Свето причешће

[Jakov Edeski]

Обреди који се обављају у земаљским храмовима су само слика духовног обреда који у нашем срцу обавља Христос лично. Сретох за Богојављање нашу сеоску курву, иде и носи богојављанску водицу: мислите ли да ће јој та водица нешто помоћи?

 

a ja sam mislio da sam sve tipove pacijenata vec sreo...kad ono od jednom Grom....iz vedra neba.....

[Jakov Edeski]

 

 

Одлична књига, имам је. Само да нагласим да ми је била "тврда храна" тада када сам је први пут читао.

 

knjiga,ko i svaka druga.Malo dopunjena,sa strane,i ko nova.

[Jakov Edeski]

 

 Ако поставимо питање: како је се причешћивао, рецимо, Св. Антоније Велики док је био у пустињи далеко од цркве и од светског начина причешћивања? погледајмо одговор који нам се даје у Невидљивој Борби.

 

И ко би веровао да

Бог, Који по речима Откривења (3, 20) непрестано куца на вратима

човековог срца, жели да уђе унутра, да обедује с њим и донесе му

своје дарове — ко би веровао да се тај исти Бог сада, када Му човек

отвара своје срце и зове Га, може оглушити и не желети да у њега

уђе?

Невидљива Борба Никодим Агиорит

 

Већ из првих пар страница  ми видимо да врлинама и духовним постом отварамо врата свога срца да у њега може да уђе Добри Пастир који нас причешћује вином Љубави и Честицама са Небеске Трпезе, хранећи нас Светим Тајнама кроз откровења која нам дарује једним таквим причешћем. и Свети ап. Павле нас учи да нисмо тело да би смо телом свршавали и постили већ да духом телесне послове моримо. Да су наше борбе на духовном плану а не на телесном.

 И шта се дешава са људима који телесно посте и телесно се причешћују у храмовима, њима Бог не открива Свете тајне причешћујући их њима, За њих те Тајне остају тајне. Јер Христос је свештеник до века по реду Мелхизедекову, и ако он не уђе у срце и не причести човека, узалуд је причешеће које обављају земаљски свештеници. јер земаљско причешће одлази у стомак а Небеско Причешће се обавља у срцу Освећујући човека духовно. Обреди који се обављају у земаљским храмовима су само слика духовног обреда који у нашем срцу обавља Христос лично.

Сретох за Богојављање нашу сеоску курву, иде и носи богојављанску водицу: мислите ли да ће јој та водица нешто помоћи? 

Е такву ће корист имати од земаљског причешћа они који не чине дела љубави према ближњима и не посте духовно.

Без врлина човек не може отворити врата свога срца да Бог уђе у њега и да га освети. То је суштина духовних подвига које су свети људи практиковали, стицање врлина и чистота ума да би се удостојили Христовог присуства у своме срцу.

Ето! Па изволите окусите право причешће! Можда вам се допадне више него ово досадашње

 

 Masala!.....Ne d`o Bog nikome....

[w.a.mozart]

Da li (I ŠTA) mrsite za vreme posta LOL

[Ненад Р.]

Има много књига и упутстава посвећених припреми за Свето причешће. Циљ ових књига јесте да пруже човеку знања потребна за свесно, са свештеним страхом и непостидно приступање Путиру с Храном Бесмртности. Ове књиге су различите. У њима има неподударности, углавном везаних за различит степен строгости припреме и различите приступе учесталости причешћивања. Ипак, таква литература постоји и она је многобројна. Али, ево чега немамо! Немамо књига које с читаоцем воде разговор о томе како да се понаша после причешћа,како да чува добијени дар, како да на добро користи реалност богоопштења! Пропуст је очигледан. И нема ничег дрског у томе да се овај пропуст брзо надомести. Озбиљност задатка захтева, као прво, формулисање питања, а као друго, саборне напоре за проналажење тачног одговора.

 

 

 

Искуство, духовно и свакодневно подједнако, говори нам о томе да је лакше добити него задржати. Ако се ради о великом дару умеће његовог коришћења је најтеже што очекује онога ко га је добио. Благослов може да се претвори у проклетство сразмерно с неуким коришћењем или занемаривањем дарова. Историја Израела је пример за ово. Мноштво чуда, Божије вођство, односи између народа и Бога попут супружничких! Шта се више може очекивати? Ипак, као наличје ових односа неумољиво се појављују погубљења и тешки ударци који падају на главе људе који се понашају недостојно избрања. Што се тиче причешћивања реалност Христовог присуства у Евхаристији је још у апостолска времена наводила на то да се говори о болестима и смрти недостојних причесника. Дакле, одавно је време да се говори не само о припреми за причешће, већ и о правилном животу после добијеног причешћа.

 

Ево прве мисли која почива на површини: зар није умесно да се на дан причешћа уместо вечерњих молитава, покајничких и скрушених, уочи спавања још једном прочитају благодарствене молитве после причешћа? У њима су молбе не просто за опроштај и помиловање, већ „да уђеш у удове и у утробу, учврстиш зглобове и кости, опалиш трње свих сагрешења“ и др. Ове кратке молитве су веома снажне, пуне смисла, радосне и енергичне. Њихово вишеструко или макар поновно читање на дан причешћа појачава у хришћанској души осећај захвалности према Богу, рађа трезвеност (сећање на Господа), распламсава у човеку жељу да се чешће причешћује.

Светитељ Јован (Максимович) је након служења литургије често дуго остајао у олтару. Читао је Јеванђеље, „пребирао“ је бројанице, изговарао је друге молитве и затим је с напором одлазио на свакодневни посао пошто није желео да напусти олтар. И то је лекција. Очигледно да је човек у свету оптерећен бригама и да је ужурбани животни темпо непријатељ усредсређености. Али, човек треба да се труди да после причешћивања не зарони одмах у послове, треба да се потруди да потражи макар кап тишине коју ће посветити читању и размишљању.

Плашим се да тврдим који је тачно од оптинских стараца (чини ми се Варсануфије) саветовао да се на дан причешћа чита Апокалипса Јована Богослова. Очигледно се имало у виду то да је облагодаћени ум хришћанина у то време способнији за примање Божјих тајни него у обичне дане. Није толико у питању конкретан савет колико обриси општег правила: на дан причешћа све могуће време и снаге треба посвећивати проучавању речи Божије и других духовним делима.

Поставши дом Божји посредством причешћа хришћанин постаје страшан за невидљиве непријатеље добра. Од њега као од ватре „бежи сваки злочинац и свака страст“. Стога је за непријатеља битан задатак да се потруди да разоноди хришћанина, да га увуче у ковитлац разноразних брига, да га окружи „незнањем, заборавом, малодушношћу и каменом безосећајношћу“. И непријатељу то полази за руком сразмерно с нашом непажњом. Треба ли се чудити распојасаности греха и хаосу који влада у главама ако не учимо да како треба користимо своје најпобедоносније оружје – битно сједињење с Богочовеком и Спаситељем?

***

Питање без сумње, није потпуно сагледано, већ смо га се само дотакли. Оно захтева црквену пажњу и самом изговарању питања може претходити позив: „Вонмем!“ („Пазимо!“) И умеће опраштања грешака и способност супротстављања деловању страсти и храброст у незгодама и предукус вечних добара, и још много-много другог се причесницима даје у изобиљу. Ево шта је Јован Кронштатски говорио после причешћивања: „Господ је у мени лично, Бог и човек, ипостасно, суштаствено, истинито, очишћујуће, освећујуће, победоносно, обнављајуће, обожавајуће, чудотворно, што и осећам у себи.“

Богатство дарова које је осећао кронштатски пастир исто је богатство дарова које се даје свима, али нажалост, причесници га не осећају тако дубоко.

Управо у овом смислу ће свеци судити свету. Имајући тачно исто онолико колико и ми, они су умели да свој живот претворе у јарко горење кандила док ми само испуштамо гареж и ризикујемо да у страшном часу суда останемо без уља.

Осим онога што већ имамо можда нам више ништа није ни потребно за чудотворну пуноту и свакодневно хришћанско сведочење. Није нам потребно ништа преко тога, али треба да научимо да користимо оно што имамо. И пре свега треба да научимо да се правилно опходимо према пречистим тајнама Христовог Тела и Крви: да их са свештеним страхом примамо и достојно чувамо у себи.

Протојереј Андреј Ткачов

Извор : http://www.pravoslavie.ru/srpska/61856.htm

[lab_man]

Posle pričešća ja čitam Molitveno pravilo posle pričešča, a uveče uobičajene moltve pre spavanja iz molitvenika...tako je propisano...

[horatio]

Највећи проценат причасника које познајем имају неодољиву потребу да иду спавати по причешћу. И иако сам то покушавао да објасним јутарњим сатима молитве ипак виђам то и код оних који су буквално спавали претходно 12 сати.

 

Е, ово ни ја не знам да објасним, али је то присутно готово сваки пут након причешћа.... 

[Trifke]

Posle pricesca u mojoj crkvi jedan dobar deo nas idemo na kafu i rakijicu. Tu bude lepih razgovora sa svestenicima. Slicno je i npr u manastiru Tvrdosu. Tamo jos kada je vladika Atanasije a i leto je bude prskanja crevom pored obaveznog posluzenja. Vladika Atanasije inace voli leti da prska decu a i odrasle posle liturgije vodom. Tu bude radosti i veselja.

Po onome sto sam ja mogao razumeti posle liturgije mogu se procitati molitve posle pricesca i nastaviti sa hriscanskim zivotom.

Malo mi je ovaj tekst nategnut i ima pijetistickih nota.

[Megidon]

Мислим да се после причешћа треба понашати као и пре причешћа тј. понашати се тако цео живот, наравно у складу са окружењем и околностима у којима се налазимо. Време после једног причешћа је исто тако и време пре следећег причешћа, не знам где је временска граница када престаје унутрашњи фокус ка евхаристији. Ја бих понекад лично волео да могу одмах након причешћа да се осамим и посветим созерцању али нисам то у могућности. Такође мислим да немам ништа мањи доживљај евхаристије када после литургије са браћом и сестрама седнем негде попијемо кафу и неко пиће и испричамо се.

Уколико имам нешто интезивнији духовни доживљај благодати после причешћа то сигурно неће потрајати дуго, јер ће се сигурно наћи нека личност, ситуација или догађај који ће да ме поремети и колико год ја то очекивао увек има нови начин.

Неко горе је навео да многи одлазе да спавају и заиста је то истина и мени се понекад дешава.

[Arsenija]

Posle pričešća nisam u stanju da pričam.Malo se izgubim u prostoru i vremenu ...

Pročitam molitve i razmišljam i tome da sam se pričestila i da je pričešće u meni.I zamišljam kako ga želudačni sok vari i kako dolazi do svake ćelije u mom organizmu i kako se razlaže na sastojke i kako u sebi nosi neku moć i život ,dugo ne mogu ništa da jedem zato što razmišljam o tom svetom zalogaju .

[Гром]

 Masala!.....Ne d`o Bog nikome....

и

 

 

a ja sam mislio da sam sve tipove pacijenata vec sreo...kad ono od jednom Grom....iz vedra neba.....

овакве родове рађаш

Дал си некад размишљао шта је Господ хтео да каже овим речима

 

15 Чувајте се од лажнијех пророка, који долазе к вама у одијелу овчијему, а унутра су вуци грабљиви.

 

16 По родовима њиховијем познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?

 

17 Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.

 

18 Не може дрво добро родова злијех рађати, ни дрво зло родова добријех рађати.

 

19 Свако дакле дрво које не рађа рода добра, сијеку и у огањ бацају.

 

20 И тако дакле по родовима њиховијем познаћете их.

 

Издају те плодови, хришћани не рађају такве плодове

[Jakov Edeski]

Дал си некад размишљао шта је Господ хтео да каже овим речима

Издају те плодови, хришћани не рађају такве плодове

kakve plodove,koji hriscani?...jel imas ti kakav pecat?

[НиколајСвесрпски]

Шта је потребно за причешће болесника?

[Trifke]

Da se pozove svestenik.

[Интегра]

Опет, ово вероватно није права тема да то питам, али пошто сам нова у вери, интересује ме:

шта је тачно причест на суд и осуду? Шта се дешава душама и телима оних који су се недостојно причестили?

Какав је став Цркве о таквим несрећницима? Да ли се то третира као одлучење?

 

Хвала унапред, ово ме је питање доста дуго мучило.