Свето причешће

[Megidon]

Свети Василије Велики ,,Наравствена правила,,

 

Правило 16.
О онима који мисле да се могу окористити тиме што живе са врлинским и богоугодним људима, премда се сами не исправљају.

Поглавље. Они који живе са богоугодним људима, али не исправљају свој начин мишљења, не стичу никакву корист за себе, премда наизглед живе као и они.

(Мт.25,1-4) Тада ће бити Царство небеско као десет девојака које узеше светиљке своје и изиђоше у сретање женику. А пет њих беху мудре и пет луде. Јер луде, узевши светиљке своје, не узеше са собом уља. А мудре узеше уље у посудама са светиљкама својим. Нешто ниже Он додаје о лудим девојкама (ст. 11-12): А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. (Лк.17,34-35; 37) Кажем вам: У ону ноћ два ће бити наједној постељи, један ће се узети а други оставити; две ће млети заједно, једна ће се узети а друга оставити. И одговарајући рекоше му: Где, Господе? А он им рече: Где је труп онамо ће се и орлови сабрати.

[Deki992]

Ima cula sam kako ni slucajno ne treba piti kafu 3in1 posnu sa sojinim mlekom, ima kokaina u njoj hit nad hitom..

Pa naravno da je ne treba piti.Treba je posmrkati

[lab_man]

Pa evo da vam objavim ako niste culi. Artemijevci su na svom "sinodu"odlucili da u vreme velikog posta se nesme jesti kikiriki, bademi, lesnici i orasi jer oni sadrze masti pa se nemoze racunati u hranu na vodi.                

izbacili su i masline iz ishrane u vreme posta na vodi...

[Arsenija]

Ma,meni je to za masline,kikiriki,orahe...semenke....skroz logično...

Zar nije isto kašilka ulja i šoljica kikirikija...  U tim namirnicama ima ulja-to je neosporno.

I ne može da se kaže-post je na vodi,kad se jede kiriki koji ima ulje. Nije očigledno kao puna flaša ulja.....,ali je prisutno.

Isto je kao kad jedeš šunku,viršle ,a posle kažeš da je samo pršuta meso.

[ines]

Kod mene je komsija isao da se pricesti za svog rodjaka koji je bio bolestan. Mislim da je on to sam smislio na svoju ruku i da nije cuo od nekog duhovnika za to.

...da i kod nas u mom mestu je bio slučaj da se muž pričestio za zdravlje svoje žene koja je bila teško bolesna...

[brana]

Случајно сам прочитала ово о Причешћиванју умјесто некога.

Ја ту не видим ништа спорно, ако је неко болестан а сви данас од нечега болујемо...

па из израза своје љубави то урадиш, одеш се Причестити и кажеш у себи, Боже

чиним то за тога и тога, ко то не ради, и не умије или неће.. а ја желим драги мој Спаситељу да с еон или она спаси.

Узми моје Причешђће, Сведобри Боже, као израз моје љубави према брату или сестри...

Изненадили сте ме са вашим одговорима, и питам се где је ту љубав и праштање и пожртвовање...

Има ли тога драги моји Срби? 

[Deki992]

Ma,meni je to za masline,kikiriki,orahe...semenke....skroz logično...

Zar nije isto kašilka ulja i šoljica kikirikija... U tim namirnicama ima ulja-to je neosporno.

I ne može da se kaže-post je na vodi,kad se jede kiriki koji ima ulje. Nije očigledno kao puna flaša ulja.....,ali je prisutno.

Isto je kao kad jedeš šunku,viršle ,a posle kažeš da je samo pršuta meso.

Pa da Ali niko ne jede kikiriki u postu zbog toga sto on ima ulja(iako ja nisam cuo za to).Mislim,to je biljka kao i sve drugo.Odkud mi znamo da nema neka supstanca u pasulju na primer ista kao i u mesu,pa opet pasulj je postan.

Mislim,tu treba naci odgovor zbog cega je crkva zabranila biljno ulje prilikom posta na vodi a nije na primer,verovatno zbog toga sto cini hranu ukusnijom...Mogli su tako i alevu papriku da zabrane

[Batman]

U ranoj Crkvi postojao je običaj krštenja za nekog drugog, osobito za pretke koji nisu mogli da postanu hrišćani  jer tada u tom kraju nije bilo hrišćanstva i sl. Jasno je da je praksa nastala iz ljubavi prema pretcima, rodjacima i prijateljima.

 

Post za nekog, molitve za nekog itd itd, drevna je praksa prisutna u Starom zavetu. Nije to umesto nekog, nego ZA nekog tj. iz ljubavi prema nekom.

Tako da ne poste majke UMESTO dece, nego ZA svoju decu, a razlika je velika.

 

Takođe sahrana je obavljana na liturgiji i pokojniku je u usta stavljano pričešće, "ne poputninu u život večni", vremenom zbog pogrešnog tumačenja ovakve drevne crkvene prakse, pomesni sabori zabranjuju ove granične postupke.

 

Čak i Sabori ne negiraju čistotu motivacije ne malog broja onih koji su se držali takve prakse - kako pojedinaca, tako i čitavih zajednica, ali ipak je prekidaju zbog zlo upotreba i mogućeg magijskog shvatanja.

 

P.S. malo manje arogancije u komentarima. Nije isto pričešće za nekoga i pričešće umesto nekoga. Mi inače kad se pričešćujemo ne činimo to samo radi sebe i za sebe već i za život i spasenje celog sveta.

[*Blue*]

Случајно сам прочитала ово о Причешћиванју умјесто некога.

Ја ту не видим ништа спорно, ако је неко болестан а сви данас од нечега болујемо...

па из израза своје љубави то урадиш, одеш се Причестити и кажеш у себи, Боже

чиним то за тога и тога, ко то не ради, и не умије или неће.. а ја желим драги мој Спаситељу да с еон или она спаси.

Узми моје Причешђће, Сведобри Боже, као израз моје љубави према брату или сестри...

Изненадили сте ме са вашим одговорима, и питам се где је ту љубав и праштање и пожртвовање...

Има ли тога драги моји Срби?

Svestenik uvek moze da dodje kuci, u bolnicu ili na bilo koje drugo mesto da pricesti bolesnika. Ni jedan svetenik nece odobriti tako nesto, a opet raditi nesto na svoju ruku i bez blagoslova je opasno.

[Драгана Милошевић]

Сад озбиљно, за сваку је похвалу такав подвиг. Чак и када се причестимо и дођемо кући, уносимо и благодат коју смо примили. Осете укућани, али нису можда свесни тог.

[Guest]

Изненађујућa је упорност неких хришћана да се не причешћују редовно. То личи на ружан сан ... У давна времена цареви гонитељи издавали су законе којима су забрањивали хришћанима да се причешћују, те су хришћани у сусрет смрти ишли само да би учествовали у Евхаристији. А многи савремени хришћани се боре за право да се не причешћују. И такво право приписују најправилнијој и највернијој традицији . А то је монструозна традиција.


фото: Драган Николић

 

 

То само говори о томе да је хришћанство престало да буде христоцентрично. Хришћани су престали да чекају Христа. Они се плаше Христа, не желе да он дође. Моле се да одложе долазак Антихриста. А у ствари да одложе долазак Христа. Бране право што ређег сједињења са Христом. Све ово говори не о неком посебном благочешћу него о дубини унакажености духовног живота када обичаји и традиција постају вреднији од Христа.

Христос позива вјерујуће сваке Литургије на празник вере. Али сви до једног обесхрабрени изговарају се - купио сам волове, оженио сам се, ја сам купио поље, нисам каноне прочитао, ја нисам постио три дана, ја сам у нечистоти, 
више од пар пута годишње не би требало ... Страшне речи произноси Господ у одговор на ове изговоре који сведоче само о одбојности и презиру према Господу : " ... нико од оних који су позвани неће окусити моје вечере, јер су многи звани али је мало изабраних."

Један од разлога зашто сам постао свештеник била је чињеница да је свештеник у могућности да се причешћује на свакој Литургији. За мене је Причешће слично ваздуху и води. Без њега почињеш да се гушиш, венеш. Вероватно многи хришћани имају баш овај однос према овој Великој Тајини. Ако неко не осећа потребу да се често причешћује то је његово право, немојте се причешћивати, али зашто то не дозвољавате онима који заиста чезну за Христом, који ће се без Њега угасити као кандило без уља. Јер о томе и Христос говори "сами не улазе и другима не дају да уђу". 

Немојте мислити да ако дозволите сваке недеље причешће да ће сви Чаши одједном пожурити. Ја никоме не забрањујем да се причешћује сваке недеље. Појединци су се само обрадовали овој могућности, а већина која се није причешћивала тако се и не причешћује. Не треба им Христос - њихова ствар. Дубоко сам убеђен - разлог таквог презривог односа према Евхаристији је узрок револуције и прогона вере у Русији. Број храмова у Русији једнак је броју оних који се причешћују. Да, историја нас учи томе да она никог не учи ничему.

 

 

Извор: http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?5453-%D0%9C%D0%9E%D0%9D%D0%A1%D0%A2%D0%A0%D0%A3%D0%9E%D0%97%D0%9D%D0%90-%D0%9D%D0%90%D0%92%D0%98%D0%9A%D0%90&p=11150#post11150

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

хронолошки спојене све теме о Светом причешћу.....

 

пофорум Духовни живот наше Свете Цркве

[feeble]

Ala si vredna veceras, svaka cast

[JESSY]

Свети праведни Јован Кронштатски:

„Ох, каква велика срећа! Господ улази у грешну душу и исцељује у њој сва безакоња, и она постаје Дом Божији. Дакле, Спаситељ нам је оставио као завет да савршавамо литургију и примамо његово Животворно Тело и Крв. Литургија је чудесни дар Исуса Христа. Литургија је мост преко којег се може прећи у живот вечни. Запамтите, то је завет Исуса Христа! Пратите овај златни мост, који ће вас сачувати од адске пропасти. Не слушајте, љубљени, оне људе који беже од Спаситељеве чаше. То су несрећни, заблудели, жалосни људи, далеки од реке Христове, који падају у пропаст. Драги моји, волите Божанствену литургију, сматрајте за себе изгубљеним онај дан у свом животу у који се није дало бити на литургији, нарочито на празник. Свети Јован Златоусти говори, да је Божанствена литургија заиста велики и чудесни дар; Анђели Божији завиде нама, људима, којима је дарована срећа – примања Божанственог Тела и Крви“.

„Господ, са којим се ја свакодневно сједињујем кроз свето причешће, укрепљује ме. У супротном, где бих ја могао црпити снагу за таква стална прегнућа, којим покушавам да служим у славу светог имена Његовог и на спасење својих ближњих“.

[JESSY]

Зашто треба да се причешћујемо – поучна прича

 

 

 

Једном приликом ученици преподобног Макарија Египатског видели су човека који је ишао пустињом водећи за собом кобилу. Ишао је путем који води до келије њиховог старца. Чувајући покој светога, монаси су стали поред врата и покушали да наговоре путника да не одвлачи преподобног од молитве. Али, услишивши молбе тог човека, ускоро су му допустили да уђе у келију. Путник се обрадовао и пошао унутра, али не сам, него заједно са својим коњем. Ученици преподобног Макарија су се збунили и упитали зашто води са собом кобилу. Овај човек им је одговорио да и животиња има потребу за молитвама праведника. Монаси су се зачудили његовој љубави према кобили јер је ради ње толико дуго путовао по врелој и ненастањеној пустињи! Зашто му је тако драга та животиња и шта ју се задесило?
– Кобила коју видите, – рекао је човек, – јесте моја несрећна жена и ја не знам како се она претворила у животињу. Ево већ је три дана како ништа није јела.
– Ове путникове речи монаси нису сматрали за измишљотину. Без обзира на то што се Христово учење већ триста година распрострањивало по земљи, у Египту је још увек велики утицај имало незнабоштво, и та древна колевка магије била је пуна разних магова који су наносили штету Хришћанима. Зато су монаси, чувши човекову причу, похитали ка авви Макарију да му саопште шта се догодило. Међутим, када су видели преподобног, нису морали да му било шта објашњавају: Бог је светоме открио узрок онога што се десило. А тај узрок био је следећи.
Жена придошлице допала се неком развратном Египћанину, који је пожелео да је заведе. Али сва његова настојања била су узалудна. Да би у женином срцу пробудио узвратну страст, тада је прибегао услугама врача. Добивши много новца, чаробњак је применио сва своја заклињања ради саблажњавања Хришћанке, али није постигао циљ. Разјаривши се због неуспеха, он је ипак успео да изазове учинак: жена је почела да се указује околини као кобила. Њен несрећни муж похитао је да тражи помоћ од сваког кога је знао, али нико није могао да му помогне, па чак ни месни презвитери. Жена је свима била

 

 

налик на животињу и нико није знао како да јој врати пређашњи изглед. Зато ју је очајни муж и довео великом подвижнику, дознавши за чуда која је творио. Погледавши на жену, свети Макарије је рекао својим ученицима:
– Не видим у њој ништа животињско о чему говорите, то није у њеном телу, него у очима оних који је гледају. То је обмана демона, а не истинско стање ствари.
Затим је свети благословио воду, облио њоме жену и помолио се. Враџбине су ишчезле и сви су пред собом видели жену уместо кобиле. Преподобни је заповедио да јој дају хране и, отпуштајући је кући, дао савет:
– Никада не одлажи посећивање цркве и никада не избегавај причешће Христовим Тајнама. Невоља ти се десила зато што више од пет недеља ниси приступала Пречистим Тајнама нашег Спаситеља.
Овај чудесни случај ученици преподобног Макарија упамтили су ради назидања будућих нараштаја Хришћана, а презвитер Руфин и епископ Паладије Еленопољски укључили су га у своју књигу о историји египатског монаштва. Свакако, откривење које је старац добио од Бога достојно је да га зна сваки православни Хришћанин. Свега пет недеља без причешћа – па чак и крштен човек може да се покаже незаштићен пред враџбином и нападом демона!

Неко од читалаца може да упита: многи савремени Хришћани причешћују се прилично ретко, али зар се претварају у коње? Можда су демони изгубили своју некадашњу моћ? Свет иде ка свом заласку: безакоња се у њему умножавају, а духовни живот човечанства се гаси. И када би сада Господ допустио, слуге ђавола не само да би претвориле немарне Хришћане у коње, него би их збрисале са лица земље. Ипак, у доба светског царства греха и порока Господ из Своје безграничне милости чува лакомислене људе од демонских напасти, очекујући њихово уразумљење. Али, што се дуже човек не причешћује Светим Тајнама тим се више удаљава од спасоносног Божијег покрова. И мада се с њим не догађају страшна загонетна искушења, он неће избећи обичне, али непријатне последице свог немара. Јер и у давнини ретко су бележени случајеви претварања људи у животиње, а уобичајених несрећа било је поприлично.

 

Протојереј Вјачеслав Тулупов

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!