Свето причешће

[Милан Меденица :)]

Ја још увек нисам прочитао књигу  0442_feel,

бацио поглед јесам, али прочитао нисам још увек  :cheesy2:

па добро, бар си се потрудио да погледаш линк и укапираш ко прича и пише ...

[trapa]

jednom sam rekao,ajd ponoviću... ja imam ČEŽNJU ZA SJEDINJENJE SA HRISTOM.... i to je jedino vredno što posedujem u životu i u to nikada neću posumnjati...

čežnja me,dakle,vodi putiru...a ne olako shvatanje...trebalo bi dobro da se zamislimo kod te reči... ČEŽNJA ....ZA SJEDINJENJE,ZA ZAGRLJAJ SA HRISTOM

Тако се тата пуца кратко али .......

Апсолутно се слажем са овим, немам шта да додам осим да кажем да ме иста сила гони ка путиру.

[JESSY]

Медо klapklap, Моzart gringrin

[Guest]

и ово бих исто овде поставио - поуку Светог Пајсија Величковског и каже :

Шест је добродетељи којих се демони боје :

1. уздржавање од хране ,

2. уздржавање од воде ,

3. молитва Исусова ,

4. изображење крста ,

5. често причешћивање пречистим тајнама Христовим и

6. несумњива нада у Бога .

Од овога нема страшнијег оружја против демона.                                     

[Дража]

Није лепо причати о НЕЧИЈЕМ смирењу, а појединци то себи пречесто узимају за право. А ти НЕКИ које спомињеш брате се, наравно, слажу са Светим Оцима Цркве. Самим тим и са светим Александром Антиохијским. Све вам (нам) здраво и весело било и миломе Богу приступачно.

Дражо, те речи које коментаришеш и које си подебљао, нису Медине, већ речи преп. Никодима.

Није лепо препирати се са Светим Оцима  sHa_sarcasticlol

Наравно да су речи светитеља, нисам ни мислио другачије. Ти си нешто погрешно схватио. И нико се овде не препире са Светим Оцима. Сачувај Боже.

"Међутим без обзира на сва та неоспорна сведочења светих учитеља Цркве, неки се и даље не смирују " - ово је задња реченица брат-Мединог поста и он ју је написао. На њу сам мислио кад сам рекао да није лепо причати о нечијем смирењу.

[antipa]

Коначна одлука да ли поједини верни може да приступа Причешћу често, особито на велике празнике, или чак сваке недеље, као што је било спочетка, или да се од Причешћа уздржи колико времена и са каквим покајањем, свакако треба да буде у сагласности са парохом, управо исповедником. Према стању у коме се верни налази, он ће одредити колико ван поста треба да пости, да ли пуних седам дана, како тражи Црквенословенски типик (Гл. 32), три, или само један дан; да ли уз јело на води само (сухоједење), или и на зејтину и риби. Затим, које још духовне припреме уз то да врши: интензивнију домаћу и црквену молитву, читање Светог Писма, милостињу, метанија, Исповест итд., или га треба припустити уз све то, но без пошћења уопште, као што и сада чине свештеници и као што је било у старини.

Разлог да се верни који бдију над својом душом не причешћују на Божић, Васкрс, Петровдан, јер треба да после Причешћа узимају посну храну, не налази се у канонским прописима. /.../ Као закључну мисао да употребимо савет Тертулијанов: "Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". 

Изводи из књиге Његове Светости Патријарха Павла

"Пост и Свето Причешће у Православној Цркви"

[Милан Меденица :)]

Није лепо причати о НЕЧИЈЕМ смирењу, а појединци то себи пречесто узимају за право. А ти НЕКИ које спомињеш брате се, наравно, слажу са Светим Оцима Цркве. Самим тим и са светим Александром Антиохијским. Све вам (нам) здраво и весело било и миломе Богу приступачно.

Дражо, те речи које коментаришеш и које си подебљао, нису Медине, већ речи преп. Никодима.

Није лепо препирати се са Светим Оцима  sHa_sarcasticlol

Наравно да су речи светитеља, нисам ни мислио другачије. Ти си нешто погрешно схватио. И нико се овде не препире са Светим Оцима. Сачувај Боже.

"Међутим без обзира на сва та неоспорна сведочења светих учитеља Цркве, неки се и даље не смирују " - ово је задња реченица брат-Мединог поста и он ју је написао. На њу сам мислио кад сам рекао да није лепо причати о нечијем смирењу.

јок бре брате, све су њихове речи, погледај у линк из тог поста ...

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p8

[Милан Меденица :)]

Коначна одлука да ли поједини верни може да приступа Причешћу често, особито на велике празнике, или чак сваке недеље, као што је било спочетка, или да се од Причешћа уздржи колико времена и са каквим покајањем, свакако треба да буде у сагласности са парохом, управо исповедником.

Као закључну мисао да употребимо савет Тертулијанов: "Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". 

sHa_sarcasticlol

само док је правило мере лично, а не универзално ...

[w.a.mozart]

draža se prišutio i sprema se da napadne iznenada

sad će neki citat svetog oca,zatim odlazak sa scene na desno i neizostavno-praštajte,braćo....

dražo,šalim se.... ne zameri

[Искушеник]

[Justin Waters]

Зашто је уопште потребно расправљати треба ли ретко или често причешћивати се? Универзално је да се ТРЕБА причешћивати, а индивидуално према духовном стању сваког појединца КОЛИКО УЧЕСТАЛО ТРЕБА да се причешћује. Дакле мислим да је погрешно на Васељенском, помесном, епархијском или парохијском нивоу рећи не можеш више од 4 пута у години као и мораш сваке недеље да се причетиш.

[Искушеник]

Зашто је уопште потребно расправљати треба ли ретко или често причешћивати се? Универзално је да се ТРЕБА причешћивати, а индивидуално према духовном стању сваког појединца КОЛИКО УЧЕСТАЛО ТРЕБА да се причешћује. Дакле мислим да је погрешно на Васељенском, помесном, епархијском или парохијском нивоу рећи не можеш више од 4 пута у години као и мораш сваке недеље да се причетиш.

Ово јесте тачно, али када се суштински и дубински погледа испада нетачно, јер Литургија је Света Тајна Заједнице, а индивидуалности нема места у Заједници.

Али, наравно, Причешћу треба прилазити трезвено, одлучно, са покајањем и скрушеношћу - што је најбитније и једино истински битно од свега - , и са исповеђеним смртним гресима. Онај ко борави у смртним гресима, а није се покајао и исповедио, не сме приступити Светом Причешћу.

[Искушеник]

" Литургија је икона Царства Небеског. Упоредићемо је са иконом св. Георгија; нека ми сам Господ и св. Георгије опросте! Да ли би се ико усудио да изгребе или на б ило који други начин наружи ту икону св. Георгија од побожних људи који долазе редовно на Свету Литургију,а не причешћују се. Наравно да не би нико ни помислио да то уради плашећи се,јер зна колики је то грех. А не зна да још већи грех чини кад се не причешћује,јер тако не ружи икону једног Светитеља,него целог Царства Небеског где су сви свети сабрани око престола Божијег,јер не причестивши се одбија зајдницу са њима. И како је већ у Цркви са својом браћом која су се причестила,он бива као огреботина,непотпуност на тој земаљској Икони Небеске Цркве."

(Блаженопочивши жички старац архимандрит Герасим)

[Милан Меденица :)]

Зашто је уопште потребно расправљати треба ли ретко или често причешћивати се? Универзално је да се ТРЕБА причешћивати, а индивидуално према духовном стању сваког појединца КОЛИКО УЧЕСТАЛО ТРЕБА да се причешћује. Дакле мислим да је погрешно на Васељенском, помесном, епархијском или парохијском нивоу рећи не можеш више од 4 пута у години као и мораш сваке недеље да се причетиш.

ЦЦЦ, не мора се ништа у животу ...

АЛИ!

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.0.html

пракса честог причешћивања је одувек пракса Цркве, као и да повуче верника у том правцу.

чак и Тертулијан пише о томе: Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)

[trapa]

Зашто је уопште потребно расправљати треба ли ретко или често причешћивати се? Универзално је да се ТРЕБА причешћивати, а индивидуално према духовном стању сваког појединца КОЛИКО УЧЕСТАЛО ТРЕБА да се причешћује. Дакле мислим да је погрешно на Васељенском, помесном, епархијском или парохијском нивоу рећи не можеш више од 4 пута у години као и мораш сваке недеље да се причетиш.

Има ту још нечега. Ако су предрасуде или незнање у питању или ако ђаво некоме убаци неку наопаку логику да је увек боље ређе се причешћивати, или ако верујемо оном русу Праводољубову или како се већ зове. Наравно не мора се ни једно ни друго, срце је битно, али идеал је на свакој литургији, и томе треба да тежимо. Ако неко мисли да му чешће причешће неће користити због његовог тренутног духовног стања, или је под епитимијом или сл. ако неко не осећа довољно слободе у Господу да приступи, онда барем нека има на свести да је сам крив због немарности и да због те своје немарности крњи заједницу (као што рече архимандрит Герасим ) и нека се потруди да живи тако да може упочетку барем мало чешће да приступа него раније, да би једног дана могао и сваке недеље. Не треба вршити насиље над душом ни у једном од оба случаја, слобода је веома битна, али мора се знати шта претежније. Иначе колико сам упућен пракса ретког причешћивања као и руска пракса говенија су управо настале због наше немарности а не дубоке побожности.

Ја лично приступам на свакој литургији ако је у тој Цркви постоји таква пракса, и сваки пут приступам што рече Моцарт са чежњом за  isus-sinai и добром намером и вером да ће ме  isus-sinai недостојног удостојити. И увек се кајем што се боље нисам припремио за сусрет са Богом али не зависим ни од какве форме припреме, желим боље да се припремим због љубави према Господу, а не да бих га био достојни.