Сведочанство Гогоља о чуду Светог Спиридона

[JESSY]

             

 

Приликом свог боравка у Оптини манастиру, Николај Васиљевич Гогољ је испричао свом духовнику оцу Амвросију о чуду Светог Спиридона које се десило пред његовим очима. Десило се то за време његовог поклоњења моштима светог угодника Божјег Светог Спиридона Тримифунтског чије се мошти налазе на Крфу. Тога дана када је Гогољ дошао на поклоњење светитељу који се слави 25. децембра по новом календару, са великом торжественошћу мошти су се обносиле око града.
Међу њима се налазио неки енглески путник одрастао на скепси и рационализму протестантске културе. Он је дозволио себи да примети, да су сигурно на леђима угодника направљени прорези и тело пажљиво балсмовано. Затим се сасвим приближио моштима. Какво је било његово избезумљење које се граничи са ужасом, када су се мошти светитеља, тј.светитељ, пред очима свих …лагано придигао из кивота и окренуо своја леђа управо том „идејном“ наследнику апостола Томе, названог „неверујући“: “Хајде, пријатељу, потражи своје прорезе!”
Каква је даља судбина тог поштованог Британца, нажалост, није познато. Гогоља је то чудо пак потресло до дна душе.
Кивот са моштима светитеља сав је окићен даровима оних којима је светитељ помагао. Место где се реликвија налази је закључано и чувар га отвара само за православне поклонике, док је католицима дозвољено само да целивају кивот.
Писац описује изглед светитеља-Светога Спиридона –„Господе за мене је то био највећи потрес у животу. Кроз стакло сам веома добро успео да разазнам лице светитеља. Његове црте сасвим препознатљиве, одлично очувана коса и белоснежни зуби. Кожа мало наборана и потамнела, али је сачувала форму”.

Свети Спиридон је био пријатељ Светог Николаја Чудотворца Мирликијског. У своје време оба светитеља одбранила су чистоту вере Православне у борби са јереси свештеника Арија на Првом Васељенском Сабору 325. године. Мошти Светог Спиридона поседују јединствена својства: не само да су нетрулежна током векова, већ су очувале гипкост и мекоћу својствену обичном, живом људском телу.
Тело Светог Спиридона има сталну температуру 36,6 степени. Њему расту нокти и коса. И што је најчудније – одећа која му је обучена мења се сваких пола године, зато што се хаба као да не лежи у кивоту већ хода. Чувар кивота је причао да се дешава да кључ не може да отвори браву кивота. И тада свештеници знају – светитељ једноставно није у кивоту, он хода по острву.

 

https://patmos.rs/2021/06/29/svedocanstvo-gogolja-o-cudu-svetog-spiridona/

 

[Милошшш]

Сестро, знаш ли нешто о контраверзности Гогољеве смрти, и причи да је пред крај живео тешким (неки кажу претераним) испосничким животом на који га је подстицао Старац Амвросије? 

[obi-wan]

пре 57 минута, JESSY рече

том „идејном“ наследнику апостола Томе

Sta li treba da znaci ova katastrofalna i besmislena recenica? Zna li uopste autor teksta sta je ovde napisao?

Tomino "neverstvo" nema ni najblaze veze sa bilo kakvim subotarskim naklapanjem, niti ikako moze da se poredi sa tako necim, daleko bilo. Njegovo "neverstvo" je ziva vera, ali raslabljena, jos taza, koja ima potrebu da se potvrdi, e da bi se jos vise radovala Zivotu. To nije nikakva skepsa ili isprazna sumnja nekog racionaliste, nego ceznjivi pogled malog deteta, onemelog od brojnih cuda koje je videlo do tad, sa zeljom da ovo najcudesnije Cudo stvarno bude istinito i najbolje potvrdjeno.

Blago onom ko na pocetku svog puta ima takvo "neverstvo".

Gle, Gospod se javio potpuno vidljiv ostalima - dakle, i oni su bili isto sto i Toma, nista izrazeno jace vere od njega. I oni "videse, pa poverovase". Stoga se rec "blago onima koji ne videse, a poverovase" itekako odnosi i na njih, ne samo na Tomu. I na sve nas hriscane svih vremena, razume se, to i ne treba da se naglasava.

Mozda se autor clanka ovde prosto nije izrazio kako valja (mada uopste nemam takav utisak kad procitam tekst, al` neka ostane i ta mogucnost), ali ovakvo poredjenje moze da bude bas pokaz da i on sam nije bas nacisto sa sobom i sopstvenom verom. Bog zna.

Nego, da ne zurimo da kritikujemo i sudimo ni neznaveno pisanje, niti ovog sirotog subotara.

Za promenu, mogli bi malo da ponovo pogledamo u proteklu za nama godinu - da vidimo koliko tamo ima ne subotara, nego po imenu pravoslavnih, koji su, gonjeni panicnim strahom, bas kao pravi protestanti otvoreno hulili na Svetinju nad svetinjama; i to mnogo dana, ne samo jednom.

Ili bolje da ne gledamo?...

Kad se neko, ko nije pricasnik zive Crkve, spotakne o nesto stvarno cudesno - to i moze da se razume. Ali kad se imenom pravoslavni spoticu o sam Temelj svoje crkvenosti - to je nesto sasvim deseto. Nesto neuporedivo gore. Mislite o tome.

[Милошшш]

@obi-wan Брате, нисам стекао такав утисак, а и мислим да није то поента овог писанија (а и написао је "неверујући"  под наводницима). Твоје образложење о Томи је наравно у реду, тако је објаснио и Св. Владика Николај.

[obi-wan]

пре 2 минута, Милошшш рече

@obi-wan Брате, нисам стекао такав утисак, а и мислим да није то поента овог писанија (а и написао је "неверујући"  под наводницима). Твоје образложење о Томи је наравно у реду, тако је објаснио и Св. Владика Николај.

Eto, mozda je do utiska. Ali onda bas n`ume da pise. Ali to nije ne samo poenta teksta, nego ni mog odgovora. Glavno je ono pri kraju poruke.

Jer vidis, ovaj clanak se, izmedju ostalog, bavi bezverjem protestanata. Super. Zato sam ja malo posolio sa mnogo vecim danasnjim bezverjem pravoslavnih, radi ravnoteze, da ne zaboravimo kako smo se kolektivno skljokali pri iskusenju nemerljivo manjem od onih koja su harala svetom ne tako davno.

...

пре 18 минута, obi-wan рече

Nego, da ne zurimo da kritikujemo i sudimo ni neznaveno pisanje, niti ovog sirotog subotara.

Za promenu, mogli bi malo da ponovo pogledamo u proteklu za nama godinu - da vidimo koliko tamo ima ne subotara, nego po imenu pravoslavnih, koji su, gonjeni panicnim strahom, bas kao pravi protestanti otvoreno hulili na Svetinju nad svetinjama; i to mnogo dana, ne samo jednom.

Ili bolje da ne gledamo?...

Kad se neko, ko nije pricasnik zive Crkve, spotakne o nesto stvarno cudesno - to i moze da se razume. Ali kad se imenom pravoslavni spoticu o sam Temelj svoje crkvenosti - to je nesto sasvim deseto. Nesto neuporedivo gore. Mislite o tome.

...

Mnogi danasnji pravoslavci (i skolovani!) nista nisu drukciji u "veri" od bilo kog subotara, naprotiv - sustinski su i iza njih, jer padaju sa mnogo vece visine. Ili po reci Gospodnjoj - "kome se vise da, vise mu se i trazi".

[slovoA]

пре 10 часа, obi-wan рече

Tomino "neverstvo" nema ni najblaze veze sa bilo kakvim subotarskim naklapanjem, niti ikako moze da se poredi sa tako necim, daleko bilo. Njegovo "neverstvo" je ziva vera, ali raslabljena, jos taza, koja ima potrebu da se potvrdi, e da bi se jos vise radovala Zivotu. To nije nikakva skepsa ili isprazna sumnja nekog racionaliste, nego ceznjivi pogled malog deteta, onemelog od brojnih cuda koje je videlo do tad, sa zeljom da ovo najcudesnije Cudo stvarno bude istinito i najbolje potvrdjeno.

Не знам, одакле ти то "суботарско наклапање" и нећу тиме ни да се бавим, јер тај наведени енглески путник јесте "идејни" насљедник апостола Томе. Управо та "скепса" и "сумња неког рационалисте" је означавала апостола Тому, који је зато и ставио свој прст у рану на тијелу Христовом, без икаквог "чежњивог погледа малог дјетета", већ само да се увјери у ту рану. Али и у то Тијело, па је тако и познао Сина као поражен, а не, као дијете које је ставило прст у рану на тијелу свог идола, иако је пред њим само могло да занијеми од чуда. А такву бесмислицу предлажеш.

Идеализујући светог апостола Тому, и од живог Христа правиш идола.