Свето причешће

[obi-wan]

Da ne bi mnogo lutali, evo vam par vrlo konkretnih primera (nije slavlje):

 

1) Iznenada i neplanirano ste sa nekim svratili kod treceg poznanika, koji nema nista posno, ali odusevljen posetom nudi vas necim mrsnim. Hocete li uzeti to cime ste posluzeni?

 

2) U skoli u kojoj radim (veroucitelj sam), sedim sa nekoliko kolega u maloj kancelariji. U toku je post. Atmosfera je izuzetno prijateljska i srdacna. U jednom momentu, starija koleginica uzima plazmu (mrsnu, jel da) i nudi nas sve. Svi uzimaju sa zahvalnoscu, sta ja da radim (oni ZNAJU da postim, jer sam veroucitelj, ali mozda ne znaju da je bas tad post)?

 

Da vidimo vasa resenja...

[RYLAH]

Нема решења. Свако се управља како мисли. Најбитније је да то ради из најдубљег уверења да то ради из љубави а не из угађања свом стомаку или својој сујети, у зависности од избора који у датом тренутку направи. Мислим да Бог није установио пост да бисмо малтретирали или потуљно критиковали све око себе својом "светошћу", али исто тако мислим да се свако кршење правила не може правдати љубављу или снисхођењем било коме. Дакле, према савести у датој ситуаицји.

 

Све друго би било лагање себе на штету душевној користи себи.

[Nikolajj]

Bez obzira koliko postili, koristite kupovni hleb i automatski ste se umrsili... zasto zato sto u njemu ima kvasac... trebamo spremati hleb bez kvasca...

 

 

(nisam nista posebno rekao ali za dobro bit)

[Oglo]

odlično, Glavo koja fercera,

samo bih dodao da veću patnju izaziva ne znati šta uraditi u tom trenutku, nego se omrsiti

[Зорица Бубало]

Da ne bi mnogo lutali, evo vam par vrlo konkretnih primera (nije slavlje):

 

1) Iznenada i neplanirano ste sa nekim svratili kod treceg poznanika, koji nema nista posno, ali odusevljen posetom nudi vas necim mrsnim. Hocete li uzeti to cime ste posluzeni?

 

2) U skoli u kojoj radim (veroucitelj sam), sedim sa nekoliko kolega u maloj kancelariji. U toku je post. Atmosfera je izuzetno prijateljska i srdacna. U jednom momentu, starija koleginica uzima plazmu (mrsnu, jel da) i nudi nas sve. Svi uzimaju sa zahvalnoscu, sta ja da radim (oni ZNAJU da postim, jer sam veroucitelj, ali mozda ne znaju da je bas tad post)?

 

Da vidimo vasa resenja...

 

Има решења.

И у једном и у другом случају не би узела нешто мрсно.

 

1. Увек имам код себе у торби на пример посну плазму или нешто. Тако да кад год свратим код неког непланирано или ту особу не познајем, кажем да нисам гладна и прихватим послужење. Обично је то сок и кафа и мислим да је сасвим довољно.

 

2. Ја исто радим у малом колективу. Кад сам почела да радим нико није постио. Нисам видела ништа лоше у томе да кажем да ја постим.

    Могу вам рећи да су почели да прате календар и тачно знају кад је пост. Или кад неко части у среду или петак увек донесу и нешто посно.

    Сад је стигла и свештеникова ћерка, па нас има више.

 

    Хоћу да кажем ако се поставиш нормално, без паметовања и наметања људи то прихвате нормално и не смета им, подржавају те.

    Колектив тако функционише да бринемо једни о другима. Често ми кажу, ускоро почиње твој пост и тако.

[Midrash]

Ovako, kod nas nije post prisutan kao u pravoslavlju, ali ipak ja sam nda bogosloviji držao strogi post pred Božić i Uskrs. Jednom nas tako, za vreme posta, pozove jedan stari župnik u goste. napekao mesa i štatijaznam šta sve ne, a ja, onako sav duhovan, ni da pipnem - jedem salatu i to bez ulja i bareni krompir, a on čovek napekao mesa kamaru i nudi li nudi, na kraju se i uvredio. To me je opametilo. Nije post da ne jedeš meso, nego da širiš ljubav - pa makar i za vreme posta jeo meso tamo gde ti ponude. Ostalo je po meni čisto farizejstvo.

[djoleat]

Торта не може бити посна, ма се правила од посних састојака - свештеник.

[@RADA]

Jednom mi je tetka došla u goste, da je iznenadim napravim neki postan mix u rerni povrće i pririnač.

Nije htela da jede to zato što posti na vodi a u mom specijalitetu ima ulja. I šta ću ponudim joj hleb i marmeladu.

Neće ni to kaže nije posno.

Pa kako to ??? ne mogu čudu da se načudim

Kaže da hleb premazuju nečim masnim u pekari a marmelada se pravi od želatina, želatin se dobija iz kostiju

Postan keks sadrži biljne masnoće....

Stvarno ne znam nikog da drži baš toliko strog post

[Срђан Шијакињић]

Свака част свакоме, али ја лично стварно не видим никакву поенту у таквом строгом придржавању поста... Не видим како ћу духовно напредовати ако једем хлеб непремазан уљем а не хлеб премазан уљем, кад имају идентичан укус(!) или ако поједем обичан џем а не мармеладу, кад их подједнако (не) волим и не разликујем. У крајњој линији, ако је неко толико духовно узнапредовао да му је корисно да избегава и куповни хлеб, мармеладе, биљне масти, мелечне протеине и чуда, не видим како ће му шкодити ако у појединим приликама направи преседан па поједе нешто посно "на уљу"... Да се нико не увреди, ово је само моје виђење.

 

Све више ми неке ствари губе смисао, мислим шта сам добио ако једем посну плазму а не мрсну кад им је укус аман исти, или ако једем биљни качкаваљ а не регуларни, поједем парче посне торте а не мрсне и сл... И шта са људима који и кад не посте воле највише да једу посну храну, знам неке људе који баш не воле месо а много воле рецимо барено поврће... Хоћу рећи да ми пост храном делује као најмање захтеван и најмање битан део поста, што не значи наравно да га не треба држати, али свакако не заслужује оволико дискусије. Него људи воле да им се све по могућности нацрта, да добију упуства за све, да не морају да мало себе изанализирају и да одреде од чега би им било најкорисније да се одрекну, шта би их највише приближило Богу, а то је скроз индивидуално... Рецимо, стопут би ми боље било, мени лично, да мање седим на нету из навике и досаде, него да једем Штаркове чоко-наполитанке са румом а не обичне, посне, чоко-наполитанке.

[Дејан]

Ја сам сваки дан физички активан тако да и не могу да постим сад нешто строго.

Никада заиста нисам обраћао пажнју да ли је хлеб печен на улју или има ли трагова обраног млека...

То ми је промашај суштине поста али тотални, такве ствари више сматрам паганизмом и скрнављењем поста.

Моји славе светог Алимпија, код једног ујака сам имао посно спремљено па сам постио, код другог нисам па сам јео све што је било сервирано...

[Ljubičasta]

Ne mrsim.

Istina da je nezgodno i tom domacinu koji osjeca da me nije "adekvatno" ugostio,a opet meni bude malo nezgodno jer je njemu nezgodno, Mislim da je sustina u tome da radosno podnosimo post i da ne podizemo to na nivo nekog zrtvovanja pa samim tim to nece kod drugih izazivati neki vid sazaljenja i sl.Kada post dozivljavamo kao blagodat i dusekorist onda to prosto isijava iz nas, pa tako covjek koji je duhovno smiren i stabilan nekako zraci pozitivno na svoju sredinu pa se na njemu uopste ne vidi ono cega se odrekao niti to na njemu djeluje kao nesto sto mu nedostaje,vec naprotiv to odricanje od bilo koje vrste zadovoljstva ga smiruje a on to prenosi i na svoju sredinu.

Ja se ljubazno zahvalim, popijem sokic ili ako ima nesto posno i to je to.

[w.a.mozart]

ja se danas omrsio

[Vasa L.]

Vidim da se ovde sve vise sire price o besmislu i farisejstvu oko posta,

 

ako necete da postite nemojte a ne narocito tako polovicno.

 

Znaci mrsite koliko hocete a one koji poste ostavite neka poste po pravilima Crkve Pravoslavne.

 

Ovo sve vodi ka protestantizmu koje je pocelo da preispituje neke stvari da bi na kraju sve ukinuli i izbacili kao nepotrebno.

[w.a.mozart]

grešiš, protestant nikad ne bi izjavio nešto poput tebe

[Дејан]

Vidim da se ovde sve vise sire price o besmislu i farisejstvu oko posta,

 

ako necete da postite nemojte a ne narocito tako polovicno.

 

Znaci mrsite koliko hocete a one koji poste ostavite neka poste po pravilima Crkve Pravoslavne.

 

Ovo sve vodi ka protestantizmu koje je pocelo da preispituje neke stvari da bi na kraju sve ukinuli i izbacili kao nepotrebno.

 

Не знам брате, биће да правила око поста не схватамо једнако

Ја сматрам да је пост нешто што траје 24 сата , 365 дана у години...

Обзиром да сви људи нису исти, нити снагом духа, здравствено, условима живота итд.  иста правила не могу да важе за све.

Старац Порфирије,када је постао исповедник, а у Грчкој не може свако да исповеда већ добијеш посебну грамату од епископа, је користио неки приручник ,баш онако како пише у њему, ти си урадио то и то казна је та и та.

Врло брзо је схватио да је то веома погубно, јер људи нису сви исти , што једном користи другом штети, тако да је требник користио више као смерницу.