Како у расправи ''доказати" да Бог постоји?

[maxwell]

Рећи ћу ти пар ствари, као прво људи се уводе у веру и шире реч Божју примером, а не било каквим расправљењем. Свети мученици су у Римском царству проширили веру својим примером а не поповањем другима. Ево ти линк. Доказати на било који начин недвосмислено је немогуће и непотребно. Једноставно то није право, оно насушно питање, мада неверујући мисле да је оно кључно.

[Дејан]

За почетак Бог се не може доказати  0442_feel

[obi-wan]

Поштовање, пре свега нов сам на форуму, те не знам можда слична тема већ постоји...

Но питање је: Ја сам средњошколац, и у одељењу имам друга који се изјашњава као агностик, и с времена на време дотакнемо се питања Бога...

Његов главни аргумент јесте то што је Библија ''пуна инцеста'' а ја не знам како то да му објасним! Ако бисте били вољни да ми помогнете да му приближим Бога и Цркву. Хвала Вам унапред!  0442_feel

Ako je taj tvoj drug iskren u nameri da nadje Boga, rekni mu da s vremena na vreme razmislja u ovom pravcu:

"Boze, ako te ima, pomozi mi da te upoznam"...

Sve drugo u ovom slucaju je manje-vise gubljenje vremena...

[Evgenik]

Никако.

Бог да жели да се "докаже" то би чинио сам.

Он жели да га човек тражи слободном вољом а не условљавањем.

Божија воља јесте да вјера у њега није условљена знањем о његовом постојању,

те он стога остаје скривен од оних који Га не желе (па тиме сами од себе праве недостојне).

[Sherlock H.]

За почетак Бог се не може доказати  0442_feel

Tako je.

Boga poznajemo samo kao Ličnost,tj.u ličnosnom odnosu,a takav odnos je uvek slobodan.

[Justin Waters]

Не можеш Бога доказати, зато што је питање нечијег веровања апсолутно ствар слободног избора. Читава историја Јудејаца кроз Стари Завет показује колико је апсурдно мислити да ако имаш доказ за постојање Бога да то одмах значи и прихватање Њега. Колико су само пута Јудејци доживело неко чудо, а многи њихови патријарси и оци имали директан сусрет са Богом, па су се они опет губили у мраку идолопколноства с времена на време. Да је могуће доказати Бога, па сам Христос будући Бог некако би Себе доказао хладним фарисејима, али ни Њему није ишло ради самих фарисеја којима је било срце стврднуто, а очи слепе и уши глуве. Ми Без Бога не можемо чинити ништа, па тако ниједног човека привести познању Христа без самог Христа, ако душа тог човека није плодносна да упије спаносне речи Јеванђеља. У том је ствар слободе наше, што ми одговарамо потврдно на Божански призив или одбацујемо. Значи ако неко није спреман да одговори, да прими преумлење срца посетом Духа Божијега, ти можеш да се упиреш колико хоћеш нечеш га привести Богопознању. Верујући човек је посредник, сарадник Богу за оне који су неверујући, и ми својим понашањем и делима можемо допринети, али не имати пресудни утицај тј бити она полуга која ће променути нечије мишљење и стање духа. Зато на нама увек остаје да у најбољем светлу преставимо православно веровање, и да нас краси упорност, колико год треба пута некоме поновити, ако је он вољан да слуша и расправља о томе.

[Бартендаз]

И ја имам исто такве другаре у средњој школи.Прво требаш да знаш да им не дајеш половичне одговоре.Увек их питај и причај оно што најбоље знаш о Богу.Немој да причаш о Библији причај о односу човека са Богом.Прво почни од тога да је немогуће да свет настане из праска,јер овакав свет толико разноврстан и сложен не може да се створи ни из чега.Друго је да живот нема поенте ако не верујеш у Бога,јер сва туга,радост,успех ништа не вреде,ако те стрефи нека болест и умреш,за шта си радио цео живот,све се губи ако умреш.Мени не треба живот ако знам да Бог не постоји,јер кад умрем то све што сам стварао одлази.Што значи њима не треба ништа да доказујеш,њима само смирено причај оно што знаш и увек причај као да си ти у праву и као да ти знаш боље,али не на начин спуштања другара или слично томе.Него уверљивим речима које остављају утисак.Мене у вери и у расправи са њима кад их питам објасни ти мени феноменен са,моштима,мироточивим икона,Благодатним огњем и они никад за то немају одговор.Не би се звала-вера,ако не треба да верујеш,а не да доказујеш.Бог је рекао Благо онима што не видоше,а повероваше.

И само ми кажи,јел си из Ниша због тог Сербона?

[Sophrosyne]

....

Свако мора да схвати: оно што тражимо у Цркви и што Она може да нам пружи јесу лични односи са Христом. Веома је важно знати да смо, улазећи у Цркву, призвани да успоставимо односе не са учењем Цркве, већ са конкретном Личношћу. Да бисмо имали личне односе са Исусом Христом, живом Личношћу, Која постоји и са Којом човек може и треба да има односе љубави. Треба заволети ту Личност. То је веома важно. У прошлости су у нашој црквеној средини постојали проблеми. Прошли смо кроз неколико криза: богословску, духовну и пастирску, а природна последица свега тога био је одлазак људи из Цркве.

У то време Црква је покушавала да успостави своје учење кроз разум, посредством рационалних аргумената. Већина вас зна да у уџбеницима веронауке постоје докази постојања Бога. То је пет-шест претпоставки чији је циљ рационално доказивање постојања Божијег. У томе је и била грешка, јер теза води антитези: доћи ће неко други и рационалним аргументима теби доказивати да Бог не постоји. И он ће имати много здравије аргументе од твојих, јер ти покушаваш да логички докажеш да Бог постоји, а Он не постоји.

Свети Оци говоре да Бог не постоји. Како? Преподобни Симеон Нови Богослов је рекао да је Бог непостојеће Биће. Бог не постоји, то јест Он уопште не постоји као што постоје остала бића... Његово постојање не може бити тачно осмишљено и описано.

Зашто су Оци рекли тако? Да би избегли грешку коју смо ми направили. Под утицајем Запада трудили смо се да утврдимо Цркву на лажном темељу, на лажним стварима, био то разум, наука, философија или друштвена делатност. Покушавали смо да докажемо да Бог постоји помоћу рационалних аргумената, да је Јеванђеље најбоље учење на свету јер говори о љубави, правди, једнакости, итд. Наравно, оно и говори о свему томе. Међутим, човек може да пита: "Зар је Христос дошао да би нам рекао да треба да будемо праведни, социјално активни, слободни и демократски људи?" "Па добро", рећи ће он, "све то постоји у Јеванђељу. Али зашто треба да радимо оно што не можемо да разумемо? Зашто се молити на пример? Зашто ићи на службе, постити, посећивати храмове? Зашто нас каде, зашто причешћују све једном кашичицом из једне Чаше?" Све то људски разум не може да прихвати као нешто што се подразумева.

Људи који су постављали таква питања били су у праву, јер оно што су сазнавали у Цркви, заснивало се само на разуму. И данас слушамо, како неки говоре, да је Христос био учитељ, демократа, револуционар... и шта све није био! Оно што је човеку блиско, то и приписује Христу - свако оно што воли!

----

odlomaka iz teksta : http://svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/IskustvoMitropolitAtanasije.htm

[ego]

Свако мора да схвати: оно што тражимо у Цркви и што Она може да нам пружи јесу лични односи са Христом. Веома је важно знати да смо, улазећи у Цркву, призвани да успоставимо односе не са учењем Цркве, већ са конкретном Личношћу. Да бисмо имали личне односе са Исусом Христом, живом Личношћу, Која постоји и са Којом човек може и треба да има односе љубави. Треба заволети ту Личност. То је веома важно.

0442_feel

[Sherlock H.]

Прво почни од тога да је немогуће да свет настане из праска,јер овакав свет толико разноврстан и сложен не може да се створи ни из чега.

Lično se ne bih složio sa ovakvim pristupom,pošto će ih to samo još više ubediti da je vera=zaglupljivanje.

Nauka ne tvrdi da je svet nastao ni iz čega(ex nihilo).Zapravo,to tvrdi samo naša vera.

Друго је да живот нема поенте ако не верујеш у Бога,јер сва туга,радост,успех ништа не вреде,ако те стрефи нека болест и умреш,за шта си радио цео живот,све се губи ако умреш.

Ima poentu.Ja znam gomilu ateista(i živim sa njima),i niko od njih ne smatra da ih to što ne veruju u Boga lišava nečega.Jednostavno,njihov smisao nije i moj smisao,i obrnuto.

Мене у вери и у расправи са њима кад их питам објасни ти мени феноменен са,моштима,мироточивим икона,Благодатним огњем и они никад за то немају одговор.

Imaju odgovore,pogotovo oni koji su malo upoznati sa tim.

[Бартендаз]

Прво почни од тога да је немогуће да свет настане из праска,јер овакав свет толико разноврстан и сложен не може да се створи ни из чега.

Lično se ne bih složio sa ovakvim pristupom,pošto će ih to samo još više ubediti da je vera=zaglupljivanje.

Nauka ne tvrdi da je svet nastao ni iz čega(ex nihilo).Zapravo,to tvrdi samo naša vera.

Друго је да живот нема поенте ако не верујеш у Бога,јер сва туга,радост,успех ништа не вреде,ако те стрефи нека болест и умреш,за шта си радио цео живот,све се губи ако умреш.

Ima poentu.Ja znam gomilu ateista(i živim sa njima),i niko od njih ne smatra da ih to što ne veruju u Boga lišava nečega.Jednostavno,njihov smisao nije i moj smisao,i obrnuto.

Мене у вери и у расправи са њима кад их питам објасни ти мени феноменен са,моштима,мироточивим икона,Благодатним огњем и они никад за то немају одговор.

Imaju odgovore,pogotovo oni koji su malo upoznati sa tim.

Да брате овако,прво наука то не трвди него покушава да докаже.Једино по њима логично је,што велика већина научника каже је да постоји творац.Тако да они не могу да трвде нешто што нису доказали.Можда сам се лоше изразио.

________

Ја пишем из мог угла шта мислим о животу,треба и он да пита њих,шта мисле који им је циљ у животу.Да ли мисле да када умру,све што су стварали им не вреди ништа?

_______

И ја добро знам те одговоре,то су све нека њихова мишљења која су чули негде.За мошти,то је балсамовање,за иконе,има ствар у очима која под одређеној влажности почне да испушта воду или слично томе,Благодатни огањ је у ствари фосфор који у додиру са ваздухом се запали и не може да изгори никог.

То је исто као кад бих рекао,молитва није доказана да помаже људима да се излече.Сви знамо за аутосугестију где човек ако мисли позитивно може сам да се излечи.Они углавном за све имају "КАО" одговор.

Битно је да су његови вршњаци средњошколци,као и моји,и не постоји бољи начин него да их едукујеш док се не ограниче атеистичим ставовима и не одступају од тога.Сад док су млађи,док је срце отвореније и док могу другачије да гледају на свет треба да им се приђе.Данашња деца што су старија то мисле да су паметнија,мисле својом главом не слушају туђа мишљења.Писао сам пост из мог угла,јер сам у ситуацији исто као и дечко.Поздрав

[Aquilius Cratus]

Nemoguce je dokazati da posotji Bog.

A pogotovo ga ne treba dokazivati neistinama o tome da nemoze "sve da nastane" iz velikog praska.

[Evgenik]

Аквиљо, имаш епитимију. Досадни сте вре више с тим креационизмом, еволуциом и осталим залуђивањима од којих немате духовну корист  facenew22222222

[Aquilius Cratus]

facenew22222222 klapklap

[Crveni Baron]

Da moze da se dokaze postojanje Svete Trojice ne bi bilo Vere. Ljudi bi znali da postoji Bog i ne bi bilo potreba za Verom. Ali coveku to upravo treba. Vera. Vera ce nas spasiti. Dzaba dokazivanje.

Колико су само пута Јудејци доживело неко чудо, а многи њихови патријарси и оци имали директан сусрет са Богом, па су се они опет губили у мраку идолопколноства с времена на време