке” самовољног ”свеправославног сабора” из 1923. године у Атини (који је, непромишљеним увођењем ”новог календара”,  направио страшан удар на дотадашње црквено јединство, пре свега унутар грчке Архиепископије), тадашњи цариградски патријарх Мелетије Метаксакис, иначе модернистички настројен високи функционер масонске ложе, покушао је да успостави очигледно политичку идеју своје ”врховне власти” по свим питањима - над осталим помесним Црквама, слично као када је то, вековима раније, пробао да уради и римски папа. 
Канонска ”јурисдикција над варварским областима” (из једног од ”халкидонских канона” са Четвртог васељенског сабора) не оправдава оно што се тада (1923) покушало, а онда и наставило на самозваном ”Критском свеправославном сабору” (из 2016), у коме је већ наговештено све што ће се потом дешавати (са скорашњим финалом у Кијеву, у окупираној цркви Свете Софије, када су Стејт Департмент, мајдански режим и цариградско-вашингтонски патријарх поставили лажног митрополита Епифанија Думенка на чело ове антиправославне расколничке секте). 
Напоменућу да је непосредно (само пар дана) пред ове догађаје с краја прошле године, од ове псеудо-цркве ”орден Светог Андреја” добио (а после злогласног америчког сенатора Мекејна и још озлоглашенијег Џозефа Бајдена) - нико други до бивши помоћник директора ЦИА-е, Џек Девин, ”за заслуге у стварању украјинске националне цркве”. 

И поред свег (удруженог кијевско-америчког) труда, на поменути ”сабор” позоришне сцене такозваног ”постављења” будућег ”кијевског патријарха” дошло је, уз све притиске и обећања - само двоје архијереја (од њих 90). 
А остало је забележено, и у времену и у вечности, да је чак и она парохија у којој је несрећни Думенко одрастао (цркве Светих Архангела у украјинској Старој Задови) остала доследно и несаломљиво верна канонској Украјинској православној цркви и њеном митрополиту Онуфрију!

И сада ми у нашој Цркви имамо епископа који, без пардона, нескривено пореди аутокефалност СПЦ и украјинских расколника (уз став да је њихова независност, чак, и више канонска од оне коју је, по њему, практично ”отео” Свети Сава, ”користећи немоћ” из Цариграда у Никеју изгнаног васељенског патријарха Манојла)! И наставља, без кочења, у истом ”духу”: ”Патријарх Вартоломеј је на себе преузео велики историјски крст овим храбрим кораком”, јер оваква његова одлука, по епископу Максиму Васиљевићу, ”узноси у литургијски свет огромну већину украјинског народа”. 
Са невероватним, провокативним закључком како је овај очигледни удар на вековно устројство Цркве и православља - наводно ”добро и за Цркву и за православље”! 

У оваквом ставу му се испречио, а у име свих осталих архијереја наше Свете Мајке Цркве, Владика бачки, др Иринеј Буловић, и зауставио његово разуздано и нехришћанско маштање, бранећи пред оваквим ставовима јединство православних Цркава, у име истине и свега оног што нас чини следбеницима Христа и Његових апостола. 

Зато пажљиво прочитајте ово (већ друго по реду) писмо једног од најбољих познавалаца канона у читавој историји наше Цркве, посвећено расколничким произвољностима овдашњег, а прекоокеанског епископа (а не њему лично).
 
Видећете ту да, ни ми ни наша Црква, нисмо напустили веру светоотачку, и да не треба да се бојите никакве земаљске силе, никаквих завера, уцена и притисака. Уверићете се да клевете како је наша Црква тобоже ”издала православље” постају болни бумеранг који се враћа у лице (и могућност спасења) оних који се усуђују да тврде такве ствари. 

Да, постоје појединци - насупрот свим припадницима Светог Архијерејског сабора Српске православне Цркве - који лове у мутном, безуспешно покушавајући да наметну своје фантазије као ”теолошко мишљење” и наводни покушај ”црквене реформације и модернизације”. 

Ти и такви ставови праве велику штету свима нама, али нас неће натерати да њих, овакве, поистоветимо са истинским и једино могућим ставом наше Цркве, који је, као и увек, на благодатној и богонадахнутој линији верности јеванђелском учењу, светоотачкој духовности и једном за свагда постављеним црквеним канонима седам православних Сабора (признатих за Васељенске, од 325. до 787. године). 

Нема разлога за бригу, страх и забринутост по том питању.    

Бог је уз нас и са нама, у све векове векова.